Kad djeca počinju shvaćati ironiju?

[mamaiAM]

Stalno molim neke članove moje obitelji da ne očekuju od AM da razumije ironiju. Ona uglavnom doslovno uzima ono što joj se kaže i ako je to jako negativno, rasplače se. Ili još gore, za
ine u sebi, pa se stvori strah za koji je onda meni teško naći uzrok.<
><
>Kako vaša djeca reagiraju na ironične primjedbe (ili upućene njima ili članovi obitelji uzajamno). Da li znaju prepoznati ironiju? Kako reagiraju?<
> <i></i>

[Luantaro]

to je i mene dugo mučilo, a onda sam shvatila da je do
o da se ironija vježba sa djecom ( u biti mi je pokazala teta u vrtiću kad ju je A. pitala da li smije crtati , a teta joj kaže - ne, ni slučajno - i gleda ju ravno u oči, a A. je odmah bilo jasno da se teta šali)<
><
>tako npr. kad mene cure pitaju: jel smijem uzeti jabuku?<
>ja kažem: NE i držim se ozbiljno<
><
>ili: jel mogu ići prati zube? <
>NE, ne smiješ, tko je vidio da djeca peru zube???<
><
>i za slične stvari za koje je sasvim jasno da smiju napraviti, ako me pitaju, odgovorim tako da moraju razmisliti da li ja to stvarno mislim ili kaj mi je došlo<
><
>mislila sam da je A. premala za takve razgovore, ali izgleda da nije <
><
>u stvari mi se baš počelo sviđati kako ne uzimaju odgovore zdravo za gotovo, nego fakat razmisle šta odgovor znači<
><
>za sada nam do
o ide, sve ih je teže dignuti na foru....<
><
> L.97<
>A.00<i></i>

[mamaiAM]

A sad kad promislim, AM prepozna ironiju kad joj ja štogod kažem. Ali ne i od onih u koje nema toliko povjerenja. Valjda joj se čini da bi oni i mogli tako misliti. <i></i>

[swenova mama]

sw se procjenjivacki zagleda u lice onoga koji je nesto takvo rekao, pa vec prema svojoj procjeni pocne se smijati ili se zamisli. <
><i></i>

[mirbi]

Sara je trenutno u fazi da se jako naljuti i uvrijedi ako se ja našalim na njen račun! Npr. spomenem nekog dječaka iz vrtića koji ju obožava, a ona poludi! Imam problema sa njenih shvaćanjem humora, do ironije još nismo došli. <
><i></i>

[ivana M]

Posto se ja i mm cesto na taj nacin salimo,znamo se nekad i s Lanom.Na sto ona prvo zbunjeno gleda...nekad sama kaze:ma salis se,a nekad ceka dok ne vidi sta je zapravo sad to trebalo znaciti.I kad joj kazemo,ma samo se salimo ona:aha,pa da hehe <i></i>

[Bubidea]

ja volim biti ironicna, saliti se na taj nacin, tako da je moj sin vec odavno poceo shvacati ironiju, i kad smo mi ironicni i kada su drugi, njemu ne toliko bliski ljudi, ironicni<
><
>ali, moj sin je i jako humoristican tip, nasmijava sve oko sebe, viceve prica vec godinama i sve mu bolje ide, iz dana u dan, tako da mu shvatiti ironiju nije bio nikakav problem...sve ovisi od djeteta do djeteta, opet <i></i>

[jureiante]

S obzirom da mm i ja vrlo često razgovaramo ironično, odmalena su dečki suočeni s tim. Mislim da kuže, jer kad nešto takvo kažemo, nasmiju se i kažu: Ma, laaaaaaaažeš. J&A 08-06-2001<i></i>

[MamaAna]

Grgu ironija ponekad ozbiljno za
ine i onda mu je neugodno jer nije skužio, tj. pravi se da je ipak skužio.<
>A on se stalno tako 'zeza', ali mi je najbolje kaj uvijek objasni svoje fore <
>Mislim da je generalno još premali za ironiju, naročito od 'nepoznatih'. Ali humor mu do
o leži. Jako voli verbalno spajati nespojivo i mijenjati riječi. <i></i>

[Adorabla]

Ja bih rekla da kod roditelja koji cesto upotrebljavaju sarkazam i ironiju se i djeca vrlo
zo tome nauce. Recimo moje cure ali meni to i nije bas do
a karakteristika odnosno ne smatram to nekom zivotno vaznom vjestinom.<
>Mislim humor je ok ali sarkazam nije bas neka drustveno prihvatljiva vjestina. I ja sam takav majstor sarkazma da cak ni moj muz cesto ne zna kada se zezam kada ne. <
>Ovo sve kaj ste vi naveli ja mislim da je to ipak zezanje. Ono nemoj slucajno pojesti tu juhu (to sam se igrala sa svojim curama valjda kad su imale 1,5 godinu ono tipa nemoj slucajno dopustiti da mali mis pojede ovu moju zlicu onda kao okrenem glavu a one pojedu i onda se smiju kako ja trazim misa koji je to pojeo...), nemoj slucajno oprati zube, nemoj slucajno spavati u vrticu itd itd itd <i></i>

[Fidji]

Navodno djeca do 10 godina imaju problema sa razumjevanjem sarkazma.<
><
>www.iskon.hr/bebe/page/2003/01/13/0010006.html<
><
>Ema ga s 3,5 isto baš ne kuži. <
>ema helena 06/10/2002<
>beba stiže 05/06/2006<i></i>

[koko mamac]

moje i kuze i primijenjuju. cak i ovo malo, no njoj treba malo vise za procijenit neku izjavu, jos se uci.. starija kuzi i iz tona. doduse, nas pozna, pa joj je lakse, nekog drugog ce prvo malo promotrit (kakvu neverbalnu fintu) da bude ziher kaj covjek misli. do
o podnosi i sve kaj njoj ide na racun.. <
><
>to se valda, vjezba..<
><
>mos' si mislit, ma daaaaa, svakako i sl. koriste kad se sjete. nemreju skuzit ak ne cuju. mi s njima tako komuniciramo, baka isto. necak i necakinja (idoli), isto. moraju se prilagodit i kuzit fore, da budu u toku. ema 29.10.1999.<
>dina 29.11.2002.<i></i>

[marsovka]

Ja sam negdje procitala da djeca negdje do 5 godine uopce ne mogu razumjeti ironicnu primjedbu. A primjetila sam u vrticu isto ovo sta pise Luantaro tj. da im teta onako strogim pogledom kao nesto za
anjuje, ali da neka djeca skuze odmah ironiju dok druga bas i ne dok se teta ne pocne smijati.<
><
>A evo kako moje dijete to shvaca. Luka me cesto poslije rucka pita da li je do
o jeo, a ja si nekada ne mogu pomoci pa ako nije nista pojeo, a on postavi isto pitanje, kazem "ma izvrsnooooo" - ironicno, naravno. Posto on zna da nije do
o jeo onda me jednom pitao zasto kazem da je do
o jeo kad nije i onda sam mu probala objasniti sta znaci biti ironican. Drugi dan se vozimo u autu i ja se nesto sporjeckala s mm, a L me pita "mama, zasto si ti sad ronicna na tatu?" tj. zasto se ljutim na njega!!! Eto, kako je on to ustvari shvatio - kao ljutnju! <i></i>