Kako pomoci dementnoj osobi?

[Stefanova_mama]

Moja baka ima 93 godine i do jedanaestog meseca je bila potpuno lucidna i jako dobro drzeca, aktivna, vredna... i onda se desio klik i pocela je da zaboravlja i da se "gubi".

Prepoznaje uglavnom jos samo mene i moj glas preko telefona, svoje cerke vise ne ili retko. Za nas sve je to zaista sok i nagli prelaz.

Nemam nikakvog iskustva o tome kako se treba ponasati kada krene da pominje davno umrle srodnike koje neizostavno mora posetiti, trazi da je odvedemo u kucu koje odavno vise nema, trazi svoje cerke u uzrastu od 5-10 godine (one su sve preko 60).

Da odobravam i ucestvujem u njenim pricama, da dokazima pokusam da joj objasnim i svaki put da navedem ko sam, ko mi je muz, kolika su mi deca i kako se zovu... da bih joj dala operativne podatke za memoriju vezanu za blisku proslost.

Lekare uglavnom nije briga i svi govore kako je dozivela lep vek. Od lekova za smirenje koje joj prepisuju ja nisam videla nikakav pozitivan efekat, naprotiv.

Dakle treba mi iskustvo nekoga ko je to prosao ili prolazi. Kako da joj pomognem da joj svakodnevica bude prijatnija i bolja?

Ja je jako volim.

[Potica]

Nemam ti neki pametan savijet pa te za početak prvo.
Kod moje bake je to išlo postepeno, gubila se po malo kroz par godina ali je ova faza o kojoj ti pričaš dosta dugo trajala.
Moja mama koja je živjela sa bakom ju je stalno pokušavala vratiti objasniti joj da su joj mama i tata mrtvi itd. onda bi se baka samo još više uzujala.
Ja sam pokušavala ne ispravljati ju nego se uključiti u njene priče, a i fora mi je bilo kad je pričala o svom djetinjstvu.
Ali mi je bilo jasno da mama koja je stalno s njom to ne može, pogotovo što se baka ponavljala pa bi čitav dan vrtila istu priču.
Ni njoj ljekovi za umirenje baš nisu pomogala samo bi je jako omamili pa bi bila još gora.

[mirbi]

Ovako ko Potica.

Moja je baka godinama bila dementna. Dok je nekoga prepoznavala, živila je s nekim od svoje djece. Kad više nikoga nije znala, stavili smo je u dom, di je provela 5 godina. Bila je fizički zdrava, ali glava... Na kraju se sasušila ko suha šljiva. Baš je to grozno bilo.

Mislim da tu pomoći nema. U početku, antisklerin je pomagao, kasnije više ništa.

Drži se.

[Lorena82]

moja baka je isto imala Alzheimera. umrla je prije 4 godine. gubljenje je krenulo postepeno, na početku je živjela kod tete a onda dok je postala opasna za sebe i druge stavili smo je u dom. meni je to bilo teško za gledat ali za nju je bilo najbolje u domu. faza totalne demencije je dugo trajala, kojih 2 godine. ona je živjela u svom svijetu i mi joj to nismo željeli remetiti tako da joj na nijedan način nismo govorili o stvarnosti.
na početku smo je pokušavali vratiti jer nam je bio šok dok nas više nije prepoznavala ali onda smo vidli da dok je ispravljamo i govorimo o trenutnim događanjima da se bojala i uznemirila. i tako smo s njom jedno vrijeme živjeli u prošlosti, nekad se dotakla i budućnost
nažalost za takve osobe pomoći nema . ona vjerojatno na neki način zna da je izgubljena i zbog toga je uplašena i mislim da ćete joj najviše pomoći ako ćete biti uz nju i biti joj podrška bez obzira na to u kojem je ona sad periodu života u svojim mislima.
vjerujem da ti je jako teško gledati voljenu osobu u takvom stanju, meni je bilo.

[Stefanova_mama]

Ja sam se uplasila da joj odobravanjem u tim fantazijama da je nekako guram mozda dublje, ali sam primetila da je najmirnija i najzadovoljnija kad ucestvujem u prici bez protestvovanja i pozivanja na stvarnost. I da, tada imam osecaj da se oseca sigurno.

O njoj brine moja tetka, ali nas ima puno, pa ucestvujemo svi pomalo.

Svi smo u soku, jer je prelaz bio nagao i bila je 100% fit i pribrana i onda sledeceg dana odjednom vise nije.

Ali kad uhvati ideju da mora otici u posetu svojoj mami i 1000 puta pokusava da spremi svoje stvari i izadje. To nam je zaista trenutno najteze.