psihički me dojenje ubija

[† Sanika]

Jesi li mozda premorena i neispavana, za
inuta ili stajaznam ?<
>Meni nocno dojenje ne smeta u principu, no ako sam umorna i neispavana znam biti luda od Paulinih nocnih budjenja .<
><
>Drzi se!! A fala bogu imate vec prilicno dobar "staz" <
><
> <
>Paula, 6.2.2003.<i></i>

[patkica]

Za produzeno dojenje /u koje ste vi vec zagazile ) kazu da je do
o i smisleno dok se "obje strane" osjecaju do
o i zele to. Mozda si ti dosla blizu svoje granice, i mozda si ti sama pri kraju. (a mozda si samo ovih dana premorena). Vidi, razmisljaj, proucavaj sebe, razmisli kako bi bilo i sta zapravo TI zelis. <
>Nema smisla forsirati dojenje ako ces se ti sve losije osjecati pri tome... naravno, mozda je samo trenutna kriza, ali i ako nije... mozda se spremate u drugi dio zajednickog zivota... onaj bez cice. iz vatre i pepela, iz krvi i suza...text <i></i>

[djecakovamama]

Ovo sto ti je Patkica napisala je super; mislim da bi i u slucaju da ostanes pri tome da nastavite dojiti ili da se odlucis na prestanak, trebala naci nesto predmet/ponasanje/muza/objasnjenje/mazenje sto bi "uskakalo" u trenucima kad ti ti podoji najteze padnu i vremenom ih zamijenilo ... ako bi uspjela u tome, vremenom bi se nocno dojenje prorijedilo, donekle bi ti imala kontrolu nad njim i sigurno bi vremenom dosla do nekog, tebi prihvatljivog,
oja podoja ... <
>Puno srece <i></i>

[Mirci]

I mene ubija. Malo, po malo, ali ipak... I bas mi
ide
adavice. Jer je bio bolestan pa je po cijele noci navlacio. <
>I bude mi dosta svega. A onda se sjetim da uopce ne znam kako prestati. I sjetim se da ce mi alternativa vjerojatno biti nosanje i ljuljuskanje po noci, a to mi puno teze pada od dojenja. I onda opet odustanem i kad me nocu trazi ciku, ja bez razmisljam dajem... Blaž 12.04.2000. i Lovro 31.07.2002.<i></i>

[patkica]

Mirci, po mojoj slobodnoj procjeni (i iskustvu visemjesecnog rasturanja po noci i size) - ja ti velim - jos si daleko od toga da te "ubija" <
>Jos ce te ubijati i ubijati... al jos uvijek imas preblagi i njezan ton dok o tome govoris iz vatre i pepela, iz krvi i suza...text <i></i>

[Mirci]

mislis da sam daleko od kraja?! Vjerojatno si u pravu. <
>Da, nisam ja to jos skroz rascistila sama sa sobom. Nisam si jos postavila prioritete. A bilo bi mi lakse da jesam. <
>Sigurna sam samo da ne zelim nista naglo i stresno i da bih bila presretna kad bi cicoljubac sam odustao. Uh. <
>Uh. <
> Blaž 12.04.2000. i Lovro 31.07.2002.<i></i>

[Natasa36]

I ja se pridružujem klubu mama malih cicoljubaca. Miriam odspava koji sat (max 3) i oko 2 ujutro počinje noćna šihta... Ona je u stanju spavati na (već praznoj) cici satima... Puna usta cice, rukicom ju zagrli... i spava... S jedne strane mi je tak predivna, a s druge se baš i ne naspavam... vjerojatni bih se jš manje naspavala da s njom noću šećem po sobi... pa je tako kako je. Miriam 23.1.2003<i></i>

[patkica]

Mirci - ja sam mjesecima sizila i "ne znam sta cu" i slicno... i bilo mi je i tesko i lijepo, i naporno i lakse neg da place...<
><
>Dok se sama sa sobom nisam skockala.<
>Onda je trajalo tjedan dana i sa ravno 2 puta po 10 sekundi placa. iz vatre i pepela, iz krvi i suza...text <i></i>

[Kris2]

Mi noci rjesavamo tako da MM ide spavati rano, tako da se on naspava do cca 4, ja idem spavati kasno, ako se probude podojim ih i vratim u krevet, a kad legnem uzmem ih k sebi ako se probude. Kad mi je previse (pred jutro obicno), a glavni sisavac (Ivo) je vec napol budan i zapravo visi na sisi on i tata dobiju dozvolu da idu u dnevni boravak .<
>To nam je jedini nacin da se svi koliko-toliko naspavamo. Dakle Lea i ja ostanemo jos malo spavat, a decki nam kuhaju kavu, rade dorucak ...<
>A izdurala sam i sama samcata ljetos tjedan dana s njima, stavila sma ih svakog s jedne strane i samo se okretala na zahtjev .<
>Za sad mi je isto draze to nego nosanje (stvarno su preteski ), a i jaslicke bolesture mi se cine lakse izdrzive uz dojenje. Lea i Ivan, 22. 08. 2002.<
><i></i>

[Mirci]

patkice, hvala ti! Blaž 12.04.2000. i Lovro 31.07.2002.<i></i>

[Novamama]

i ja bih mogla prepisati i potpisati vaše postove..<
>sve češće govorim 'ne mogu više', i sve više određujem rokove i načine kako ću TO napraviti..<
>ali nikako da krenem.. a drugi rođendan nam je sve bliže <
><
>i mene je strah da će kod nas odvikavanje biti s užasno puno plača i nosanja, pa mi je isto još uvijek lakše maštati o bezbolnom prekidu dok me cijelu noć nateže!<
><
> <i></i>

[Barbi]

Samo vas čitam... <
> <
> <
><
> <
> <
>Patrik, 10.06.2002., Blizanac<i></i>

[JaniMeja]

Ja isto imam faze kad me to noćno dojenje stvarno iritira i zbog toga imam osjećaj krivnje, pa obično frustracije ispucam na mužu . Ali koliko god Jan po noći siše, ja još uvijek imam jaaako puno mlijeka. To me pomalo plaši. Mi valjda nećemo prestati još dugo vremena, a ja sam sve umornija. Ipak lakše mi je kad vidim da nas ima još umornih dojilica JAN 20.10.2002.<i></i>

[marinovamama]

O, curke moje, moj je Marin sam odustao od dojenja, imao je 14 mjeseci, sisao je nekih mjesec dana samo pred spavanje, a onda se jednu noc, tijekom uspavljivanja jednostavno okrenio na drugu stranu i zaspao snom pravednika, ostavljajuc mene da razmisljam koga je to sustavno ugnjetavao... Bruno je druga prica. On uredno zaspe iskljucivo sisajuci. Planski sam ga skinula s dnevnih podoja tako da sam ga dala baki pred popodnevno spavanje, njoj, naravno, uredno zaspe, bez DAJ, DAJ, DAJ i lupkanja po grudima... Zasto planski? Zato sto Bruno ima godinu i mjesec dana, a 14 kilograma i 83 cm, dakle, mali div. Ostalo nam je jos nocno dojenje. Kako sam ponovno trudna, gin mi je savjetovao skidanje sa sise i to pod hitno, no ja imam problema s tim, zao mi mog bebana... I sad je ovakva situasion zaspe na grudima, a kad se probudi po noci trazeci miljenicu ja ne dam! Prvu se noc bunio i to muski, a sad se NE BUDI!!! Dakle, nit ne buni! JUPI za nas!!! <i></i>

[lastavica]

patkice, 2 puta po 10 sekundi. Kod nas je takav plač kad joj ne dam odmah, a kamoli da joj uopće ne dam.<
>I mi smo višestruki noćni sisači. S tim da ima malih pomaka. Evo s 19 mjeseci se uspijemo dogovoriti da nakon nekog vremena pusti
adavicu sama. Lara 13.07.2002.<i></i>

[patkica]

E vidis - ja se volim toga prisjetit jer mi je to glavni pokazatelj da je on bio stvarno SPREMAN na taj veliki korak (nase ukidanje nocnog tj. ranojutarnjeg je bilo zapravo ukidanje dojenja uopce, jer po danu vise nismo dojili).<
>Par mjeseci prije mi smo mu pomicali to nocno dojenje prema jutru... tata ga je nosao, ja sam se zivcirala... i tu je znao par puta jako zaplakati (koma), i uspjeli smo pomaknuti do 5 ujutro (dalje je trazio). Onda je tak bio par mjeseci (osim bolesti, onda je stalno dojio), i tek onda ful. Al tada je imao vec 26 mjeseci.<
>Moram iskreno reci i to da je taj prvi tjedan prosao iznenadjujuce lagano (spavao je s mojom mamom u drugoj sobi), al kad smo ostali sami, imao je noci kad se budio i plakao. Ja sam ga grlila i ljubila... pa bi se umirio. Poslije toga (zna bome i dan danas, a proslo je pol godine) zna reci "Mama, ja bi kiku". Al onak ,totalno zicerski, sa umilnim osmjehom. <
>Ocu reci - da sam isla na varijantu odvikavanja samo par mjeseci ranije - sigurno bi bilo stresnije i teze. Ovo sam probala i islo je! Da nije - ne bih sigurno inzistirala. iz vatre i pepela, iz krvi i suza...text <i></i>

[lastavica]

Da izgleda da si pogodila pravo vrijeme za prekid dojenja. <
>I meni daje nade ovo kad joj kažem da pusti ciku, idemo spavati, pusti ju i okrene se na drugu stranu. Do prije mjesec dana to je bilo nezamislivo. Lara 13.07.2002.<i></i>

[nata003]

mi smo prosli takve krize (moje ), skoro mogu prepisati tvoj post . u par takvih faza - koje bi bile u razmacima od koji mjesec - bih nakon par uzastopnih noci kad bi samo sisala i meni
idile
adavice - a to je fakat tesko da
ide nakon toliko upotrebe - MORALA se odmaknuti od nje, bilo mi je dosta i dojenja i tog osjecaja i dala bih je muzu sred noci da se malo saberem. <
>mm inace nikad nocu ne sudjeluje nego spava, ako treba (ako je nemirna faza pa ga "smetamo") i u drugoj sobi tako da ako JA zatrazim nocu pomoc od njega, znaci da sam ispod svih svojih principa presla <
><
>kod nas je bila "sreca" da su se faze mijenjale i nakon lose bi obavezno dosla idilicna , i nikad nisam bila toliko na dnu da krenem bas s odvikavanjem. stalno sam racunala sa smanjivanjem (koje u konacnici vodi u NJENO potpuno prestajanje, cemu se jos nadam ), i sad smo vec pola godine i uspjeli zajedno da je smanjila i nemam vise takve krize. zajedno mislim da sam ja eskivirala koliko sam znala i mogla, a ona je ocito sama sazrela za smanjivanje. sad jos samo da prestane i castim sve <
><
><
>meni je nagore bilo od recimo 15 mjeseci pa do drugog rodjendana, valjda sam vec bila kronicno neispavana, a s druge strane ocekivala neki napredak i u spavanju, i u rjedjim podojima, i u svemu, a nista se nije dogadjalo kako sam ocekivala <
><
>da, takodjer je pomoglo kad je tata poceo vise sudjelovati barem u dnevnim aktivnostima, prvih godinu i pol skoro sam 20 sati od 24 provodila ja s njom - on je danju radio a nocu spavao da moze sutra raditi. a dio vremena kad je doma, bili bismo utroje. ocajno mi je trebalo pola sata u danu da sam SAMA. kad je do toga doslo, bilo mi je lakse i nocu<
> -----------------------------<
>Hanna 18.09.2001. Dublin<
>Andrej 24.11.1989. Sarajevo<i>Edited by: nata003 at: 3/5/04 17:06<
></i>

[tamara1001]

Tek sada nakon 18 mj intenzivnog dojenja i uživanja bez ikakvih problema ja jednostavno posustajem.Preko dana ionako ne dojimo,već navečer prije spavanja,nekoliko puta po noći i ujutro.Skoro pa svo mlijeko ode na onom prvom podoju prije spavanja ,pa mi se čini da preko noći popije koji gutljaj,mada ona cica ko luda.U tome i je problem.Nekoliko posljednjih noći me toliko to iritira da bih najradije iz kože iskočila.Navlači mi
adavicu ,cucla a ja šizim. Doslovno mi dođe da je odgurnem od sebe.Probam zamijeniti sa dudom ali ona baš traži cicu i plaće dok je ne dobije.Zašto me je to počelo toliko smetati?Psihički,ne fizički.<
>zapravo uopće ne bih htjela da prestanemo.<
>probala sam joj dati piti vode,mislim možda djete žedno pa me toliko navlači,ali neće.Joj baš me to sada ždere. <i></i>