Da li ste vristale na porodu

[MikiXP]

Po naravi sam glasna pa sam znala disati uz ispustanje glasa kad bih se malo izgubila u disanju, inace sam samo disala. Za vrijeme tiskanja sam takoder malo stenjala kao da imam problema s probavom u wc-u <
>A derala sam se kao da me netko kolje za vrijeme Episiotomije <i></i>

[Pakic]

Ja sam prenjela jedno 10 dana i cijelo sam to vrijeme bila u bolnici. Svaki dan 2 puta na ctg-u, a od trudova ni T. I onda je na jednom pregledu dr.Prka ustanovio da sam ja otvorena 2-3 cm i ako se sutra nista ne pocne dogadati ( a naravno nije) idemo na drip.<
>Ja sam izgleda dosta do
o reagirala na taj drip i od 8 ujutro do jedno 14:00 sam se potpuno otvorila. Do 7cm sam mogla bolove kontrolirati disanjem, a za zadnja 3 cm, sam radila razno-razne stvari - disala, masirala kukove, hodala, cucila, malo jaukala ,dvaput sam i piskila. <
>U boxu su me bacili na bok, da beba krene lakse van i tih 5-6 trudova na boku su bili strasni. Izgleda da je bebac tu prolazio kroz zdjelicne kosti. Tu mi je disanje pomagalo jedno 30%, a jaukanje 70%. Tu sam ih molila da mi daju bilo sta samo da se bolovi malo smanje - koma je to sto ne znas koliko ce to sve skupa trajati.Ja sam mislila da cu u boxu biti 2 sata, a bila sam samo 1/2. Jos mi je jedna jako pametna sestra objasnjavala da me boli zato jer ne disem do
o , a ja cim osjetim bol pocnem disati, ali u jednom trenutku od bolova vise ne mogu ni udahnuti, a kamoli siktati. <
>I onda je dosao trud koji je poceo gurati bebica van. To me malo iznenadilo, ali nakon toga sve je islo
zo. U 3 truda bebic je bio vani. Za vrijeme istiskivanja nisam ispustala zvukove (prema instrukcijama babice). Izgleda da na taj nacin svo napinjanje usmjeravas u istiskivanje. I moram reci da me istiskivanje nije bolilo.Ali rezanje je. Habi je rekao da je cuo u cekaonici koliko sam urliknula. Do tog trenutka mislila sam da ja uopce ne znam vristati.<
>No sve u svemu proslo je dosta do
o. Disanje je super stvar i treba disati kako god znas - samo paziti da se ne nagutas zraka i hiperventiliras.Ali kad disanje vise ne pomaze ostaje ti vikanje. Bitno je jedino da te ne ulovi panika. <i></i>

[Schlatka]

Nisam... nisam imala potrebu.<
>A i bilo me strah da me vikanje ne umori bezveze, pa da izgubim snagu kad je najviše trebam.<
> <i></i>

[milanica]

Ne, nisam vristala iako je bas vraski boljelo.Jesam stenjala i govorila "ja ovo ne mogu izdrzati" ali se ispostavilo da imam visok prag izdrzljivosti bola..Uglavnom,do
o je proslo a i porod nije trajao tako dugo.. <
>MILANA 20.07.2003.<i></i>

[MaloZlo]

prije poroda sam mislila u sebi,ako budem morala derat cu se pa nek me čuju na trecem katu (rodiliste u prizemlju),al u samoj radjaoni sam iznenadila samu sebe,nisam se uopce čula,kad su dolazili trudovi disala sam jer sam sebi govorila da moram,da hocu,kad je doslo tiskanje stisla sam zube i babicu čvrsto za ruku i tiskala bez glasa sto bi se reklo,i nakon tri truda rodila,a mislila sam da ce bit strasno,i sad kad gledam unazad uopce nije bilo,ne mogu rec da ne boli,naravno da boli,al vikanjem se gubi snaga koja ti najvise treba u zadnjim momentima.<
>A moram priznat da puno ovisi i o doktoru i babici koji budu tu,meni je babica bila strasna podrska i ohra
ivala me i mazila po čelu i vlazila mi usne i pričala mi,da je bila neka čangrizavica i da se na mene derala mislim da bi se derala i ja <i></i>

[olja]

nisam vristala tokom porodjaja jer nisam imala potrebe, ali zato kad su me nakon toga usivali.... <
>mm i moja sestra su stajali ispred sve vreme dok sam se poradjala, zatim su videli bebu i mislili "to je to, mozemo kuci...ali, sta je sad ovo, da nije jos jedna beba, sto li urlice ovoliko?" a mene su tad zapravo "samo" usivali...uf, i sad me boli kad se setim...<
> http://www.babababies.com/view/view.cfm?SITEID=23304 <i></i>

[MaloZlo]

olja, zar ti nisu dali lokalnu dok te šivao Marin, 14.10.2005<i></i>

[Pati]

Ja sam pokušavala ne vrištati, u niti nisam niti imala potrebu jer sam dobila epiduralnu, ali kada mi je sestra zajašila na trbuh da izgura bebu van, bogme sam zajaukala... još su me danima bolila re
a poslije toga!! <i></i>

[olja]

ma jeste mi dao anesteziju, ali nije cekao da pocne da deluje!!! <
><
><
><
>www.babababies.com/view/view.cfm?SITEID=23304 <i></i>

[VK mama]

Na prvom, a bio je na zadak, nisam ni zucnula. Kad je bilo gotovo doktor je reko - ti mozes doci rodit kad god hoces! (misleci na to kako sam bila "do
a")<
>Dok drugi...bozesacuvaj!<
>Vec kod kuce sam imala grozno bolne trudove, al je bar bilo nekog razmaka...<
>Nakon sto mi je doktor probio vodenjak, bolovi su se spojili i nije bilo sad trud pa vrijeme bez truda, vec non-stop rastura! Oni osli spavat a ja sama u radjaoni i doslovce umirem. Kao probio mi vodenjak pa cu ja
zo, za po sata, sat... Sipak! Cetri sata sam krepavala<
>A kad je doslo vrijeme za istiskivanje skroz sam se izgubila i izvijala se na krivu stranu...bez zezancije, mislila da cu umrijet...<
>Da sam prvu rodila ko ovu drugu, nikad ne bi isla na drugo dijete...<
><
> <i></i>

[Brankica76]

Ja bih tako volela kad bih mogla reci nisam vristala,jer nisam imala potrebu,ali ne ... ja nisam vristala,jer sam zamrla od bola , mislila sam ,ako budem prozborila i jedno slovo raspascu se na milion delica ... meni su se od boli jezile i usi ,ali glasa nisam pustila. Kaze doktorka koja me poradjala mom svekru koji je naravno prvi posle muza dosao , da vidi svog unuka prvenca ,da odavno nisu imali ovakvu porodilju kao sto sam ja ... nije joj jasno da nisam bas ni glasa pustila ... jooooj a ja ne znam sta da kazem na to ...sem ... pa eto ,da ,aha ...a kad se setim odmah sve zaboli ... ...<
>Ne znam kako ce biti sledeci put ,ali najiskrenije se nadam da nece tako ... <
><
>www.tickercentral.com][/link] <i></i>

[iva2003]

prvih nekoliko sati na dripu sam uspjela prodisati cak sam se i smijala i mislila kako nije strašno i da cu ja uskoro biti gotova, ali zadnjih 5!(od cca 17 do 22,30) su me postavili na bok prikopcanu na CTG i plakala sam, zapomagala, padala u nesvijest, trudovi su bili konstantni, nikakvo disanje nije pomagalo iako je uz mene bio muz i pokusavao samonom uhvatiti ritam - vise je on disao od mene ... za mene jako tuzno i neugodno iskustvo taj porod s dripom koji ne djeluje kako bi trebao ...<
><
>kraj je vec druga prica, iz boxa sam trebala prehodati do stola za porodjaj - skupljala sam noge i govorila kako ce mi dijete ispasti - nisam stigla vrištati <
><
>veliki rez (cca 20 šavova) i šivanje nisam osjetila - iako sam vidjela babicu kada me zarezala- stisnula je zube i cak - rez je nacinila u trudu, a šivali su me s anestezijom.<
><
>Na skali boli 1-100, meni je moj porod bio 99. Mislila sam da cu umrijeti i jednostavno je iz mene izlazilo - nisam se mogla suzdrzati.<
><
>I mogu reci da sam sebe jako iznenadila jer inace ne kukam, ne žalim se, nisam placljiva i jako do
o podnosim sve fizicke bolove - i tu sam "jako dorbo odgojena"; dok su npr. neke prijateljice prave cendravice u životu ali su zato porode podnijele stojicki - nema pravila ...<
>Cak mi je neki dan i svekrva rekla kako su kod mene trudnoce sve u redu, na što je moj muž odgovorio: "Ne žali se.", a stvarno ima dana kada bih mogla zalec i kukat kako me sve kosti bole itd.<
><
>Sada sam opet trudna i nema dana kada se ne sjetim poroda i strave koja me ceka. Molim Boga samo da mi ovaj put bude malo lakše...<
><
>I nije me sram - zao mi je sto sam neke uznemirila, ali se tolike sate nisam mogla kontrolirati - sto je previse je previse. Nadam se da su ovakva iskustva malo
ojna. <i></i>

[mahima]

Nisam vrištala, ali sam zapomagala <
>Mislim da su se sazalili na mene, jer je bilo uskrsno jutro, jeli su jaja, doktori i sestre, čitali novine i uživali dok sam se ja mučila ko luda , pa su pustili muža da cijelo vrijeme bude sa mnom, a on, muž, nije dao da vrištim jer me je masirao (satima) i govorio mi kako da dišem ... Zato kažem da smo mi rađali zajedno ...<
> <i></i>

[dancika]

nisam bas nesto jaukala do negdje sat vremena prije poroda, suzdrzavala sam se max...., ali zadnjih sat vremena, e culi su me svi ( imala sam jak nagon za tiskanje ), vrtila se okretala, nisam mogla niti disati vise<
><
>samo da napisem rodila sam u 2.36 UJUTRO... sigurno su me culi.... <i></i>

[lala]

nisam vristala, stenjala sam i pokusavala se koncentrirati na disanje. <i></i>

[IvAaa]

Ja nisam stigla vrištati jer sam rodila jako
zo,samo sam zajauknula kad mi je doktor "sjeo" na truh da bebicu malo pogurne...to mi je bilo najgore! <i></i>

[enigmatiq]

da vristala, mama me vise nije mogla slusat i izasla iz sobe, dok sam muzu priprijetila ako me ostavi bice svega. <
><i></i>

[Lulu]

Nisam imala potrebu,<
>jednim uhom sam slusala babicu kako da disem ali vise sam se pokusavala skoncentrirat na osluskivanje signala iznutra, pa me bilo strah da nesto ne propustim zato sto se derem.<
>Nisam ni pisnula osim u jednom trenu, predzadnji trud mislim, sam glasnije zastenjala ali mi je babica rekla, izdrzi jos malo, stedi snagu.<
>Moj zubar kaze da imam visoki prag boli pa mi ne da inekciju za svaku malu. Vjerojatno i o tome ovisi vristi li zena ili ne. Mene stvarno nije jako bolilo, vise me treslo, imala sam osjecaj da lebdim par cm iznad kreveta u svakom trudu, a kad bi prosao padnem natrag u lokvicu znoja svoga. <
>btw bila sam cijelo vrijeme na dripu<
>Da mi se vristalo, vristala bi i ja. <
><
><
><i></i>

[nina]

nisam vrištala,ali sam par puta jauknula-nije ni bolilo strašno a ja sam stalno očekivala veliku bol i bila sam sva u strahu a na kraju sve super.<
>Samo sam se sva smrzla da sam samo drhtala-stavili me u zadnju rađaonu jer je sve bilo puno,a tamo -50.Babica je bila super i stalno mi je donosila tople plahte da me ugrije.Sva sreća da sam rodila u 10-ak min. <
><i></i>

[Lucy25]

Prilikom prvog poroda nisam pustila ni glasa jer stvarno nisam imala potrebu vristati buduci da je sve bilo gotovo u tri truda (ovdje mislim na sam cin poroda, trudovi su druga prica), za razliku od drugog poroda kada sam vriskala da me valjda cula cijela bolnica i okolica! Stvar je bila u tome sto sam bila skroz otvorena, a trudovi su bili dosta rijetki (svake 3 minute) i nikako mi nije dolazio nagon za tiskanjem. Vidjela sam da je i babica vec postala nestrpljiva pa me ulovila panika da mozda nesto nije u redu tako da sam na silu pocela tiskati i upravo to je bilo toliko bolno da sam jednostavno morala vristati. Nisam to htjela, ali glas je sam od sebe izlazio iz mene! Isla sam protiv svog organizma, ali nisam vise mogla izdrzati trudove koji su bili strasno bolni i nepodnosljivi. Punih sat vremena sam se mucila s takvim bolovima sto vremenski i nije tako puno, ali kad te boli cini ti se ko cijela vjecnost! Uh, kad se sjetim! <
><
><i></i>

[giovannak]

Dali sam vrištala na porodu. Da jesam i da mi opet bude tako opet bi. Dok su bili normalni trudovi sve sam lijepo prodisavala, inače lagani trudovi dva dana-kući, primljena u bolnicu 3. dan, u 11 navečer, nagon za tiskanje već u 4-5 ujutro, a rodila u 12 i 15.na vakum.popucana, rezana,šivana i vani i unutra, nisam se ni usudila pitati koliko punata.A rodila u Splitu -famoznom rodilištu-. Ipak danas je sve ok.Sjela sam već 13ti dan. neću ni pokušavat opisat kako je kad nesmiješ tiskati 6punih sati!!!A nema nikog pored tebe, misliš da ćeš popucati sva jer imaš osjećaj da ćeš vaki čas rodit!!!Vrištala sam, jesam i opet bi!!!!:"> <i></i>

[Lucy25]

Pa nemogu vjerovat, kako to da nije bilo nikoga pored tebe? Zasto nisi smjela tiskati ako ti je dolazio nagon za tiskanjem? Koma ziva! <
><
><i></i>

[leomama3]

nisam vriskala za vrijeme poroda ni 1. ni 2. put,ali poslije 2. poroda sam osjecala svaki sav,nije ih bilo puno ali su bili nekako razbacani tako da sam svaki ubod jauknula .dobila sam lokalnu ,ali zbog razbacanosti savova nije do
o djelovala Atonija-11.06.<
>`00;Vedran-17.04´02<
>;<i></i>

[giovannak]

zato što je beba zaglavila u porođajnom kanalu.pa dođe jedan doc nakon što sam već na izmaku, kaže pa tiskajte, ja tiskam, dođe drugi viče na mene zašto tiskam...a cijelo vrijeme nikog kod mene, negdje oko 8 ujutro poslali su dvije učenice da me nadgledaju, a i one su otišle nakon pola sata.Dala bi miljune nekome da je bio uz mene, najgore ti je biti sam u takvim trenutcima.Neznam dali sam spomenula da sam rodila u splitu. <i></i>

[giovannak]

A šivanje me bolilo očajno, ali sam toliko bila sretna da sam se umjesto da jaučem od boli, smijala i cerekala, tu i tamo koji au ali to mi se činilo kao pjesmica prema onome što je bilo iza mene. Malac je bio velik 4250, a ja sam mala 162. <i></i>

[Lucy25]

Svaka ti cast na hra
osti i izdrzljivosti! Skidam ti kapu! <
><
><i></i>

[giovannak]

Vjeruj, nisam vjerovala da ću izdržati, i sad mi se čini da me to učinilo nekako jačom.Nije da sam umišljena ali sam bila skroz ponosna na sebe. I nema više noćnih mora, noćas sam sanjala da sam išla rodit, i da sam rodila u tren oka! i bilo je super! <i></i>

[Lucy25]

Mislim da se svaka zena koja prode iskustvo poroda (pogotovo tako teskog) osjeca kao da ju vise nista nemoze slomiti! I meni je prvi put bilo dosta tesko i dugo je trajalo (skoro puna dva dana)! <
><
><i></i>

[SlucajniGost]

Quote:Mislim da se svaka zena koja prode iskustvo poroda (pogotovo tako teskog) osjeca kao da ju vise nista nemoze slomiti!<
><
>Ne mora biti. Sa mnom u sobi je lezala jedna cura koja se nije uspjela poroditi vaginalno, pa je rodila carskim. Kad su nam davali one ergometrin injekcije za stiskanje maternice, ona je svaki put skoro plakala od straha. Jednostavno, bol koju je prezivjela na produ ju je ucnila jos strasljivijom za bilo koju drugu pa i bezazlenu bol. 27 VII 2004<
><i></i>

[Nada]

Da vristala, URLIKNULA...ali samo jednom jer je odmah sve bilo gotovo. Naime, trudovi su mi bili kratki i nista me nisu boljeli, nisam imala nagon za tiskanjem, babica se trudila "rasiriti" me da ne rezu pa me uzasno peklo. Ali eto, u slijedecem "trudu" rodila pa se nisam stigla vise derati . <i></i>