MOJA ZAKAŠNJELA PRIČA

[dy02]

Službeno, termin je bio 25.12.2002., ali ja sam bila uvjerena da sam fulala datum začeća i priželjkivala da bebač ranije dođe na svijet tako da smo već za Božić zajedno kod kuće. Hvala Bogu tako je i bilo! Sve je počelo 14.12. Ujutro oko 3 mene probude bolovi u leđima (tj. niže kod trtice) jačine menstrualnih bolova i ja ništa misleći to si ja umišljam, nije to još to, vjerojatno su lažni trudovi. Kad ono nakon 20min. evo ga opet i to još jači. Ništa ja i dalje ležim i trpim misleći da će to proći i još uvijek ne vjerujući da se to meni događa i da je stvarno počeo porod.Kad me je još jedan strefio oko 4 počela sam stenjati i muž se probudio i ja mu kažem da izgleda da imam trudove, a u međuvremenu sam ustala i počela šetkat i puhat, jer sam čula da manje boli kad šečeš, naravno i muž se ustao i šetkao samnom. Ja mu kažem da skuha kavu jer sam znala da neću odmah trčati u bolnicu, pa da barem popijem kavu u miru. Oko 5 smo nazvali moju mamu (koja živi 200 metara od nas) koja se odmah javila ko da je sjedila uz telefon i dojurila kroz 5 minuta. Moji trudovi su bili dosta nepravilni i po jačini su se razlikovali tako da je jedan bio jači drugi slabiji i tako naizmjenice, pa nisam znala na kolko su i kad da krenemo u bolnicu. Mama stalno govori ajde idemo a ja njoj čekaj još malo, čekaj da vidim kakav je sljedeći i tako smo se natezali do 6.40 i napokon se odlučili da krenemo jer je kod mene još bilo upitno kako ću roditi, mislim bilo je govora o carskom rezu jer glavica nije do
o sjela u zdjelicu. I tako došli oko 7 na Sveti Duh pred rađaonu, pozvonili, došla sestra i odvela me unutra, a ja ušla ko da idem u dućan, a ne roditi (tako mi barem rekli).Čim sam došla u bolnicu trudovi i bolovi ko da su prestali, valjda od straha. Moji su ostali vani dok su mene uređivali, mislim na
ijanje i klistir za koji sam mislila da je i gore nego što je, bilo mi je gore slušati ženu koja se derala iz petnih žila i uspjela mi rasplakati mamu jer je mislila da se to ja derem. Kad su me sredili pustili su me da šetkam po predrađaoni koja je bila prazna i onda je naišao dr. Dukić i pustio me da odem van do svojih, valjda zato da nisam sama. I oko 9 sam ušla u rađaonu, ah zaboravih napisati da sam bila otvorena 5-6 prstiju i da mi je dva dana prije toga krenuo onaj sluzavi čep.Zatim su me polegli na stol, priključili na CTG i predstava je počela.Dali su mi drip, probušili vodenjak (uuh) i u toku jakog truda sam morala tiskati da bi mu dr. Dukić ručno okrenuo glavicu u zdjelicu (a to booliii) i da mogu normalnim putem roditi. U međuvremenu su mi pozvali muža koji mi je davao vode, držao za ruku i govorio kad ide sljedeći trud i pokušavao me na sve moguće načine smiriti i ukazati mi da dišem pravilno (to mi je puno značilo, a i njemu je više nego drago što je mogao biti uz mene, a to je i želio odkada je saznao da sam trudna) što je bilo vrlo teško jer sam trpila takve bolove da sam mislila da će mi se tijelo doslovce raspasti. Sve je bilo gotovo u 11.51 kad je došao na svijet mali Alen i odmah se popiškio i uspio me nasmijati, a bolovi ko da ih je netko rukom odnio, sve je nestalo. Naravno da su me zarezali i to sam malo osjetila, ali ništa strašno. Bebač Alen je dobio ocjenu 9/10 i bio je težak 3150 i dugačak 49. Eto cure tako je prošao moj porod, nadam se da vas nisam isprepadala, mislim na prvorotkinje, dalo bi se o tome još pričati ali nisam htjela duljiti, a i bebač bi se mogao svaki tren probuditi. <i></i>

[Many]

prekrasna priča...bila si hra
a....<
><
>pusa za Alena <i></i>

[Ida]

Prekrasna prica, nisi me preplasila nego naprotiv daje nadu da ce i nama koje dolazimo na red porod proci tako lijepo.<
>Cestitke sretnim roditeljima, i pusa bebici <i></i>

[IvanaFM]

Lijepa pricica <
>Cestitam!!!!! <i></i>

[Nika]

Čestitam od srca, prekrasna priča <
>velika pusa Alenu <i></i>

[selma27]

cestitke i iz snjeznog sarajeva <i></i>

[sanelasabic]

Divna prica...Cestitam Vam!<
>Poljubac saljemo malom Alenu <i></i>