Dakle, 17.09.2010., po bolničkom terminu, 4 i 30 probudilo me lagani bolovi iznad stidne kosti, mislim si ja to nije to, ali bili su pravilni svakih pola sata. Odlučim ja idem se istuširati, depilirati ( koliko sam mogla ). Bilo je negdje oko 6 i ode moj dragi na posao, i kaže mi za " utjehu "
mirna si do večeri.
Šetajući po kući sve me jaće boli, i moji sineki su skužili da se nešto događa, kažem im ja dolazi beba. Zovem MM da dolazi doma da je ozbiljno,za svaki trud bježala sam na terasu, a vani je padala lagana kišica tako mi je pasala, vračajući se unutra s smješkom na licu da djeca nebudu u panici što je mami, kao da nisu bila dosta zbunjena.
Mislim si ja sad je 7 sati maloga ćemo kod bake, starijeg u školu, a mi na Sveti Duh i krenemo u bolnicu oko 8 taman kad je friška smjena. Naravno kad je MM došo doma, moram mu priznat dobro da je, rekao idemo mi odmah u bolnicu, ostavili klince kod susjede, nazvali baku da dođe po maloga i pravac bolnica. Trudovi su mi bili oko 8 min, ni traga vodenjaku i sluznom čepu.
Već sam si mislila ako će me ovako boljet par sati ja hoću epiduralnu.
Vožnja ujutro ZG je katastrofa i naravno zapali u najveću gužvu, a meni trudovi već na 2-3 min . Negdje na sredini Zagrebačke ulice osjetim da moram tiskat, i samo sam rekla to je to. Onda smo se počeli voziti po rizolima, pod sva četri upaljena žmigavca i konačno došli na Sd.
A ja nemogu iz auta, donesu oni krevet , ja gore i pravac rodilište.
Pozvnimo, otvori babica, samo sam joj rekla trudovi svake 2 min, treći porod i mislim da moram tiskat.
Kažu MM, otprilike 2-3 sata, kaže on ide po stvari.
Između trudova ja sam bila super imala sam snage i to mi je bilo zbunjujuće, pregledaju me i
kažu skroz otvorena, zovu dr ona potvrdi i pravac box. Kažem im da sam se depilirala doma, za klistir nema vremena, samo su me pitali koja sam krvna grupa.
Primjetila sam da su bile užurbane, a ja sam bila u nedoumici jer u drugoj trudnoći sam
brojala trud, dakle koliko je trajao i došla do 100, sada samo do 40. Jedna me je skidala po hodniku, druga oblačila ja sam bacala robu na sve strane, trčečim korakom stigli do boksa.
taman na trud. Došla je dr i babica , bile su divne, nabrojale što moram raditi i tiskat.
Pogledala sam na sat bilo je 8 i 10, a moja ljepotica rodila se u 8 i 32, taman je tata ulazio kad je
naša ljepotica izlazila van i rekao da ima prekrasne plave oči. Bila sam pravi komad 4200 i 53 cm.
Kad sam je vidjela prvo što mi je palo na pamet bilo je mala kobasa, rukice i nogice bile su sve u šlaufekima, rastopila sam se. Jedino zašto stoji minus u naslovu je epiziotomija i dodatno pucanje, rezultat mojih čestih upala, kako su rekli slabo tkivo.
Onda smo se družile 1,5 ljubile i papale, jednostavno savršeno...
Nevjerovatno nakon poroda nisam bila umorna, imala sam osjećaj da se mogu popest na planinu, primila sam se mobitela i sve zivkala, svi su bili u šoku jer su moji prijašni porodi trajali izvjesno vrijeme.
Nakon dva tjedna mogu sjediti normalno i više me ništa ne boli, a moja princeza je najbolja beba na svijetu.
!Čestitam
