15 stu 2005, 14:38
Moj drugi porod.<
>Sve se kanim da ga napisem jer znam koliko mi je znacilo citati iskustva drugih mama koje su rodile prije mene (po drugi put). Rijad je trebao doci na ovaj svijet negdje pred kraj avgusta 2004., tako smo barem racunali. Trudnoca mi je prosla dosta do
o kao i prva, bez ikakvih problema i komplikacija. Da nije bilo stomaka (koji se u drugoj trudnoci odmah pojavio) sigurno bi i zaboravila da sam trudna. Na porodiljsko sam otisla mjesec ranije jer sam htjela iskoristiti godisnji odmor. I tako od kraja avgusta pa sve do 7 septem
a, tj. 6. svaki dan sam isla na pregled. Doktor Masic (hvala mu zauvijek) u opcoj bolnici u Sarajevu nije zurio i govorio je da nema potrebe da provociramo porod. Rijad nije nikako htio van, nije se ni njemu zurilo. Ja sam nesto mislila da ce se roditi 29.8. jer znam jednu super osobu rodjenu tog datuma, ali prodje i taj danum. Sve ljetne trudnice rodise, samo jos ja ostadoh u iscekivanju. I tako dr. na kraju odluci da mi ipak provocira porod, kaze dodjite 6. septem
a navece, ja sam dezurni pa cemo to na
zinu zavrsiti. Tog drugog poroda sam se bojala uzasno, iako sam opet isla na vjezbe (po drugi put) strah je bio veci od bilo cega, valjda kad vec imate jedno dijete kuci onda mislite sta ce biti ako umrete na porodu, bar je meni to bilo u glavi. MM, Ajna i ja smo usli u lift, sa torbom za porodiliste, samo smo se zgledali i Ajni smo objasnili sta ce se desiti, iako je bila mala cini mi se da je sve razumjela. Iako je termin za porod davno prosao sve sam mislila da ce mi dr. reci "neka te jos malo" (ko ono kad idete na ispit pa mislite da ce vam profesor reci, dodjite drugi put sad sam zauzet). Umjesto toga rekao je "jesi li ponjela stvari". I tako je to krenulo, doktor je oko pola 11 probusio vodenjak, i kad sam ugledala babicu koja mi je bila na porodu sa Ajnom (a i isti doktor je bio) bilo mi je puno, puno lakse. Oboje su me se sjetili pa smo se cijelo vrijeme zezali. Trudovi su poceli, ja bi ih predisala i onda odmarala. Onda je doslo do male zabune, dr. kaze "hajde pricekacemo da bude 12 sati da te porodim na tvoj rodjendan", sutim ja kontam nije mu do
o. I tako prodje 12 sati, dolazi on "e sad cemo ti ukljuciti drip i sve ce biti
zo gotovo", odjednom pogledavsi papire skonta "pa bona sto ne rece da ti nije danas rodjendan nego 7. aprila, mogli smo te davno poroditi".:"> Hajde nema veze. I tako ukljucili mi drip, bili su to intenzivni trudovi jedan cijeli sat i oko pola 2 kaze dr. hajde sad malo tiskaj, meni je sve to izgledalo nestvarno jer sam Ajnu radjala oko 12 sati i sad nisam vjerovala da moze porod biti tako
zo. Sve sam mislila opet on mene folira da mi bude lakse. Kad eto ti njega oko 10 do 2, kaze "Hajde u salu da se porodis". Ja sam bila presretna, reko "zar je moguce, tako
zo?". Odemo mi u salu i onako kroz par potisaka i zezanciju izadje moj mali bokser, bio je nabijen i plav, a ja presretna. I sad kad se sjetim sva se najezim od srece. Bio je velik 55 cm i 3850 gr tezak. Doktor i sestra su rekli da me cekaju sa trecim, ali sam im se srdacno zahvalila. Nakon poroda sam malo krvarila, nisu ni oni znali zasto, ali na kraju se sve sretno zavrsilo i Rijada sam dojila nakon 2 sata. Pile moje malo. <
>I jos nesto da ispricam, kad su MM i Ajna dosli po nas, babica je nosila dvije bebe, MM je mislio da je ona ljepsa njegova, ovako on prica "vidim ja nosi babica jednu slatku bebu i jednu ruznu, kaze ova ruzna je sigurno od ovih papaka pored nas, i tako dok sam to razmisljao pruza meni babica ono ruzno dijete, zamalo da joj kazem nije to ruzno moje". Ali nije tako ruzan bio sladak je. Bajna 05.01.2002.<
>Kikiriki 07.09.2004.<
><i></i>
16 stu 2005, 13:08
Mamayaya<
><
>super prica i cekam kao i doktor i babica za treci porod, trecu pricu.<
><
>Pusa djecicama <i></i>
16 stu 2005, 13:13
Quote:zamalo da joj kazem nije to ruzno moje<
><
>Yayo <
><
>Nema ružne bebe, ne postoji to!<
><
>Inače, meni je moj Martin, kad se rodio, izgledao - neobično... Drugačiji skroz od Mi, valjda sam očekivala da će biti isti ili što, ne znam... Uglavnom, bio mi je sladak - i MOJ...<
> Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>
16 stu 2005, 15:56
yayo super priča <
><
>Bakir 11.03.2003. <i></i>
17 stu 2005, 17:52
bez obzira na priču koja slijedi porod mi nije ostao u ružnom sjećanju i spremna sam na drugu bebu. čak mi flashback ima nekakve romantične konotacije <
>uglavnom,<
>opis situacije: na kontrole idem pvt ginekologu, s trudnoćom, bebom i sa mnom sve 5 od prvog dana. na zadnjem uzv - 36. tjedan i 3. dan težina bebe procijenjena na 3.700g scena
. 1: 40. tjedan i 5. dan, dolazim u petrovu oko 10 sati, trudovi me probudili u pol 5, trudovi pravilni, svakih 7 minuta <
>scena 2: pregledava me dr. xy koji me pita zašto sam uopće došla, nisam se otvorila ništa više od zadnje kontrole (1 prst) i najbolje bi bilo da idem doma. ja unezvjereno gledam, trudovi me rasturaju i ne vjerujem.... dr. kaže da je najbolje da se vratim ili navečer ili sutra ujutro, no u svakom slučaju me kao prvorotkinju čeka opako duga noć - kako ohra
ujuće, odmah je zadobio svo moje povjerenje! i dodaje kako će me možda ipak ostaviti u bolnici zbog svih događaja iz petrove o kojima
iju mediji!!!! stavljaju me na CTG koji registrira trudove. <
>scena
.2: dolazi voditelj smjene, dr. xx koji kaže da me ne pušta doma dok me on ne pregleda. pregledava me i zove prvog dr. xy kojemu govori "kolega pogledajte kako izgleda žena koja je otvorena 3 cm"! dr. xy se čudom čudi kako sam se to mogla otvoriti toliko u sat vremena! na što mu dr. xx predamnom govori "možeš mislit!" <
>scena
. 3: nakon klistiranja,
ijanja i sveg ostalog stavljaju me u boks i uvode MM. slijede kontrole, trudovi, bolovi, kontrole.... bušenje vodenjaka, kontrole, trudovi... svatko mi govori nešto drugo: odlično se otvarate, sporo se otvarate, ići će to
zo pa nećete dobiti epiduralnu, ovo bi moglo potrajati..... stavljaju me na drip i daju mi epiduralnu. <
>scena
. 4: pitam dr. nekog, nemam pojma koji je po redu i tko je uopće, nakon što me bol poprilično razapinje, "doktore je li beba velika?". slijedi odgovor: "pa čujte, velika... a nije mala, ali šta vam znači velika beba?" i ode on dalje svojim poslom. <
>scena
. 5:moram tiskati, nigdje nema žive duše, znam da ne smijem tiskati dok mi ne daju zeleno svjetlo ali nikoga nema!!! MM u bijesu lupa šakom u nekakav metalni stolić i svi se slete - ne tiskati još, otvorena sam tek 8 cm. vrijeme prolazi, nigdje nikog, ja hoću umrijeti od bolova i MORAM tiskati. <
>scena
. 6: MM izlazi na hodnik i urla - dolaze doktori, pregledavaju me, ja doslovno molim da me ubiju i onda odjednom strka i panika - glavica je zapela u porođajnom kanalu! hitno na carski. <
>epilog: trudovi počeli u pol 5, u petrovu došla u 10, u box ušla u podne, rodila nou carskim u pol 7 - težak 4,350 i dugačak 54cm, apgar 10/10 ... sve savršeno. <
>ne znam šta bi bilo da nije bilo MM i da sam bila sama.... <
>budim se na intenzivnoj, kašljem od anestezije, boli me trbuh za poludit.. aha! rodila sam! mali je princ izašao na carski. MM se nekako prošfercao do mene, govori mi da je noa savršen, ljubimo se, grlimo i plačemo. imamo ga!!!!<
> <i></i>
14 pro 2005, 13:12
nikako da stignem da napisem i moj porod ovako:<
>Bila sam u 36 nedelji do tada uredna trudnoca urednija ne moze biti. Isla na posao i obavljala sve duznosti sve za pet tako reci nisam osetila trudnocu. E da se ne zavrsi sve tako lagano u toj 36 nedelji na povratku od mame oko 21:00 ja se sprepnula i pala direno na stomak sva sreca da je bio MM samnom i nikome nismo javili (ni mojima) nego pravac na Kliniku. Bila su mi kolena krvava i ruka malo uvrnuta ali to nije bilo nisto u uporedbu sa strahom za bebu. Hitno su me primili i uradili CTG i hvala bogu da beba nisto nije osetila nego se samo malo uzrujala. Rekli su da moram biti u bolnicu nekoliko dana zbor pretrage i onda su poceli ispitivanja.... kako si pala zasto si pala pa zasto nisi pazila.. da nije te slucajno muz tukao..(valjda su imali i takvi slucajeva.. pa po sluzbenu duznost moraju da prijave policiji) E sve se to do
o zavrsi i ja nakon nekoliko dana odem doma ali me moj ginic predupredio da necu dugaco i da se spremim psihicki da ce porod biti druge nedelje jer kad sam pala valda od stresa sam se pocela otvarati. Tako je i bilo. Tako je i bilo pocetkom 38 nedelje ja i MM na tecaju o pravilnom disanju i Kegelove vezbe (izvode se u Drzavnoj bolnici) mene uhvatili trudovi, rekla sam doktorici koja je vodila tecaj a obzirom da beba je bila karlicno postavljena odma je prekinula tecaj i otsili smo zajedno na CTG. Nastala je opsta uzbuna i smeh kad od jednom su videli da sam 5 cm otvorena, zbunjena ja zbunjen moj muz. Ja sam htela krenuti kuci po moje stvari jer fakat nisam bila sprema na porod a bilo je oko 19:00 sati ali ginic nije dao jer je bilo rizicno kretati se zbor karlicno postavljene bebe i porod je mogao krenuti svaki cas. Muz otkako mi je doneo stvari je otisao kuci meni prestali bolovi i otspavala do jutro. E ujutru je pocela frka, nije puko vodenjak pa su se mislili 4 sata sto da rade jer ne prakticiraju busitit vodenjak na karlicno postavljenu bebu, pa onda drip i poceli uzasni bolovi. Zvala mama non stop (a dr. koja me poradzala njena drugarica) a ja se pravila kao da sam napolje u setnju da se ne bi sekirala. Na kraju je nazvala dr. i pitalal dali sam slucajno kod nje jer je shvatila da nesto muljam. I onda u 14:00 poceli ludacki bolovi doslovno sam htela da umrem molila sam za carski ali su mi rekli da je prekasno. Dosla moja doktorica i rekla ajde sad se priberi i da rodimo malu bebu jer ce se ugusiti. I tako ja dobila nekakvu snagu i rekla dokotorima sad cu ja vama a i sebi pomoci i tako u dva truda se rodio moj Andrej. Samo sto se rodio jer sam bila svesna pitali me za ime (svi koi su bili samnom sam vise manje poznavala od ranije) rekla sam da se dvoumimo medzu andrej i martin.... a oni jednoglasno su javili MM i mami i rekli rodio vam se Andrej. Nakon pola sata do mene su bili MM i moja mama najsladze mi je bilo kad su usli i nisu znali koga prvo da gledaju mene ili andreja <
><
><
><
><i></i>
14 pro 2005, 21:04
Dok moja Anči mirno pava da vam i ja ispričam priču o svom sasvim normalnom i običnom porodu. Jesam li se bojala? Pa baš i nisam. Nisam baš neka plačljivica i mislila sam ma dođeš tamo, malo boli, malo tiskaš i eto bebe,nema problema! I bilo je tako ali ću se osvrnuti na ono "malo boli". Ma vraga malo boli,boli za popizdit!!! Prošlo je mjesec i pol dana od kada sam rodila i sad ne mogu uopće zamisliti tu bol al se do
o sjećam što sam u tom trenutku mislila ( i dijelila s babicom! ), a išlo je otprilike ovako : ne mogu više,umrt ću sad i odmah,ubijte me jer više neću trpiti, nikad,nikad više neću roditi i sl. Ma ljudi dragi,boli katastrofa! Naravno da si mm nije mogao zamisliti tu bol pa sam mu to slikovito objasnila : zamisli da ti netko uzme ciglu i 4 sata lupa i lupa po jajima,eto tako boli!!! Sva sreća da je uz mene bila stvarno super babica,anđeo moj i spasiteljica moja,draga gđa.Vera iz slavonsko
odske bolnice,hvala joj neizmjerno!!! Žena je stvarno super,rođena ja za posao babice,cijelo vrijeme me hra
ila,objašnjavala mi kako i zašto da dišem,da moja bebica pati i da mi treba kisika da sačuvam snagu pa će i porod kraće trajati i da ću tako svojoj curici skratiti patnju. Stvarno je znala reći prave stvari koje su me držale sve do kraja. Hvala joj puno! <
> Kako su me trudovi držali cijeli dan a u noći su se pojačavali tako da od dva sata nisam više mogla sjesti nego samo hodaj,hodaj,hodaj da izdržim što duže, u pet sati kažem svom mužiću, to je to,ne mogu više, vozi me u bolnicu. Krenuli u pet ,vozali se po gradu do 7 jer mi je bilo lakše u autu i došli u bolnicu u 7 h jer tad počinje smjena i dolaze svježe i odmorne sestre. Jako pametan potez jer sam tako došla u ruke svojoj do
oj gđi.Veri. Slijedilo je uobičajeno
ijanje (dobila sam i novi žilet ),klistiranje (ništ strašno),ajd u box,malo mukice,par potisaka,epiziotomija i u 13 i 10 rodila se moja mala crna čupavica Ana. Kažu nema ružne djece,e pa ima i to objektivno kažem iako se radi o mojoj vlastitoj kćeri! Prvi dojam se nisam usudila podijeliti sa okupljenom ekipom dr.i sestara da ne kažu da sam luda al Ana je stvarno strašno izgledala,sva ljubičasta,ljepljiva i zgužvana. Dok me jedan mladi dr.,skoro pa stažist šivao(srednja bol),ja sam potpuno gola ležala jer mi je spavaćica koju su mi dali imala čitav JEDAN dugmić kod vrata, društvo mi je pravio moj komšija isto dr.,baš me bilo
iga jer su bolovi napokon prestali i sve je prošlo u redu,hvala Bogu! Odvezli su me u sobu i nakon dva sata mi donijeli Ani,moje malo čudo,svu neobičnu i posebnu,moju najveću sreću na svijetu,i naravno,NAJLJEPŠU NA SVIJETU!! <i></i>
22 pro 2005, 11:24
15.O6.2005. rodila sam djecaka na epiduralnoj.<
>Porod je trajao 8 h i imala sam komplikacije,nisam se otvarala vise od 3 cm satima tako da su trudovi bili jaki i nepodnosljivi, doktorica anasteziologica mi je preporucila epiduralnu da se vise ne patim. Nakon u
izgavanja inekcije u kraljeznicu,nakon 2-3 truda,poslje nisam osjecala nikakve bolove i porod je bio prekrasan i lak.<
>Svakoj zeni bi preporucila da trazi epiduralnu, jer zasto bi se patile kad danas u europi svaka zena to koristi.<
> <i></i>
03 sij 2006, 00:44
Evo i naše priče:<
>Na kontroli dva tjedna prije termina poroda ctg nalaz nije bio dobar i moj me dr,Škvorc poslao na pregled u Vinogradsku. Kod njih je ctg bio o.k., ali su me (ne znam zašto) ipak ostavili na promatranju. I tako sam je skoro 7 dana bila na promatranju a da mi nitko više ni jednom nije napravio ctg, ili me pregledao, ili mi izmjerio tlak ili me promotrio u bilo kom pogledu. Meni se ništa ne događa, nitko ništo ne govori, muža ni nikog drugog ne smijem vidjeti jer su posjete za
anjene zbog viroze gripe(3mj), i naravno ja ludim od dosade. I cure iz sobe mi kažu da češkanje trbuha izaziva trudove. ja si mislim "Da-baš ", al sam se ipak cijelu srijedu navečer češkala!!!<
>Četvrtak 17,03.2005-6sati ujutro uko vodenjak!Nisam osjetila nikakav strah ili paniku - pomislila sam samo AJMO TO OBAVITI!<
>Pregled,klistiranje,
ijane, i u 7 sati sam ležala na stolu u rađaoni. Naravno muž nije smio biti prisutan (a jadan je pohađao tečaj!!!).<
><
>Nisam imala trudove, pa su mi dali drip. Pa sam imala trudove i mislila sam "TO JE TO!", ali su mi se babice nasmijale i rekle da ću osjetiti kad to bude to!!!<
>Nisam se ni otvarala, pa su me namazali gelom, al se ni onda baš nešto nisam otvarala pa su stalno dolazili neki dr. i klimali glavama, i suosjećajno me gledali, ali nitko ništa ne govori!!!!<
><
>U 13 sati, već luda od ležanja i sa sve jačim trudovima vičem (nemam poima šta sve) i molim da me netko dođe pogledati. Dođe babica i našpota me. <
><
>Šutim i trpim do 15 sati, a onda Kad me počelo rasturat u trtici vičem:"EVOOOOO GAAAA!!! TO JE TOOOOOOO!" Došao je dr. Bolanča(svaka mu čast!!!) i babica i nakon tri tiskanja rodila sam našu malu slonicu Janu - 3460g i 51cm.<
>Sjećam se da sam nekoliko puta pitala: " Jel plače???", a nadrkana mi je babica drsko odgovorila "Do
o kaj ne čujete da plače!!??!?" Iskreno, stvarno nisam ništa čula!<
>A onda su mi ju donjeli da se upoznamo i ja sam opet nekoliko puta ponovila "To je moja beba???!?" Moja beba koja me ritala,kojoj sam pjevala, koju smo mazili, koju smo tako dugo čekali..... gledala me jednim jedva otvorenim umornim okom!<
><
>Moram priznati da u bolnici nisam osjećala neku povezanost s njom, jer sam bila jaaako umorna i željela sam spavati i odmoriti se, i dojenje nam baš nije išlo, a nikome tamo nije bilo baš previše stalo da nam pomogne , i pedijatrice su bile hladne i bez trunke razumijevanja za mlade prvomajke.<
> ALI....kad smo došle doma, i ZAGRLIO NAS NAŠ TATA, i pomogla nam patronažna oko dojenja......Od prvog dana doma, nas smo dvije najbolje prijateljice, kužimo se bez puno riječi/plača, i vezane smo srcima. , a i tata je važan dio naše simbioze <
><
>Moj muž i ja smo tek sada sretni i potpuni...., a Jana je centar našeg Svemira....bar dok ne dobije ravnopravnu seku ili/i
acu!!! <i></i>
03 sij 2006, 13:21
Bravo slonice <
>a za nadrkanu babicu <
>djevica 2002 & jarcica 2005<i>Edited by: nela31 at: 3/1/06 12:21<
></i>
03 sij 2006, 14:15
Slonice Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>
11 sij 2006, 13:01
Termin mi je uskoro i trebala bih roditi na Sv. Duhu. Da li i kad za vrijeme poroda ja mogu zatraziti epiduralnu? I važnije, hoću li je dobit? <i></i>
11 sij 2006, 17:16
lina-to ti zavisi o punmo stvari. Nisu baš velikodušni po pitanju epiduralne. Trebaš ju tražit na vrijeme, znači dok si otvorena 3-7cm (ako se ne varam), a za bolnicu je to veliki trošak, pa ako vodiš trudnoću kod nekoga sa SD, pokušaj se dogovorit. <
>Ema (10.08.2005.)<
><
><i></i>
15 sij 2006, 19:54
Sve je zapravo pocelo 24.8. 2005. kad sam se uputila iz stana u Zagrebu u 6:00h na autobus za Rijeku. Bio je to obicni redoviti pregled u bolnici tjedan dana prije termina. U autobusu je bilo sve normalno, a pregled prosao u redu (nema trudova, bistra plodova voda, otvorena i dalje za jedan prst). Doktor je rekao da to jos nije za porodaj i da mogu ici doma. Otisla ja doma i stigla negdje oko 20 0h u stan. Pred kraj putovanja sam pocela osjecati lagane, jedva primjetne grcice u trbuhu. Pisala sam vrijeme kako se pojavljuju i koliko traju, pokazala muzu kad sam stigla, i on se malo splasio i rekao da sam trebala ostati u Rijeci jer su bili relativno pravilni svakih 10 ili 15 min. (ne sjecam se tocno). Jos smo neko vrijeme to pisali, ali postalo je neredovito i na kraju prestalo. Skuhali smo rucak (ili veceru), najeli se i spremali za spavanje. Legla sam u krevet i u 23:00h morala ponovo ici mokriti na wc. Kako sam pocela mokriti, tako se tekucina nije zaustavljala...pocela me hvatati panika...pricekala sam jos na wc-u da prestane, ali nije prestajalo. Rekla sam muzu da mi se cini da moramo za Rijeku jer mi vjerojatno curi plodova voda i da mi doda jednokratnu pelenu za odrasle. Htjela sam nazvati radaonicu da pitam da li da krenemo ili to ipak nije ta tekucina, ali nitko se nije javljao. Nazvala sam prijateljicu koja se ponudila da nas vozi jer nemamo auto, ali je ona popila malo vise pive pa nije bila u stanju voziti nas. Zatim sam nazvala prijatelja koji se takoder ponudio za prijevoz i on je dosao po nas oko ponoci. Krenuli smo na put i stigli u bolnicu 25.8. oko 2 0h.<
>U bolnici me najprije pregledao doktor koji me 24.8. ujutro pregledavao (i poslao kuci) i rekao je da to doista curi plodova voda, da sam i dalje otvorena samo jedan prst i da me pripreme za porod. Izvadili su mi krv, dala sam mokracu, o
ijali su me i dali klistir. Zatim su me odveli u predradaonicu gdje su me prikopcali na ctg i dali nesto (valjda drip) za trudove kojima nije bilo ni traga. Poceli su sa 2 kapi i povecavali su za 2 kapi svakih pola sata, do 14 kapi. 25.8. oko 6 0h su me spustili u radaonicu i pozvali MM-a. Jos su mi sat vremena davali ono za trudove do 18 kapi. U meduvremenu je stigao MM.<
>Otkopcali su me s infuzije. Trebalo je obaviti porodaj, a ja sam bila otvorena samo 3-4 cm. Dali su mi loptu. Nisam skakutala na lopti jer bi me copavali trudovi i grcila bih se cim bih probala poceti skakutati, ali sam zato izmedu trudova kruzila sjedeci na lopti. Za sat vremena na toj lopti bila sam potpuno otvorena.<
>Tada su mi rekli da udem u kadu. Predivna voda!!! Ugasili su svjetlo, ukljucili svjetiljku i donjeli radio. Mali radijator grijao je prostoriju. Cim sam usla u kadu, pocelo me napinjati (mislim da je klistir ipak nuzan, jer bi mi sigurno nesto pobjeglo da je ostalo u crijevima). Bila sam sokirana kako me napinje za veliku nuzdu, ali mi je sestra (tj. babica) objasnila da je to do
o i da ce tako bebica ici van. Malo sam lezala u kadi, a malo klecala. Tako sam si bila lagana i opustena, cak i pri promjeni polozaja. Voda mi je bila savrseno ugodna. Malo sam prodisavala trudove, malo tiskala, malo prodisavala to sto me napinjalo, malo uzivala u vodi, a malo i pila vode. MM je sjedio kraj mene i gledao me dok sam klecala, a kad sam lezala, onda me drzao ispod ruku. Kad je doslo vrijeme za izlazak bebe, dosao je i doktor. Tada smo je pokusali izvuci van. Glavica joj je stalno kretala van, med. sestra je pokusavala rasiriti kozu da prode, i onda bi se vracala nazad unutra jer nije mogla proci. Na kraju je doktor rekao da je ipak bolje da malo zarezu, nego da popucam i onda je napravio Episiotomiju, a ja sam se derala (bolje da se malo derem i tako si olaksam, nego da mi pozli i izgubim jos
do snage suzdrzavajuci se). Dali su mi i injekciju u rame (valjda za posteljicu). U sljedecem tiskanju je izasla Lara. Odmah su je stavili na mene. Uskoro su joj odrezali pupcanu vrpcu i isli su je mjeriti i oblaciti. Poceli su ispustati vodu iz kade. MM-u su dali Laru. Kad je otisla sva voda, sestra mi je pomogla da izvadimo posteljicu. <
>Tada sam izasla iz kade, o
isali su me, dali spavacicu i otisla sam na stol. Rekli su MM-u da se pozdravi sa mnom i da se moze vratiti za 2 sata. Dali su mi Laru i poceli me sivati. Doktorica koja me sivala bila je veoma ljubazna i pazljiva. Nakon sivanja su me ostavili na tom stolu i pomogli mi da dojim Laru. Tako smo bile oko sat vremena, a onda su je odnjeli na daljnje sredivanje, a ja sam ostala lezati i gledati kroz prozor. Sestra koja me poradala je dosla nakon onih 2 sata i ocistila me. Spakirala me u one jednokratne gacice i stavila mi uloske pa smo jos malo popricale. Uspjela sam saznati da se zove Ksenija. Bila je genijalna. Tijekom cijelog poroda mi je ispravljala disanje jer sam se svako malo od bolova gubila i cijelo vrijeme mi je govorila sto trebam, kako i zasto raditi. Cak i kada nisam vise bila svjesna okoline, ona mi je uspjela objasniti sto i kako da radim. Jos jednom, hvala joj na svemu.<
>Nakon razgovora, dosli su po mene sa onim lezajem za prijevoz. Presla sam tamo i odvezli su me na odjel za babinjace. Tamo sam presla u svoj krevet i onda slijedi druga prica o boravku s Larom koja je takoder ostala u predivnoj uspomeni. <i></i>
16 sij 2006, 12:18
Krasna priča o predivnom porodu!!! Pusa Lari Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>
23 sij 2006, 14:09
Evo, samo da kažem, na 3. rođendan svoje djevojčice bilo mi je prelijepo pročitati vlastitu priču s poroda (iako se svega sjećam više nego do
o)... Mi sijecanj 2003<
><
>Ma sijecanj 2005<
><
><i></i>
02 ožu 2006, 01:45
Yayo,Slonice,Miki<
><
> <i></i>
10 ožu 2006, 16:51
Druga trudnoća, sve super, ja super aktivna i pokretna. Dvadesetak dana prije termina otišao mi je čep, i bilo je malo sukrvice. Nisam se za
injavala. <
>2 tjedna prije termina počeli su lagani trudovi oko 8 ujutro, a ja planiram sina od 5 i pol godina voditi na matineju u ZKM, tuširam se, pregledam još jednom torbu za bolnicu, muž me o
ijao i krećem u KAZALIŠTE tramvajem <
>U 11 dolazimo u ZKM, moj sin, frendica, njena curica i ja, imam trudove svakih 10 minuta, oko 12 zovem muža da on ipak dodje po mene.<
>Ivora ostavljam s frendicom, mi dolazimo na Sveti duh oko 13 sati, primaju me, ponovno
iju, daju klistir, otvorena sam 4 cm, imam trudove svakih 5 minuta. Kažem da bi rado hodala, odlazim u predradjaonu i tamo hodam skoro sat vremena, trudovi su već svaku minutu ili dvije, gledam na mobitel. Nitko me ne salje u box, ja sam samo napomenula da bi rado bez epiziotomije ako može...jedna ljubazna babica kaže da cemo vidjeti, da je moram slusati kad budem tiskala.<
>Oko 14 i 30 mi je vec dosta vruce, ne mogu stajati, trazim da me stave na stol.<
>Dolazi ona babica, kaze da sam otvorena 9 cm, i da ce mi za desetak minuta probusiti vodenjak, i da ce sve biti
zo.<
>U slijedecem trudu puca mi vodenjak, i u 14 i 50 radjam curicu tesku 3100 grama i 49 cm dugacku, bez rezanja, bez šivanja, samo sam tiskala kako me babica vodila. Apgar 10/10, curica prelijepa.<
>Sve je bilo bas kako treba.<
> <i></i>
10 ožu 2006, 17:22
Ovo je ta mala Petra<
>www.babababies.com/sign-u...r_ID=30302 <i></i>
13 ožu 2006, 23:33
Ivekica prekrasna ti je Petra!<
>Sliči mi na moju stariju curicu kad se rodila.<
>Pozdrav!!! S.09.2001.<
>R.05.2003.<i></i>
14 ožu 2006, 11:32
prenjela sam 9 dana. svaki drugi dan u petrovu na kontrole. i tako sam u srijedu ujutro bila na pregledu, i kaže doktor ništa još 2 prsta samo, vidimo se u petak. cjeli sam dan provela kod tetke na playstationu sa njenim klincima a u pola 10 navečer tata me odvezao kući. nešto sam češće bila na wc-u ali se nisam opterećivala time. okupala sam se.. oprala kosu.. i opet mi se pripišalo. sjela sam na školjku i jeeeeeebemti!!!!!!!!!! kak me prištekalo! nisam se mogla dić. uhvatila me panika, da sam se ukočila, da se nekaj uklještilo. trudovi mi nisu bili na kraju pameti. bože moj, pa reko je doktor da se vidimo u petak! valjda on zna! nakon pola sata ipak sam počela štopat vrijeme. svake 3 minute!!! nazovem muža, i velim mu da dođe doma jer mi nije do
o. a on meni kaže: evo samo da još polakiram ova vrata i dolazim. siroče.. nije znao.. ) i došo je on tako nakon sat vremena. ja sam već bila na vratima spremna, sa trudovima svake 2 minute. u petrovu smo stigli u 12 u noći. trudovi svaku minutu. smjestili me u box 6 i 1 ujutro. gledam ja ljepo to uređeno, sve čisto.. fino.. nisam vikala.. pa mi je neka sestra dala inekciju protiv bolova... onda su mi probušili vodenjak. i onda sam ja malo odrijemala.. jesam, časna riječ.. oko pola 4 mi je ona sirota sestrica (neka mala praktinantica) opet dala inekciju.. zato jer nisam vikala )) <
>u pola 5 ujutro doktor me pogledao i reko da nebu to još prije jutra.. da samo dišem.. polako.. fino mi ide veli.. prvi porod obično traje.. do
o se držim. i tak neke spike podizanja morala.. međutua! za 5 minuta ja sam osjetila da djete ide van. rekla je meni šogorica moja da kad imaš filing da ti se jako sere, to je siguran znak da je vrijeme. i zovem ja doktora svog, koji me opće ne doživljava, jer je sad bio tu, i nisam još za rodit. e onda je usljedilo plakanje i zvanje mame, i žaljenje samoj sebi kad ću sama rodit, kak me niko neće porodit. i dođe on opet: okreni se na leđa. okrenem se ja. raširi noge. raširim ja noge a on se zadere: maaaariiiiijaaaaaaa ova rađaaaaaa! u sekundi je bilo oko mene 5 ljudi, usrali se valjda da se beba ne zaglavi, jer je stvarno već vidio glavu skroz. i izašla je za čas. u 5 ujutro ja sam postala mama. rodila sam curicu, zove se hana. danas ima 5 i pol godina. odma nakon toga izmaltretirala sam doktora i babicu, da do
o pogledaju posteljicu, da nekaj ne ostane, da se ne moram vraćat poslje na stol. babica marija je genijalna žena, al je poludila samnom. kaže otkud mi snaga da toliko lajem ) nek budem solidarna sa ovima što se pate i nemaju tako lagane porode i šutim malo ) hana je bila 52 cm i 3450. što je rezultiralo sa jednim nutarnjim i 2 vanjska šava. skoro niš. nije mi priskrbila nijednu striju. ali mi je zato pomogla da u 9 mjeseci nabijem 30 kila više, koje sam onda uspješno skinula za idućih 9 mjeseci. <
>tako je bilo prvi put.<
><
>a drugi, isto sam otišla na kontrolu, redovnu. i odma me poslali u rađaonu. beba je imala slab ctg. a trudova niotkuda. na kraj pameti mi nije bilo kaj će mi se desit!<
>u 15 do 6 popodne napravili su mi carski rez .... i rodio se Lui.<
>sve vezano uz carski mi je premučno da bi prepričavala. to je iskustvo koje apsolutno nikome ne želim. lui ima 5 mjeseci i sve mi je još friško u sjećanju. pre strašno..<
>preee strašno! ja inače nisam pekmeza od žene, ali ovo je bilo neopisivo bolno i neugodno. <
><
>eto.. tako sam ja to prošla.. <i></i>
14 ožu 2006, 11:37
u petrovoj daju epiduralnu svim ženama koje su više od 5 prstiju otvorene samo ih morate tražit da vam je daju. <i></i>
14 ožu 2006, 13:34
Hvala Corazon<
>pozdrav od dine i petre <i></i>
13 tra 2006, 16:38
A evo sada i nase price<
>37+3 tjedana,utorak<
>U 4 sata ujutro osjetim ja neke cudne bolove u donjem dijelu trbuha ali nista jako nakon 6 minuta opet,i tako stalno,nazovem u kliniku i tamo mi vele dodite ako ste nesigurni kod kuce a ja odlucim jos malo pricekati i tako odem ja tek oko 12 sati u bolnicu na nagovor moga muza.<
>Prikopcali me na ctg i trudovi redovni svakih 5 minuta ali jos uvijek slabi nakon sat vremena posalju me da idem setati jedan sat i da se vratim nakon 2 sata.Otvorena 2 cm<
>U 4 sata popodne otvorila se jos 3 cm trudovi svakih 3 min u pet me posalju u kadu nakon pola sata otvorila se jos 3 cm.<
>Od 6 sati do 9 bila otvorena 8 cm a u 10 sati deset cm.<
>Problem je bio taj da se glavica djeteta nije mogla spustiti dole iako mi je dr 2 tj. prije govorila da glava samo sto ne izviri<
>cudno zar ne a na kraju glava uopce nije mogla proci dole.<
>I da dodam da mi je dan prije poroda izracunala tezinu bebe 3400gr.Posto sam ja imala redovne trudove i dosta jake a stvarno nije toliko bolilo a ja sam bila vec ispunila sve papire za epiduralnu na kraju mi nije trebala a onda kaze dr. da mi ipak probamo sa pda (epiduralna ovdje) da bi se prosirio prolaz bebi ipak nista nije pomoglo.<
>A onda je pocelo hodaj oko kreveta sjedi na stolicu za porod pa hoda pa sjedi i tako sve do 12 sati noci samo da bi se bebina glava spustila dole alio uzalud i jos je na kraju krenio celom van i onda hitno dole na op i tako se Josip rodio u 1 i 2 min 3880 gr 52 cm,posto je se rodio 2 tj prije morao je i inkubator to je tako ovdje da oni provjere disanje srce itd...<
>a onda 3 dan poceli problemi sa zuticom i vrijednosti isle dole gore itd sve do danas i evo upravo sam zvala dr i nemoramo vise raditi kontrole <
>Eto to je nasa prica a sad nam stizu gosti pa moramo ici <
><
><
><i></i>
14 tra 2006, 13:32
Evo i moje bajne priče.<
>Sve je počelo tjedan dana nakon termina, taman nakon druge amnioskopije, sve u redu, nema još naznaka kaže doc. A ja nisam ni izašla iz bolnice a već šarafi po leđima. I odem fino doma, mm piše ja štopam, lagani bolovi na 5 pa 7 pa opet 5. MM skuhao ručak, da se ne umaram, oprao suđe i sve stalo! Ujutro opet isto, meni se neda u bolnicu, jer imam osjećaj da to nije to. međutim 31.01.06, 23h počinje pošteno bolit, a meni se spava... I tako sretni odosmo u bolnicu.tamo me prime, ja sva zbunjena, euforična eto napokon naše bebice, nespretno poljubim muza i odoh, neznajući šta me čeka. O
ijana sam bila, tako samo klistir, malo šetnje, a sobzirom da je bila noć, bilo je mista u boxevima, fino me u 1 i 30 skopčaju na ctg (mislim da njega mrzim više od svega). Nema nikoga, a skoncentrirana na trudove dišem, smireno, nemogu vjerovat da je to to! I tamo negdje oko 4 i 30 pritisak na debelo crijevo, već sam pročitala sve moguće priče na forumu tako da znam šta je, vičem zovem doktora uvjerena da ću rodit. Strah me, neopisivo boli, uvjerena beba izlazi, a nema nikog. Onda se lagano stvori doktor, gleda ctg, rastura me u trudu, kaže neće to još, beba se nije spustila i ode. Je prestravljena, dahćem, dišem oću tiskat, nesmijem nema nikog... pa dođe doktor propuca mi vodenjak, vidim zelenkasto, kaže to je normalno, ja pitam kako normalno, znam da to nije do
o. Na ctgu čujem kako se bebacevo srce neopisivo u
zava kako nadoilazi novi trud, strah bol samoća, neopisivo. Dolazi Naprlitana babica, stavlja mi iglu u venu ja pitam 'šta je to?'. Ona 'drip'.MOLIM!!! Mene moji trudovi rasturaju, otvorena do kraja a ona hoće DRIP!Srećom dolazi doc, kažem neću drip! On srećom kaže ok, ali venu moramo nać za svaki slučaj.Ona se natmuri, ubode me i ode.Neznam koliko je sati, ispregledalo me cijelo osoblje, nije za carski, neznam koliko je sati, jedva užicam labelo od učenica i kap vode da ovlažim usta.Dođe doc kaže ajde tiskajte, on ode, dođe drugi viče zašto tiskate a ja rukama rasturam krevet.Eto napokon nešto kreće, sjetili se oko mene, čujem vakum, dovoze ga, babica skače po re
ima, malac neće vani, pa dođe doc....e a kad je on 'sjeo' na mene.Rezanje nisam ni osjetila, neznam šta je više bolilo skakanje po re
ima. ili izgon.<
>Moj malac je napokon izlletio!Stavili mi ga trbuh,vidim modar,odjedanput strka vidim babica trči s njim u rukama a on modar... ni glasa....e to boli, da znate samo kako.Srećom donose mi ga još je modar,gleda me okicama sav ošamućen,nemogu vjerovat...moje dijete...tako je nježan..gleda me kao da me vidi i kaže do
o sam mamice..,dolazi pedijatrica kaže malo će pod kisik, ostao je bez kisika u porodu a ja sam lijepo vidila mekonijsku plodnu vodu u 6 ujutro! a rodio se u 12!Šivanje me rastura, krvi posvuda,kažu mora bolit, moramo do
o to sredit, sve je raspucano...i vani i unutra,nisam se ni usudila pitati koliko puntih.(do
o su me sredili, sjela sam 13 ti dan).Srećom bebač je ok, dovode me na odjel niko ništa ne govori. Na kraju sama pročitam da je bila pupčana vrpca oko vrata, mekonijska plodna voda,apgar 7/10 kefalhematom na glavi.<
>onda bebač dobije temperaturu, gubi na težini, neznaju šta je nemiran. Ja u suzama, šta je sad. Evo šta je- kad su ga donijeli prvi put ruka zamotana uz tijelo-ja-mislila da je to povoj-normalan-sutradan ga nema.neko je zaboravio napisat da je slomljena ključna kost u porodu, pa ga je normalno to bolilo, jadničak moj mali. Kad su to skužili i rekli mi, eto ga opet nose bez povoja-ja vičem-a ona meni-pa to niko nije napisao moram pitat doc-pa kao da bi ja lagala o tome.Nevjerojatno!<
>Ali sve je prošlo, došli kući, (u bolnici su ga šopali bocom jer su mjerili kako dobiva na težini, nije ni jeo kako treba od boli)neuspjelo dojenje, ragade do krvi, ja u panici on bljuca krv, tek moj pametni muž me umiruje, kaže pogledaj si
adavice, pa to su žive rane.nemogu se namjestit za dojenje, bole punti, re
a nagnječena, boli ko sam vrag...<
>Moj Doki ima dva ipo mjeseca, rukica je zarasla, prehlada iz rodilišta prošla, i sad je super bebica- srećom bez posljedica od poroda. Inače rođen je 4250/51, mala bombica, a ja sam mala 162cm. A ja se evo i sad ježim kad se sjetim svega...možda sam štagod zabucala pišući, jer se i sad sva tresem od ljutnje. Ali sve je prošlost, i kad me pogledaju one dvije male okice, najslađe na svijetu, sve je prošlost, samo on postoji.3. dan smo izašli, nisam mogla vjerovat da nije ni žuticu dobio. Moj mali BORAC!! Eto je dugačko, ali sad mi je lakše kad sam se ispuhala. Inače rodila sam u Splitu. <i></i>
14 tra 2006, 21:46
giovannnak moram priznati da sam se rasplakala čitajući tvoju priču, a čitavo vrijeme mi je u glavi bilo da se radi o ST rodilištu...i evo na kraju vidim da sam pogodla...a i nije bilo neko milijunsko pitanje :"> <
><
><
><
><
><
><i></i>
15 tra 2006, 15:15
A ja sam mislila da će se tamo nešto promijeniti dok ja budem trudna, a oni samo nagore.Pa kad kažu da se zaboravi, ne nikad se ne zaboravi, i drugi put ne idem tamo, nema sanse, do
o što su mene mučili, ali moje dijete...odoh je ako triba lipo u ameriku pa šta bude, a oni neka promiču natalitet u hrvatskoj koliko god hoće, nakon ovih svih trauma po hrvatskim rodilištima, teško da se tko odlučuje ponovo rodit. meni je prva pomisao bila nikad više. Porod bi trebao biti bolno ali lijepo iskustvo a ne noćna mora, da imaš osjećaj da te porađaju mesari. <i></i>
18 tra 2006, 17:32
<
>Giovannak, zao mi je da si imala tako lose iskustvo i to jos pri prvom porodaju. Sta reci vec zalosno. Jako losa ocjena za splitko rodiliste i ljecnike. Hvala Bogu pa je na kraju sve ispalo ok. Ali ipak ima dosta toga ne potrebnog. Saljem veliku pusu malom hra
om misicu i zelim vam bez
oj lijepih i sretnih trenutaka. A kad dode vrijeme jos jednu malu seku ili
acu <i></i>
21 tra 2006, 12:40
Dakle, toga jutra 13.4. probudila sam se i od rana jutra su me ukućani čudno gledali i svi redom (pogotovo moja mama) su me ispitivali što široko gledam i dal me što boli.<
>Ja sam samo govorila da me ništa ne boli i čudila se njima što me stalno provjeravaju.<
>Još sam čistila kuću, prala robu, taj dan nam je stigo novi namještaj za naš dio kuće, te su MM i jedan prijatelj to slagali, ja sam sjedila sa njima i oko 17 sati me je je stisla takva bol u križima da me znoj oblio.<
>Legla sam se na kauč i MM me pitao dal sam ok, na što sam ja njemu važno rekla da me ulovio lažni trud, te da samo malo trebam leći dok ne prođe. <
>Moja mama mu je rekla da neka gleda na sat, te da ako se ponovi da vidi razmak između prve boli. Oko 17:25 bol se ponovila, ali ne takvom jačinom, već onako kao kod laganog menzisa.<
>U 17:30 još jednom ali ful lagano.<
>Moja mama i očuh su krenuli prema Jadranovu nešto obavit. Tada ih je MM nazvao i rekao da meni nije do
o te da dođu što prije nazad.<
>Ja ludara sam mislila da će mi pozlit, a ne da me love trudovi.<
>Mama je došla te mi rekla da uzmem stvari, te da lagano krenemo u Rijeku u bolnicu.<
>Ja joj još kažem: „Ma ne trebamo žurit, sigurno je ako su pitanju trudovi lažni“, ali ona je bila uporna (hvala bogu da je), te smo oko 17:40 krenuli za Rijeku. <
>U tih 30 minuta vožnje još me jenom lagano ulovilo, ali opet skoro pa bezbolno.<
>Na porti sam se javila, te su me poslali na 4 kat, te su me uputili na CTG i pregled.<
>Na CTG-u se jasno vidjelo da su trudovi uredno na 10 min, a ja ih nisam ni osjetila.<
>Na pregledu doktor me pregledao i poslao na 3 kat (predrađaonu). Tu je bilo već oko 20 h. Došli smo tamo, jedna predivna sestra nas je dočekala, te napravila prijem, malo smo pričale, te je došlo vrijeme za klistir i
ijanje. Ja sam bila pomalo u šoku jer nisam očekivala da će mi to odmah napravit, mislila sam da ću makar još par sati sjedit i čekat.<
>Klistir nije uopće bio strašan, dapače baš mi je do
o došao. Tuširanje... divota...<
>Tada sam morala kod doktorice koja je rekla da će mi probit vodenjak.<
>E tu me ulovila pomalo panika jer je bilo očito da će sve u
zo krenuti. Naš kućni prijatelj koji je anesteziolog u Sušačkoj bolnici je u međuvremenu zvao glavnu anesteziologinju u Riječkoj te je ona već bila na stand-by-u za moju epiduralnu iltiga blok.<
>Dok sam čekala da doktorica dođe gledala sam jednu curu koja je u trudovima šetala po hodniku i skucala kao da joj je zadnje, te sam se onako glupavo upitala koji bog skuca i lovi zrak, da trudovi uopće nisu strašni (glupa ja) <
>Kada je doktorica probila vodenjak, te kada je većinu vode oteklo, tada sam shvatila dotičnu te počela sam dozivati sve vragove i bogove. Legla sam se na stol i anesteziologinja me krenula bosti u kičmu... E tu je bilo malih problema s obzirom da je rekla da nikad nije vidjela takvu kičmu, te me ispitivala dali imam problema sa kičmom. Da ne može pogoditi između kralježaka, da je to kod mene kao spojeno sve.<
>Hvala bogu dragome nakon 15-tak uboda je potrefila, ali na njeno čuđenje pogodila je tek kada sam izravnala kičmu. Tada je komentirala sa sestrom da je to očito zato jer sam mršava. <
>Već je bilo 22 sata i tu su pozvali moga mužića da dođe kod mene. Epiduralna je počela djelovati u potpunosti te su moji trudovi izgledali odprilike ovako: MM(gleda na CTG):-„Evo sada dolazi jedan veliki trud!!!“ Ja: „Šta da?“ <
>Babica je tu i tamo dolazila pogledavala listu CTG-a, MM i ja smo pričali o svemu i svačemu kao da sjedimo negdje na kavi. Oko 23 babica je došla pogledala me i rekla mi da povučem noge prema sebi, MM je rekla da mi drži glavu, te da samo jednom jako tisnem. Tako sam i napravila, te je babica još otišla na nekih 20 min nekamo. Kada je došla nazad pitala me dal imam osjećaj kao da moram na wc na što sam joj rekla da ne, te da ne osjećam niš.<
>Tada su došle još neke sestre, postavile one držače za noge i ruke, babica je pogledala, isključila epiduralnu te zazvala doktoricu i dreknula:“POROD“<
>Kada sam vidjela da je epiduralna isključena pomislila sam da će me počet boljeti, ali ništa nije bolilo!!!<
>Prvi trud, drugi... Vrtilo mi se u glavi kojom sam jačinom tiskala... Babica je rekla da je izvrsno da samo nju slušam i da će u
zo biti gotovo. Treći trud.. MM mi drži glavu i govori evo glavice!!! Babica motira doktoricu da me zasječe, doktorica uzima škare i cap!<
>Još jedan trud i Manuella je vani. Tu ja onako zbunjeno pitam babicu: „Trebam li još tiskat?“ <
>Ona se počela me pogleda i sa smješkom kaže:“Ne, to je to“ Izvuče malenu van, a ona odmah u plač! Kada smo je ja i MM vidjeli tu smo se i mi rastulili zajedno sa njom!!! Vrijeme poroda 00:10. Teška 3,080, dugačka 48 cm. APGR: 10/10 <
>Bila je predivna, onako malena, zajapurena, derući se na sav glas!!! <
>MM i ja se grlimo, plačemo, babica ju je samo malo oprala, stavila mi ju je na prsa, izvukla posteljicu a onda su MM potjerali van da me zašiju.<
>Tu smo se mi grlile i mazile do 2 ujutro, tada su mi je uzeli a mene odvezli u moju sobu.<
>I eto... 16.4. smo u podne već stigle doma!!! <
>Možda će sada nekima biti jasno kada sam im rekla živjela epiduralna, nisam se namučila i izmorila sa trudovima, skupljala sam snagu za sam porod, nikakvih posljedica nemam, na noge sam stala 6 sati nakon poroda, te mogu reći da mi je isti ostao u divnom sjećanju!!!<
><
>Te da vam docaram kako su me sorali trudovi koje hvala bogu nisam ni osjetila <i></i>
21 tra 2006, 13:03
preslatka ti je curica, ali popravi mjerač jer si ga naštimala za bebu od 6 mjeseci. <
>ne kužim se u ctg, ali vidi se da je ludovao. što se epiduralne tiče, važno da si ti zadovoljna, no činjenica je da češće i više recnu kod poroda sa epiduralnom, a meni se ležanje šest sati nakon poroda čini ekstra dugim. <i></i>
Powered by phpBB © phpBB Group.
phpBB Mobile / SEO by Artodia.