Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 11:52
Drage moje!
Ne znam koliko vas me se jos seca! Nije me bilo godinama, ali u medjuvremenu nisam dangubila, odgajala sam svoje decake i napisala knjigu.
Podstaknuta zeljom da svojim prevremeno rodjenim blizancima ostavim svedocenje o tome kako su tesko zapoceli svoj zivot, zeljom da se zahvalim lekarima zasluznim za njihovo postojanje i zeljom da drugim roditeljima koji prolaze kroz veoma tesku borbu kada im se bebe rode pre vremena ulijem malo hrabrosti svojim iskustvom, napisala sam knjigu koja se zove Rodjeni pre vremena - dnevnik straha i nade. Pisem vam ovo u nadi da biste mogli nekako doci do knjige i da ce ona nekima od vas pomoci i uliti nadu, jer se secam koliko mi je ucesce na ovom forumu znacilo dok smo se suprug i ja jos borili da ostanemo u drugom stanju. Ovde sam nalazila utehu, snagu i, zahvaljujuci svojim hrabrim i veselim prijateljicama sa foruma, uspevala da podnesem neuspehe.
Dakle, moji decaci, Aleksandar i Vasilije, zaceti vantelesnom oplodnjom, rodjeni su u 31. nedelji i gotovo tri meseca proveli su na Institutu za neonatologiju u Beogradu. Sa veoma teskim dijagnozama i prognozama. Ipak, uspeli su i sada su veseli i zdravi troipogodisnjaci. O njihovom lecenju govori ova knjiga. Sva imena su autenticna, svi dogadjaji istiniti.
Nadam se da ce knjiga dospeti do onih kojima bi mogla pomoci - roditelja prevremeno rodjene dece, kojima zelim da porucim da, ma kako bila teska, njihova prica moze imati srecan kraj. A svim bebama zelim mnogo zdravlja i osmeha!
Ljubim vas!
Olivera Zivaljevic
Ne znam koliko vas me se jos seca! Nije me bilo godinama, ali u medjuvremenu nisam dangubila, odgajala sam svoje decake i napisala knjigu.
Podstaknuta zeljom da svojim prevremeno rodjenim blizancima ostavim svedocenje o tome kako su tesko zapoceli svoj zivot, zeljom da se zahvalim lekarima zasluznim za njihovo postojanje i zeljom da drugim roditeljima koji prolaze kroz veoma tesku borbu kada im se bebe rode pre vremena ulijem malo hrabrosti svojim iskustvom, napisala sam knjigu koja se zove Rodjeni pre vremena - dnevnik straha i nade. Pisem vam ovo u nadi da biste mogli nekako doci do knjige i da ce ona nekima od vas pomoci i uliti nadu, jer se secam koliko mi je ucesce na ovom forumu znacilo dok smo se suprug i ja jos borili da ostanemo u drugom stanju. Ovde sam nalazila utehu, snagu i, zahvaljujuci svojim hrabrim i veselim prijateljicama sa foruma, uspevala da podnesem neuspehe.
Dakle, moji decaci, Aleksandar i Vasilije, zaceti vantelesnom oplodnjom, rodjeni su u 31. nedelji i gotovo tri meseca proveli su na Institutu za neonatologiju u Beogradu. Sa veoma teskim dijagnozama i prognozama. Ipak, uspeli su i sada su veseli i zdravi troipogodisnjaci. O njihovom lecenju govori ova knjiga. Sva imena su autenticna, svi dogadjaji istiniti.
Nadam se da ce knjiga dospeti do onih kojima bi mogla pomoci - roditelja prevremeno rodjene dece, kojima zelim da porucim da, ma kako bila teska, njihova prica moze imati srecan kraj. A svim bebama zelim mnogo zdravlja i osmeha!
Ljubim vas!
Olivera Zivaljevic
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:05
Evo kako knjiga izgleda - http://i443.photobucket.com/albums/qq16 ... gafoto.jpg
a evo i odlomaka
,,...pustaju nas unutra i odvode do onog daljeg inkubatora, u kojem je nas stariji sin. Sestra mi otvara dvoja okrugla vratanca i kaze da mogu da ga dodirnem. Gledam ga, dlanovi mi se znoje, lagano mu vrhom kaziprsta dodirujem saku velicine tresnje. Istog trena, aparat pocinje ludacki ubrzano i pojacano da pisti, pa u strahu istrgoh ruke iz inkubatora i, uplasena da sam nesto pokvarila, da sam ga povredila, gledam po prostranoj sobi, trazeci pomoc. Ali, umesto trcanja i panike koju sam ocekivala, iza jednog ugla izlazi zena u beloj bluzi i pantalonama, prilazi nam i obraca mu se blago, uz lagan osmeh - ,,Sta je, bebo, dosla je mama?,, Pitam da li je sve u redu, da li je on dobro, da li sam nesto poremetila, a ona mi pruza ruku i odgovara da je to njegov puls, da se ubrzao na moj dodir, da bebe prepoznaju svoje majke i nekada tako reaguju. Od neverice i uzbudjenja, brada mi se lagano trese a teme me, pod kosom, uzasno svrbi.
Odvele su nas potom do drugog decaka, koji je nesto svetlije puti, okrugliji i potpuno miran. I njegov dlan dodirujem kaziprstom, ali on ne reaguje. Ni trzaj, ni pistanje aparata, nista. Zapeklo me je nesto u grudima od pomisli da me on ne prepoznaje, da nije shvatio, da me nije osetio, ali nemam previse vremena da razmisljam.,,
,, (...) nikada nismo videli paniku. Mozda smo samo imali srece. Jer, ovo je i mesto bola, nepravde i smrti. Sve su bebe drugacije, uprkos sterilnom ambijentu i jednolicnom izgledu nizova inkubatora, ne lice jedna na drugu. Ali sve su te malene duse nevine i ciste, nikome krive. Nepodnosljivo je nepravedno sto sve ne dobiju sansu da zive, ma sta kasnije ucinile od svog zivota. A sve se, boreci se za svoj, bore i za sivote svojih roditelja, svaki je njihov novi dan nova roditeljska nada, a svaka njihova smrt, smrt roditeljskih dusa.
U nezaboravu mi je ostala majka koju smo danima vidjali kako odlazi iz posete. Uvek je stizala prva i odlazila kada mi tek stignemo. Uvek sama, tela deformisanog od neke bolesti, svakoga dana izlazi sporo, uplakana. Jedva razgovetno, cinilo se da nama a, u stvari, sebi, tiho ponavlja - ,,Opet krvari,,. Onda je jednog dana nestala. Nestala je devojcica koju je tako kratko imala. Nestala je svrha njenih dolazaka i svrha njenog tuznog postojanja.,,
a evo i odlomaka
,,...pustaju nas unutra i odvode do onog daljeg inkubatora, u kojem je nas stariji sin. Sestra mi otvara dvoja okrugla vratanca i kaze da mogu da ga dodirnem. Gledam ga, dlanovi mi se znoje, lagano mu vrhom kaziprsta dodirujem saku velicine tresnje. Istog trena, aparat pocinje ludacki ubrzano i pojacano da pisti, pa u strahu istrgoh ruke iz inkubatora i, uplasena da sam nesto pokvarila, da sam ga povredila, gledam po prostranoj sobi, trazeci pomoc. Ali, umesto trcanja i panike koju sam ocekivala, iza jednog ugla izlazi zena u beloj bluzi i pantalonama, prilazi nam i obraca mu se blago, uz lagan osmeh - ,,Sta je, bebo, dosla je mama?,, Pitam da li je sve u redu, da li je on dobro, da li sam nesto poremetila, a ona mi pruza ruku i odgovara da je to njegov puls, da se ubrzao na moj dodir, da bebe prepoznaju svoje majke i nekada tako reaguju. Od neverice i uzbudjenja, brada mi se lagano trese a teme me, pod kosom, uzasno svrbi.
Odvele su nas potom do drugog decaka, koji je nesto svetlije puti, okrugliji i potpuno miran. I njegov dlan dodirujem kaziprstom, ali on ne reaguje. Ni trzaj, ni pistanje aparata, nista. Zapeklo me je nesto u grudima od pomisli da me on ne prepoznaje, da nije shvatio, da me nije osetio, ali nemam previse vremena da razmisljam.,,
,, (...) nikada nismo videli paniku. Mozda smo samo imali srece. Jer, ovo je i mesto bola, nepravde i smrti. Sve su bebe drugacije, uprkos sterilnom ambijentu i jednolicnom izgledu nizova inkubatora, ne lice jedna na drugu. Ali sve su te malene duse nevine i ciste, nikome krive. Nepodnosljivo je nepravedno sto sve ne dobiju sansu da zive, ma sta kasnije ucinile od svog zivota. A sve se, boreci se za svoj, bore i za sivote svojih roditelja, svaki je njihov novi dan nova roditeljska nada, a svaka njihova smrt, smrt roditeljskih dusa.
U nezaboravu mi je ostala majka koju smo danima vidjali kako odlazi iz posete. Uvek je stizala prva i odlazila kada mi tek stignemo. Uvek sama, tela deformisanog od neke bolesti, svakoga dana izlazi sporo, uplakana. Jedva razgovetno, cinilo se da nama a, u stvari, sebi, tiho ponavlja - ,,Opet krvari,,. Onda je jednog dana nestala. Nestala je devojcica koju je tako kratko imala. Nestala je svrha njenih dolazaka i svrha njenog tuznog postojanja.,,
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:11
ja bi rezervirala jednu knjigu odmah
ima li sanse da dodje do Zagreba?
svaka cast draga moja
ima li sanse da dodje do Zagreba?
svaka cast draga moja
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:11
Uh Olivera baš si me uznemirila i ganula ovim odlomkom 
Čestitam na sad već velikim dečkima
Čestitam na sad već velikim dečkima
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:25
olivera ljubavi, uvijek te je lijepo čitati!
drago mi je da momci lipo napreduju i svaka čast na knjizi!
drago mi je da momci lipo napreduju i svaka čast na knjizi!
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:31
o, boze, ja sam se rasplakala, ovdje, na radnom mjestu
i moj je bio na neonatologiji, doduse ne ovako dugo ko tvoji. pa me ove price bas diraju.
divno
i moj je bio na neonatologiji, doduse ne ovako dugo ko tvoji. pa me ove price bas diraju.
divno
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:34
Gledam ga, dlanovi mi se znoje, lagano mu vrhom kaziprsta dodirujem saku velicine tresnje. Istog trena, aparat pocinje ludacki ubrzano i pojacano da pisti, pa u strahu istrgoh ruke iz inkubatora i, uplasena da sam nesto pokvarila, da sam ga povredila, gledam po prostranoj sobi, trazeci pomoc. Ali, umesto trcanja i panike koju sam ocekivala, iza jednog ugla izlazi zena u beloj bluzi i pantalonama, prilazi nam i obraca mu se blago, uz lagan osmeh - ,,Sta je, bebo, dosla je mama?,,
ovaj dio mi je posebno dirljiv
posebnosuze same teku
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 12:58
Može li se knjiga kupiti u Hrv?
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 13:03
draga moja Oliverice, kako mi je drago da si se javila cesto mislim na vas. kako su decki?
na knjizi ti cestitam, svaka cast
cesto mislim na vas. kako su decki?na knjizi ti cestitam, svaka cast
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 14:11
čestitam na knjizi.
Drago mi je da su tvoji dečki dobro!
Drago mi je da su tvoji dečki dobro!
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 20:42
Mnogo vam hvala!
Pinky, duso moja, ti si mi trudnica! Bravo i molim te, dobro se cuvaj i sve polako, a ja ti od sveg srca zelim propisano dugu trudnocu i divnu, veliku i zdravu bebicu!
Srecice, prijateljice, dve devojcice imas! Od srca cestitam!
Nina, mila, i ti si mi mamica! Oh, drage moje, kad se samo setim kako smo, pre nekoliko godina o ovome mastale... Ali, hvala dragom Bogu, dao nam je da dohvatimo srecu!
Zauvijekmama, Liv, sto se knjige tice, za sada se moze nabaviti u Srbiji i Makedoniji (na makedonskom). Ko zna, mozda cu nekada uspeti da je objavim i u Hrvatskoj, ali za sada stvari stoje tako.
Bubidea, Hajdi, mnogo vam hvala!
Pinky, duso moja, ti si mi trudnica! Bravo i molim te, dobro se cuvaj i sve polako, a ja ti od sveg srca zelim propisano dugu trudnocu i divnu, veliku i zdravu bebicu!
Srecice, prijateljice, dve devojcice imas! Od srca cestitam!
Nina, mila, i ti si mi mamica! Oh, drage moje, kad se samo setim kako smo, pre nekoliko godina o ovome mastale... Ali, hvala dragom Bogu, dao nam je da dohvatimo srecu!
Zauvijekmama, Liv, sto se knjige tice, za sada se moze nabaviti u Srbiji i Makedoniji (na makedonskom). Ko zna, mozda cu nekada uspeti da je objavim i u Hrvatskoj, ali za sada stvari stoje tako.
Bubidea, Hajdi, mnogo vam hvala!
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 21:35
Nina334 je napisao/la:čestitam na knjizi.
Drago mi je da su tvoji dečki dobro!
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 22:24
oliverabg je napisao/la:
Pinky, duso moja, ti si mi trudnica! Bravo i molim te, dobro se cuvaj i sve polako, a ja ti od sveg srca zelim propisano dugu trudnocu i divnu, veliku i zdravu bebicu!
hvala ljube!!
evo duplići su tu, za sad su mi sve želje uslišene (konačno) i sad samo želim da izguramo 3 u 1 barem do 36.tt a i više i da sve bude ok na porodu. najsmišnije mi je kad mi ljudi govore ajme jadna ti kako ćeš spavat...ma ne zanima me. samo da sve bude ok s nama.
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
21 tra 2011, 22:31
Bice duso, mora biti!
Samo ti polako i, ljubim te, sta god ti se ucini sumnjivo, dosadjuj svom doktoru. Bolje da ga gnjavis i za najmanju glupost, nego da nesto vazno propustis.
Ja ne znam zasto sam se porodila prerano, buduci da je sve delovalo dobro, ali nekako sebi prebacujem sto nisam vise mirovala. Uvek su me nervirale razmazene trudnice, pa sam sve vreme bila u fazonu ,,ja sve mogu,,. Kada bih sad isla iz pocetka, bila bih najrazmazenija na svetu.
Ljubim vas sve 3 u 1!
Samo ti polako i, ljubim te, sta god ti se ucini sumnjivo, dosadjuj svom doktoru. Bolje da ga gnjavis i za najmanju glupost, nego da nesto vazno propustis.
Ja ne znam zasto sam se porodila prerano, buduci da je sve delovalo dobro, ali nekako sebi prebacujem sto nisam vise mirovala. Uvek su me nervirale razmazene trudnice, pa sam sve vreme bila u fazonu ,,ja sve mogu,,. Kada bih sad isla iz pocetka, bila bih najrazmazenija na svetu.
Ljubim vas sve 3 u 1!
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
22 tra 2011, 09:42
ma bas mi je drago da si se javila. ajde mi na pp napisi svoj broj - imamo plan dolaziti 
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
22 tra 2011, 09:58
oliverabg je napisao/la:Zauvijekmama, Liv, sto se knjige tice, za sada se moze nabaviti u Srbiji i Makedoniji (na makedonskom).
oliverabg je napisao/la: Ko zna, mozda cu nekada uspeti da je objavim i u Hrvatskoj, ali za sada stvari stoje tako.
Nadam se i ja.
Re: Moja knjiga - Rodjeni pre vremena - Dnevnik straha i nade
22 tra 2011, 23:43
svaka cast na knjizi,trenutno ne znam bi li je imala snage čitati jer nije prošla ni godina od kada su se moji dečki rodili(29+3tt)i pokušavam ne razmišljati što smo sve prošli .Sa druge strane sam znatiželjna i zanima me koliko su nam slicni problemi bili,možda bi nešto i naučila iz vašeg iskustva,uh toliko bi hijela knjigu ali preteško je,ne želim plakat a vec cmoljim...