Početak kraja

[Ingrid007]

ma, super mi je patrik!!!! <i></i>

[nata003]

Ako Andrej bude na mene, svoga tatu i moje roditelje - jedva stignem jos jedno , moja je mama imala jedva 42 kad se rodio Andrej, a ja cu ove godine 36 (Andrej nazimu 15, pa kad to sve z
ojim, nije mi se saliti da djecu i unuke skupa vodim u parkic )<
>prevelika je razlika - to je problem. da imam jos dvoje troje izmedju ovih koje imam to bi bilo drugo....<
><
>inace (znam da sam skrenula sa teme ) ovdje u Irskoj su velike obitelji s puno djece, pa ako negdje idem s Hannom i Andrejom obicno misle da su srednjih troje doma ili u skoli -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i></i>

[nata003]

Barbi - pratim tvoja razmisljanja sad kad si prestala, nakon tako dugog dojenja sigurno je emotivno sve s prestankom (toga se u nasem slucaju stvarno plasim ).<
>ali ovako lijepo prestati je stvarno super - ja se tjesim da cemo i mi nekako lijepo prestati (pa bilo kako, samo da nije grubo ili iznenada ili... tko zna sto se moze dogoditi...) uglavnom, kad tako lijepo zaokruzite nesto tako lijepo kao sto je dugo dojenje (i svako dojenje ) misli kako je do
o da je Patrik sretan i da si u vasem odnosu ti ta kojoj je teze - sto je neusporedivo bolje nego da je Patriku teze (valjda kuzis). tu sam misao ja sebi negdje nasla i cuvam je kad na nas dodje red da si je ponavljam -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i></i>

[Barbi]

Nato, <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

[prviputmama]

Patrik je pravi decko, predivno!<
>nadam se da bu i nama tak predivno i bezbolno zavrsilo i nase predivno dojenje (ali ne jos, jos koje tromjesecje ) Vito, 08.01.03<i></i>

[Barbi]

Već neko vrijeme naše dojenje svelo se uglavnom na dojenje-uspavljivanje i noćno dojenje. Po danu bi se znalo zalomiti jednom do dvaput, ne svaki dan, ali to više nije bilo ni nalik nekadašnjem dojenju - to je postalo igranje s cicama, pa malo povuče iz jedne pa malo iz druge, pa malo ode i poigra se, pa opet malo iz jedne, malo iz druge.... pa se okrene na svaki zvuk.... <
>A po noći bi se budio i po pet puta i svaki put tražio cicu, ja sam svako jutro išla na posao neispavana, slomljena i s podočnjacima.<
>I prije par dana, konačno sam čvrsto odlučila da ću pokušati proći noć bez dojenja. Ta prva noć je bila paklena, nismo spavali ni on ni ja, žicao me svako malo, ja sam ga mazila i tepala mu ali nisam dala. Cijeli idući dan nije uopće tražio. Ni navečer nije tražio. Dok sam ga uspavljivala pričala sam mu da je on već veliki dečko i da više ne treba cicu, da će mama uvijek biti tu (i bez cice) i da ga mama voli najviše na svijetu...<
>Po noći se par puta budio ali bi me samo zagrlio oko vrata i spavao dalje. <
><
>I eto, već je prošla treća noć i drugi dan bez dojenja.<
><
>Ne znam hoće li biti za par dana neka kriza, zasad mi se čini da je prejednostavno bilo. <
>Stalno me hvata neka tuga i stalno si vrtim u glavi sve ono ranije napisano (buđenje stoput po noći, navlačenje čas jedne čas druge cice, histerija ako ne dobije odmah kad smisli da hoće) da samu sebe uvjerim da sam do
o odlučila.<
><
>Zaista nisam mislila da će meni biti ovako teško. <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

[prviputmama]

cestitke na bezbolnom prestanku dojenja !<
>Patrik je pravi veliki decko i mama mora biti ponosna na njega. <
>mislim da kad mi jednog dana prestanemo, da ja budem plakala (jedan dan je proslo nekih 6 sati prek dana da Vito nije trazil cicu, bili su moji tu pa je bilo previse toga zanimljivog i nije se ni sjetil, pa sam mu
zo tutnula cicu u usta, bedak , da ju slucajno ne bi zaboravil ) Vito, 08.01.03<i>Edited by: prviputmama  at: 1/15/04 1:07 pm<
></i>