Prvi dan u vrticu...

[petrunjela]

Puno čitam po forumu, malo pišem ali ovo je tema u koju se svakako želim uključiti.
Moj Tin je star 14 mj. Nakon donešene odluke da sigurno kreće u jaslice, nekako sam se krajem ljeta počela pomalo i veseliti što ću se ipak vratiti na posao, promijeniti malo rutinu, on će lijepo krenuti u jaslice, dolaziti ću po njega već poslije spavanja jer mi to dopušta radno vrijeme.....složena slika u mojoj glavi je izgledala čist o.k...
I onda je došla srijeda, 1.9., i krenuli nas dvoje na prvi dan adaptacije. Prvi sam dan bila s njim cijelo vrijeme, odnosno tih sat vremena, i kad je pregledao igračke, sobu, malo ga uhvatila nervoza i već su nas poslali doma.
Drugi dan ponovno zajedno, ja malo u hodniku, on malo sam u sobi, i dalje sve o.ko. U petak su pomalo mame počele ostavljati djecu, totalni urnebes, pa sam odlučila i ja da je vrijeme da se malo odljepimo, kako je to njemu kažem, jedan od drugog. Pitala sam tetu da li da ja sada malo odem, a ona je samo slegla ramenima . Pa sam na svoju inicijativu malo izašla. Dok sam u predvorju skuhala kavu iz aparata, Tin je već zbrisao iz sobe i smijao se pred izlaznim vratima jer me našao. Pa sam se ponovno vratila. Kad se malo zaigrao, ja sam opet otišla i onda je ostao sam jedno 40 min. Bio je stvarno veseli, čula sam ga vani kako vrišti od veselja jer je našao neke kotače za okretati. Nakon tog vremena zalijepio se za staklena vrata kroz koja me prije vidio, a ja sam se sada sakrila i lijevao suze krokodilske , čula sam ga kako urla i zove mama,mama. Pustila sam ga možda 2-3min. da vidim što će dalje, ali kako nitko nije dolazio da ga utješi, činilo mi se kao da plače čitavu vječnost pa sam potrčala da ga izljubim i zagrlim. Nije prestajao plakati pa su tete rekle da mu je za danas dosta i da idemo doma spavati.
Od tada i ja doma plačem, a ko za inat stalno netko zove da pita kako ide.Užasno se osjećam i stvarno se bojim ponedjeljka.
Čini mi se kad bi se tete malo drukčije postavile da bi dječici i nama bilo lakše. Stvarno sam se raspisala, nadam se da vas nisam udavila svojom pričom.

[nevenera]

prvi tjedan škole, nema šanse da falim tj ne mogu odradit adaptaciju do kraja.
pitala sam na poslu. bolje da ne komentiram što je bilo.
ujutro dolazi sveki. inače kasni (nekad i po 20 minuta ) tako da ako ne dođe na vrijeme ja ga vozim u vrtić, samo dosta ranije od planiranog.
već sljedeći tjedan kad se složi raspored ćemo ga nositi mm i ja isključivo do vrtića.
da mi je prespavati sutra.

[rusulica]

ajjj petrunjela mogu misliti kako ti je bilo slušati ga kako vapi za mamom. Pa zašto ga tete nisu tješile, vidim u čitavoj priči jako malo spominješ tete i njihov kontakt s njim. Pitaj ih, pa posao im je između ostalog da ublaže taj rastanak, da ga utješe.

[petrunjela]

Da, istina, tete imaju jako slab izražaj u cijeloj toj priči. I to baš naše. Tete iz drugih grupa, kako imam priliku vidjeti, dječicu nose, ljube, grle, baš ih nježno tješe i čini mi se da bi im bez problema ostavila Tina. Nemam ništa protiv naših teta, jer ne mogu suditi po 3 dana, ali jednostavno si nismo odmah kliknule. Možda će mi se na kraju jako svidjeti, ali nama je teško baš sada.
Cijeli vikend sam izvan sebe i u brizi. Užasavam se sutrašnjeg dana i bojim se da to prenosim na Tina. No sutra sam odlučila da ga ostavim na 2-3 sata pa kako bilo. Mi za adaptaciju imamo još samo ovaj tjedan, sljedeći ponedjeljak krećem na posao i onda nema pomoći. Čini mi se da je lakše da sada što više otplače dok me još mogu nazvati i reći da dođem po njega. Teško mi je, sigurno kao i drugim mamama, ali moram, nema druge.
Sada se još samo nadam da će mi šefica odobriti da radim samo jutarnju smjenu, navodno na to imam pravo do njegove treće godine, ali bar za jedno vrijeme, kako bi mu olakšala.
Da, rusulica, sutra ću definitivno apelirati na tete da ga tješe i ublaže moj odlazak, kako se ovo od petka ne bi ponovilo.
Večeras ću se sigurno pomoliti za sve majke koje sutra svoju dječicu vode na adaptaciju, da budu što hrabrije i snažnije, a naši anđeli da i oni budu što hrabriji, što jači, veseliji, uz što manje suza

[Viva42]

Petrunjela i nemoj se iskrasti dok se on zaigra, nego se kratko pozdravi sa njim . Ja sam svojem u početku govorila da idem do dučana,jer on još onda nije znao šta znači da mama ide raditi, kad sam do tada stalno bila sa njim.
Znam kako ti je i koji grč imaš u želucu . Ja sam izgubila 4 kile kod naše adaptacije.
I nemoj ostajati u vrtiću ili kraj vrtića. To sam ja prvih par dana radila i plakala zajedno sa svakim djetetom koje bi čula da plače i zove mamu
Želim tebi i svim mamama i bebama što bržu i bezbolniju adaptaciju!!!

[Trini]

NAma je na roditeljskom rečeno da se dijete ni slučajno ne daje teti u ruke ni ne odčupava od tete/od mame, nego pušta na pod da samo udje. Ili da ga teta uzme s poda.

Eh, mojeg Luku su tete odcupavale (nije los ovaj izraz ) cetiri godine, ne mjeseca - CETIRI GODINE . Jer nema sansi da bi on usao sam, on bi se, kad je vec bio velik, bacio na mene kad bih ja trebala krenuti, zakacio se, vristao ma nista nije pomagalo ... jos se prica po vrticu o tome Isla sam kod psihologice, ne vrticke nego privat i zena mi je rekla da se samo okrenem i odem, te da ga skinu s mene jer drugog nacina nema

Elem, i Niku su danas odcupavale, dakle deja vu .... ... nadam se da nece trajati kao i kod Luke sve godine vrtica jer cu dobiti PTSP ....

[rusulica]

i ja sam igrala na kartu dućana i rekla da joj idem kupiti kinder jaje za nagradu što će ona biti dobra. i upalilo je i donijela sam joj ga (ali ona ima 3 ipo g i vrtić joj se svidio na prvu)

[MALA2006]

Trini nadam se da ce se curka brze naviknuti

Moja sefica je doslovce otrcala u sobu!
Bila je toliko uzbudjena da mi je na semaforu vikala da zasto stojimo, da se ona ide igrati sa djecicom
Jedva sam joj uspjela obuti slapice I skinuti jaknu.
Pozdravljanja nije bilo jer je odjurila
Teta mi je rekla da dodjem oko rucka (valjda oko 12, nisam stigla ni pitati)
Dala mi je broj tel da nazovem oko 10 da vidim kako je.
Uh, takva nervoza mi je u trbuhu!

E da, I ja sam curki rekla da idem u ducan I da cu brzo doci po nju

[† Sanika]

Petrunjela, Trini

Nažalost ja sam neki dan unaprijed čula da su tete kod kojih ide M. na lošem glasu, u smislu da su "tvrda srca", i nisu baš mazne, ne reagiraju na svako kme.
Srećom, imao bude ih samo ovu godinu jer one su uvijek samo za najmanje, samo za jaslice.

Izbora nemam. U vrtić mora ići. Prilagoditi se mora.
Da ga nisam upisala sad, upisala ga ne bih vjerojatno uopće, jer je tolika navala na taj vrtić da je nemoguće upasti u već formiranu grupu.
Drugi vrtić nam nije bila dobra opcija, predaleko, van ruke. A u ovaj je išla i P., imala dobre tete, vrtić je zapravo odličan.


Da bude lakše, kako nama tako i njemu, nekako sam si to ovako objasnila, možda je bez veze, ali ... :

Nisam tip mame koja bi dijete smirivala, uspavljivala Cry sleep metodom. Znate svi bit te metode. Meni se ona ne sviđa. No ovdje budem je usporedila s vrtićom.
M. kad je sa mnom ima moj odgovor na svaki njegov kme, uvijek sam i budem tu za svaku njegovu potrebu.
U stvarnom životu neće biti tako. Morao bude se sam snalaziti. To nažalost počinje već u vrtiću. Tamo ga nažalost neće dočekati zagrljaj na svako kme .
Kao ni u životu inače. Ali doma hoće, UVIJEK, posebno jako dok je ovako mali, i to mu je utočiste i tamo je uvijek netko tko ga "(sa)sluša" voli, mazi ...

I mislim da je bitno da to zna, da to skuži. Onda bude i njemu i nama lakše ...

Krećemo drugi ponedjeljak, pa budemo vidjeli drži li ova moja teorija vodu

Svima velika pusa izdržilica

[petrunjela]

Evo da javim današnje dojmove. Bilo je tužno, ali puno lakše nego u petak. Zašto?
Puno sam razmišljala preko vikenda, puno razgovarala sa mm, često plakala, stvarno sam emotivac, ljubila i grlila svoga sina po cijele dane, od šoka u petak, izbio mi je herpes, ali dobro, bitno da sam si posložila u glavi želje i mogućnosti Kao što je Sanika napisala, izbora nema, u jaslice mora, prilagodit će se.......
Pa sam danas odlučila nametnuti tetama svoj ritam prema potrebama, a to znači da za adaptaciju imamo još samo ovaj tjedan. Dovela sam ujutro Tina, oko 9. I rekla tetama da ja sada idem i da ću se vratiti po njega za 2 sata, na to je ova starija teta rekla da dođem do pola 11, da mu je to dovoljno potpuno samom. O.k., iako sam ja mislila duže, ali poslušala sam nju. Tinu sam rekla da mama sada ide pa-pa, a on je mahao rukicom i gledao u igračke. Iako mu je pogled povremeno bježao u curice koje su jako plakale. Tako sam mirno otišla, znala sam da će plakati, ali ostavila sam ga veselog pa je meni nekako bilo lakše , ali mom mišeku sigurno nije kada je skužio da sam stvarno otišla.
Kaže teta da je počeo plakati nakon nekog vremena, da je tražio da ga digne, pa da ga spusti, pa opet digne, da je ljuto bacao igračke koje mu je nudila, bacao dudu po podu. Ali onda je ipak prihvatio dudu, uzeo nekakve autiće i zaigrao se na podu bez suza.
Kada sam došla, on je sjedio i igrao se, još sav crven od plakanja, suznih očiju, i onda je plakao ko lud kad me vidio.Bio je ukakan, i smrdio ko mali tvor, ali nema veze, progurali smo sat i pol, sad još samo do spavanja da dođemo....
U svakom slučaju nadam se da će bez obzira na teške dane i puno suza, svakim danom biti sve lakše i slika dda njemu tamo i nije tako loše sve jasnija. Neka nam već sutra svima bolje prođe i što manje suza

[Krumpirić]

Trini, to je kad nemaju izbora poznato mi je

[MALA2006]

Uf, kod nas je isto bio suza
Zvala sam u 10 da vidim kak je I veli teta da dodjem po nju jer place, lupa nogama I tuce drugu djecu
Kad sam dosla curka je bila ok, nije plakala.
Teta joj je rekla da dolazim pa joj je odgovorila da onda nece vise plakati

Mislim da je bila greska kaj je odjurila u sobu bez da smo se pozdravile, pa joj je sok bio jos veci kad je skuzila da me nema.
Sve me strah kak ce sutra biti.
Nece sa nikim da prica o vrticu osim samnom.
Popodne prije spavanja mi je rekla da ce se ujutro probuditi, pojesti, pogledati crtic I onda ide u vrtic, a da cu onda ja doci po nju I voditi ju na sladoled.
Kad ju je MM pitao di je bila danas, samo ga je odgurnula I ljuto otisla.

[eli]

:
to čupanje je teško, ali kratko traje. i moju su urlalicu cijelu prvu godinu čupali od mene, no usljedećih pola minute koliko mi je trebalo da kolica smjestim u prostor za njih plač se više nije čuo. a nije bila dijete kojem idu suze bez glasa koji ruši zidove.

[Ivy26]

Jučer i danas traži extra,extra maženje prije mog odlaska ali onda se rasplače jer on ne bi htio biti u vrtiću sam.Morala sam ga odlijepiti od sebe i dati teti.Samo sam čula.kako plače i viče "samo,da mami još nešto kažem"

1.tjedan adaptacije je bio super,sve mu se sviđalo i veselio se,ali sada

[IvaV]

Nama je treci dan adaptacije i sve je super Odusevila me je.
Ocekujem scenarij kao kod Ivy, za tjedan-dva.

[rusulica]

Nama je šesti dan i od prvog dana je sve super osim po meni teta. Laura pobožava vrtić i plače kad mora kući jer joj je falilo društva. tetu isto obožava i tu i tamo joj priđe i pomazi se s njom što je meni itekako normalno jer se ipak po prvi put odvojila od mame. teta to smatra neprimjerenim zbog druge djece i smatra da je zbog tog velika razmaženica i da to treba sasjeći pa ,makar ona morala odtugovati. Inače je sva zbrkana a misli da je jako pametna. ima izjave poput: "dijete ne treba prisiljavati da jede u određenu uru (ako nije gladno) a ako ne pojede treba mu pred očima obrok baciti u smeće i ništa ne dati do večere pa će sutra jesti na vrijeme". jel vama to kontradiktorno? takvih izjava je more. Taman kad pomislim da ju počinjem kužiti ona izokrene priču malo sam offtopic, jel ima tema o tetama?

edit: još jedna izjava tete koju vam moram citirati: djeca koja plaču kod odvajanja u vrtiću su djeca koja su bila bolesna pa su ih roditelji previše vezali

[Ivy26]

Rusulica meni je to preprestrašno.ja bi o toj teti malo s ravnateljicom porazgovarala ili poslala mail na vrtić/ravnatelja s molbom za pojašnjenjem da li su to suvremene metode unatoč nizu natpisa,tekstova o tome kako treba biti adaptacija u vrtiću i odgoj doma.

Gledam ja tetu iz grupe do naše.Isto ne mazi klince,veli malu "a kaj non stop plačeš,ideš mi na živce" ,htjela sam joj reći da ide ona meni na živce svako jutro s tim izjavama plus na 1.mi se nije dopala i molila sam Boga da ne bude teta mom malcu.Naše ponosaju kikače i pomaze kada traže.
Moj malac žicao da ga nosi ,ona obećala ako prestane plakati i tako je i napravila kada je obrisao suze.

[Ivy26]

Evo linka o adaptaciji
http://www.vrtic-karlovac.hr/dokumenti/Kako_pripremiti_dijete_za_vrtic.pdf

[MALA2006]

Nama je jucerasnji dan prosao super. Pokupila sa ju nakon rucka, sve je pojela, lijepo se igrala, vele tete da je bila super, nije plakala. Veselo je krenula samnom I super bila cijeli dan.
Danas od kad se probudila je govorila da nece u vrtic. U dva pokusaja smo dolazile pred vrtic I nikako nije htjela unutra.
Na kraju ju nisam ni silila.
Uzasno mi je tesko pod prilsilom ju ostavljati s obzirom da sam ja doma
Bojim se da joj tako ne zamjerim sve jos vise.
Inace je prilicno razumna I sve se sa njom mogu dogovoriti, ali danas nikako pa nikako.
Uz to mi je isto malo cudan odnos starije tete.
Jucer nakon uspjesnog dana je rekla da ju danas ostavim I na spavanju.
Malo mi je to ipak prebrzo, kaj ne?
Ustvari I rekla sam da bi ju ovu godinu drzala samo do podneva.
Uz to bi joj silom boga htjela staviti pelenu za spavanje jer sam rekla da se ponekad jos uvijek zna upiskiti.
D pelenu nece ni pod razno (hB ).

A jucer dok sam cekala D, cula sam tetu iz mladje jaslicke kako psuje I vice na neko dijete da kaj se sad dere I nateze nesti
Kad me je skuzila u hodniku ekspresno je nabacila osmjeh I najljubaznijim mogucim glasom mi krenula nesto pricati do kad traje rucak.

Isto mi je D rekla da je njezina teta zlocesta I da se ljutila na nju zato kaj je plakala

Skroz se lomim oko tog vrtica
Htjela bi da D ide, a opet traumatizirati ju bez realne potrebe jer I inace ju moze cuvatib svekrva, mi je skroz tesko.
Ma nisam dosta pametna.

[Krumpirić]

pa nije prebrzo, mislim, nama su tete rekle da je njima svaki sl. korak (hrana, spavanje..)nova adaptacija pa za tako velike bolje sve odjednom.
Nama je dan3, od 10 koliko smo planirali. Nije dobro. Mislim, nije ni neočekivano.

[SanjaMK]

nama dva dana prosli dobro, ali sada je dva dana doma - posto su praznici kod nas. Ide opet u petak, pa opet dva dana doma. Bojim se da je to ne zezna. A i jutyros joj malo curio nosic. Bojim se da se to ne razvije, pa da moramo prekinui adaptaciju. a ja samo sada mogu uzeti slobodne dane i ko zna kada opet.

[Garfy]

Evo da i ja nešto napišem. Moje blizanke su krenule u vrtić. Prvi dan su obje bile super. Drugi dan-problemi. Klara se veseli i jedva čeka ići, odmah se zaigra (ne znam do kada će trajati) ali Karmen Odmah kod spremanja u vrtić složila je tako tužnu facu da mi se srce kidalo. U vrtić nije htjela ni hodati već smo je morali nositi. Pokušala sam je uvjeravati, objašnjavati ali zalijepila se za mene i ne skida se. Najgore je što vidite onu tužnu facu. Nije ni ljuta ni ništa nego baš tužna i samo viče mami, mami... Suze teku niz potoke. Ne pomaže ni činjenica da je seka s njom, ništa. Teta mi kaže da izađem i pokušamo. Izađem, osluškujem, ona plače i plače, teta je tješi, osjetim da je nosi, grli... a ona njoj viče:" triba me nosit...." imam osjećaj da je prestravljena. Izađem ispred vrtića, vratim se nakon 20 minuta a ona se igra, priča i djeluje zadovoljna. S vrata mi se baci u zagrljaj i kaže:"Bila sam dobra, nisam plakala, ajmo sada kući". Da ti se srce raspukne. Kad odlazi kaže da će opet doći a onda sutra ista priča, plače i plače. Tete mi izgledaju ok, tješe me da je to normalno...
Međutim, kad dođemo kući one me ne ispuštaju iz vida. Kako se negdje maknem one odmah zovu:" Mama, di ćeš...počele su se buditi i noću i zovu:" Mama, di si, dođi kod nas..." nikada prije nisu to radile.
O Bože, do kada to traje? Sve me strah da će kada se Karmen smiri krenuti kod Klare

[MALA2006]

Tako je I kod nas
Curka je tuzna, tuzna
Danas smo prije spavanja razgovarale I rekla mi je da se boji da necu doci po nju
I da su tete vikale na nju da ne place I da mora biti tiho.
Ajme meni je sve to uzasno, srce ce mi puknut dok ju gledam tako.
Blesavo mi je odustati nakon 2 dana, a opet imam osjecaj da se vraca u stanje u kojem je bila kad sam ja skoro 2 mj bila u bolnici

[Ivy26]

Plakali smo kod dolaska pred vrtić.Uglavnom ponavlja da neće biti tamo sam,da mu je ljepše doma i da će plakati da ga zaboli grlo pa će morati ostati doma
uglavnom jako je počeo ridati kada sam ga htjela predati teti,ali onda je rekao čekaj da ti još nešto kažem na 5 minuta.ja sam mu dozvolila,izbrojio je do 5, prestao plakat,dao mi pusu i ušao sam,bez da ga predajem teti uz brobu.
Valjda će biti bolje.

Mala ovo mi se ne sviđa što čujem.Gle i moj kaže da ga tete baš neće slušati kada plače,ali to je skroz drugačije od ovog što tvoja priča.
Jasno je da ih ne mogu non stop nunati,maziti,previše ih je,ali psovke,urlanje cccccc

[MALA2006]

Ivy ova teta kaj je vikala nije nasa hB
Bas sam jucer cula da je ta od uvjek zivcana

Od D tete su skroz ok, jedna je starija jedna mladja.
D veli da je zlocesta jer joj je rekla da mora biti tiho dok slusaju pricu I rekla joj je da nije u redu otimati drugoj djeci igracke.
Moja gospodicna je I inace lako uvredljiva

Inace danas smo dosle u 8, par puta je vikala da nece u vrtic.
Malo sam ju nasmijavala I cirkusirala do ulaska u vrtic, izisla je teta I pitala ju da hoce uci u sobu da joj namaze maslac na kiflicu koju je D imala sa sobom.
Usla je bez problema

Rekla sam teti da se boji da necu doci po nju I da je dosta osjetljiva na to radi moje bolnice, pa je rekla da ce sa njom pricati da ju mama nece ostaviti tamo.
Nakon rucka cu ju pokupiti.
Nadam se da ce sve proci ok.

[tratinčica1711]

Uz sve muke po jaslicama prošli tjedan, F je ovaj tjedancijeli kod kuće. Naime, već se razbolio, pa mi u pon krećemo od početka
Ali nam se javio veliki problem. Zbog straha da neću doći po njega, sad više ne želi ostati ni kodbake, tete, dide.. ma kod nikog.. strašno! Ne odvaja se od mene. Otišla jučer ujutro oprati zube i kad je skužio da me nevidi odmah je počeo plakati. Nikad to nisam doživjela od njega. Izgleda da će ovo biti jedna duga adaptacija

[Tonka.M]

ja sam se nekak nadala da neću morati pisati u ovom topiku s tolikim problemaima
vidim da mnogi proživljavaju slično, ali ne mogu se malo ne izjadati..

T. je jako osjetljivo dijete, postoji određena emocionalna nezrelost, ali ove je godine, iz više razloga, morao krenuti u jaslice. Sad je 2,5 godine.
Da odmah kažem da su nam tete divne stvarno i ljube i maze svi dječicu, brinu o njima i to ne samo one iz naše grupe.
Prošli smo tjedan započeli adaptaciju, čak se i veselio vrtiću. Onda je počeo nešto kašljucati pa smo ga u pon i uto ostavili doma, u srijedu je krenuo ponovo, cjelodnevni boravak (ostavljam ga u 5:30 u dežurstvu, kupim oko 14)
Problem je što on već dvije noći skoro ni ne spava, a ni mi uz njega, zaspao bi nakon kojih sat, sat i pol uspavljivanja, odspavao cca sat vremena i onda... strašno plač, vikanje, naricanje, bacanje po krevetu uz urlike "mama, mama, ne-ne" i gesta za raditi. Nikako ga nismo mogli umiriti, nosala sam ga, mazila, držala za ruku... smirio bi se samo kad bi sjedila uz njegov krevet na podu. Da, zaboravih napomenuti da smo ga počeli priučavati na njegov krevetić koja dva tjedna prije početka vrtića, znam da smo trebali i ranije, ali bile su neke iznimne okolnosti i jednostavno nismo mogli. A s nama isto više ne može spavati, uopće se ne naspavamo jer nas jako mlati u snu.
Uglavnom zaspao bi on na 30-tak sekundi (doslovno) i onda opet serija plača i vike. Ne znam ni sama kad se i kako uspio malo umiriti, ali se opet budio nekoliko puta (prošlu noć je taj scenarij potrajao skoro do pred vrijeme za dizanje).
Kad se probudio jutros bio je čak i dobre volje dok ga nisam počela oblačiti i rekla mu da idemo sad tata i ja raditi, a on u vrtić... Bilo je gotovo. Plakao je cijelo vrijeme do vrtića, nije ni bočicu popio, a kad smo parkirali pred zgradu počeo je vrištati. I nije prestao dok ja nisam otišla.

Recite mi da će to proći. Da nismo usamljeni u ovolikoj reakciji
jer sam i ja na rubu živaca, narađe bi ga ostavila doma, a znam da to nije pametno. A i moji ga više ne mogu stalno čuvati (mama je imala moždani).



edit: ove epiozode straha od odvajanja nisu samo po noći. I po danu moramo biti OBOJE uz njega. Cijelo vrijeme. I stalno "priča" (znakuje) o tome kako smo išli raditi i došli po njega. Čak nije htio ići ni kod mojih jučer poslijepodne, ni s dedom i psima u šetnju (to inače obožava), samo je vikao "mama"

[MALA2006]

Tonka ove scene nocnog vristanja je D imala kad sam dosla iz rodilista.
Boze dragi, neki puta je to izgledalo ko scene iz egzorcista
Proslo je nakon cca 2 mj I ne ponovilo se!

Kad nam je to bilo aktualno citala sam dosta o tome I negdje naletjela da je to ustvari samo privlacenje paznje I da je najbolja reakcija nereagiranje na te epizode.
Mislila sam da je uzasno okrutno I nemoguce.
Prvi put kada smo od nemoci jer vise nismo znali kaj bi sa njom I sa sobom, ostali lezati pored nje, ne tepajuci joj, ne mazeci ju epizoda je potrajala znatno krace.
Nakon par dana prestala se buditi I sada vi kuc kuc nista.
Nase pricanje I mazenje je kod nje samo pogorsavalo vristanje I bacanje.

Mi smo danas doma smrkavi sa temp 37.5

[Tonka.M]

Mala kako ste uspjeli ne reagirati?
mislim i MM je noćas rekao da ga pustim da plače, al ja nisam uspjela...
dobro si opisala, baš izgleda ko scena iz egzorcista
ma luda sam, boli me želudac od cijele situacije, jednostavno ne znam kako da mu pomognem.
Bojim se da, ako ne budem reagirala, bude mislio da nismo tu za njega

ajme, ko je rekao da je biti roditelj lagano?

[Ivy26]

Evo da se pohvalimo,danas nije bilo plača,otišli smo s voljom i osmijehom iako mi je rekao da će možda kao jučer prvo plakati,pa prestati i da ću biti ponosna.Ma srce mamino
Nosio je teti žireke,ganu sa šipkom,kestene koje smo nabrali jučer u šetnji šumom i bio je sav si važan.

Tonka svi kažu da nije dobro kod adaptacije u vrtić mijenjati još niz drugih stvari tipa seljenje u vl.sobu,oduzimanje dude,flašice,pelene i sl.jer im je to dodatni stres.Možda bi bilo dobro da spava s tobom ili ti u njegovoj sobi dok to sve prođe.

Nama je teta rekla da najgore što se može desiti kod adaptacije je ako se kikač razboli jer se onda nakon bolesti opet vraćate na početak kao da je 1.dan adaptacije.

Moja kćer je emotivac,kod nje je adaptacija trajala 30ak dana.Njoj je bilo važno da 1 dan u tjednu može ostati doma(ona je to zvala godišnji ) i onda je sve bilo ok,kod neke djece nije dobro prekidati rutinu jer se vraćaju na početak.Svatko najbolje pozana svoje dijete.Sretno.