Kako se rodila Helena!

[dunja]

nije bilo lako, al je prošlo a Helena je kraj tebe. Pozdrav <i></i>

[iris]

uf znam kako je kad trudovi sibaju a od otvaranja nista <
>bitno da je sve proslo ok, cestitke mami i maloj Heleni (i tati naravno) <
><
><i></i>

[Fidji]

Ova priča sa specijalizanticama je fakat koma, ali to će se
zo zaboraviti.<
>Sretno!! <i></i>

[Tamara2003]

Lijepa prica i, sto je najvaznije, lijepa beba! <
><
>Luka 13.03.2000. <i></i>

[ivanaCH]

nasa tmurna stvarnost- bolnice, a nase bebe blistava buducnost.... Korina, 25.12.2002<i></i>

[Buba]

Glavno da je na kraju sve bilo super! (sad mi se cini da je odlicno sto sam rodila popodne, dok su svi dokori na okupu!)<
>Velika pusa Heleni! Emma 13.01.2003.<i></i>

[An]

Bravo mamice! <
>... kako bi bilo super da u buducnosti smisle nesto da mozemo slusati i bebine misli za vrijeme poroda!<
><
> Janko 18.9.1999<
>Jurica 2.7.2001. <
>Mia 4.1.2003.<i></i>

[Tara05]

Hvala cure! Trauma od poroda je davno prošla. Ja bi jope !<
>Možda sad jednog majenog pišonju! Helena (24.02.2003.)<i></i>

[Tara05]

Eto, nađoh malo vremena da dojmove stavim na papir! <
>Bilo je to ovako:<
>Termin- 16.02.2003. ponedjeljak.<
>Napunili mi 40 tjedana trudnoće, a od trudova ni t. Na pregledu veli doc da sam skroz zatvorena i da ne zna kak bu to...!? A, onda kak to već ide, svaki drugi dan pregledi itd...<
>Moram napomenuti da iz nekog razloga (hm) cijeli život imam fobiju od dežurnih službi ( u Hrvatskoj). I tako, eto, naručili oni mene da dojdem u nedjelju 23.2. na kontrolu (CTG) u rađaonu jer ambulante ne rade. Kad tamo - dežura: dve mlade doktorice specijalizantice (na prsima bedževi koji baš fino upadaju u oči - liječnik specijalizant!) .<
>Nakon kraćeg uvjeravanja: da kaj sam ja došla, da ja tu ne spadam ( vodila se na SD zadnja četiri mjeseca trudnoće) zove ona nadslužbu dr. Ujevića da me pregleda i objašnjava mu da ona baš nije sigurna u sebe .<
>Nalaz- zatvorena ko čep i komentar: "Nebu to još danas!"<
>Istoga dana oko 22h libo trbuh kao da će menga! Velim ja MM:"Stari, mislim da bumo išli roditi!" On će na to meni onako znalački:" Ma neee! To te boli od pregleda! Ajmo spavati!"<
>I tak, malo štrec, štrec i odjednom KVRC i voda PLJUS ko na filmu! Oko 01h iza ponoći!<
>Crni humor! Kolko god sam jedva čekala taj trenutak, ostvaruje se moja fobija od dežurnih službi. Odlučih ja tako ostati još malo domeka, pa polako... Ali, eto vraga, počeli trudovi na svako dve minute od šuba! Na to se nisam pripremila.<
>Pravac SD, rodilište. Kad ono, eto šale, u ordinaciji one iste "sposobne" specijalizantice od jutros . I krenula procedura. Pregled- zatvorena potpuno sa šibajućim trudovima svake 2 min.( moje tijelo je znalo da nekako mora otvoriti taj grlić!),
ijanje, klistir. Taj klistir mi je bio najgora stvar od svega. Tek nakon njega su me trudovi počeli rasturati. Ali stvarno rasturati, a nisam neka mimoza !<
>Predrađaona puna. Prikopčaše me na CTG, a trudovi piče. Oko 3 h došle one dve face na specijalizaciji pitat me da kaj se ja tak grčim, da ne boli to baš tak ( kasnije saznajem da ni jedna nije rodila), nek pogledam druge žene kak to fino podnose... Molim za epiduralnu, one se smiju. Tražim nadslužbu, one se jope smiju. Kažu epiduralna tek kad se otvoriš na 3 cm, a ja se ne otvaram! Oko 5 h molim da me pregledaju dal se kaj otvara ( trudovi bez pauze). Vele 2 cm. Fiksiram zidni sat i molim Boga za jutarnju vizitu. Da dojde neko normalan, neki doktor! U 6h molim pregled jer imam jaki nagon za tiskanjem, a ona "neće da me ne inficira"!<
>U 7h i 10min vizita. Ja zadnja na redu za pregled. Dr.Dukić škicne i veli 9 cm. Idemo u rađaonu. Dalje ne znam kaj se dešavalo. Nekak sam se dovukla do boksa, legla na stol, skupile se babice, stiže muž (koda sam vidla Boga!), pa mi je odmah bilo lakše. Više nisam niš čula ni vidla osim njega. Baš je bio pravi coach.<
>Babice u jutarnjoj smjeni - zakon! Doktori zakon! Motivacija ogromna! Kolko god mi je bilo teško, bila sam svjesna da ću za par minuta ugledati svoju Helenu, najdraže biće na svijetu! Nakon x pokušaja čula sam muža kako mi govori da vidi glavicu i kosicu i nek se potrudim i nek stisnem iz sve snage. Tak je i bilo! Glavica, tijelo i KME, KME! Onak potiho. Odmah su mi je stavili na prsa i ja sam bila najsretnija žena na svijetu. Nas troje smo se stisnuli i smijali se i plakali. Centar svemira, ljudi moji!<
>Onda su mi je odnesli, ušlagirali me silnim drogama i sašili (fest!).<
>Moja cura-pura je u subotu imala puna 3 mjeseca! Svaki dan se sve bolje poznamo i sve bolje funkcioniramo kao trio. Baš smo sretni! Helena (24.02.2003.)<i></i>