10 ruj 2003, 22:24
Znači, četvrti porod. Trudnoća uredna, ja pokretna, u plusu 12 kg, beba u 37om tjednu 3.900 gr teška – znači bit će do termina veliki dečko, preko 4 kg definitivno. Na zadnjem pregledu pomaknut je termin poroda sa 28.09. na 24.09. i to su tehnički podaci <
>Situacija u kući: 7,5 godišnji Roko krenuo u II razred, 6,5 godišnja Luce u I razred, Josip 20 mjeseci s tatom po prvi put otišao od kuće i to u Zagreb gdje tata iliti MM mora završiti posao... baš mi je bilo nekako teško bez malenog, bio je do tada stalno sa mnom... Odlučila sam da moram roditi i vratiti se iz bolnice dok su oni u Zagrebu, da izađem iz rodilišta do njihovog povratka... U srijedu je bio termin pa je bilo logično da rodim do srijede da me ne gnjave s pregledima plodne vode (još mi je samo to falilo)... I tako u utorak oprah kadu, temeljito, bilo bi mi milije koristiti MM kao akcelerator poroda, ali kako to nije bilo moguće svoje nade sam polagala u kadu... I tako, kada se zablistala, noge također nakon depilacije na slijepo, nokti od nogu su mi bili nedostižan cilj pa sam ostavila ostatke laka koji su se još jedva držali na predugim noktima sve u maniru «ma 'ko šiša nokte»... zurka je isto bila uređena po principu i čorava kokoš ubode zrno...Kako mi je ured u stanu, obavila sam zadnje poslovne transakcije tu večer uz čuđenje partnera zašto ga zovem navečer ali je shvatio da sam uvjerena u porod koji će se odigrati taj dan-noć-jutro pa sam i to skinula s dnevnog reda i sad sam stvarno mogla u rodilište. Starija djeca polegla, a mene uhvatila temperatura 38 i sinusobolja, ma krasno... Tada sam odustala od poroda tu večer, ma nek bude sutra kad mi prođe fi
a... No negdje oko dva ujutro probudila me bol... zaspala sam, a za pola sata opet... Odbijala sam pomisao da su to trudovi no u 4 su počeli svakih 7 minuta, pa sam se ipak otuširala i primaknula odjeću dnevnom boravku i bacila se na gledanje filma. Do šest sati su bili točno svakih 5 minuta (provjeravala sam na teletextu) i trajali točno 22 sekunde. Nisu bili naročito bolni, a ja sam mislila – ma nisu to pravi trudovi, pa nije mi još izašao ni čep, a i ne boli previše... I tako sam se u 7 morala dići probuditi sinka za školu, dati mu marendu ... u pauzama trudova... Prije toga sam otišla u wc, kad ono – čep! Znači to je to, nema natrag... ajd kad je već tako odlučila sam roditi do devet to jutro... Zvala sam oca da dođe po mene u 7:35, krenuli smo od kuće u 7:45, vozili se za vrijeme najveće gužve pred posao do 8 , a trudovi svakih četiri minute, izdržljivi... A otac priča o poslu, kao i tako mene ne boli previše pa mogu ja ... I tako stigoh na prijem, psihički spremna na sve skinuh se dogola, (trudovi nešto češći, lagano prodisavanje) i dobih legendarnu roza spavaćicu, oprostih se od oca i odoh na kat... malko me držala jeza, ali ne predugo jer sam morala iskoristiti trenutke između trudova da se
zo uspnem uza stepenice do rađaone...<
>Do
a strana rađanja po četvrti put je što mi je savršeno jasna procedura kroz koju se prolazi u splitskoj bolnici, a izgled odjela mi je toliko poznat da sam mogla doći zatvorenih očiju do pred-predrađaone na prvi pregled... Stvarno, prvi porod pred sedam i pol godina i ništa se odtada nije promijenilo... Uzelo mi mokraću, pogledale dvije specijalizantice – okej – nema proteina, tlak mi nije izmjerilo, liječnica pristupila pregledu... čim sam legla na onaj ginekološki stol na leđa sastavio me takav trud da sam se čisto iznenadila odkud sad to... no liječnica uvukla ruku do lakta i nešto mrmlja i veli: Osam prstiju, četvrti porod, glava dolje, plodovi ovoji čitavi... ništa klistir jer će ostaviti bebu u wc školjci... Bilo mi je draaaaago što sam izbjegla klistiranje, zurka je bila ipak uredna i nije trebala iz
ijavanje tako da se nisam trzala na
itki bolnički humor glede wc školjke i bebe unutra... Tako sam sretno odšetala do boxa... A u boxu sam samcat onaj strašni ginekološki stol sa ručkama... Vidi vraga nije me bilo strah jer već je osam i pol, a ja sam se dogovorila sa sobom da ću roditi do devet... Legoh, priključiše mi ctg, drip mi nisu ni pokušali uvaliti ... kad me za nekih par minuta uhvatio takav trud da sam se ukočila, srce bebino skočilo na 176 i izgubilo se kako sam se ukočila... kako je prolazio liječnik malo me ispipao i zaključio da mora probiti plodovu vodu... I tako je zaparao i povlačio i isteklo je poprilično vode... Sad su me trudovi hvatali svaku minutu i bili su jako bolni... U boxu do mene je vikala jedna žena... vikala je Ajme majko doktore upomoć... i tako svaki put u svakom trudu..., i vidila sam kako se liječnici nerviraju kao: A šta više viče... a meni ju je bilo tako žao... Nakon nekog vremena počela me dekoncentrirati tako da sam - začepila uši i nisam čula kad je ušla ona liječnica s prijema zajedno s babicom. Rekoh da mi se čini da mi beba klizi van, ona pita jel' otišla plodna voda – ja velim da nije otišla sama i ja opet da mi je pritisak na debelo crijevo jak, i da ne mogu prodisati trud koliko imam nagon za tiskanjem... Mislim, beba bi se rodila ako oni nemaju ništa protiv ... ne znam ni kako sam im objasnila da beba ide jer u trudu nisam mogla ni udahnuti... ali su me shvatile ipak... i onaj famozni stol se prepolovio, noge su mi digli u zrak i još sam samo rekla da me ne režu jer da sam se masirala kantarionom. Babica i liječnica su se odmakle pola metra od kreveta i gledaju, nitko ništa ne govori, kraj uzglavlja nije bilo nikoga, skinule su mi ctg i nisam bila baš ni na što priključena.. bilo mi je skroz čudno pa sam za svaki slučaj priupitala: Što ću sad, oću rađati? Babica je rekla: Pa hajde... I tako sam ja počela tiskati u trudu, no u sred tiskanja noge su mi se razletile na sve strane jer su pukli oni «podmetači» za stopala... Njih dvije se nisu puno uzrujale, nego su pametno zaključile da mi to ni ne treba, da se držim za ručke i privučem maksimalno noge k sebi (halo! Od što da se oduprem?)... pokušala sam im objasniti da ne mogu držati težinu tijela na rukama i tiskati da mi treba potporanj za noge... ali njih dvije da ne treba... i to sve u onim gadnim, zadnjim trudovima... ajoooj... I konačno su skužile da tako ne mogu, pa su nešto kao popravile i tako sam kontajuć da će sve opet puknuti u dva stiska na
zake dobila svog Franu direkt na stomak, onako iz još mokrog od mene, sa pupčanom vrpcom (bila mu se malko omotala oko stopala) još priključenom na mene... I učinio mi se debeljuškast, a i jest 4.250 i 54 dugačak... znam da sam pomislila – Pa gdje si ti stao uopće?... Sati je bilo 8:55. Tad su ga odnijeli na pranje i ocjenjivanje, i vratili ga za pet minuta natrag meni na minuticu i odnijeli na deset sati od mene... Bolila me međica pa sam priupitala babicu koliko šavova me čeka... kad je rekla nijedan ma nitko sretniji od mene... skliznula je posteljica... Do mobitela nisam mogla do 9:30 jer sam ležala u boksu, a kad sam pogledala poruke vidjela sam da je MM poslao poruku točno u 8:55 da mu se javim kad se ustanem iz kreveta. Tad mi je sinulo da mu se uopće nisam javila da idem u rodilište, kontala sam da bi se samo nervirao, a predaleko je i ne može mi pomoći ama baš nikako, pa sam ga nazvala... nije mogao vjerovati da je sve gotovo... <
><
>U boksu sam čekala 2 sata jer u rodilištu nije bilo nijednog mjesta, a da mi sany nije oslobodila krevet tko zna kad bih iz boksa... Ništa me nije bolilo osim mišića ruku i nogu zbog onog puknutog stola......<
>I tako, moj buco je stigao popodne na odjel ( nakon što sam triput išla do sestara), pa sam dogovorila da mu ne daju bočicu (i nisu, pitale su svaki put hoće mu dati ili da mi ga donesu) i jako
zo je navukao mlijeko... Sve je bilo super, ja nisam oka sklopila tri noći, uzbuđenej je bilo preveliko, a i bebe su odvojene u drugoj sobi i gledamo ih kroz staklo tako da nisam nikako bila mirna – diše li, plače li... Četvrti dan smo se nadali otpustu, ali je pedijatrica došla nešto promrmljala i rekla: Nejdete doma. Pitala sam je u trku da li zbog žutice rekla je da ne, nego da je hipertoničan... i otišla... Ko' da me grom lupio... Sad, znam ako je klinac hipertoničan u prvom mjesecu života to nije ništa neobično i svako druga beba to jest... pa me uhvatila paranoja da garant nije samo to jer da je to, da je «malko hipertoničan» ne bi me zadržavali u bolnici... Tad je MM sad već prihajao u Split s Josipom i svi smo se nadali izlasku, i kad sam mu rekla što je zvali smo našeg prijatelja šefa jednog odjela koji je odmah došao i s vrata dreknuo: Dajte to dijete da ga vidim... pa su se strčale sestre i - epilog... spustila se jedna starija pedijatrica s neonatologije i pregledala ga detaljno pa je došla do mene i rekla mi da je kolegica od jutros zapravo specijalizantica i da je vjerojatno dijete jutros bilo gladno pa da joj se učinio ukočen, ali da nema ni traga hipertoniji i da je potpuno zdrav (kuc-kuc)... Odahnula sam, ta specijalizantica mi je život skratila za deset godina... Tako, sad smo doma, papamo puno, spavamo i mazimo se, navikavamo se Frane na nas, mi na Franu... i baš nam je Roko - 11.01.1996.<
>Lucija - 10.01.1997.<
>Josip - 10.02.2002.<
>Frane - 23.09.2003.<
><i>Edited by: RLmama at: 10/9/03 10:28 pm<
></i>
09 lis 2003, 22:36
RLmama, bas lijepa prica. __________________<
><
>Iva 16.3.2002.<
>nova beba 3.10.2003.<i></i>
10 lis 2003, 01:43
Cestitam,krasna prica <i></i>
10 lis 2003, 01:47
Predivna prica. Sva sam se raznjezlia citajuci i ja bih odma jednu bebicu. <i></i>
10 lis 2003, 05:21
Ma
avo! Citajuci tebe covjek bi pomislio da je lakse roditi nego preci ulicu <i></i>
10 lis 2003, 08:04
Ana, rasplakala si me ovom pričom... Fran 5.04.2000.<
>Andeo 2003.<i></i>
10 lis 2003, 08:29
divna prica. svaka cast MILAN 22.12.2000. <i></i>
10 lis 2003, 09:33
I ja sam odusevljena predivno predivno velike cestitke i puse mali veliki Frane Filip(18.05.2002.)<i>Edited by: kruna at: 10/10/03 9:33 am<
></i>
10 lis 2003, 09:35
Šteta što se ne može odmah roditi četvrto dijete.Priča je prekrasna. Dorotea 12.08.2002.<
><
><i></i>
10 lis 2003, 09:40
Cestitam, super prica <i></i>
10 lis 2003, 10:36
cestitam<
>ma predivna prica<
> Jusuf 09.04.2003 <
><
><i></i>
10 lis 2003, 12:22
predivno !<
>velikoj i sretnoj obitelji zelimo sve najbolje !<
> Vito, 08.01.03<i></i>
10 lis 2003, 12:58
Bas si sve vjerno i lijepo napisala, svaka cast! Ovakav porod mi izgleda idealan. <i></i>
10 lis 2003, 14:18
Cestitke na velikom sinu, super porodu i lijepoj prici <
>btw. Franine mjere su identicne Karlovim kad se rodio. Karlo - 7. 8. 1999<
>Marko - 1. 7. 2002<i></i>
10 lis 2003, 14:29
priču sam ti pročitala u dahu (a mogla si lupit dikoji enter ), a kad sam došla do stola - pukla sam <
>elem, i ja sam bila (u trećem boksu) s defektnim stolom <
><
>ljubi Franu i ostalu dicu <
><
>P.S. u kojoj si sobi bila? <i></i>
10 lis 2003, 15:25
avo RLmama! <i></i>
10 lis 2003, 15:38
ma svak ti cast <
><
>Quote:i tako sam kontajuć da će sve opet puknuti u dva stiska na
zake dobila svog Franu Din - 08.01.2001.<
><
><
><i></i>
11 lis 2003, 07:51
predivna prica *********<
>Luka 13.08.2000. <
> Lav<i></i>
11 lis 2003, 20:47
RLmama...priča ti je super..<
>a skužila sam i (heh, kad sam oštrog oka ) kako ti je Frano razbio koncepciju - ovi ostali rođeni 10-11. 01/02., a on u skroz drugoj polovici godine Tan, 03.09.2003.<
>4230 g, 53 cm<i></i>
11 lis 2003, 21:40
Denis (16.05.2000.)<
><
><
><i></i>
12 lis 2003, 01:00
prekrasna priča,veliki dječak i jaaaako hra
a mama...sve 5 <
>pusa... <
><
> Jasmina 22.01.1994<
>Dino 15.01.1995 <i></i>
13 lis 2003, 19:17
zaboravila : savrsen timing ! Vito, 08.01.03<i></i>
14 lis 2003, 08:55
Baš si me raznježila - usprkos puknutom krevetu <i></i>
14 lis 2003, 11:02
Još jednom čestitam super mamice.<
> Priča je super. <
>ema helena 06/10/2002<i></i>
16 lis 2003, 13:25
dakle, tako to rade super mame ! cestitam jos jednom ! <i></i>
16 lis 2003, 14:33
RL mama <
><
>Priča je super! Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>
17 lis 2003, 09:50
Vidis ti sto ti je iskustvo: odlucila rodit tu noc, pa odlucila rodit do devet sati....Svaka cast!!! A Franici pusa... Korina, 25.12.2002<i></i>
17 lis 2003, 18:44
Ti to baš lijepo pričaš, da čovjek stvarno poželi više od dvoje djece. <i></i>
23 lis 2003, 09:35
Bravo RL/JFmama! <
>Volim ove saljivo ispricane crnjak detalje... i "odlucila roditi do 9 sati" - svaka cast <
>Uzivajte svi Iskreno, kako ti jesad totalni nesrazmjer - 3
ata na 1 sestru, razmisljas li... Nika 30.01.1997.<i></i>
23 lis 2003, 11:11
Danas je Frani mjesec dana pa hvatam i slobodnog vremena. Cure hvala na lijepim riječima <
>Nana, mislim da sam završila trudničku karijeru , curka je jedna, baš će joj biti super s tolikom
aćom <
>Jurimo kod pedijatra na kontrolu... <
><
><
><
> Roko - 11.01.1996.<
>Lucija - 10.01.1997.<
>Josip - 10.02.2002.<
>Frane - 23.09.2003.<
><i></i>
Powered by phpBB © phpBB Group.
phpBB Mobile / SEO by Artodia.