Dakle, 20.06. na dan termina išla sam na pregeld plodne vode i već san polako gubila nadu da ću skoro rodit. Svoju prvu zvijerku rodila sam 12 dana nakon i na taj famozni pregeld bila sam čak 5 puta
sve sam se bojala da me čeka ista sudbina. Ni prirodno izazivanje poroda (sexom, da) nije pomoglo. A složila sam si u glavi perfektni plan poroda koji bi po mojim željama triba biti expresan i bezbolan, nikako za vrime utakmice naše reprezentacije (ipak sam želila da neko bude uz mene, a ne svi uz tv), porod nije smija biti po noći, i beba se tribala roditi baš tu negdi oko termina, nikako prije jer smo selili, ni poslin jer nisan više mogla čekat. Već par godina prati me srića da mi se želje ostvaruju i sad definitivno moram pripazit sa željama (da mi brzo ne bi i treće pokucalo na vrata).22.06.2008. probudila sam se oko 6,30h, napravila Zmaju bocu mlika, prominila mu pelenu, oprala bocu i vratila se u horizontalu. Oko 7 sam probudila mm da me lagano vrti drob i da je to to, al da nije još strašno i da imamo vrimena, da se okrene i nastavi spavat. Naravno da nije više oka sklopija, on me je odma tija deportirat u rodilište. Ležali smo tako i ćakulali do nekih 9, 10. Trudovi su odma bili na svakih 5, 4, 6 minuta, kako koji. Oko te ure već san alarmirala svog duhovnog vođu, gurua, podršku, navijačicu, bodrilicu, savjetnicu, zvijezdu vodilju i ne znan više šta sve ne, Inu 66 (evo prilike draga moja da ti javno zafalim, dugujem ti za cili život, fala od srca na svakoj pomoći i lipin ričima!
).Onda sam stavila sušit robu, malo pospremila Zmajeve igračke, njega digla, zvala majku da ga dođe čuvat i otišla u kadu oprati kosu i otuširati se. Naime, kroz obje trudnoće me doslovno proganjala pomisao o odlasku u rodilište šporke kose
(da ne kažem da sam od onih koje po povratku kući sa vrata ulaze u kadu i definficiraju se cile, od glave do pete).Pa sam sušila kosu, trčala par puta na wc prirodno se čistiti, opet se tuširala, odmarala na krevetu između sve jačih i jačih trudova- al ni sjena onim trudovima od prvog poroda. Mm je opra pod i stavija kuvat ručak i onda smo se oko podne ipo uputili.
U rodilište san ušla u 12.40h. Doktor je pita par pitanja, pregleda me i na moje pitanje jesam li išta otvorena odgovorija da NEŠTO ipak jesam: 9 prstiju! Bila sam oduševljena!
Totalna suprotnost od prvog puta. Oni baš i nisu bili, u rodilištu je bila ludnica i nisu imali praznih boxeva.Uspili su mi još samo izmirit tlak koji je bija ka kod male djevojčice, 120/70. Bez brijanja, bez klistira, bez davanja mokraće, bez tuširanja, bez predrađaone, poslali su me drito u rađaonu. Tamo san komentirala da je stol puno mekši i udobniji nego li prije godinu ipo (dobila san kušin ispod glave- ma kraljevski tretman), a sestre su me gledale ka da san luda.
Doktor mi je probušija vodenjak- malo je neugodno, al ništa strašno i onda ti je tamo doli toooplo dok voda izlazi. I dali su mi drp- koji nisam tila, al su se oni samo nasmijali na to.
Mrzim drip! Isti tren kad te prikopčaju počne bolit cilo tijelo, za poludit osjećaj! Onda su došle te dvi sestre (babice, šta li već) i rekle mi da tiskam.
Ja? Već? Ali ne mogu još... Šta ne moš, vidi se glavica sa crnom kosom, tiskaj! Odvratan mi je osjećaj bija kad me ona rukom širila, masirala međicu ili već nešto, uf. I to sam tila da prestane, al me žena nije svaćala ozbiljno. Pa sam tiskala i pokakila im se.
Pa su tile da prestanem tiskat, zaljevale su me doli sa toplom vodom (čemu to?), al nije bilo povratka: u 13,30h rodila se moja Mišica crne kose, 52cm duga i teška 3750g!Nema lipšeg i ugodnijeg osjećaja od onoga kad beba izlazi vanka, osjećaš toplinu i svaka bol instant prestaje!
Dobila sam je odma na prsa,tijelo na tijelo, na nekih 20ak minuta. Za to vrijeme mi je babica za pupčanu potezala posteljicu dok je pričala na telefon, potezima ruke ka da vata ribu na tunju!
I rekla da tiskam, pa sam se i toga riješila. Pukla sam malo, dobila 4 punta, al nakon šta je prošlo dosta vrimena pa nije bilo bezbolno ka prvi put, al ništa strašno.Opće poznata paničarka foruma je i ovaj put priživila i to bez po muke!
Oporavaka nije ni bilo jer san odma bila ka nova, po povratku u sobu odšetala sam u wc popiškit se i molila da me puste da se otuširam- šta naravno nisu do navečer. A još kakvu sam tek nagradu dobila! Lipu, malu, crnu Mišicu!
