vako je izgledao moj porodjaj:

[SanjaMK]

termin mi je bio 26.6, ali kad sam otisla na kontrolu 18.06 ljecnica mi kaze da sam pet cm otvorena i mi se fino dogovorimo da za dva dana ja dodjem i da me ona porodi. razlog vise je sto sam imala nekih drugih problema pa smo se bojali infekcije. odem tamo u 2 popodne i kako nisam imala trudova, stavi me ona na ctg i da mi vestackih provokacija(neznam kako se kaze to na hrvatski). i kaze mi da smo poceli od 16 kapi i da idemo do 30 kapi. do 7 uvece ja slabo reagujem, odnosno imala sam sasvim male bolove. u 8 probuse mi vodenjak i daju mi neku nenormalnu dozu i kaze da bih sad morala reagovati, sto se naravno i dogodilo. dok su trajali bolovi ja sam htjela da se samo zgrcim a ona me tjera da setam. znam da sam joj trazila pistolj da se ubijem, pijetila sam da cu skociti prijeko prozora, trazila da potpisem sve sto treba samo da mi uradi carski rez, ali bez pozitivnog odgovora negdje oko ponoc su me popeli na boks svezali mi noge posto sam ritala, dala mi nesto da dobijem nagon i kaze kad dobijes nagon vici. oni se malo odmakli od mene i pitaju dobila si nagon, a ja glupaca, mada sam imala jak nagon pomislim necu im rijeci da me ne tjeraju da odmah radjam, vec da se malo odmorim. ma ustvari ni sama neznam sto sam mislila znam samo da sam tiskala i dodje sestra da provjeri zasto ja jos ne dobijam nagon i vice rofesorice beba je skoro van! i tako u 00.25 dosao na svije mali teodor.<
>inace kod nas u makedonij da muz prisustvuje porodjaju je jos tako rijeci mislena imenica. trebaju neke dozvole, bas ono komplikovano. tako je Dejan ostao kod kuce ali me zvao svakih pet minuta na telefon i mislim da je radjao sa mnom. da je bio samnom bilo bi i meni i njemu puno lakse, ali eto. bitno zadnji put kad je zvao ja sam davala zadnji nagon za tiskanje i video da se ne javljam na mobilni, pa pozvao ljecnicu i u to vrijeme izasao Teo pa mu ona samo stavila slusalicu na cuje njegov plac.<
>kad su mi Teodora stavili na grudi ja sam pitala dal je sve u redu, kazu da, rekoh nosite ga sad. posle su me sili 2 sata posto dok sam sama tiskala uspela sam popucati po svim savovima i dok sam se odmarala dobila sam neku grizu savjesti, kazem kakva cu to biti majka, kad me nije preplavio val ljubavi i njeznosti, nego sam mislila samo na to da me boli. ali sada vidim da ljubav dolazi sa svakim minutem sve vise i vise. sada moj zivot je dobio neku vrijednos, shvatila sam zasto sam na zemlji. i nakon dva dana sa Teom u bolnicu, nazvala sam svoju majku da joj kazem"hvala" za sve. eto tako sam ja to dozivjela <i></i>

[jadanica]

Bravo, vazno da si uspjela. Cestitke tebi, tatici i bebacu.<
>Sto se osjecaja prema bebi tice i ja sam se cudno osjecala kad su mi ga prvi put donijeli(u stilu ko si sad ti i sta tu radis u mom narucju), ali sto smo se duze gledali i mazili ljubav je samo rasla i sad je tako velika da nema kraja. Svaka cast jos jednom i cuvajte se. <i></i>

[Neda2kids]

Ajde, ajde... koliko ti je bilo teško - pa kako bi i stigao val, plima ljubavi. <
>Znaš meni je isto tak bila oseka ljubavi. U prvim momentima. Ali ti mogu reći da je to nešto posebno. Iz dana u dan svoje dijete voliš, upoznaješ ga, voliš ga ne zato što je tvoje - nego zato što je posebno, što se razumijete, jedan drugog otkrivate, jedan od drugog učite, tu je posebnost... <
>Ma nemoj se osjećati krivom ili se čuditi. Svako reagira na drugačiji način. A mislim da ljubav ipak nije bezuvjetno nekoga voljeti. Tko me shvatio je, tko nije nek ne zamjeri.<
> <
><
><b><i>"Kad odustaneš, izgubio si."</b></i><i></i>