Priče sa poroda....

[tamara101]

Deset dana prije predviđenog termina osjetim ja nešto nalik na početne menstrualne bolove.Nisam o
aćala previše pažnju jer me je non stop nešto "štrecalo" "pikalo" "frkalo(inaće sam bila nemoguća trudnica-puna problema).Bilo je pet poslije podne.U dva ujutro sam imala trudove svakih deset minuta.U pola tri evo malo sukrvice .U tri ja plaćem sva u panici.Nevjerojatno,pokušavam zaspati (valjda mislim da će proći)skrećem pozornost na sve drugo samo da ignoriram svoje stanje.U sedam ujutro trudovi svakih pet minuta.Otiširana,o
ijana,obućena s koferom spremna za polazak.Tada sam se već pomirila s tim da ja moram roditi i da me vjerojatno oćekuje nešto najbolnije u životu.Smijem se kao luđakinja,a za sekundu plaćem od sreće,straha..........svašta!<
>Do deset MM i ja šećemo po Vlaškoj jer se ja ne dam u bolnicu........gledamo bicikle u izlogu.MM dobiva proljev od nervoze,te me definitivno vodi u bolniCU.<
>Otvorena 6 cm.Smještena u rađaonu i gle čuda bolovi prestali.Mislim si ja,pa nije taj porod ni tako strašan kao što pričaju a ja bila uvjerena da to neću preživjeti.Ležim ja tako,dođe jedan doktor,pregleda,dođe drugi,treći,pregleda sve onako usput,dođečetvrti koji je bio pljunuti pjevač iz hladnog piva,onako sa dlakavim prsima,(haluciniram-mislim si ja)i on mi probuši vodenjak.UUUU KAD EVO PARADE_....<
>Počeli me prati opasni trudovi,poslije su mi dali drip.To je bila totalna razvaljotka.Prolaze hodnikom,nitko niti da okrene glavom prema meni koja više ne znam kako se zovem.U pet poslijepodne ,valjda slučajno,jedna zgodna mlada doktorica pogledala prema meni dok je prolazila hodnikom i zavikala.POROD!!!Došla babica i ja rodila za minutu.Bila sam vrlo tiha cijelo to vrijeme ali Mašin izlazak sam popratila divljačkim vriskom.To je nešto najbolje što mi se u životu dogodilo.Nikada u životu nisam osjetila takvu sreću.Osjećala sam se kao nekakav heroj.Prekrasno . <i></i>

[sanelasabic]

webmamice zanima me sto nema moje price na glavnoj strani medu svim pricama...<
>Jesil ti nju dobila,ja sam ti je davno poslala..<
> <i></i>

[kokomamac]

moram vam ovo ispricat bez zelje da se splasite vec da slusate svoje unutarnje glasice...<
><
>dakle bilo je to 29.10.1999.<
>bilo je 41+5 i 8:00 ujutro.moj dr me pregledal i rekel da je mekano i 1 cm otvoreno te da bu skoro.al mi je ipak dal uputnicu za amnioskopiju.nije mislio da idem odmah.<
>kako su se blizile sisvete,a bio je i petak,meni je neki glasic govorio da ipak odem u boln.na tu pretragu.tek u 12 sam dosla na red.i dr strpa instrument, digne glavu i pita: a kad ste izgubili vodu?!nemate vodenjaka!<
>ljudi dragi,meni nis nije curilo!nemam pojma!slip suh ko barut!<
><
>ravno u radjaonu na drip!<
><
>za 5 min su mi uzeli podatke, o
ijali i metnuli klistir <
>i ravno u boks.prikljucilo me na ctg i malo cekalo s dripom.a onda nafrljilo. <
>bebin puls je isel ok.a ja sam znam da me frkalo non-stop.malo mi se suzila svijest al sam cula hrpu osoblja.zapalili lampe i vikali.a ja ih cula samo s nekim odmakom i kao iz daljine .samo sam cula muza kak mi govori kaj trebam radit-do
o da je tam bil.<
><
>ugl.istjerali smo nasu curicu u 4 tr.+cvak i 12 savova <
><
>ispalo je da se glavica tak usarafila da pl.voda nije mogla istjecat u zamjetnoj kolicini.btw bila je zuto-zelena.beba se jadna pokakala,a bogme i nagutala i vode i mekonija.<
>sam bog je bil uz nas(inace stanujemo skup).nis nije aspirirala iako je patila dost.dan danas ne podnosi kap vode na ustima i glavi(to ja tumacim traumom iako ne mora bit istina).i posteljica je bila u komi(reko dr.prezrela i da je beba bila gladna).<
><
>ostalo je povijest.danas ima 3 g.nikad ne spava.zna se sluzit kompjuterom.pozna sva slova i velika i mala.pise kratke rijeci.lijepa je ko slika!(a na slici prase )<
><
>mozda ovo zvuci da se splasis, al def.je dobar primjer intuicije-<
>ZATO POSLUSAJTE SVOJE UNUTARNJE GLASICE pa makar se ispostavilo i da ste u krivu.sam vi gnjavite dr.to im je posel.ne<
>dajte se otjerati ni smesti!<
><
> <i></i>

[zorana23]

Evo moje price. <
>Bio je to petak, oko osam sati navecer, ja cekala muza da dodje s posla. Taman sam bila spremila veceru i razmisljala kako cu se sad izvaliti na kauc i gledat tv. Inace, taj petak je bio dan prije mog termina za porod. Vec par dana su me mucili lagani grcevi u donjem dijelu trbuha, ali u bolnici su me uvjeravali da su to samo lazni trudovi. Na moje pitanje kako cu prepoznati one prave uvijek sam dobivala isti odgovor: znat cete to kad pocne.<
>I sada, izvalila se ja na kauc, upalila tv, kad ono odjednom stomak se stegne, i nakon petnaestak sekundi popustilo. Bolno nije bilo, ali znala sam iste sekunde da je to to. Nakon dvadesetak minuta to se ponovilo, i mene tek onda kao da je nesto lupilo po glavi. Nabacila sam nekakav komicni smjesak i sama u sebi rekla: pa ti bebo stizes veceras. Malo po malo su se trudovi priblizavali jedan drugome, postajali su jaci i redovitiji sto sam se ja vise kretala. Nakon jedno sat vremena stigao je i moj muz. Ja mu objavila radosnu vijest, a on covjek fino donio odluku da oboje odemo na spavanje, jer ne znamo koliko ce trajati i kad ce uopce ono pravo poceti. Otisli mi na spavanje, i bilo je mozda proslo sat vremena kad sam osjetila nesto jako cudno. Bilo je to kao da je nesto puklo iznutra, onako neugodan osjecaj popracen trudom. Ustanem ja i zaputim se u wc. Na putu do wc-a primijetim da nesto kapka. Nisam bila sigurna jel to plodna voda ili ne, al opet sam mislila da piskim valjda bi osjetila. Kad sam stigla u wc, primijetila sam da je izaslo nesto sluzavo, onako blijedo crvenkasto. Tada su trudovi vec postajali ucestaliji, sa razmakom od desetak, petnaest minuta. Moj muz je tada odlucio zvati hitnu pomoc, jer receno nam je u bolnici da kod ikakve sumnje o pucanju vodenjaka zovemo hitnu. Tako je i bilo. Prebacili oni nas do bolnice, tada je vec bilo oko pola dvanaest u noci. Tamo su me odmah prikacili na ctg i potvrdili trudove. Napravili su kontrolu, i tada sam bila otvorena oko 3 cm. Jos malo sam tu lezala, i onda sam pocela svako malo odlaziti u wc. Skinuli su me nakon sat vremena sa ctg-a i rekli da mogu malo setati ako hocu. Uskoro je uslijedio novi pregled, i tada su utvrdili da sam otvorena 5 cm. Babica me podsjecala da moram duboko disati, ne stezati misice, jer to samo pojacava bolove itd. Moj muz je sve to vrijeme bio uz mene i pruzao moralnu podrsku. Posto sam ja u Austriji i sa jezikom se jos najbolje ne snalazim, on je bio tu da postavlja babicama sto i jedno pitanje koje sam ja imala. Moram napomenuti da sam par puta povracala i imala sam osjecaj da me neka groznica trese. Trazila sam nesto protiv bolova, ali mom muzu je objasnjeno da se moja situacija jako do
o razvija, i da bi eventualna epiduralna ili tako nesto samo usporila trudove. Tada su me uputili u radjaonu, i tu su poceli najintenzivniji trudovi. Bila sam otvorena sedam centimetara. Babica i doktor su rekli da radim sto god je meni udobno. Moja pocetna ideja je bila da se porodim u vodi. Ali, kad su krenuli ti jaki tranzicijski trudovi, ja sam skoro pa trcala po radjaoni. Nisam mogla da lezim, a pogotovo ne na ledjima. Mislim da su bolovi bili najgori kad sam pokusala leci na ledja. Utom je uslijedio zadnji pregled pred porod. Bila sam devet centimetara otvorena, i vise nisam mogla da se krecem od umora. Jos sam jednom povracala i znam da sam stalno govorila muzu da ja stvarno vise ne mogu. Onda je dosao doktor, izvadio mi krv. Ja sam legla na krevet, sjecam se da sam lezala na lijevom boku. Odjednom sam pocela osjecati taj nagon za tiskanjem, a doktor mi je rekao ako osjecam da je to to, neka onda tiskam. Ja sam zamolila muza da mi drzi nogu, jer ja stvarno nisam mogla. Znam da ga je doktor upitao jel moze to on, jel mu se gadi, a on mu samo kratko rekao da je vidio u zivotu puno gorih stvari. Babica me neprestano ohra
ivala, stalno podsjecajuci da nakon tiskanja moram disati duboko i probati se opustiti. Stavljala je stalno tople obloge da sprijeci pucanje koze. Nakon desetak minuta mi je rekla da prestanem tiskati i da samo pratim uzdisaje i izdisaje. Osjetila sam da ona lagano prevlaci kozu preko bebine glave. Moram reci da se jos nisam bila ni snasla a vec sam cula plac. E sad, taj osjecaj ne mogu opisati. Da ga ne pokvarim necu ni pokusavati, a sve rodilje znaju i same o cemu pricam. Nakon toga sam jos jednom dobila taj nagon za tiskanje, i odmah nakon glavice izasla je beba skroz vani. Moj muz je prvo gledao nju, pa onda mene. Ja sam se u istom trenutku i smijala i plakala. Odmah su je stavili na mene i pokrili dekicom. Ja sam je samo promatrala, onaku sicusnu i malu, ne vjerujuci da je to zaista moje dijete. Nakon devet mjeseci iscekivanja, prvi put smo mogli gledati nasu malu curicu. Ona je lezala na meni mozda petnaest minuta, a u medjuvremenu je izasla i posteljica van. Nakon toga su je kupali , vagali i obukli. Onda su je opet donijeli meni i rekli da je odmah pokusam staviti da doji. Tih prvih par puta nam bas ni nije islo, ali kako je beba svo vrijeme bila kod mene,
zo smo se uhodali. Sestre su me podrzavale da dojim na bebin zahtjev, i da je drzim kod sebe ako je moguce 24 sata. Ne samo da smo bili zajedno u sobi, nego smo ja i ona spavale zajedno na krevetu, i mogu reci da su mi ti bolnicki dani ostali u lijepom sjecanju. Nije bilo
ijanja, klistiranja, epiziotomije, 24 sata rooming-in, sve sestre i doktori doslovno skacu oko tebe. Nemam rijeci, osim da bih zeljela da jednom i kod nas krene situacija nabolje, i da nase mame ne moraju strepiti od odlaska u rodiliste. Moj muz kaze da je prisustvo porodu za njega bilo neponovljivo iskustvo i da bi, ako je ikako moguce, to preporucio svim buducim tatama. <i></i>

[Daphne]

<
> Ja sam jedna mlada ali vrlo iskusna mama što se tiče poroda trudnoća i beba. Naime, imam 24 godine i tri prekrasne djevojčice koje danas imaju 7 g., 5.g. i godinu i pol.<
><
>Ispričat ću vam iskustvo sa mog prvog poroda.Tada sam imala samo 17 godina i još sam išla u školu. Dan prije nego što sam rodila cijeli je moj razred zajedno sa mnom markirao nastavu za taj dan, bilo nam je super, cijelo jutro smo skitali po mom gradiću i razgledavali sitnice za moju bebu. Naime moja se kćer trebala roditi 10.03. a rodila se 31.01.1995.g. Da stvar bude još gora doktor mi je na ultrazvuku rekao da nosim dječaka. Zamislite moju radost: prvo pa muško!!!!<
><
>Da krenem sa onim pravim: spavala sam na krevetu sa mojom sestrom kada sam počela sanjati da se nalazim na wc školjci i da moram mokriti. San je bio toliko stvaran da sam ja zaista osjetila kako mi se topla tekućina razlijeva ispod mene po krevetu samo što je to bila plodna voda...<
><
>Bilo je 05.00 ujutro. Nakon nekih desetak minuta dobila sam trudove... Možete zamisliti moje iznenađenje kada sam osjetila prve bolove, jer nisam znala ništa o svemu tome a još nije bilo ni vrijeme da se beba rodi. Imala sam još cijelih mjesec i pol da se pripremim na porod... Bar sam tako mislila....<
><
>Bolovi su se nastavili. Negdje oko 06.00 i moja je mama ustala i spremala se na posao. Požalila sam joj se da me boli trbuh na što mi je odgovorila da će me boljeti još i jače i otišla na posao. Nije ni sanjala o tome koliko je bila u pravu jer nitko nije razmišljao o tome da bi ja mogla roditi prije vremena... Oko sedam i trideset sam morala doslovce izbaciti sestru iz kuće da ode u školu jer sam naivno mislila da će bolovi stati. Vratila sam se u krevet, ali se bol samo pojačavala umjesto da se smiri. Oko devet sam se odvukla do susjede i zamolila je da nazove prvu pomoć jer više nisam mogla izdržati. Na nesreću moja je susjeda jedan od najvećih živućih paničara i više je bilo nju strah nego mene. Naravno, naša hitna
za kakva je došla je tek oko deset. <
><
>Pokušavam objasniti med. sestri da vjerojatno imam trudove na što mi ona odgovara da će to vidjeti kada dođem u stanicu prve pomoći. Došli smo tamo i onda nastaje prava panika. Netko je obavjestio moju mamu da je došla hitna po mene i ona sva izbezumljena dolazi i prepire se sa doktoricom o mom odlasku u pulsko rodilište jer još uvijek ne shvaća šta se stvarno dešava... Mene trudovi pritišću životinjskom snagom,a oni se vani svađaju i nadmudruju.......<
><
>Molim sestru da krenemo već jednom, naposljetku do Pule ima 30 minuta vožnje. Mislim da je moglo biti negdje oko jedanaest i petnaest kad smo krenuli prema Puli. Sve teže dišem, trudovi me razdiru, a put je tako dug. Samnom u kolima hitne je mlada neiskusna sestrica koja me gotovo plačućim glasom moli da joj ne rodim u kolima i pruža mi ruku da stisnem umjesto da tiskam. Mislim da sam joj onda i ruku slomila ali ne znam sa sigurnošću. Konačno vozač pali svjetla i sirenu iako smo prešli više od pola puta tako da su me u Rodilištu dočekali spremni jer ipak je i bebin život bio u pitanju. Brzinom munje vade me iz kola,voze na četvrti kat i o
ađuju (znate već, klistir ,,
ijanje)<
><
>Ne znam kada su sve to stigli napraviti jer onoga trenutka kada su me stavili na stol za rađanje ja više nisam imala snage da izdržim još jedan trud tako da sam počela tiskati i uslijed siline pritiska sam pukla a beba je izletjela kao iz puške.....<
><
>Bila je mala, svega 2370 g. i 46 cm duga. I još djevojčica. Možete li zamisliti moju zabezeknutost kada mi je doktor rekao: " Čestitam, rodili ste curicu!. "MOLIM?????!!!!!!<
><
>Hvata me ludilo, kakvu djevojčicu! Ja sam nosila sina! Vratite mi mog sina!!!!! Valjda su tada vidjeli da nisam baš sasvim svoja i daju mi nešto u infuziju od čega mi se počinje spavati.<
><
>Malenu su odmah odnijeli na neonatologiju a mene su još morali sašiti. 24 šava, molim lijepo!!!!!!! Kada su me prebacili u sobu tek sam onda dala oduška svojim suzam i strahu. Što sad? Dijete su odnijeli, a da je nisam praktički ni vidjela. U
zo slijedi odgovor na sve moje dvojbe. Nakon nekoliko sati k meni u sobu ulazi doktorica i pita : "Jeste li vi mama ta i ta?". Nakon mog potvrdnog odgovora ona kao grom iz vedra neba ispaljuje: "Znate, vaša beba zaboravlja disati???????" Mrak mi je pao na oči, ne mogu se dignuti od bolova šavovi zatežu... ipak ih je 24, a ona meni tako...<
><
>Da ne duljim previše danas je hvala Bogu sve u redu, ali tada sam bila mjesec dana u bolnici!!!!! <
> <
><
><
><
>edit post: ovo je pisani prije više od godine dana pa sam pejstala sa stranica mib <
>MORANA-31.01.1995<
>IVA-30.01.1997<
>MATIJA-18.06.2000<i>Edited by: Daphne at: 4/7/03 2:45:18 pm<
></i>

[Webmama]

Pišite ih i šaljite dok vam ne nestanu iz glave, jer svako je iskustvo drugacije a mamama koje još nisu rodile vrijede zlata. Ja ih isto volim citati <
><
>saljite na kolumna@mameibebe.net Mame&Bebe pocetna stranica<i></i>

[kruska]

Evo kak izgleda nasa prica. <
>Jos u trudnoci sam mislila kako cu u rodiliste kad budem vec debelo u trudovima. No, termin je vec prosao za 10 dana i cak je moj kaktus rodio cvjetice prije mene. Kad malo bolje razmislim, svi su rodili prije mene. Pa cak i oni koji su trebali roditi par tjedana nakon mene, sto me bacalo u komu. No, ipak su mi najvise isli na zivce telefonski pozivi i SMS-ovi tipa – a ti si jos tu... <
>U ponedjeljak, 10 dana nakon termina, otisla sam sa mm u Vinogradsku na pregled i amnioskopiju i znala sam da ce me taj dan zadrzati. Nakon pregleda, na kojem sam saznala da cu sutradan ujutro na inducirani i da sam 4 cm otvorena, otisli mi na kavu jednu, drugu..., tako da sam na kraju ostala bez rucka jer sam primljena u rodiliste oko 15 sati. Napravljen mi je UZV prema kojem moja bebolina ima punih 4300 grama!!! Lagano sam se pitala – kak cu ja tak mala rodit tak veliku bebu?!? Odmah su me strpali u predradjaonu, a tamo sve zene vec rodile pa sam upijala iskustva i istovremeno slusala «zvukove» iz boksova do nas . Uglavnom, od tada pa cijelu noc sam imala psihicke pripreme za porod jer sam slusala jauke i krikove zena u boksovima. Neke su se toliko mucile (zakljucila sam to po jacini vriska) da sam mislila otici doma i ne rodit! Naravno da ni oka nisam sklopila ( sto zbog tih
ojnih poroda tu noc, sto zbog ricinusa koji su mi dali u ponoc pa sam noc provela na relaciji WC-krevet). U 5 ujutro priprema za porod i u 7 u boks. Zovem mm i provjeravam jeli krenuo jer treba biti sa mnom pri porodu. Vozio ga je vjencani kum koji je oda
avsi kraci put zalutao u nekom ZG- kvartu pa su jos kasnili... <
>Dakle, pocelo je u 7 kad su mi probusili vodenjak i prikopcali na drip. To ste trebale vidjet. Iz mene je iscurilo valjda 5-6 litara vode! Dr. Kosec nije mogla vjerovat kak mi se trbuh odjednom smanjio (a vjerujte, imala sam ogroman trbuh – svih 18 kila koje sam dobila su mi otisle u trbuh) . Naravno, olabavio je CTG pa su ga morali opet zakopcavat, a ja sam si vec onda izgledala kao Tweegy. Kaj se dripa tice, po CTG-u sam vidjela da su ga nastimali na svake 3 minuta, a ja nisam skoro nis osjetila i nisam se prevec bunila. U 7.30 dolazi vizita u moj boks i sef odjela se pocne pred menom derat na doktoricu koja me primila u rodiliste jer nikom nije prijavila da ja po UZV ocekujem veliku bebu, a ocito da je to trebala reci jer sam navodno trebala rodit na carski zbog velicine ploda. Uglavnom, svi su me zalosno pogledali i u ocima im se vidjelo – jadna, kak ce ona to rodit??? Ja u bedu... <
>U 8.20 saljem ja neku curu koja uci za primalju neka vidi jel' dosao moj suprug. A ona – da, ali je otisao. A ja – kud otisao???? Veli ona – pa imao je kratke hlace pa ga nisu pustili. Mislila sam da cu te sekunde rodit. S obzirom da zivimo u Krapini, nije bilo smisla ici doma po duge hlace. Tad se moj
at sjetio da mu frendica zivi u blizini pa je donjela trenirku od svog starog. No, mm je malo poveci pa je ipak morao u ducan po nove hlace. U boks je napokon dosao u 9.30 i to bas u trenutku kad je mene pocelo frkati. Na pocetku mu je bilo malo tesko, ali se
zo naviknuo i poce mi pomagat oko trudova na taj nacin da mi je na CTG gledao kad mogu ocekivat trud. Na pocetku je govorio – pojacava se, pojacava se – na kaj sam ja popi... i zamolila ga neka mi samo veli kad se smanjuje, a ne pojacava i neka laze ako treba. I kad smo se dogovorili, puno mi je pomoglo sto je bio sa mnom i sto je imao spricaljku i krpicu. U 10 pita on sestru kad bi ja mogla. Veli ova – pa, prvorotka, ako je pocelo u 7, imate vi do 7 navecer vremena. No, ja se pozurila i rodila sat vremena nakon toga – u 11.01. I to mi uopce nije bilo tesko. Cijelo vrijeme sam mislila da cu obavit veliku nuzdu, a kad su rekli neka ju obavim, bilo je to to...Nisam se derala jer nije bilo potrebe (a vjerujte mi, unaprijed sam se ispricavala curama u predradjaoni jer sam bila sigurna da cu urlat) i jer sam svu energiju usmjerila u to da tiskam. I jos nekaj. Bila mi je babica Blazenka na porodu. Ja sam samo nju slusala i bila disciplinirana sto mi je puno olaksalo porod. Cak sam u jednom trenutku rekla tri, četiri, sad! kad su mi rekli da cu u sljedecem trudu rodit!!! Na to su sure koje uce za primalje skoro opale na rit od smijeha. I tako ja rodila Anu u 11.01 tesku ipak 3710 grama i dugu 51 cm. Apgar je bio 10/10. Kad su mi ju stavili na trbuh, nisam mogla vjerovat da je to nasa bebica i da je tak velika i lijepa. To nikad necu zaboravit. Jako smo se raznjezili i ljubili ju i dragali. Nakon vaganja mi ju je muz opet donio i onda mi je sestra Blazenka pomogla da ju stavim na prsa. Odmah se vidjelo da je to mala pijavica i mislim da danas uspjesno dojim upravo zato sto sam ju odmah stavila na prsa. Nakon poslikavanja, mm je otisao proslavit, a mene su krenuli zakrpavat.<
>Dosta su me rezali sto sam kasnije vidjela po
oju sava, ali sam to osjetila kao peckanje. Sivanje je bilo neugodno i trajalo je citavu vjecnost pa sam pitala doktora siva li mozda goblen (to je bilo vjerojatno pod utjecajem one drogice protiv bolova kaj su mi ju dali pola sata prije nego sam rodila).<
>Sam porod mi je bio super lagan i
z - mogla bih svaki dan roditi, ali mi je oporavak bio dug i spor (uglavnom zbog epiziotomije).<
>U bebu smo se odmah jako zaljubili i vec joj planiramo
aceka... <
> ANA 20.05.2003.<i></i>

[Webmama]

dobila sam pricu Mame&Bebe - Početna stranica<i></i>

[djecakovamama]

Sanja Zvonimir, 13.06.2001<i></i>

[moj(a) djeca(k)]

Sanja ovaj kraj tako je lijepo napisan da cu ga sacuvati u svojim dokumentima..... I
ahim, 02.03.2003. Jeddah<
><i></i>

[Natasa36]

U jednu zimsku srijedu ujutro (37 tjedana punih) ustanem ja i skužim - vlažno. Prošetam do WC-a i kupaone i zaključim (sasvim sa
ano, zapravo kao da to baš i nema neke veze sa mnom) da je iscurilo malo plodne vode, oko 1 deci. Zovem MM-a na posao sa direktivom da dođe po mene da idem u bolnicu vidjeti što se događa. I odemo, sve bez panike i naravno bez torbe, onak čisto turistički, jer nije puknuo vodenjak nego "samo malo curi voda". Kad me vidio moj doc pita me "A kaj ti tu radiš?" - pitanje na mjestu jer mi je 6 dana ranije rekao da sam zatvorena k'o top i da nema teorije da rodim još 2-3 tjedna. BTW, na ultrazvuku beba bila teška 2900 gr. Ostavio me doc u bolnici i onda je nastala panika. MM leti naokolo, skuplja stvari (torba je bila na pola spremljena, ali smo srećom večer prije kupili sve stvari pa ih je trebalo samo spremiti u torbu), pita da li da kupi one zelene stvari za rađaonu - a ja pojma nemam. Izvadili mi krv, poslali na EKG, priključivali CTG ... u pola 4 popodne, baš kad je opet bio priključen CTG, vodenjak je puknuo tako da se to čulo - zbilja je bio mali prasak!!! Zovem sestru, ustanovimo da je to - to, ali od trudova ni t. Zovem MM i kažem mu da sad može kupit svečano odijelo za rađaonu. Trudovi, sasvim lagani, počeli oko pola 5-5. I onda sam udarila šetat po hodniku tj. više na relaciji hodnik - WC, jer je voda i dalje na refule istjecala. Došao MM oko 5 - pola 6, lagano izvan sebe i jako ponosan jer mu žena još ne vrišti (ne znam što je mislio, da ću vikat od prvog trena?). Kaže mu sestra nek ode doma i malo se odmori jer do pol 9-9 navečer neće biti većeg muvinga. I ode on - veli "idem si oprati kosu da me dijete ne vidi ovakvoga kad se rodi" . Slatki... Na pregledu kod dežurnog doktora: 4-5 cm, ima još vremena. Imala sam sreću jer je sestra koja me je
ijala i dala klistir bila mlada i jako draga i uglavnom smo se zafrkavale. I onda sam i dalje šetala po hodniku, dopisivala se SMS-ima sa mamom, MM-om i frendicom. Oko 8 je polako prestajalo biti zabavno i tek sam onda shvatila da povratka nema i da je preda mnom porod. I to je bila mješavina neizvjesnosti i nekog šašavog olakšanja. Pola 9, prilično boli, nije više za promenadu po hodniku, idu svake 3-4 minute, ali nepravilno. Došla sestra i zaključismo: vrijeme je za rađaonu. MM stigao na lice mjesta 10 minuta poslije mene (to mu je najbolji timing otkad ga znam...) i onda je krenulo ... Bez traženja sam dobila nešto od čeg mi se jaaaako spavalo i jedina mi je želja bila da što prije rodim da mogu zaspati a ne da me svaki puta probudi trud. Kao kontru na to, opalili drip oko ponoći i onda je zbilja bilo bolno. Kad je došlo vrijeme za tiskanje, velim ja doktoru: čujte, ovo smo dijete jako dugo radili i molim Vas da sad pazite kaj radite! I u 1.20 (veli MM da je zapravo bilo u 1.10) ujutro (već je bio četvrtak) u trećem trudu istrčala naša Miriam. Htjela sam samo čuti njezin glasić i čuti od babice da je sve OK (i bilo je: 3400 gr, 50 cm, Apgar 10/10). Eto. Sad, 7 mjeseci nakon toga, boli se više ne mogu sjetiti (znam da je bolilo, ali ne mogu dozvati taj osjećaj) ali me preplavi poseban osjećaj kad se sjetim trenutka kad su mi malenu, onakvu tek rođenu i golu, sasvim kratko stavili na prsa. I to je najbolji osjećaj na svijetu. Ako Bog da, rado bih da se ponovi. <i></i>

[MalaSirena]

Eto, uspjela i ja malo duže do kompa, malo stojim, malo klečim, ali ne mogu više bez foruma...ovih 9 dana je bilo previše <
><
>Dakle, sve je počelo u utorak, 2.9. navečer oko 19 h kad sam shvatila da na trenirci imam vlažnu mrlju veličine šake (moje šake, znači - veliku : : ) i kako me nešto lagano (ali stvarno lagano) probada u dnu trbuha i kičme. Mislila sam si - nije valjda to to, ali sam odlučila prvo pričekati. Malo kasnije sam si namazala paštetu na kruh i narezala paradajz jer sam bila gladna i s MMom gledala Frostov pristup i skužila da to još curka lagano. Malo me to uznemirilo, otišla na chat da ja to provjerim (osjećala bi se ko bedak da dođem bezveze, ne znam zašto) i one mi potvrdile da bi to moglo biti to. MM me iz
ijao, ja se istuširala i laganini mi krenemo negdje oko 23 h pravac Petrova. <
><
>Tamo su mi pogledali uložak, dali mi neku pelenu da je držim između nogu i nakon nekog vremena to pogledali, konstatirali da je to samo sluz, pregledali me i to tak da sam mislila da bum umrla od boli i rekli da još ništa, nek se javim sutra u ambulantu na pregled. Bilo je već negdje oko 2 h, MM i ja laganini pješačili do Kvatrića jer je meni bilo žao opet dati lovu za taksi, ja i dalje lagano curkam i onda sam se ipak predomislila jer me bolilo pa nisam mogla više hodati (a i gdje bi dobili tramvaj u te sitne sate). Doma sam skužila da osim tekućine ima i sukrvice i malo me primila panika, a i boljelo me tak da sam pola noći provela u fotelji i šetajući. Ja još uvijek nisam bila sigurna jesu li to trudovi ili me to samo boli od pregleda - u isto vrijeme sam si mislila 'konačno su trudovi', a s druge strane, kaj mi je falilo dok sam trudna?? ) Ujutro sam počela štopati i ispalo je da se bolovi pojavljuju svakih 5-7 minuta i traju oko minutu (a sveudilj sam lagano curila), onda sam povraćala žuč i - pravac Petrova! Mislila sam da prvo odemo ipak u ambulantu pa nas je tamo taksist i iskrcao, ali smo se na kraju predomislili i otišli na prijem rodilja.<
><
> Gore sam morala malo pričekati jer je bila velika gužva, podružila sam se s ostalim čekačicama koje su isto prenijele i sve bile laganini nervozne (ja pogotovo jer me boljelo). Polegli me na stol, žena me pregledala i rekla sestri nek me pripremi - ova me o
ijala na pet-šest (makar sam se sama iz
ijala) i uvalila mi klizmu i moram priznati da mi uopće nije bilo strašno koliko sam mislila da bude . Uputile su me da obučem spavaćicu i zadrćžim vodu bar 5-10 minuta, ali dok sam ja čučnula do torbe i kopala da nađem WC papir (koji je, hvala bogu) bio na dnu negdje, iscurilo mi pola vode i nisam mogla držati niti 3 minute - već sam morala na WC (ionak sam bila nekoliko puta noću na veceu). Predrađaona i boksovi su bili puni pa smo ja i još tri trudnice čekale ispred u čekaoni - to mi je bilo zakon jer mi je bilo udobnije sjediti i pomalo hodati. <
><
>Negdje oko 13 h sestra dođe po mene i odvede me u boks
.5. Mislila sam da su ono prije bili bolovi, ali tek onda je počelo, ali uspjevala sam malo ležati lijevo, malo desno, malo na leđima, malo drijemati između trudova sve dok mi nisu dali nešto na r za opuštanje cerviksa (ne mogu se sjetiti kak se to zove) - malo im je i bila panika jer sam nakon pregleda imala tlak 190/100 (ne mogu vjerovati, ali valjda sam bila tak uzrujana...sama se sebi nisam tak činila) pa su mi i svakih sat vremena mjerili tlak koji je do nekog vremena bio normala. Oko 17 h su mi dali lagani drip jer sam bila otvorena tek 4 cm i onda me tek počelo boljeti (ovo prije je bila igrarija), bacala sam se po krevetu jer se nikak nisam mogla složiti da ne boli i počela sam lagano stenjati jer mi je tak bilo lakše, ali sam se svejedno trudila prodisati trudove. Tek oko 18 h i nešto su mi dozvolili da dođe MM, a onda su mi i pojačali drip. E, onda sam urlala... boljelo me, sililo na tiskanje, neke trudove sam uspjela prodisati, neke nisam, mislila sam da traje cijelu vječnost i da nikad neće stati, vikala sam upomoć i spasite me (MM i ja sad umiremo od smijeha kad se toga sjetimo, ali onda mi bome nije bilo svejedno). Nisam mogla vjerovati kad su došle sestre i počele pripremu za sam porod i nadalje mi je bilo sve ko u nekoj magli… došao je doktor, rekao mi da se primim za bočne šipke na krevetu i kako da tiskam… još sam si naglas ponovila da budem sigurna da sam sve zapamtila, ali sam prvi put svejedno stisnula krivo, iz glave, a onda sam stisnula 3 puta i – Tan je bio vani!!<
><
>Onda mi se činilo da je protekla čitava vječnost – nikakvog zvuka (mislila sam si da je to ko u filmu – dreka čim ga izvade van), a onda se oglasio nekakvim kevkanjem, ko da se smije. Laknulo mi je!!!! Prvo sam pitala MMa da li je sve ok, a kad je potvrdio pitala sam ima li kose (ne znam zašto), a on rekao da je čupav i crn. Tek onda su mi ga dali da ga vidim i bio je prekrasan!!!! <
><
>Odnijeli su ga na vaganje i onda mi ga opet dali na sekundu i ja mu protepam da je moja mrvica, a doktor umro od smijeha – do
a je to mrvica od 4230 g!! J<
>Pitala sam sestru smijem li ga staviti na prsa, ali je rekla da nema šanse (to mi je malo bilo bed) i odnijeli su ga. <
><
>Krpanje mi je na kraju bilo puno gore i neugodnije, ali nekak je prošlo i to. Pitala sam koliko imam šavova, ali su mi rekli da to ne
oje, da ionak šivaju slojevito. Znam samo da su mi malo morali sašiti cerviks jer sam mrvicu prerano počela tiskati, ali sve ok. Poslije svega nisam više mogla spavati pa sam pisala poruke frendovima i svima, s nekima se čula i telefonom, u ponoć su me odveli u sobu i nisam mogla spavati nego sam slušala walkman do 4 ujutro, kad me sestra došla odvesti na WC – bilo mi je smiješno što mi je sestra, koja je trebala spriječiti da ne padnem, bila do ramena J. U 5 mjerenje temperature, u 6 sam dobila svog malog čupavca prvi puta i totalno sam se zaljubila u njega (mislim, bila sam ja zaljubljena u njega odmah, ali tek onda me počelo ozbiljnije šorati J). Nakon vizite sam se već otišla sama tuširati i bila sam si super!!<
><
>Tan i ja smo se malo borili ispočetka oko sise, ali sve smo uspjeli srediti…papa ko veliki!!<
><
>Bila sam u bolnici 3 dana, dobio je laganu žuticu pa je bilo dvojbeno hoćemo li ići doma ili ne, ali mu je bilo bolje i eto – mi smo doma već 4 dana, uhodali smo se s presvlačenjem, sisanjem i pupkom, tata cijelu noć dežura kraj sinčeka i super smo si !!! J<
><
>E, da… i zbilja sam sve bolove odmah zaboravila… J<
> bebac: 25.8.2003.<
>dr.veli da se pimpac do
o vidi <i></i>

[MALENA MAMA]

Sirenice,kao da je jucer bilo kad si zalila da nikad neces rodit,a evo sad si vec mama.Saljem puno,puno pusa Tanu!Prica je divna ,samo ne kuzim kaj znaci onaj -J- na nekoliko mjesta <i></i>

[MalaSirena]

Malena mama, ono -J- je u biti smajlić, ali sam pisala u Wordu pa mi je glupi word tak napisal, a ja bila lijena ispravljati... bebac: 25.8.2003.<
>dr.veli da se pimpac do
o vidi <i></i>

[MALENA MAMA]

Ahaaaa! Nego,reci jos kad ces promijenit ono-termin i "pimpac se do
o vidi"? <i></i>

[MalaSirena]

Heh...do
o da si me podsjetila <
>(a vidi se do
o, a pogotovo dok tatu popiški kad ga presvlači ) bebac: 25.8.2003.<
>dr.veli da se pimpac do
o vidi <i></i>

[Anajecestoime]

Ja sam svoju priču napisala i poslala je na gore navedenu adresu i sad ne znam što je s njom? Da li je trebam ponovo slati ili da je ubacim u ovaj topic?<
>Malo je dugačka jer sam osim svojih osobnih dojmova željela detaljno opisati porod carskim rezom najviše za one mame koje čeka takvo iskustvo (meni je to trebalo). Dorotea 12.08.2002.<
><
><i></i>

[mamaladoled]

Mala Sirena priča je predivna <
><
><
><
>___________________________<
><
>Cirkus Lastorado <
><
><
><
><i></i>

[IvanaFM]

Mala sirena, lijepa prica pusa Tanu, a tebi pozdrav <
><
>Anajecestoime gornja adresa je za objavu price na pocetnoj stranici Mama i beba (ne znam je li webmama stavila tvoju, moja je tamo), a ako pricu hoces staviti i na forum onda je stavi sama.<
>Ne moras na ovaj topic, slobodno otvori novi sa svojom pricom. Mozda bi bilo zgodno da u naslovu naznacis da je porod na carski, tako da cure koje zanima carski mogu lako pronaci.<
><
><
> <
>Bruno 10.10.2002.<i></i>

[Qwerty030]

M.Sirena<
>prica je <
><
><
> <
>Jusuf 09.04.2003<
><
><
><i></i>

[kruna]

Bližio se službeni termin 20.05.2002. a ja sam imala osjećaj da se nikad neću porodit. Uglavnom imala sam naravno krivi osjećaj..17.05. ništa - uobičajeni radni dan, radim punom parom, stalno visim na Forumu, kratim vrijeme..nakon posla oko 18 sati odlazim još i u autopraonu oprat auto,za vrijeme dok se auto pere ja na cugici s mamom i govorim joj : "Znaš kaj, mene nešto lagano u križima kao steže." Mama ozbiljnije shvaća situaciju od mene i nagovara me da ju odvezem doma dok još mogu jer ona misli da je meni krenulo našto se ja grohotom smijem kao prvorotka moš mislit kak ću rodit na prve jače lažne trudove i to još prije termina!! ugl. odvezla ja nju doma oko 19 i obećala da ću se redovno javljati ak nekaj krene.. oko 20 zovem MMa na posao i izjavljujem da me lagano šibaju ko neki trudići al niš strašno al da sad i ja mislim da me krenulo (on mi uopće ne vjeruje al obećaje da će što prije kući) oko 20.30 on stiže i ja mu kažem da je stanje nepromjenjeno al da mislim da ću ostat što duže budna da ne propustim neš jer kaj ja znam kak to treba zgledat i dal je to to? Otišli smo u videoteku posudit par videokazeta, vratili se doma i pogledali 1. film nakon kojeg ja poželim otić u piteriju pojest par pita i kiselo mlijeko..tamo sjedimo ljudi nas blijedo gledaju jer ja svako malo govorim daj sad mjeri kolko traje.. oko 23.00 stižemo kući i krenemo gledat i 2. film ali sam ja pred sam kraj rekla mužu da više ne mogu gledat Tv da sigurno nije niš jer bi me jače bolilo i da idem spavat!! Do
o. Otišao i on sa mnom negdje oko 00.30 da bi taman kad sam zaspala odjednom kao nešto napravilo puk i procurio mi vodenjak onako ful, ja sam se tako prepala da sam vrisnula a mm je skoro pao u nesvjest od straha..ništa ja počela paničarit, daj
zo
ij me, moramo ić, ne možemo ostat dugo doma, beba nema vode i sl..- muž me kao o
ijao (
ijao me do 2 i nije uspio do kraja jer su mene jako šibali bolovi) i ja sam rekla dosta u bolnici će samo idemo..stigli smo na Sv.Duh u 2.30, otvorena 6 prstiju, žena kad je vidjela kako me o
ijao umirala od smijeha, ja pitala hoću ja danas rodit a ona meni pa vi ćete sad odmah u rađaonu nakon o
ade! super u rađaoni ja sama,stalno pitam kad će MMa pustit, pustili oni njega i počeo show, ja sam dosta zapomagala jer su me stvarno jako boljeli moji prirodni tr., nisu mi mogli dat niš protiv bolova jer su mi pucale žile, bila sam otvorena 10 prstiju već u 3.30 al nisu mi dali da tiskam jer se Filip nije zarotirao do dolje, a taj kraj mi je najgori to čekanje da smijem tiskat..mislila sam da ću umrijeti od bolova..no do
o u 4.15 dolazi dr u ne znam koji pregled i veli: E sad možemo tiskati i nakon trećeg (čini mi se ) stiska u 4.25 izašlo je najljepše stvorenje na svijetu ...moj mali Pipi i ja sam bila presretna što je vani i što je sve u redu i što sam ga uspjela izgurat van...Na žalost kad sam pitala da ga stavim na ciku dr se nasmijala u čudu i to mi je zapravo jedina neg. stvar jer htjela sam ga duže držati kod sebe..no do
o..Da sam znala da će biti tako ne bih se uopće toliko bojala, sada si u drugoj trudnoći želim opet takav
zi porod.. Filip(18.05.2002.)<i></i>

[Qwerty030]

Kruna super prica <
>i ja ti zelim laganu trudnocu i
z porod<
><
>pusa Filipu <
>Jusuf 09.04.2003<
><
><
><i></i>

[IvanaFM]

Lijepa prica, pusa Filipu <
>Bruno 10.10.2002.<i></i>

[nela31]

moja je prica kratka.<
><
>7 ujutro - malo prije 7 zvoni budilica za muza da krene na posao. ja sam se isto digla da odem u wc, i na putu do wc-a osjetim "DUM-DUM" pukla voda. sve curi iz mene, a ja kazem muzu - idemo! moram napomenut da sam cijelu noc mirno spavala, a za veceru sam se najela kokica i raznih sranja iz frizidera.<
>naravno, torbu sam tek tad spakirala. u meduvremenu me je trbuh poceo boljeti ko da cu dobit menzis, pa malo jace i jace i jace...<
><
>7:30 - stizemo u bolnicu, cekam red, guzva u prijemnoj, dosta sam se nacekala, a muzu rekla da cu se javiti popodne - jer prvorotkinje radaju minimalno 10-12sati<
><
>8:30 - priprema, klistir, prvi pregled, doktor kaze otvoreni ste 4 cm... ajmo u box<
><
>9:30 - iz boxa se samo sjecam da sam gledala na sat u susjednom boxu i da su trudovi bili zaista jedan za drugim. kaze sestra: "kad osjetite da trebate tiskati zovite"<
><
>malo prije 10 - SESTRO!!! stize sestra: POROD! DI JE TAJ DOKTOR!?!? tiskala sam i disala, ne bas kako su oni htjeli, dva-tri puta i beba je izasla van.<
><
>hvala bogu bilo je kratko! sve skupa potrajalo je 3 sata. kad sam se muzu javila prije podne ostao je bez teksta. rekla sam mu "gotovo je" i jos neke gluposti i prekinula vezu. za dvije minute zove on i kaze "ej pa nisi mi rekla da li je cura ili decko?" prekrasna cura i zelim ih jos! <i></i>

[MalaSirena]

Priča ti je stvarno kratka, ali jako slatka... Tan, 03.09.2003.<
>4230 g, 53 cm<i></i>

[teutonija]

Bila je subota 31.05 2003..Još jedan od vrućih,sparnih dana za koje sam jedva čekala da prođu.Noge su mi bile ko dva balvana,i baš sam se žalila da tko će izdržati još skoro mjesec dana.E da sam znala.<
>Tu večer kad je napokon malo ohladilo,izmiksala sam si ogromnu zdjelu jagoda i cijelu ju sama pojela i nakon filmića mm i ja otišli u krevet.<
>Probudila sam se oko pola 1 i vidim vlažna piđama.Odmah sam pomislila da je vodenjak no nisam htjela vjerovati jer ipak imam još 24 dana do termina.Tako se ja uredno popiškila,presvukla i legla.Naravno za par min.pidjama opet vlažna.<
>Probudila sam sm,Obukla se ,a usput on me flegma i smiren pita koju košulju i hlače da obuče, a ja u panici.<
>Tako krenuli mi put Zagreba.Sva sreća da je bila noć pa smo već za 45 min bili u Vinogradskoj.<
>Tek kad sam izašla iz auta bio je prav PLJAS.voda je curila po liftu, hodniku sandalama...<
>U rodilištu sve mirno,kao da se samo moja Klara odlučila tu večer roditi.Spojili me na CTG,napravila 20 čučnjeva da probudim bebicu.Trudova niotkuda a voda curi i curi..Dr.me pregledala rekla da sam potpuno zatvorena.Utješno vrlo.<
>Odmah su me o
ijali, dali klistir ,što mi nije bilo strašno, spojili inf. i smjestili me u rađaonu.<
>MM je otišao doma jer su rekli da prije jutra neće biti ništa.<
>Stavili su mi gel koji je trebao izazvati trudove i otvoriti me.No ti tzv.trudovi su bili slabiji od predmenstrualnih bolova,tako da sam do jutra dremuckala.Sva sreća upalili su klimu pa je bilo puno ugodnije.Moram reći da su sestre i dr.bili super ljubazni i susretljivi i za vrijeme poroda i kasnije.<
>U 8 je bila vizita ,a ja otvorena svega 1 cm;UŽAS.Mislila sam da nikad neću roditi.Pregled je bio užasan kao i svaki sljedeći.<
>Dr. odlučio naravno na drip.<
>Sada su uveli mm i oko pola 9 je počelo.Moram reći da su trudovi bili grozni.Cijelo vrijeme jedan za drugim.Nisam se mogla opustiti i disati,tražila sam nešto protiv bolova no rekli su da tek kad se otvorim barem 4 cm.Ne znam zašto.MM mi je puno pomogao,vlažio mi je ručnik ,kapao vodu u usta...<
>U 11 sati pregled i tek 4 cm otvorena.Bila sam očajna,mislila sa da neću preživjeti još par sati takvih trudova.No tada sam dobila Dalantin to je jedna super drogica i nakon nje je bilo puno, puno lakše.Ne mogu reći da nije boljelo no bol sam osječala kao iz neke dr.perspektive,uspjela sam se skoncentrirati na disanje.<
>Odjednom ,sam osjetila strašan nagon za tiskanje.MM je pozvao dr. pregledao me i rekao da sam skroz otvorena,HVALA BOGU, i da mogu tiskati no da neće još.<
>Moram reći da kad sam počela tiskati trudovi više nisu bili tako bolni.<
>Nakon par tiskanja osjetila sam da beba ide.Kažem sm da ide glavica ,a on,ode i pogleda i kaže:"Niš se ne vidi ,ne ide"Ja poludila.rekla zovi doktora jer ćeš ju ti poroditi.<
>Došao dr,odmah pozvao sestru i rekao sad tiskajte jer beba stiže.I stvarno u jednom trudu rodila se Klara u 12 h i 40min..Tako
zo da me nisu stigli rezati.Neopisivo olakšanje.Odmah je zaplakala,stavili su mi ju na prsa,zagrlila sam ju i to mi je bio najljepši osjećaj do sada.MM je slikao mene,nju nas...<
>Izvagali su ju -3000g i49 cm s gustom crnom kosicom.A ja najsretnija mama na svijetu.<
>Uslijedilo je šivanje;jer sam ipak malo popucala;ali pod lokalnom tako da je bilo malo neugodno, ali ne i bolno.<
>U predradjaoni nisam mogla zaspati nego sam slala SMS i telefonirala onako sva u euforiji.Nakon toga sam zaspala i probudila me sestra nakon 2 h kad me odvela u sobu.Donijela mi je ručak no ja sam smazala čokoladu,i odmah ju pozvala da moram na wc.Stvarno je odmah došla ,pomogla mi istušiati se i presvući.U 18 sati sam već dobila svoju malu lutkicu.<
>Malo smo se mučile sa cicanjem no i to je krenulo.<
>Bila sam tužna jer je drugi dan dobila žuticu tako da smo doma išle tek 9-ti dan,no ja sam se potpuno oporavila,Klara počela lijepo cicati i dobivati na težini,ali nikako dočekati taj dan.Jedino su mi se zamjerile pedijatrice koje ti ništa ne žele objasnti.Uđu u sobu ,izreferiraju što imaju i odu.<
>Moram na kraju reći da mi unatoč svemu porod nje bio traumatičan i da je to jedno iskustvo koje ćemo vjerojatno za par godina i ponoviti.<
>Klara je sada već 6 mjeseci,vesela,nasmijana mamina i tatina curica.Najveća maza i ljubav svih u obitelji i nešto najljepše što mi se do sad dogodilo.<
> <
>KLARA, 01.06.2003.<i></i>

[ponovnotrudnica]

Nisam mogla odoljeti, a da i ja ne ispričam svoju pričicu. U 39. tjednu trudnoće na UZ su mi rekli da MALENI ima cca 3.400 g. Termin je bio 14.08.2003. i jedino u što sam bila 100% sigurna je da ću roditi malog lavića zelenih očiju. MM uzeo godišnji od 13-23.08. svekica i savekar otkazali more, starci hodočašće na Bistricu - uglavnom cijela familija u niskom startu. ...a ja ništa.<
>Naravno, MM-jev godišnji je prošao rodbina odustala od čekanja, a ja svaki božji dan hodočastila u Petrovu na CTG i analizu plodne vode. Imala sam dojam da kad me je doc vidio na hodniku da čekam uredno zbigecana i našminkana (of course bez trudova ili ičeg sličnog) pomislio:"Isuse ova opet čeka !!! Pa zar se neće nikada poroditi!!!"<
>Kod kuće se više od srama nisam javljala na telefon jer sam uvijek s druge strane čula :"PA KAJ SI JOŠ U KOMADU?!?!" i počela sam ozbiljno sumnjati u činjenicu da svaka trudnoća završava porodom (ovakvim ili onakvim).<
>Buraz je raspleo neku teoriju o slonicama koje nose mlado oko 3 godine , Darvin i ja u njegovom lancu sa slonovima i da ne pričam dalje..... <
>Napokon je došao i 14 dan nakon termina i opet sam doklipsala u Petrovu ( sada već s torbom u bunkeru ) i mislim si:" E sad me nemožete poslati doma nikako-prošli su svi rokovi i ja hoću postati mama!"<
>No doc je čist hladnokrvno izjavio:"OK, bebek je još uvijek super, nije se pokakal, vidimo se sutra"<
>JA:"Kak sutra, pa rekli ste ako ne ide milom nakon 14 dana ćemo silom ?!?!"(Već mi je bil pun kufer i docova i Petrove i familije, a iskreno i bojala sam se za bebeka).<
>DOC:"Ma nemojte se niš
inuti, vidimo se sutra. Slijedeći!"<
>A ja? A bebek? A porod ? A biti mama ? <
>A ništa, šta ću sada. Doma. <
>Samo što sam stigla doma, čujem ja nekako se ne osjećam najbolje. Legnem, odspavam malo, probudim se-kad ono vruća ko vatra. Mjerim temp. kad tamo 38,5 !! Frka, panika, zovem MM dođi
zo doma, nešto nije OK, ne čujem malo zlato da se miče, BRZO, BRZO !!!!!!<
>MM dojurio
zinom svjetlosti, zapičili u Petrovu (again), trk do predrađaone, dođe doc, pregleda me, stavi na CTG i kaže :"Pa kaj ste vi došli? Bebek je OK, srčeko kuca, plodna voda OK? A gdje ono živite ?"<
>Kažem ja tu i tu, a veli on:"Pa do
o, kad niste baš blizu ZGB ostanite pa vas budemo valjda porodili."<
>Da sam znala da to tak ide rekla bih da sam iz Zanzibara!!.No ipak oko 18 sati rekoše doc sestri onako značajno s tajanstvenih prizvukom u glasu:"Pripremite je" Mislim si ja što sad - kad ono klasika
ijanje 14-dnevnih dlaka ( jer ja sam se spremila za porod na termin) i klistir. Sada šeći. Šećem ja, u crijevima bitka kod Waterloa, ali ne da mi vrag mira između dva (oprostite) pražnjenja,
isnem do torbe , čopim mobitel i naravno :" MM, gdje si, mene boli, a zakaj nisi tu, a daj dođi ( a znam da ne može), a zakaj ne možeš, auuuuuuuuu ...) Tada začuh da se netko prazni u WC-u do mene pa me je bilo sram i dalje pričat (sve znate da je u rađaoni najjjjjstrože za
anjen mob). Nakon toga je slijedio put u rađaonu, lagano vaginalni gel, lagano trudići, pa jače jače i jače, i oko 1 u noći čopi me neka nostalgija - di je sada moj MM. I tako uporna ja između trudova sam se izvijala da bi iz torbe koja je bila negdja na polici napipala džepić u kojem je mob. To mi je sve nekak u magli, ali ipak sam uspjela. Nazovem ja i sve pazim da se sestra koja je na pultu nešto pisala ne okrene. Kad tamo HALOOOOOOO reče MM POSPANIm glasom.<
>JA:"Pa kaj spavaš????"<
>MM:"Kaj, tko, gdje, aaaaa???<
>JA:"Kak možeš spavati, a ja rađam naše dijete, boli me itd.!<
>MM:"A sorry, a kaj da radim ?"<
>JA:"A ništa, ajde moram ići, ide sestra.KLIK"<
>Do
o, kaj je tu je. Došla sestra, probušili vodenjak, još malo jakih trudića i dođe doktorica i kaže - e sada ćemo malo tiskati!! Tiska ja po školski, tiskaj, diši itd. kad tamo ništa. Kažu, ne tiskate do
o - ajde odišite još par trudova jer sada ne ide, morate se još malčice otvoriti.<
>Samo taj period pamtim da je jako boljelo. No nakon 10-tak minuta evo doktorice, sestre, drž, nedaj, stisni, gurni i DOĐE JUNAČINA od čak 4.500 grama i 55 cm. A ja kao nisam tiskala do
o !!! Kad je moj najdraži maleni tj.veliki izašao i zaplakao svi su zamukli. Ni muhe !!! <
><
>Samo je meni suza suzu lovila........ <i></i>

[Daphne]

a ovako je došla moja matija na svijet........<
>termin je bio 18.06.2000. devet dana ranije osjetim ja bolove u donjem dijelu trbuha...hvala bogu, treći porod, pa znam šta moram radit...<
>najprije sam mjerila trudove,svakih 40 minuta,pa svakih pola sata, pa svakih 15 minuta......<
>ko za inat to jutro se pol mjesta izredalo meni na kavu uključujući i moju kumu koja je imala termin tek početkom 07.2000. nikome nisam rekla da imam trudove a pogotovo ne njoj jer koliki je paničar rodila bi ona umjesto mene od straha.....zovem MM u sobu i šapnem mu da je to to i nek ide po uputnicu(naravno da je nisam imala).ode čovjek bez riječi a ja pomalo svako toliko ubacim nešto u torbu da nitko nezna jer je kuća puna susjeda koji ispijaju kavicu i
bljaju...i tako MM se vrati, torba je spakirana ali majko moja susjedima se nikud ne žuri......pošaljem sestri poruku da me nazove d amoram odmah doći i susjedi se polako počinju razilazit.....<
>KONAČNO...... nitko nije vidio da imam trudove i da stišćem zube...konačno krećem za pulu...bilo je već prošlo jedan popodne. dok smo došli u pulu trudovi su stali, mislim STVARNO STALI!!!!! ali kako nisam iz pule doktorica nije htjela ni čut da idem doma.<
>DEVET dana sam čamila čekajući ponovo trudove koji se kao za inat više nisu javljali.dan termina je bila nedjelja. vani vruće ko u paklu....a ja na četvrtom katu bolnice...bez klime <
>zezam se ja sa curama po balkonu kako ja NEĆU rađat vikendom i NEĆU rađat noću..ko da me netko nešto pita....<
>prođu i posjete, prođe i večera i ništa......<
>oko pola devet osjetim ja nešto lagano kao moglo bi krenut,ali šutim jer :em nije pravilno i nije jako dat će mi drip a to neću.....zovem tetu na mobitel i pričam s njom do
ih 20 minuta.....već je pola deset..navečer, naravno!onda lagano pucanje....ode voda.odem do doca u ambulantu i on kaže 5 prstiju pravac rađaona!!!!!!!!!!ja nazovem tetu i kažem odo ja rodit, a ona zabezeknuta: pa sad ti nije bilo ništa......pa ,kažem nije mi ni sad ništa....<
>onda još javim tati i idem u rađaonu... standardni postupak,
ijanje, klistir i na stol...CTG je obavezan, bljak.....<
>deset sati......kako u rađaoni nije bilo nikog osim mene sestre su stvarno bile ljubazne i jedna je cijelo vrijeme bila samnom.<
>ma nisam se pravo ni namjestila na onom stolu, ja trudove više ne mogu prodisat..kažem sestri, ja moram tiskat a ona pogleda ctg i kaže nećeš ti još, nemaš dovoljno jake trudove kao da ona zna......<
>ja joj opet kažem, ja MORAM tiskat i to SADA!!! ona hladno, ajd da vidim.... pregleda me ona i kaže tiskaj!!!! tu večer je bio i doc iz labina dežuran i dogovorili smo se da će me on doć porodit,ali ima jedan prijem u ambulanti pa će doć.<
>uglavnom, dva truda i matija je bila vani....doctor je naravno došao i samo ostao bez riječi: ja sam te htio porodit...........<
>ja se nasmijem i kažem, ali me možete vi skrpat(neizbježna epiziotomija)...moram priznat da je šivanje boljelo jače od poroda, ali sam cijelo vrijeme imala svoju matiju u rukama, pa je
zo i prošlo....<
><
>eto, matiji se žurilo da se rodi u nedjelju, u deset i deset navečer..<
>bože hoće li mi takav i ovaj porod biti??? <
>MORANA-31.01.1995<
>IVA-30.01.1997<
>MATIJA-18.06.2000<
>SIN ILI DITE-10.04.2004<i></i>

[jasna77]

Svoj 100 post ću iskoristiti da vam opišem svoj porod.<
>Zadnjih mjesec i pol trudnoće sam bila prisiljena mirovati jer sam nisko nosila, a i stvarno sam se teško kretala odnosno gegala. Već mi je bilo dosta takve situacije u kojoj samo bespomoćno ležim i rotiram se sa lijevog na desni bok. Više nisam mogla niti spavati jer sam bila naspavana, a znala sam si zaležati bok pa bi me noga boljela, niti gledati TV, niti čitati (pročitala sam sva tri dijela Gospodara prstenova) i bilo je krajnje vrijeme da rodim. Do tada mi je trudnoća stvarno bila prekrasna i radila sam sve do 45 dana prije poroda, a onda sam se počela otvarati i Lucija se namjestila kao da će se svaki čas roditi. Teško su mi padali i svakotjedni pregledi na Sv. Duhu jer živimo u Sesvetama, a tada još nismo imali auto, pa sam morala uvijek nekog žicati. I išla mi je na živce moja mama koja mi se činila previše
ižna, a stvarno mi je užasno puno pomogla i poslije kad se Lucija rodila i sad kad je čuva. I tada sam joj bila zahvalna ali me živcirala vlastita bespomoćnost. Htjela sam biti sama s mm-om, a on je po cijele dane radio. Već sam prije bila kupila i krevetić i posteljinu i ormarić i podlogu za prematanje i kadicu i robicu i sve je spremno čekalo Luciju. A ona nikako da se odluči na izlazak. Uglavnom, kad sam se ja već prestala živcirati i počela kontati kako ću zauvijek ostati trudna, došao je i taj dan. E da, termin je bio 5.12. i za tada smo se po
inuli i posudili auto od mog
atića, ali kako je termin prošao, a auspuh od auta u međuvremenu otpao, nismo više htjeli posuđivati auto. 11.12. smo legli spavati oko ponoći. Ja sam se vrtila i okretala i oko 12:45 osjetila da je nešto napravilo kvrc. I čekam ja i osluškujem što će se dalje zbiti, okrenem se na drugu stranu kad nešto mi curi, dignem se iz kreveta, trk do kupaone gdje konstatiram da mi je puko vodenjak. Budim mm-a koji sav u nevjerici pita da li sam sigurna, a ja se blesavo smješkam jer me uhvatila lagana panika. I zove on svog buraza, koji je iz Du
ave doslovno doletio za pet minuta. Ja sam se uspjela samo obući i potrpati u torbu četkicu i par sitnica koje nisam bila ranije spremila. I tako smo krenuli, u punom
oju, mm, moja mama, mm-ov buraz i ja. Inače, osjećala sam jako slabe trudove u to vrijeme. I eto nas za sat vremena u OB Sveti Duh. Javili smo se portiru kojem sam ja rekla Dobar dan u dva sata iza ponoći. Sva sam bila nekako smušena i pogubljena. Onda su me primili, pregledali, klistirali,
ijanje je obavio još prije mm, dali mi spavačicu i moje otpravili kući. Sjećam se da tada nisam osjećala nikakve trudove i da mi se nije spavalo pa sam se išla istuširati. Iz rađaone su se čuli vriskovi i stenjanja. A ja sam se pritajila u predrađaoni i osluškivala, pitala sam se kad će mene staviti u rađaonu. Sa mnom je bila još jedna rodilja s kojom sam kasnije dijelila sobu na odjelu za babinjače. Ona nije spavala ali nismo baš bile za priču. U
zo su me prikopčali za CTG i ostavili me da se zlopatim na lijevom boku. Uskoro me protjeralo. Jest da sam se ispraznila nakon klistira, ali očito ne sve. Nigdje sestre na vidiku, sve spava, a ja prikopčana. Sad su se i trudovi pojačali, a ja trpim da ne uneredim plahte. Užas! I baš kad nisam više mogla izdržati i malo sam već uneredila štošta, došla je sestra i iskopčala me i trk na WC. Nakon toga mi je bilo puno lakše. Doslovno. Od tada mi je vrijeme jako
zo prolazilo. Trudovi su se konstantno pojačavali, no nitko me nije kontrolirao (bok mi se zaležao tako da me je to bolilo više nego trudovi). Kad je oko 7 došla jutarnja smjena, došla je jedna doktorica i virnula na mene i rekla da se do
o otvaram. Pitali su me svako koliko su mi trudovi, a ja sam im po prilici rekla svakih 5 min. jer nisam imala naočale pa nisam baš do
o vidjela sat na zidu. Uskoro je došao doktor i pitao da li mi treba nešto protiv bolova na što sam ja rekla da, jer su me tada već do
o prali trudovi. I prebacili su me u rađaonu. Tamo su me ponovno prikopčali na CTG i ostavili. Zamolila sam sestru da mi da malo vode jer su mi usta bila skroz suha od disanja pa je smočila nekakvu gazicu i dala mi da je sišem. Za to vrijeme sam slušala curu iz susjednog boksa kako rađa. Ja se nisam usudila ispustiti niti glasa. Kad su nju porodili. Došli su do mene i prikopčali mi drip. Ona neka injekcija protiv bolova koju sam dobila mi nije ništa smanjila bolove. Tada su me pitali svako koliko imam trudove, a ja sam se potpuno pogubila sa tim
ojanjem pa sam im rekla da ne znam. Valjda su skužili da je to to i rekli mi da tiskam. I u tri tiska Lu je bila vani. Imala je zatvorene okice i plakala je dok mi je nisu stavili na prsa, čim smo se dotaknule prestala je plakati. Svu sam je izljubila i onda su mi je odnijeli. Ali vidjele smo se još isti dan. Ispostavilo se da su me malo recnuli, što nisam uopće osjetila, a to mi je kad sam ranije razmišljala o porodu bio najgore. Dok su me šivali (dva šava) dali su mi nekakvo omamljujuće sredstvo od kojeg sam ja zaspala. Malo sam si odčorila u hodniku dok nije došao mm i mama i frendica, tada su iznijeli moj krevet vani pa sam mogla klafrati s njima. Osjećala sam se izvrsno, puna energije i dojmova tako da sam ostala jedno sat vremena s njima. Mm nije želio biti na porodu iako sam ja to željela i nagovarala ga i svaki puta sam mislila kako mi vrlo malo fali da ga nagovorim. Ipak nisam uspjela, kasnije sam mu rekla da mi stvarno nije bio potreban pa mu je bilo lakše.<
>I eto, stvarno sam se raspisala, iako je prošlo 13 mjeseci svega se živo sjećam.<
><
><
> <
>Lucija, 11.12.2002.<i></i>

[suzica]

jasna, citam i smjeskam se, bas je do
a prica, sve sam si ja to fino predocila. Jura,17.02.2003.www.babiesonline.com/babies/j/jura/<i></i>