Naša dugo-kratka prič(ic)a

[Natasa36]

Evo čitam postove od Patkice i Nede, sa puno gušta, i malo sam si priuštila proživjet s njima ono što ja u 2. porodu nisam mogla.<
><
>Naime, mene uparkiralo u Petrovu 5.1. zbog (pre)visokog tlaka, 170/100 . I to preko noći. Strava odvajanja od Miriam, do tada se nismo odvajale niti jedan dan (navečer me čvrsto stitsnula i govorila "Mamica, čuvaj svoju Miljam...". <
><
>U Petrovu došla ujutro, plačuči. Izvadili krv, poslali me na EEG, nalaz "extreme tachicardia". Apaurin, pokušaj smirivanja, novo mjerenje, sad je ok. Stavilo me na tablete za sniženje tlaka i Apaurine. Ja i dalje plačem, stara baba od 38 godina koja samo plače i plače... A sestre divne, tješe, a meni prestrašno.<
>A tek sam napunila 36 tjedana. Pa se tješim, malenu sam rodila sa 37+1, možda i ova beba neće duže čekati. <
><
>Prva do
a vijest: cimerica mi je super! I to mi je olakšalo život. No, ode ona roditi... Pa dođe druga, izgubila je bebu u ranoj trudnoći, tužno. Pa treća, ode i ona roditi. Tjedni se nižu, a ni truda, NIŠTA. Četvrta cimerica, ja 39 tjedana punih. Ništa. Jedino utješno, sa 40 punih se rađa, ovak ili onak. Pregledi, svakodnevni ctg-i, sve trač revije bile su moje (u stvarnom životu to ne čitam, of course). SMS-i mojih predragih zvrkića spašavali su mi mentalno zdravlje, cure hvala MM divan, dolazi svaki dan, povremeno vikendom dođe sa malenom, ali rastanci su nam preteški, kažem, neka više ne dolazi, pretužno je to. Sestre i liječnici cijelo vrijeme , stvarno. /Moj doc je genijalan i požrtvovan i sve ono što liječnici trebaju biti./ Osim jednog (u rađaoni, o imenima nećemo, ali nikad ga zaboravit neću!) koji mi je amnioskopiju napravio tako grubo da sam se odguravala po stolu i imala osjećaj da me silovao. Prestrašno. Poslije sam saznala da to može i nježnije.<
><
>U međuvremenu saznam da je trbuhu veeeeeliki dečko (pita jedan turbo simpa doc na UZV-u: a kolko ih ima nutra? Jedan, velim ja...). I dogovorimo se da je to naš Martin (iako veli MM: ništ ja ne vjerujem dok ne vidim jajca ).<
><
>Ispao sluzavi čep. Ja presretna , krenut će. NIŠTA: 40. tjedana. Čepa nema već tjedan dana, cervix skraćen, beba spuštena, glavom dolje. Hodam po stepenicama od podruma do tavana, već se svi smiju kak ja plovim sa svojim oooogromnim trbuhom. I OPET NIŠTA. Bio petak. Veli moj doc, čekamo da li će se kaj dogodit za vikend, ako ne, u ponedjeljak malac ide van one way or another. <
><
>Tako i bi. Ponedjeljak, pregled, velika beba, idemo na sekciju. MM dotrčava, čekamo. Otpeljali nas u OP, 15 minuta pokušavali skinut prstenje, nije išlo. Masku na glavu i idemo. MM čeka pred vratima.<
><
>Bude me, pljuskaju, gospođo probudite se. Oko mene veliki zeleni. Prvo mobitel tražim. I eto poruke: dakle, naš Martin je buco od 5070 gr i 54 cm, čuo se jak glas kad su ga pregledavali. Kažu da je do
o odnijeli su ga na pregled...<
>I sve u magli.<
><
>Od doživljaja poroda ništa. Zapravo sam razočarana jer su sinka IZVADILI i ja nemam osjećaj da sam ga RODILA. Iako, teško bi bilo rađati tak veliku bebu, ali svejedno.<
><
>Stvar ima i dalje nastavak, samo su mi ga izdaleka pokazali tu večer, da je debeli da tko tu ima dijabetes (nitko...), detaljan opis kaj mu sve može biti... A ja ga nisam mogla ni dotaknuti. Drugi dan su me odvezli na kolicima da ga vidim (opet izdaleka) a dobila sam ga tek treći dan. I čula rečenicu jedne drage pedijatrice "Vaš veliki čovjek je do
o...". I onda sam se zarekla da neću više cvilit ni jamrat, zajedno smo i sada je SVE DOBRO.<
><
>Eto, moja priča je daleko od vesele i zabavne, ali svaki se trenutak isplatio, jer Martin je prekrasna beba. A srećom, ipak sam imala i jedan vaginalni porod pa mogu reći da sam zbilja jednom i rodila...<
><
>(editirala tipfelere...) Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i>Edited by: Natasa36 at: 16/8/05 11:43<
></i>

[mamabake]

Natasa36 i tvoja je priča lijepa i ja sam rodila na carski i znam kako ti je bilo <
><
>Bakir 11.03.2003. <i></i>

[Mrgudica1]

tvoja je prica slicna mojoj al ja svoju ne dozivljavam tako moja je bila i lijepa i vesela iakop na carski i cesto ju prozivljam i uzivam u njoj i svejedno ne bih htjela prirrodan porod, ni nista drukcije, osim lezanja u bolnici, to bih izostavila, dojurila bih na
z carski ko patka <
><
><
><i></i>

[Hajdi]

Natasa, uživaj u svojoj bebici i ne opterećuj se načinom poroda. Nikad ne znaš kakve komplikacije si izbjegla. Nina (7.7.1999)<
>Lucija (21.6.2001)<
>Jakob (4.8.2005)<
><i></i>

[SanjaMK]

<
>Teodor 20.06.2002<
><
><i></i>

[patkica]

stvarno veeeeeeeeeliki covjek <
>Drago mi je da su nase price malo potakle i druge da se prisjete svojih poroda <
>ps. ja lezala u Petrovoj zadnjih 10 dana prije 4 godine. Prosla dvije amnioskopije. Jedna njezna i jedna grozomorna. Mrzim ga i dan danas. Jel F? <
><
><
><
><i></i>

[moj(a) djeca(k)]

Prica je super i mislim da je bas do
o sto imas dva razlicita (a sto je najbtnije SRETNA) iskustva poroda. <
><
>Ljubi svoju prekrasnu djecu <
>Moj djecak<
><i></i>

[Natasa36]

Nije, nego Zlo****. Rekli su mi da boli, ali to je bilo zbilja prestrašno.<
><
>No, kak cure kažu, Bogu hvala, sve je sretno prošlo Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>

[Fidji]

Martin je stvarno veliki dečko.<
>Čestitam još jedamput! <
>ema helena 06/10/2002<i></i>

[Qwerty030]

potpisujem Hajdi,bitno je da je beba OK ,da ste sada svi zajedno i da neizmjerno uzivate<
> <i></i>

[An]

Natasa <i></i>

[TmamaKiN2]

cestitam i tebi natasa, dirljiva prica, no glavno da ste svi do
o <
>a kaj nije F... u mirovini?? <i></i>

[mamaleina]

Znam kako si se osjecala,ja sam isto na carski rodila pod punom narkozom i zao mi je sto sam sve to propustila,ali budi sretna da je sve do
o proslo a tvoja beba ce od sada biti uz tebe.I znam da boli kao ne znam sta..Ljubi veliku bebu,i moja Lea je bila velika Lea je rodjena 04.01.2005. u 18.12 h<
><i></i>

[Mrgudica1]

od zloxxxx imam traume i ja kao i blaxxxx s pregleda ko sa silovanja <
><
><
><i></i>

[Arkana10]

<i></i>

[mamaiAM]

Eh, podsjetila si me na moj boravak u Petrovoj. Bila sam 7 tjedana prije poroda, pa do kraja. Isto je bilo i tužnih i veselih priča. Nikad nisam upoznala toliko cura vedra duha i pune optimizma. I odlučne postati majke. Bez cendranja. Spremne za svaku bitku, s poznatim i nepoznatim. Kako su nove situacije nadolazile, tako su se suočavale i borile.<
>Moja tadašnja cimerica, najveći je borac kojeg sam upoznala. Kad imaš do
u cimericu u bolnici, toliko ti je lakše podnijeti sve. Baš mi je drago da si ju i ti imala.<
><
>Pet kila! Još se ne mogu prestat divit. Bogme to je dečko! AM - 02/2000<i></i>

[podocnjaci forever]

...ajd stvarno recite sad sta je to porod i kako izgleda? <
><
>Mislim, vecina nas imamo predodzbu tiskanja, trudova, prvog susreta s bebom, a kad ono kad procitas sve ove price toliko je nijansi da ne samo da su carski i vaginalni dvije nenormalno razlicite stvari, vec su i oba ta poroda unutar sebe posve razlicita iskustva - rezana ili ne, amnioskopija do
o - lose, bio mm, nije bio, vristala ili ne, dr bili do
i ili grozni,
z porod, soap opera porod, anesteziju tesko-do
o podnijela i ono, unedogled razlike. <
>I stvarno, zato je svaka od ovih prica totalno razlicita i ima se bogme o cemu pisati<
> <
>Al
ate, ovaj Martin je stvarno piece of baby!!!<
> <i></i>

[patkica]

Ma je F u penziji to sam i ja cula, al kad je opisala amnio, sjetila sam se svoje
rrrrrrrrrrrrr i njega
rrrrrrrrrrrrrrrr, tada prije 4 godine na zalost nije jos bio u penziji.<
>Sa Zlockom nisam imala cast (srecom). <
><
><
><
><i></i>

[dunja]

Natasa bome si stvarno rodila pravog malog čovjeka, moj stariji sin je imao tolko valjda sa 3 mjeseca. Uživaj u bebici i ne razmišljaj više o porodu, najvažnije je da ste vas dvoje u redu, a sve drugo je prošlost. <
>I da, meni je ginička iz iste bolnice u obje trudnoće radila amnio a da nisam ni osjetila, ali kad sam s drugim bila u rađaoni došao mi je napuhani doktor B: (sin poznatog oca iste struke) i tako me krvnički pregledao uz bezo
azan komentar da mi je došlo da ga šutnem nogom. <i></i>