19 svi 2003, 12:13
Krenulo je polako i redovito. U utorak 6.5 oko 22:00 nakon što sam cijeli dan imala kontrakcije za koje nisam znala da li su pravi trudovi ili nisu, krenulo je prilično redovito-svakih 40 minuta.<
>Ja sam otišla u krevet, nastojeći se odmoriti, no pri svakoj bi kontrakciji pogledala na sat, pa od spavanja nije bilo ništa. <
><
>Oko 2 ujutro kontrakcije su postale bolnije, pa nisam mogla ležati na miru već sam ih prohodala po stanu. Polagano je ustao i mm, pa smo pripremili posljednje stvari za bolnicu, ja sam mu davala sve moguće upute što još treba napraviti (jer je bilo tjedan dana prije termina) i koju robicu treba ponijeti kad dođe po nas. <
>Otišao je i sluzni čep, a kontrakcije su postale češće i sve bolnije. Puno mi je pomogla lopta, koja mi je olakšala najbolniji vrh truda. Oko 6 ujutro, su bile na 5-6 minuta, te smo oko 7:30 krenuli u bolnicu.<
>Nakon anamneze, CTG-a, pregleda (otvorena samo 1 prst!) uslijedio je ponižavajući dio zvan
ijanje i klistir (iako sam ja sve napravila kod kuće, bili su poznato neumoljivi).<
>To mi je bilo najgore poniženje u životu. Priznajem.<
> <
><
>Zatim predrađaona. Pitala sam za boks, jer da mi muž čeka vani, nisu mi ga dali. Rekli su da nema mjesta. Ok, rekoh. Stavili su me na drip i CTG i ostavili da ležim na leđima. Uskoro je počela rasturaljka. Trudovi su bili na svakih 2-3 minute (bilo je to oko 11 sati) prilično jaki i ja sam rekla mm da svima javi da je krenulo. Očekivala sam da ću roditi do 2 popodne. <
>No nije išlo tako glatko...<
><
>Pregledali su me oko 2 popodne da bi zaključili da sam otvorena samo 4 prsta. Ja sam do tada već umirala od bolova, pogotovo zato jer sam bila na leđima, bez ikakve mogućnosti da si nađem najpovoljniji položaj. Počela sam razmišljati o epiduralnoj da se barem mogu odmoriti od bolova koji su me totalno iscrpljivali a ništa nisu postizali. <
>Nitko me nije šljivio. Mm je poludio vani od
ige a ja sam poludjela od bolova i od bešćutnosti osoblja.<
>U 4 popodne uslijedio je novi pregled, a rezultat je bio: nalaz nepromijenjen: 4.5 cm. <
>To je bio trenutak kad sam ja pukla i kad mi je moral pao na najnižu razinu u životu. Cijelu noć i dan se patim, na dripu, sa jakim trudovima na 2 minute a još se moram 6 cm otvoriti i nakon toga još roditi. Iscrpljena, umorna, gladna, žedna, sa dragim koji stoji s druge strane vrata i ne može do mene...<
>Plakala sam mu na telefon, dok me on pokušavao utješiti. <
>Molila sam nešto protiv bolova što su mi jedva jedvice dali, tek nakon što je mm inzistirao da me doktor pregleda (dr Ujević, koji se pokazao vrlo bahatim i arogantnim). Grrr.... <
>Injekcija me malo opustila iako bolovi nisu jenjavali. Nakon što se nisam javila mužu, on je digao frku. Ne znam što im je i kako rekao, no imalo je efekta. Prebacili su me u boks i pozvali anesteziologa za epiduralnu. <
><
>Sad počinje lijepi dio poroda. Ružni sam malo skratila i uljepšala. Nije da vas bediram, ali meni je bilo grozno! <
>No, shvatila sam da je porod vrlo individualna stvar, a osim toga puno ovisi kod koga i u kojoj smjeni završiš. Ja sam dobila crnog Petra što se toga tiče.<
>No, idemo mi dalje.<
><
>Dragi me nazvao, rekao je da je sve sredio, da se ne
inem, neka zaboravim sve što je bilo i da će od sada sve biti kako treba. Sa zahvalnošću sam ga slušala i čekala anesteziologa.<
>Epiduralna je počela djelovati a ja sam se počela oporavljati. Osjećala sam kontrakcije no to više nije bilo bolno. Pratila sam ih na monitoru i u mislima razgovarala sa svojom bebom. Brzo sam se otvarala i u 2.5 sata sam se otvorila dovoljno da osjetim da se beba počela probijati van.<
>Pregledali su me, bila sam na 8.5 cm. Bilo je blizu. Zvala sam dragog da požuri jer će bebica uskoro van. Rekao je da stiže (morao se otići doma presvući jer je bio mokar do kože od
ige i straha za mene, dok je čekao vani).<
>Stigao je baš na vrijeme. <
>Osjetila sam da me tjera na tiskanje i pokušavala spriječiti nagon za tiskanjem. Pratila sam puls bebici koji se u
zavao sa svakim njenim naporom. Pričala sam joj u mislima, rekla sam joj kako je čekamo, kako se tatica veseli vidjeti svoju bebicu, kako je puno volimo i jedva čekamo da je vidimo. <
><
>Tatica je stigao, obukli su ga i pustili k meni. Ja sam bila presretna što ga vidim. Nagon za tiskanjem je postao nezadrživ i ja sam zvala sestru, jer da ne mogu više čekati. Nakon što sam im prekinula njihovu pauzu za kavu, jedna se ipak digla smilovala i došla. Mislila je da neću još roditi (klasika, di bi oni slušali rodilju kako se ona osjeća), no na moje je inzistiranje ipak pozvala doktora koji je potvrdio da porod počinje. <
><
>Probali smo tiskati. Nakon par puta (zaista je naporno to tiskanje i lako se obeshra
iti kad ne uspije iz prve) izašla je glavica (uz neizbježno rezanje i peckanje). Zatim sam osjetila kad je rame prošlo, a nakon toga je bljucnuo cijeli mali Filip van!<
>Popiškio se po meni, a kad sam osjetila njegovo malo toplo tijelo kako leži kraj mog stopala, osjećaj je bio neopisiv! <
>Kad su mi ga donijeli, kad sam ga vidjela, prvo što sam rekla bilo je: Isuse kako je lijep!!! <
>Bio je prekrasan, nimalo zgužvan, nimalo sirast. Pogledao me i žmirnuo kad nas je tata slikao. Onda su ga dali tati i odnijeli.<
>Pregled: sve ok, apgar 10/10. Mojoj sreći nije bilo kraja.<
>Rodila sam u 20 prekrasnog, zdravog dečka i premda je sam porod bio jako velika žrtva, premda je osoblje moglo biti susretljivije i ljubaznije, premda je sve moglo ići
že, jednostavnije i bolje, svaki pogled na to malo biće opravdava svu onu patnju i bol. <
><
>Iako, moram priznati, slijedeći puta rađam u Njemačkoj. <
><
> <i></i>
19 svi 2003, 12:32
čestitke mami i zaboravljaj porod, te uživaj u Filipu <i></i>
19 svi 2003, 13:35
Ogromna čestitka!!! <
>Mi smo izgleda rodile u istoj smjeni(Ujević +dve glupe specijalizantice)! <
>Brzo se zaboravlja ono grdo, a lijepa sjećanja su tu! Helena (24.02.2003.)<i></i>
20 svi 2003, 08:48
Bravo!<
>... i dosle su mi suze na oci...<
>Mozda ce nasa djeca radjati onako kako mi to danas prizeljkujemo....<
><
>Jos jednom BRAVO Janko 18.9.1999<
>Jurica 2.7.2001. <
>Mia 4.1.2003<i>Edited by: An at: 5/20/03 8:50:27 am<
></i>
20 svi 2003, 14:43
Cestitke mami na bebacu! zelim ti da sve ruzno glede poroda
zo zaboravis. <
> <
>Gdje Dr. Ujević spada koja bolnica? Veronika(28.03.2000)<
><i></i>
20 svi 2003, 17:41
Žao mi je što te toliko boljelo, ali mi je drago da si na kraju svega ipak ostala pozitivna.<
><
>Rony, mislim da je Ujević na SD Ga
ijel - 27.08.2002.<
><
><
> <
><i></i>
20 svi 2003, 19:33
<
>Lucija 17.8.1997 Anja 6.9.2000 <i></i>
23 svi 2003, 17:13
A ja rekla da je moj porod bio težak!!??? <
>Vjerojatno si već zaboravila na bol koju si pretrpjela. Ja sam rekla kad sam rodila "Nikad više", no odmah mi je palo na pamet ono - nikad ne reci nikad. Sad sam već sve zaboravila, a sad bi i još jednu curicu. Može??? <
>Pozdrav <
><i></i>
26 svi 2003, 13:29
hehe, o curici razmišljam i ja...maloj sestrici za Filipa...no još uvijek sam na "nikad više u Hrvatskoj"<
> <i></i>
28 svi 2003, 22:04
Znam kako ti je.Drugi put ako me budu 4 dana mučili ode ja u Postojnu!<
>Do
o si i hra
o sve to izdržala! Bitno je da je sve iza tebe i da si sada sa malim ! <i></i>