Livia - naša priča je sad kompletna

Tata i V bacili đir do Zlarina spasiti se od ovih tropskih vrućina, L pajki kraj mene... Taman zgodan moment za napisati našu priču s poroda... dok je još sve svježe... i dok imam koji minut mira...

Sjećam se prvog poroda, dana kad se rodija moj princ :luv

napatila sam se u trudovima čitavu noć i čitavo jutro... uglavnom sama, preplašena i izmorena do krajnjih granica... pred kraj je stigao moj gin i malo mi olakšao to sve skupa... ali, prvi porod pamtim kao jako težak i traumatičan - iako mi je donio najljepši dar na svijetu, dar koji je vrijedan svakog truda, svake muke i brige...
Al sjećam se scene od prije četiri godine - voze me u sobu onako ispaćenu i presretnu, a meni u glavi se vrti - hvala Bogu gotovo je, imam prekrasnog sina, ali... znam da ću ovo ponoviti... to mi se sad čini ka vrhunac mazohizma :mrgreen

, ali... znam da hoću... moja obitelj još nije kompletna...
Jednostavno sam osjećala da još nisam rodila svu svoju djecu... i tako je i bilo...

Sad da stavim na fast forward iduće četiri godine i ne davim vas s pričom o planiranju druge bebe, trudnoćom itd. vodim vas odmah na dan D - 30.06.2015.!
Dan ranije je pao dogovor s mojim ginom da idemo na indukciju iako sam tek bila 39+3... bila sam otvorena bez trudova 4cm, cervixa praktički nestalo, a ja već par dana u bolnici jer me preko vikenda dopala mlada (i prestrašena) doktorica kojoj se sukrvica i ta otvorenost nisu sviđale pa je strahovala da ću roditi doma - yeah right... baš ja tako rađam!
Na dan poroda gin je vidio da se voda već počela lagano mutiti i to nam je bio dodatni vjetar u leđa za indukciju...
U sedam su me digli na klistir (koji više u našoj bolnici ne daju po protokolu - ja sam inzistirala na njemu - nije da mi je gušt da mi natankaju pola litre tople vode u debelo crijevo, ali ono... puno mi je značilo zadržati bar malo dostojanstva na porodu... znam da je med.osoblju to već rutina, ali meni nije...).
I tako, odradim to brzinski i bez po muke, istuširah se i krenih na drugu stranu hodnika - u rodilište...
Sretna, euforična... i prestrašena ka mala beba!
Ostavih stvari u svoju buduću sobu i eto ti mlade babice/primalje po mene... kaže, vrijeme je...
Koračam za njom, knedla mi u grlu... bojim se strašnog dripa... legla na stol, traže mi vene za uvesti braunilu, a one, inače debele i jake, od mog silnog straha se povukle... nikako ih naći... gledam vrećicu dripa iznad glave (koji, dakle, još nije spojen), i počinje me hvatati napad panike... crni mi se pred očima, zuji mi i ušima, srce lupa ka manito... kažem sestri, strah me, slabo mi je, mogu dobiti vode... ona me smireno pogleda, doda mi vode i kaže ne brini... čitavo sam vrijeme uz tebe... samo polako... E tu me je kupila, za par minuta sam se rekuperala i obavila čitav porod kao najkul osoba u svemiru... majkemi... ja... za nevirovati...
Uključile sestre drip, piči on mi ćakulamo... prošlo pola ure trudova nigdi... stiže mi i gin (najdivnije stvorenje na planetu moram napomenuti), kaže boli li šta?
Ja - ne, još ništa...
Za još pola ure ista priča... od trudova ni t...
Prokinu mi vodenjak da potaknu trudove, ali i dalje ništa...
Već mi je postalo dosadno...
Onda kaže gin, aj se ti lipo digni, vozi drip na stalku i šetaj koliko te volja, nemoj samo uteći doma :lol

I tek nakon još nekih uru vrimena krenu oni pms bolovi... ništa strašno, nastavih šetati...
Oko podne su krenili žešći trudovi pa mi nije bilo do bauljanja po hodnicima (iako su i dalje imali lipe razmake i za razliku od prvog poroda gdje bi me trud rastakavao čitavu - ovi su bili samo iz leđa) - pa me pita sestra bi ha na pilates loptu... o bi, itekako...
I tu sam jedno dva sata hopsala, prodisavala trudove i u pauzama ćakulala s babicama, mojim ginom, specijalizantima i učenicama iz med škole... ove zadnje su bile malo uplašene pa mi nisu bile tako fora :mrgreen

ka starija ekipa (pod starija mislim na sve ostale koji su bili od 30-40 god i koji su bili my cup of tea totalno)...
Ljudi moji, trudovi su me tu već razvaljivali opako, a ja sam se u pauzama dahtanja davila od smija s njima... mislim - ja... paničarka s velikim p...
E tamo oko 14h mi već više nije bilo do šale (trudovi na najjače, otvorena 9-10cm, slijedi izgon), ali oni se nisu dali :lol

Imala sam strašan pritisak na debelo crijevo, peklo me sve živo, osjećaj da ću popucati od do... a gin kaže, ja te nebi recnija, tkivo je skroz elastično... glavica krene pa se vrati... on opet, možda ipak izbjegnemo epi... a ja na njega - ma šta ti je, riži isti tren! :ajme

On viče specijalizantu - Tonči, daj sikiru! :lol

I recne me minimalno (3-4 punta), glavica napokon izleti, cura zaplače ka velika, ja ne virujem da sam rodila...
Točno u 14:56h stigla je moja cura, moja ljubav, točka na i naše male obitelji :luv

Prekrasna, crna čupavica, 3600g teška i 52cm duga... naša Livia...
Odmah mi je stave na prsa, grlim je i ljubim dok se porađa posteljica... gin uzima moj mob i slikaje nas 5-6 sličica... nose je na kupanje, kaže on meni - ajme zanili se mi svi skupa ode, a ti još nosi zvala čovika (mm-a jel'te) da mu se princeza rodila!
I nazovem ja njega, tata se rastopija, brzo mu šaljemo sliku...
Slijedi još šivanje tih par punata... smontirali mi noge na nogare, dobila malo lokalne, kaže gin, brzo ću ja ovo, a ti kad već nemaš drugog posla zovi mater pa joj javi!
I nazovem je ja cila čila i poletna, a mater jadna sluša i ne viruje... kaže pa zvučiš ka da si na kavi... ja kažem a skoro, evo doktor doli kukiča, a ja odmaram :lol

Sve u svemu, savršen, prekrasan porod... potrevila mi se odlična ekipa, drugi porod, ja skulirana... bolilo je naravno, ali je bilo toliko prekrasno da ni u snu nisam mislila da će tako biti... iznimno pozitivna atmosfera... nadam se da je i moja curica osjetila tu vibru i da će je nositi u sebi kroz život

<3

legendo od panike s velikim L :hahaha

ma super priča i super porod
a tek konačni ishod :luv

uživajte sa svojom malom curicom sad

dobra si! super!

Nasmijala si me do suza ...... :joy

dobra priča :dada

i nadasve zabavna :lol

Odlično iskustvo Viki!
A tko nakon ovog ne bi išao po još. :nata

na "daj sikiru" i "kukicanje" :kiss

Hvala cure :kiss

Ma da, baš sam tila ovo svoje prekrasno iskustvo podiliti kroz priču jer o našem (šibenskom) rodilištu kruže svakakve priče, mahom negativne (šta je prije i bilo zbilja tako), al sad su uz obnovu u građevinskom smislu zbilja napredovali i kroz kadar i edukaciju - na radost svih ovdašnjih rodilja i budućih mama

Svaki put kad sam otvarala MiB sam se nekako nadala da si stavila svoju obecanu pricu.

Budimo realni, skoro svaka prica me odusevi, ako nista drugo zbog predivnog kraja :luv