Ovdje možete pitati sve što vas zanima u vezi odgoja i roditeljstva, neovisno o dobi djeteta, ali i podijeliti svoja iskustva i razmišljanja s drugim mamama.
09 tra 2004, 19:46
Ddabilly <
>kako smo mi odgojeni ima puno utjecaja na to kako mi odgajamo svoju djecu, nekima nasrecu nekima nazalost.<
><
>nakon ove teme na forumu, vec sam ja na do
om putu, trudim se manje vikati i duboko udahnem kad bih najradje rekla da mi je "zlockic" "#$"#$"%, pa cure vama! <i></i>
09 tra 2004, 23:31
Mene i
ata su starci znali zlemat i te kako. Doduše, više tata, mama rijetko. Tata me znao šamarat i vrijeđat. Najgore je bilo kad bi mi to radio pred djecom iz moje škole. Znali su me zato izbjegavat, jer ih je bilo strah mog tate.<
>Bio je mlad i bedast. Radio je to jer je bio za
inut i nije znao drugačije. Najčudnije je to što nije to naučio doma, jer njegovi starci nisu tukli djecu.<
><
>I pored svega, ja sam cijeli život trčkala za njim i volim ga takvog kakav je. Znam da nije bio u pravu i da su te batine bile glupe. A prodike, zatvaranje u moju sobu i kazne za
anama izlazaka još gore od batina. Ali sve sam zaboravila. Jer je napravio toliko do
ih stvari i toliko puta je imao povjerenja u mene kad ga sama nisam imala... da sve te druge stvari jednostavno nisu važne.<
><
>Mislim da nije toliko bitno da li djetetu oprašimo pelenu ili ne. Mislim da djeca na kraju pamte namjeru, a ne djelo. Vičemo na njih i kažnjavamo ih iz
ige, a ne zato jer smo bolesni sadisti. Mislim da se ne bismo trebale sekirat zbog toga.<
> <i></i>
10 tra 2004, 08:38
ma, najsmješnije što on nas i nije tukao...više nas je psihički ubijao i ja to nisam zaboravila, ne zato što sam zlopamtilo, nego zato što je to bilo nepravedno, a od osobe koju sam uz mamu najviše voljela na svijetu...ne mijenja to moj današnji odnos prema njemu,nikad ne spominjemo te stvari iz djetinjstva, jer ga moj tata vidi u jako svijetlim bojama i nema smisla sad izvlačiti stvari ispod tepiha, osim toga, očito sam izrasla u relativno normalnu osobu.... ali ne dam da iste stvari radi mome djetetu. a moj trud da gregora ne vrijeđam i ne tučem, nego pokušam drugačije smatram radom na sebi....jer znam da neki rade i drugačije. <i></i>
10 tra 2004, 11:03
Dobivale smo batina, zato sto je stari tako naucio od svojih i to je, na zalost, vrlo rasirena odgojna metoda i u nasoj obitelji i okolini.<
>I ja mu zamjeram.<
>Jer je bilo lakse udariti i time "rijesiti" situaciju i, vjerojatno, svoju frustraciju zvog neposlusnog/nestasnog/xxx djeteta nego se emotivno angazirati u rjesavanje problema.<
><
>Ja mu ne mogu zaboraviti te batine (on je u biti zasluzan sto sam ja jako davno cvrsto odlucila da svoju djecu necu tuci), jer, iako nas nije verbalno ponizavao, ja se i dan danas osjecam ponizeno, kad se sjetim nekih od batina A najvise su mi smetale jer je inace imao puno povjerenje u nas, podrazavao nas u svemu, uvazavao nase misljenje i onda srusi sve s jednim batinama.<
>Mislim da su batine jedan vrlo primitivan nacin rjesavanja problema. <i></i>
10 tra 2004, 21:19
Quote:i onda srusi sve s jednim batinama.<
>ma, što više reći...ovo si stvarno jezgrovito rekla. <i></i>
13 tra 2004, 21:24
Ja moram priznati da sam vrlo rijetko dobivala batine, da ne kazem bile su pomno dozirane. I uopce ih ne pamtim kao traumu. Zato ih vrlo umjereno primjenjujem i sama.<
>Ali su me (sto se tice odgojnih metoda mojih roditelja) istraumatizirale neke sasvim druge stvari i to nastojim sa svojom djecom napraviti drugacije.<
>Ispadne da svi ispravljamo neke krive drine iz vlastitog djetinjstva <
>Adrian i Darjan nove slike.<
>Darjan,28.07.2000<
>Adrian,07.07.2003<i></i>
13 tra 2004, 22:44
Quote:Ispadne da svi ispravljamo neke krive drine iz vlastitog djetinjstva <
>je je, i isto vrijeme radimo neke svoje greske <i></i>
14 tra 2004, 09:12
Ja nikad nisam dobila "batine" od roditelja ili bilo koga drugoga, tako da ni ne znam sto je to, zapravo. Mozda "po guzi" kad sam bila skroz mala, ali ni toga se ne sjecam. <
><
>Vec sam rekla da sam odogovorila sa "da" pa nema smisla da povlacim. Pitanje odnosilo na "isprasivanje po guzi", dakle, jednom, rukom po guzi - kad mislim da se stvarno zasluzilo. <
><
>Bilo kakvog kakvog batinjanje, smaranje, tucenje, vrijedjanja i psovanja se grozim. <i></i>
14 tra 2004, 13:50
NE, NE i NE!<
>Ruka mi nikad nije poletjela i ne bude! <
>ema helena 06/10/2002<i></i>
17 tra 2004, 23:01
ja nažalost više ne znam kako da riješim vječito tjeranje kontre od moje kćeri. svemu se opire, od mjenjanja pelena do dizanja iz hranilice. danas sam probala po guzi i to je ispalo... kao da mi je nešto kočilo ruku, laganije od tapšanja, bez ikakvog rezulata, arana nije ni skužila.<
>dizanje ruke nije za mene. <i></i>
18 tra 2004, 21:54
I ja imam jednog kontrasa i moram priznati da je to konstantno testiranje zivaca i izdrzljivosti.<
>Dok je bio mali (godinu-dvije) mislila sam da nikad moja ruka poletjela ne bu.<
>Kad je bio malo veci - pocela sam stidljivo tapsati, a savjest, suze u ocima pekle...<
>Sad mi vec ruka poleti
ze nego mogu razmisljati. Lupila bih ga puno cesce, ali odrzavam samokontrolu jer inace te batine po guzi nemaju smisla.<
>Nego, htjela sam reci, sto oni svjesnije manipuliraju, izazivaju, kontriraju - to ruka lakse leti, to dolazi s vremenom. Moj je prvi put dobio po guzi tek nakon 2. godine, i to tapsanjem preko pelene <
>A nisu ni sva djeca ista pa je tesko prosudjivati i usporedjivati <
>Adrian i Darjan nove slike.<
>Darjan,28.07.2000<
>Adrian,07.07.2003<i></i>
21 tra 2004, 08:38
Ja zamišljam da svoju devetam. Jučer me tako naljutila... Igrala se s dvije klinke i ta igra je već prešla granicu "sigurnosti". Moja opominjanja nisu urodila nikakvim plodom. Par puta sam je odvukla na stranu i upozorila, ali bez ikakvih rezultata. Kad su klinke otišle, nisam htjela upoće komunicirati s njom, poslala sam je u krevet bez čitanja priče. Znala je zašto se ljutim, a sigurna sam da će mi opet tako nešto priuštit. Jednostavno u tim trenucima ne dopirem do njenog mozga... <i></i>
21 tra 2004, 14:04
za Danijelu FSN:<
><
>Problem s Fabijanovim hranjenjem: moj ti je savjet da se prestaneš uzrujavati. On je već velik, neće umrijeti od gladi. Daj mu da jede ono što znaš da voli (pa makar to bio pomfri s kečapom i hrenovke) a usput ponudi i druge stvari - ne inzistiraj ako odbija. Ali poslije takvog "neo
oka" nema čokolade, bombona i žvakaća! Budi mirna, bez ucjena, moljakanja, obećanja. Ako si gladan jedi, ako nisi gladan nemoj jest. Pusti ga par dana tako - ali ponavljam, bez slatkiša! Za stolom neka vam bude ugodna atmosfera, puno pomaže humoristički pristup (cure me "varaju" i skrivaju hranu u usta a ja se čudim kamo je nestala ... i tražim pod stolom, u džepovima itd). Stavi hranu na stol, daj mu na tanjur i ne o
aćaj više pažnju na njega, jede li ili ne jede itd .. Kad o
ok završi pospremi i njegov tanjur bez komentara. Fabijan te je ulovio u začarani krug i zna da te može vrtit po pitanju jela. Psihički i emotivno se odmakni od toga i vidjet ćeš da će se poboljšati. <
><
>Ja sam prošla kroz grozne borbe s Ninom zbog jela ... i dan danas imamo problema ali je puno bolje jer se ja trudim ne biti intimno pogođena ako ona ne želi jesti. <
><
>Želim ti puno uspjeha! Nina (7.7.1999)<
>Lucija (21.6.2001)<i></i>
23 tra 2004, 23:14
Da, ja sam svoju djecu mlatnula i po guzi i drugdje kada su me izbezumljivali . Moram priznati da što su stariji da je to veoma rijetko...<
>Prije sam se jako grizla zbog toga, sebe smatrala lošom majkom, ali ... moja najstarija je bila jako naporni karakter i tek sada se ja s njom mogu popričati (dogovor još uvijek ne pali, tj pokušava ga izvrdati).<
>Kako su stariji, mogu s njima upotrebljavati vještine komunikacije koje sam u međuvremenu savladala i reagiraju jako do
o.<
>O jačini svog glasa ne želim ni pričati Srećom su nam susjedi penzići slabog sluha <
>Inače, i ja sam tvrdila da nikada neću lupiti svoje dijete jer sam ja odgajana bez batina.<
>Lako je reći da nećeš lupiti ako imaš sreće i imaš do
icu ili imaš debele živce.<
>Inače, osobno mi se ne sviđa ideja da batine budu normalni mod odgoja, ali da se neka djeca resetiraju nakon što dobiju takvu kaznu, stoji. Uvijek velim, da sam i ja čovjek sa svim svojim manama i slabostima, a kako bih djecu i odgojila kada bi se navikli na savršenu mamu , a na takvu osobu ne bi naletili u svojoj okolini?<
>Da su dobivali puuuuuuuuuuuno manje batina od onog što sam im ja u trenucima od
ojavanja do 1000 i nazad htjela dati, to je istina; ne
ojeno puno puta sam se uspjela iskontrolirati.<
>A na kraju priče, ne smatram se da sam nasilni roditelj i klinci će uvijek reći da nikada nisu dobili kaznu bez razloga. Denis (16.05.2000.)<
><
><
><i></i>
23 tra 2004, 23:50
Po guzi ili ne ?<
><
>Zamisljena situacija - muz me udari (vjerojatno ne po guzi, ali nije vazno). Kako se osjecam ? Ljuta sam, bijesna, ponizena, povrijedjena, slaba....<
><
>Ja udarim nekog, ajde muza, sto mu radim ? Cinim ga slabijim, ponizenim, i nije mi bas neki feeling ....<
><
>Nikad me MM nije udario i nikad ja nisam njega. Zasto ? Ponekad sam na njega ljuta vise no sto sam ikad bila na dijete. Neki put bi ga bilo do
o resetirat. <
><
>Ponekad bih udarila nekog na poslu, na cesti,.... smozdila bih ga. Da li to radim ? Ne. Zasto ? Pa ne mogu se tako ponasati...<
><
>Zasto se tako lako okomim na klinca? Jer je slabiji. Jer mi ne moze vratit. Jer mislim da smijem. Jer je to drustveno (jos uvijek) prihvatljivo. I sto mu radim ? Dokazujem mu da je slabiji, ponizavam ga.... Da li je to ono sto sam htjela ? Nije. Ja sam samo htjela da prestane s nekom aktivnoscu. Da li sam to postigla ? Jesam, za danas. Da li cu to moci napraviti kad ce imati 15 ? Nisam sigurna ......<
><
>Rekla sam negdje gore da mi je ruka znala poletjet (nekoliko puta u ovih x godina). Iskreno, ne mogu biti sigurna da se to opet nece desiti. Ali sve teze. I pokusat cu, zaista se trudim da mi se to ne desi. Jer, i kad mi je poletjela, nisam nista napravila. Reset ? Mozda, ali i ponizenje. I ucenje da se tako stvari rjesavaju kad si jaci.<
><
>Zao mi je, jako mi je zao za svaki let. Njima sam samo iskazala svoju nemoc da stvari dovedem pod svoju kontrolu na prihvatljiv nacin, pokazala sam svoju snagu jacega.... Ne svidja mi se to. Moze se biti ''jaci'' i bez udarca, i fizickog i verbalnog ..... ali to treba osvijestiti i vjezbati.......... I nema opravdanja za mene, jer ja jesam jaca i sposobnija i pametnija, a ''udarcem'' se spustam na sasvim drugu razinu, i moram biti u stanju stvari ''dovesti u red'' na prihvatljiv nacin. <
><
>Zato treba truda ..... O da, treba i to jako puno, ali moji klinci to zasluzuju. <
><
>Send -<
> I 9.8.90<
>M 13.5.96<i></i>
24 tra 2004, 00:21
<i></i>
24 tra 2004, 09:08
Quote:Lako je reći da nećeš lupiti ako imaš sreće i imaš do
icu ili imaš debele živce<
> Ja se pronalazim u ovoj izjavi.<
>Znam da i moju sestru roditelji nikada nisu udarili, a mene su jednostavno morali povremeno mlatnuti jer sam bila nemoguce, nedokazno i neodgojivo stvorenje. I sad ih u potpunosti shvacam jer je stariji sin isti ja <
>A usporedjivanje udaranja odraslih i djece uopce ne mogu prihvatiti jer su to za mene dvije sasvim razlicite kategorije. <
>Adrian i Darjan nove slike.<
>Darjan,28.07.2000<
>Adrian,07.07.2003<i></i>
24 tra 2004, 22:21
ček, ček, Lidija, ja sam shvatila ovu temu kao iskrenu ispovjest da li smo našu djecu lupili tokom odgajanja? Nisam shvatila da raspravljamo da li zastupamo tezu jesu li batine OK i da li je u redu da ih lupnemo? Ne smatram da je u redu da ih odgajamo kroz batine i ja se jako trudim da puno sukoba rješim kroz JA poruku i kroz razgovor i kroz smijeh (monika kaže da još nije upoznala mamu s takvim smislom za humor - ali, s druge strane ona baš i ne zna puno majki )<
>Današnja ja se jako puno razlikuje od mene pred 10 godina, a ja velim da nisam savršena mama, ali ću biti jako do
a baka jer ću valjda do tada uspjeti evulirati. <
>Od milijardu sukoba između njih dvoje starijih, jedan dio odradim OK, a jedan dio odradim uz deračinu jerbo mi popuste živci.<
>Ono što sam sam htjela reći jest: prije sam smatrala da se trebam jako truditi biti savršena u svemu i valjda je i to bio jedan od razloga zašto sam poslije plakala kada sam lupila nekog od njih ... Sada znam da radim najbolje što mogu u okviru svojih mogućnosti i ne grizem se na svoje propuste - samo ih pokušavam slijedeći put ne ponoviti Denis (16.05.2000.)<
><
><
><i></i>
24 tra 2004, 22:40
ja dobivam savjete da je lupim po guzi da se "probudi", a ne da je uvrijedim. prvenstveno se odnosi na ovakvu situaciju - 7,30 spremamo se za odlazak na posao/jaslice, a ona se pokaka. skidam jakne, stavljam je na ormarić za previjanje, ona vrišti "neću", izvija se, grebe me po licu, petama gazi po kakicama, i mlatara me nogama po licu. pokušavam joj pjevati, ne čuje me, fizički je savladavam držeći je čvrsto na podlozi i
ojim dok se ne smiri. probala sam je udariti, no ona to nije osjetila. jače ne mogu iako svi kažu da bi je to trglo iz transa. hoću reći, nije svaki udarac uvreda.<
>e da, moja mala ima 18 i po mjeseci. <i></i>
24 tra 2004, 23:42
Quote:A usporedjivanje udaranja odraslih i djece uopce ne mogu prihvatiti jer su to za mene dvije sasvim razlicite kategorije. <
>Po cemu su razlicite? Jer bi od odrasle osobe mogla dobiti natrag ili? <i></i>
25 tra 2004, 09:21
Znala sam da ce netko zagristi! <
>Adrian i Darjan nove slike.<
>Darjan,28.07.2000<
>Adrian,07.07.2003<i></i>
25 tra 2004, 10:00
pa po cemu se razlikuju? ili si napisala samo provokacije radi? <i></i>
25 tra 2004, 14:08
ni ja ne vidim razliku.<
><
>ja sam mali milijon puta rekla B. "sada bi te najradje udarila, ali necu!". jer zamisljanje letece ruke kod mene ne pali, ali kad to kazem, bude mi bolje.<
><
>vicem i te kako, vise na MMa nego na klince. moram pod hitno prestati.<
> <
>CURETAK(05.04.'01.) I FRAJERKO (06.08.'02.)<
><i></i>
25 tra 2004, 14:22
Ja vidim razliku.Iako mi je ruka jako malo puta poletila i to samo na Marka,na malu nikada ja se u
ajam u grupu deračica,kad se ja derem cijela se kuća trese.<
>A razlike ima,odrasla osoba ti nikada neće istresti govno po tepihu,neće te pogoditi oštrim,tupim,hladnim,vrućim predmetom u trenutku kada to ni najmanje ne očekuješ,neće se pokušati baciti u more u sred zime ili se penjati po visokoj ogradi,neće se bacati po podu u trgovini zato što joj nisi kupio 1054-ti autić itd,itd. <i></i>
25 tra 2004, 14:31
esperanza, evo još jedne razlike - svaku odraslu osobu možeš prekrižiti iz svog života, a svoje dijete nikad i zato ljudi često reagiraju ekstremno (po guzi). <i></i>
25 tra 2004, 15:05
Quote:A razlike ima,odrasla osoba ti nikada neće istresti govno po tepihu,neće te pogoditi oštrim,tupim,hladnim,vrućim predmetom u trenutku kada to ni najmanje ne očekuješ,neće se pokušati baciti u more u sred zime ili se penjati po visokoj ogradi,neće se bacati po podu u trgovini zato što joj nisi kupio 1054-ti autić itd,itd. <
>Valjda je razlika u nama sto ja vjerujem kako djeca ovakve stvari ne rade iz pakosti i namjere da svom roditelju zagorcaju zivot, vec iz milijun drugih razloga.. od frustracije necim do ciste zabave jer ne razumiju da je nesto drustveno neprihvatljivo ili opasno po njih. <i></i>
25 tra 2004, 16:40
Quote:odrasla osoba ti nikada neće istresti govno po tepihu,neće te pogoditi oštrim,tupim,hladnim,vrućim predmetom u trenutku kada to ni najmanje ne očekuješ,neće se pokušati baciti u more u sred zime ili se penjati po visokoj ogradi,neće se bacati po podu u trgovini zato što joj nisi kupio 1054-ti autić itd,itd. <
><
><
>Ja bih se jako pitala zasto moje dijete radi neke od gore spomenutih radnji i sto mi zeli reci svojim ponasanjem ....... <
><
>A ovo da ti odrasla osoba nece ....... , mislim da nam odrasle osobe rade i puno, puno gore stvari i to namjerno ......<
>A sto se tice onog da je to moje dijete, za koje sam odgovorna i koje zelim odgojiti ........ pa opravdavam ..... mislim, zar mi trebaju ''batine'' da bih ''nadmudrila'', ''savladala'' kako god zelite ..... svog malog covjeka. Ako drukcije ne mogu i ne znam, bojim se da je problem u meni. I 9.8.90<
>M 13.5.96<i></i>
25 tra 2004, 17:29
nisam imala namjeru provocirati, ali o
azloziti mi je jako tesko, a znam da ce me uvijek netko hvatati za rijec pa me vec u startu strah.<
>Danasnji primjer: on uvijek pravi histericne scene kad ima publiku. Danas je to bio rucak kod bake gdje je znao da ce izazvati pozornosti i zgrazavanje.<
>MM i ja nismo mu dali da tacnu kolaca koja je bila na sredini stola pretvori u kasu. Uzeo je vilicu i poveo divljacki drobiti kolace koji naravno nisu bili namijenjeni samo njemu. Da nije napravio to napravio bi nesto drugo, uvijek bi napravio nesto sto TOCNO ZNA da ne smije, ali zna da ce privuci paznju i opce zgrazanje.<
>Uslijedila je histericna scena koja se uopce ne da opisati, scenarij uvijek isti i nama poznat, divljacki je mlatio vilicom i malom
atu skoro izbio oko, poceo suludo trcati po kuhinji i sobi te zamalo na sebe izlio lonac vrele juhe...lomi, baca, unistava... i tu histeriju je NEMOGUCE ZAUSTAVITI. <
>On je jednostavno u transu. Kad netko pocne govoriti njemu ili ne, urlao je divljacki da sutimo, da svi sutimo, da nitko ne smije govoriti... <
>Gotovo nikada to ne radi nama kod kuce jer ga ignoriramo i nikad ne popustimo. A on ne moze podnijeti kad nesto nije po njegovom. Toliko je tvrdoglav da ta suluda histerija moze trajati i 5 sati, glas mu pukne, ali on ne posustaje dok ne zaspe od umora.<
>Buduci da znam da ga to nece proci satima, razgovarati je apsolutno nemoguce, ja ili MM ga uzmemo, odvedemo nasamo gdje nema publike, pljesnemo ga 1-2 puta po guzi da se osvjesti. Onda razgovaramo i analiziramo zasto je dobio po guzi i zasto se tako ponasao. Sredimo se i vratimo medju ljude.<
>Mi tako moramo postupati jer sve druge odgojne tehnike ne funkcioniraju.<
>To se dogadja rijetko, ne udaramo ga cesto, ne udaramo ga bez veze i ne tucemo ga nekontrolirano.<
>Ja smatram da ga na taj nacin odgajam jer u svojim histericnim fazama nikakvu drugu komunikaciju ne prihvaca. I vidim da ima efekta i ne smatram da ga zlostavljam i cinim mu lose.<
>Ako je npr. MM histerican nece sigurno istresti na sebe litru vrele juhe, izbosti sina vilicom po licu, a ja ga onda odgojno lupiti po guzi. Sigurno necu tuci odrasle ljude i time pokusavati na njih odgojno djelovati. Oni ipak upravljaju svojim postupcima, a dijete neke stvari jednostavno ne razumije. A ja mog sina, nazalost u nekim prilikama, mogu urazumiti samo na ovako drastican nacin.<
>Znam da cete me sad , zato sam i izbjegavala ovo o
azlozenje. <
>Adrian i Darjan nove slike.<
>Darjan,28.07.2000<
>Adrian,07.07.2003<i></i>
25 tra 2004, 17:51
Ja imam sa svojim mladjim ne mogu reci slicne, ali ajmo reci ''slicne'' ispade neprihvatljivog ponasanja vec godinama. Sva sreca da sam u vrticu i oko sebe imala podrzavajucu i pozitivnu atmosferu i ljude koji su razumjeli, i bolje od mene, sto se dogadja. Kazem sreca, jer tko zna gdje bismo nas dvoje zavrsili i na kakvim bi odgojnim metodama i nacinu razgovora bili. Ovako sam od teta u vrticu puno naucila, potrazila jos i strucnu pomoc, dosla do nekakvog objasnjenja moguceg uzroka takvih ponasanja ..... i polako se toga rjesavamo, kazem polako. To nije nesto sto on radi namjerno iz zlobe, to je on i nije mu lako kad mu se desavaju takvi ispadi, pogotovo u grupi u vrticu, u skoli ..... <
>Ipak, zadovoljna sam, jer je njegova samokontrola ipak sve bolja, on je zadovoljniji, ja isto tako ..... Jedina mana je da sve to ide jako sporo i trazi puno strpljenja i ''gutanja''.<
><
>U situacijama koje su opasne za njega ili za druge, ili za stvari oko njega, fizicki sam ga odvajala, zagrlila i on se polako smirio ...<
><
>Inace, mene su naucili da ne pitam zasto, nego sto je htio i kako je mogao drugacije .... cini mi se da cemo na dugi rok ipak nesto napraviti .....<
><
><
> I 9.8.90<
>M 13.5.96<i>Edited by: Lidija at: 25/4/04 17:56<
></i>
26 tra 2004, 08:12
joj lidija, kako ja volim tvoje "odgojne" postove (ma volim ja i ostale, ali tvoji su tako nekako strucni a prizemni, ako me kuzis ) <
>CURETAK(05.04.'01.) I FRAJERKO (06.08.'02.)<
><i></i>
Powered by phpBB © phpBB Group.
phpBB Mobile / SEO by Artodia.