U 2,00h vidim ja ne staje, ajmo u bolnicu. Dođemo u Vinogradsku, otvori nam vrata sestra bulodog i kaže: ovdje nema mjesta, ja ne znam kam ćete vi...stiže još jedna cura iza mene i prema njoj isto tako drska i bezobrazna kaže: evo ima klupa tu u hodniku pa se vas dvije dogovorite koja će ostati...nas 2 + muževi stojimo ko debili i ne znamo što bi joj rekli...jao bit ću fina, neću sad tu nabrajati što bih joj danas rekla, al sam bila toliko isprepadana skupa s tom curom da smo samo odšutili svi skupa i čekali doktoricu. Sve to je uzrokovalo da smo nas dvije uskladile trudove na 7 min. Stiže doktorica...moj ctg opet koma. Ipak uzima podatke jer očitava trudove i smješta me na trudničku patologiju. U prijemnoj ambulanti ljuta sestra buldog postavlja pitanja za anamnezu bolesti i osobne podatke i kaže: zanimanje-ja kažem, a gdje radite-ja kažem općenit odgovor, a ona kaže: recite konkretno-ja kažem: neću. Kaže ona zašto. Ja kažem-zato što je to vama apsolutno nebitno za ovaj upitnik koji popunjavate. I onda me ljutito pogleda i kaže- a kaj radite? Ja kažem opet naziv svog radnog mjesta- a ona meni: pa kaj mene briga kaj ste vi to što radite....Ja opet odšutim jer mislim bude li me ova porađala...nahrdala sam, šuti i začepi. Za to vrijeme onoj curi daje klizmu pa se dere na nju kako nije dobro stisnula itd. U to ulazi dr i govori joj: Sestro, zašto ste toliko bezobrazni prema pacijenticama, slušam vas kroz prozor i dajte se priberite...znam da smo danas imali 20 poroda i da nas fali,ali gospođe nisu krive za to. Meni kaže da pričekam vani sa stvarima, muža šalju kući jer neće još skoro krenut porod, bar 3-4 sata, a drugu curu vode u predrađaonu...Na putu do sobe, kaže meni buldog: a pa šta mi niste rekli da ste vi od prof. tog i tog...ma znate ja sam se ono samo šalila....kad već nećete reći gdje radite...ja kažem: ma ništa, nema veze, odlazim do sobe, šetam sat vremena hodnikom i molim B da krene. Međutim umjesto da krene...trudovi skorz prestanu kao da ih nije ni bilo. Sutradan non stop ctg koji ne valja, pregledi, uzv i ostalo. Ništa. Dolazi moj gin.i kaže-ma prsnuo je gornji dio vodenjaka koji polako kapa,a ovaj donji dio se još drži čvrsto i beba je još sigurna unutra...čekat ćemo da vidimo što će se događati, zovi me čim se nešto počne događati na mob. I tako čekamo čitav petak u prazno. U subotu dr Grbavac kaže-ajmo malo na stres test, beba jako spava u svako doba dana, to nam se ne sviđa, dobit ćeš malo dripa, samo malo da vidimo hoće li beba promrdat...dobro. Otišla u rađaonu ležerno-kao ja ću tu popit tabletu, snimit će bebu i vraćam se u sobu na ručak...nisam ponijela apsolutno ništa sa sobom, ni vodu, ni mobitel, ni hranu, ništa, ništa! Kao da idem na pedikuru...dolazim u rađaonu, u boxu do mene klinka babica od 24g dere se na neku jadnu Dijanu koja rađa i viče da ne može izdržati da je boli...da šta se dere i nek prodiše trud (mislim tko je izmislio to prodisavanje trudova kad ti se ona skala digne na 100...baš bih volila vidjeti tko to može bez ispuštenog glasa preživjeti). Urla ona na nju a mene obuzela jeza...stavljaju mi drip i počinju trudovi. NIka se unutra počela ritati na sve strane...odjednom, kažem ja sestri da mi se jako piški jel mogu na wc, kaže ona-donijet ću vam ja kahlicu....vadi je ispod mene i kaže- ovo vam je pukao vodenjak, čestitam službeno ste u porodu. Mene obuzima strava!!!! Sad je 10.30h a ja nikom ništ nisam javila....trudovi su sve jači a kučke sestre koja god prođe pored dripa malo ga pojača da se to što prije završi jer moraju doma valjda na ručak...međutim ništa i dalje prst i pol...ajde malo gela...nastavlja se agonija. Molim ih da me puste prošetati da mi bude lakše-kažu: ne dolazi u obzir. I tako ležim SAMA u rađaoni satima i dišem ko manijak ne bi li me manje bolilo...evo već i popodnevne smjene, stiže sestra buldog!!!!
Nahrdala sam sad 100%...uvaljuju mi glukozu i čude se što stalno moram mokrit...a meni je sve i curi plodna voda i urin i svašta...one prevrću očima, kao - opet joj moramo promijeniti plahte i uložak između nogu...na kraju se buldogica jedina udostojila to napraviti a ove ostale su oladile čitavu priču....kroz trudove bulodgica se žali na uvjete rada, kako su je digli neispavanu, umornu, da ih fali 6, da ovo uopće nije njena smjena...i tako opet ja saslušavam probleme na radnom mjestu...stiže dr.zaboravih mu ime, al brate izgleda kao da ima 16,5g... opet si mislim: auuu j...te vidi ovog balonje, naribala sam totalno...pita on mene: gospođo, imate li trudove? Ja ga gledam i kažem: ne gospodine, ja bila u prolazu pa malo tu prilegla...on me gleda kao ful ozbiljan i kaže-ma ne očitavaju se trudovi na aparatu nešt je zaštekalo..(GREJT!!!) Kažem ja: imam, kaže on-otvorili ste se tek 5cm..ajte malo pod tuš, nazovite muža ako ga hoćete i vratite se nazad. Dašta ću neg se vratit, mislim se, najrađe bih zbrisala na Ilicu pa šta bude...Eto baš lijepo taman je 15,30h posjete u punom jeku, a ja s očajnim trudovima guram se kroz tu masu prema sobi na skroz drugom kraju odjela ne bih li se otuširala i nazvala muža-.....katastrofa...Uzmem mob. i kažem-dolazi za 2 sata, od jutra me pere.Tuširam se, vraćam se...opet onaj tinejdžer pita-gospođo imate li trudove...iz pogleda je sve skontao...pojačavaju drip i pita hoćete li epiduralnu (SRETNA OVDJE HVALA TEBI JER DA MI NISI NAPISALA TO ŠTO JESI, JOŠ BIH SE PREMIŠLJALA) govorim: naravno dajte šta god imate! Pita on mene- a šta ste vi po zanimanju? Kažem ja- a on tu počne o svojim problemima i što ja njemu predlažem kako bi ih riješio...mislim si - ovaj klinjo nije normalan- kad dođe moj muž popričajte s njim kažem ja, ne mogu sad dok me ovo pere....žasu!Stižu kučke s epiduralnom i počinje patroniziranje s visoka i kenjanje tipa- što je vama, što stenjete, pa i mi smo rađale, morate prodisati trud, mučite dijete, nemojte misliti na bolove, dišite, zašto ispuštate zvukove, čemu panika, pa nije tako strašno, što vam je?
skoro ih nisam poslala u p.m. onako slasno...i tu mi nekako stave tu epiduralnu s još 2 specijalizanta, taman stiže mm i trudovi popuštaju...ali samo na 10min i opet kreće kaos jer su u međuvremenu klinke pojačale drip iako je pubertetlija rekao da se drip ne pojačava dok je epiduralna u điru. Ja vičem da je već popustilo a babica kaže-evo sad ste se otvorili skoro skroz, nema više epiduralne. Tu jedna od one dvije kaže- pa možemo joj dati još malo ipak je tu od 10,30h a sad je 22,00h da izdrži izgon...raspast će se, predugo je mučite....natežu se oni, a klinjo kaže-aj može dajte joj malo. Mislim da je mm-u ruka otpala od mog stiskanja. U međuvremenu dolazi 3.smjena babica i jedna starija godpođa Lidija Bog je blagoslovio, kao da jedina tamo ima srce...me uhvatila za ruku, rekla da je pogledam i da je poslušam i da radim kako mi ona kaže: Ja kažem-fala Bogu! Nitko mi dosad nije ni rekao što da radim, samo svi prevrću očima i pušu kad me pogledaju. I u tek tad mi se upali lampica: PA JA NISAM NAZVALA SVOG DR.! Fakat sam mamnezična čak i na porodu kad me sve iskidalo i kad bih si sigurno prištedila puno toga od glupog ponašanja sestara, doktora i skratila si vrijeme poroda...svašta! Da bi mi u takvom trenutku zakazao mozak a ležala tamo u trudovima čitav dan! 
Kad odjednom strka-ajmo evo je guraj guraj i bez velikih bolova zapravo izgon napravih školski bez puštenog glasa. Izašla mrva od 2900g i 50cm...Svi se skupili oko mene i govore čestitke mama, svaka čast što ste pretrpili...a kučka s epidrualnom kaže: NO COMENT!!
Mm je slikao čitav porod...ustvari uopće ne znam kad mi je ispustio ruku na izgonu i uhvatio fotoaparat jer se ne sjećam tog momenta...
Prije neg je malena izašla vidjela sam da su dr i babica Lidija složili facu kad mi je on prstom razmasiravao međicu i pukne mu s lijeve strane...nakon toga šivanje, nemam pojma koliko šavova...i kolaps, pao tlak, ja problijedila, brže infuzija, glukoza, traženje vena po stopalima jer su ruke sve izbodene s nekim žicama, treskavica i ne sjećam se ničeg više....o ostalim danima u Vinogradskoj bolnici ću pisati na topicu o rodilištima...
Naravno oboje smo se šalili...a ono ispalo stvarno...ma samo mi krivo da nisam nazvala svog prof. Budala, mogla sam sve elegantnije riješiti...puno djelatnika je na bolovanjima, a kažu mi da je bolnica tih dana obarala rekorde poroda..preko 20 beba, 2 dana za redom....svi iscrpljeni i umorni...a najbolje mi je bilo: Znam da vam curi plodna voda i da ste mokri, ali danas je subota i nemamo toliko posteljine na raspolaganju za promijeniti vas...tko zna koliko će ih još doći roditi pa moramo štedjeti na plahtama 
prošlo je, to je najvažnije.. Sad uživaj i misli na svoju štrucu 
p.s. ljepotica prava, taman za mog L 
neke stvari su nam zapisane u sudbini....a neke stvari samo ljudska glupost moze dovest do takvog vrhunca da se zeni smuci cijeli zivot 
