baca i skriva hranu!

[pomikaki]

Ne bih rekla da je to sa slatkišima zabranjeno voće, nego red.
Mora se znati da se nakon pojedene juhe ne mogu dobiti keksi, sladoled ili puding..
Kod nas npr. slatkiša uvijek ima dosta, ali moje ga dijete jede ograničeno (bar dok još mogu utjecati na njegovu prehranu).

Ja nastojim kod nje razviti svijest o tome što je zdravo a što ne, a da ne popujem pri tome. Zgodna je igrica s Gricom i Grecom, njih sam počela koristiti da plaču dok peremo zuba, ali ona sama je tu igru proširila pa sad plaču kad jedemo juhu i predlažu da se odmah pređe na kolače, a vesele se kad jedemo slatkiše Osim toga s nama se druže i bakterijice koje se živciraju kad jedemo zdravu hranu i peremo ruke. Ali to ću prestati koristiti čim vidim da njoj nije zabavno, u međuvremenu mi se čini kao zgodan način da joj "podvalim" svoje stavove. Ona na taj način uči postaviti sebi granice - kad dobije od nekog bombone, uzet će jedan a Gric i Grec će plakati i nagovarati da ih pojede sve odjednom Meni je to bolje nego da joj ja prigovaram je li ih pojela previše.

Što se tiče slatkiša u kući, nedavo sam čitala istraživanje po kojem su djeca koja su imala dostupne slatkiše bez ograničenja jela manje slatkog nego ona kojoj su slatkiši ograničavani (ali su ih ipak dobivali pa bih rekla da su ih morali imati kod kuće). Ne znam, ja i dalje mislim da svatko tko ima poremećaje u ishrani bolje da ih jednostavno ne drži doma. Počevši od mene same

Malo ot, ali ajde

[Hajdi]

Dugoročna šteta koju izazivamo ovakvim štetnim odnosom do djeteta i njegove ishrane puno je veća od tih par žlica koje će dijete pojesti ili neće. Dijete može (ali ne mora) razviti razne poremećaje hranjenja, bulimiju, anksioznost, debelost (da, djeca koja su bila jako mršava), poremećen odnos do sebe i svog tijela, poremećene odnose s okolinom, nisku samosvijest i samopouzdanje. O tome naravno ne razmišljamo dok su djeca mala i mislimo da moraju jesti toliko i toliko.

[she]

Mrzi me da čitam sve odgovore pa ću se možda ponoviti.

Što reče Bubsek, ko nema dete nejedača nema pojma o čemu se ovde priča. Nije to faza kad dete nema živaca da odsedi obrok, kad mu je tlaka jer gubi vreme nauštrb ige...Ovo je problem, pravi pravcati. Ovakva deca ako ih pustiš da ne jedu doslovce neće jesti dok ne iskopne. Nema kod njih izmaranja, trošenja, ''vidi kako braco jede'', pravljenja parkića od brokolija i inog...Ova deca ne žele jesti i dovijaju se na sve moguće načine da to izbegnu na razne načine - skrivanjem hrane, razvlačenjem obroka unedogled, treniranjem roditeljskih živaca...makar to bila i hrana koja im se u principu dopada

B je bio takav do prošlog leta a onda je barem počeo jesti ono što voli. A voli 5 stvari . M je izelica ali njega mrzi da sedi pa i on pravi problem makar druge vrste.

Rešenje? Svakog na stoličicu, ja na stolicu preko puta, poslužavnik sa hranom i salatom na krilo i zalogaj jednom-zalogaj drugom . Z ato vreme razgovaramo, zamajavam ih da ne razmišljaju o tome kako jedu i koliko su zalogaja pojeli a koliko je ostalo do kraja. Ima dana kad jedu sami, uglavnom ono što obožavaju i uglavnom kad su skapani od gladi. Recimo u sedmici 3 dana jedu sami, 4 dana ih ja hranim. I nije mi teško. Znam da mogu i sami a znam i da su pojeli ono i onoliko koliko ja smatram da trebaju jesti (nisam mama koja kljuka decu kao guske, naše porcije su normalne). I tako ćemo dok ne prođe kriza. A proći će

[bubsek]

she -Koliko vidim tvoji imaju 7god. ...i malo mi je to too much da ih ti hranis...
meni moja vise ni neda da ju hranim jer ona je kako kaze "velika"

[pomikaki]

Ova deca ne žele jesti i dovijaju se na sve moguće načine da to izbegnu na razne načine - skrivanjem hrane, razvlačenjem obroka unedogled, treniranjem roditeljskih živaca...makar to bila i hrana koja im se u principu dopada

Kako to da ne žele jesti hranu koja im se dopada?
Vjerujem da je teško, vjerujem i da ima ozbiljnih slučajeva koji nisu nastali kao kontraefekt roditeljskog nagovaranja da se jede, ali mislim da su takvi slučajevi izuzetno rijetki. Ako ne žele jesti nešto što im se dopada, znači da prkose jer su frustrirani zbog prisile, a to je ipak puno češći slučaj.

[Hajdi]

Ja razumijem she jer sam imala takvo dijete koje je trebalo navesti da zaboravi da jede. Znam da su djeca različita ali u toj starosti kad treba krenuti u školu treba težiti da dijete samostalno odradi obrok bez obzira koliko je pojelo.

[Stefanova_mama]

konsultuj se sa pedicom i onda po njihovom savetu preduzmi korake.
/quote]

oavili smo pretrage kod pedice...sve je u najboljem redu...

Onda se bacite na sport i fizicke aktivnosti u svim oblicima i ne teraj je da jede vise nego sto moze.

[pomikaki]

Sport bi isto mogao biti dobar poticaj.

btw preporučam i pokoju Jullovu knjigu za razmišljanje. Ima i jedna baš na temu - "Hura! Idemo jesti" A i ostale donose uvijek pokoji primjer koji je sličan ovom od bubsek.

[she]

she -Koliko vidim tvoji imaju 7god. ...i malo mi je to too much da ih ti hranis...
meni moja vise ni neda da ju hranim jer ona je kako kaze "velika"

Ne brinem ja zbog toga. Samostalni su oni što se svega tiče, pa čak i kad je hrana u pitanju bez obzira kako to sad smešno zvuči nakon objavljivanja podatka da ih skoro pola obroka ja nahranim. I njima je lakše jer oni jesu gladni samo ih eto tu i tamo mrzi da sede i brže završe kad mama spremi zalogaj. Da ih pustim da jedu sami tih dana onda bi mi ostatak popodneva prošao u natezanju oko slatkiša koje ne delim šapom i kapom jer ''deca moraju bar nešto pojesti''. Ovako su deca sita, obrok obavljen za normalno vreme, niko nije fizički prisiljavan na obrok pa da se neke posledice osete u sratijem životnom dobu...i popodne slobodno i u lepom raposloženju.

Pomikaki, zašto dete automatski mora biti frustrirano nečim čim nešto ne radi onako kako rade ''normalna deca''?. Neće da jede, mrzi ga da sedi i tačka. Ili će jesti ali će nakon svakog zalogaja ustajati, piškiti, kakati, piti vodu, tražiti igračku izguzbljenu pre 2 meseca...Mislim, ako moj M nešto voli to je voće - sad je sezona trešanja i živa nisam dok ne pojede porciju, maltene ga čekam sa ključevima od auta u rukama za slučaj da košpica ode u krivu stranu . A naterati ga da sedi dok jede a on to ne želi (sedeti) je frustriranje deteta, jel

[lara.b]

Ne bih rekla da je to sa slatkišima zabranjeno voće, nego red.
Mora se znati da se nakon pojedene juhe ne mogu dobiti keksi, sladoled ili puding..
Kod nas npr. slatkiša uvijek ima dosta, ali moje ga dijete jede ograničeno (bar dok još mogu utjecati na njegovu prehranu).

Ja nastojim kod nje razviti svijest o tome što je zdravo a što ne, a da ne popujem pri tome. Zgodna je igrica s Gricom i Grecom, njih sam počela koristiti da plaču dok peremo zuba, ali ona sama je tu igru proširila pa sad plaču kad jedemo juhu i predlažu da se odmah pređe na kolače, a vesele se kad jedemo slatkiše Osim toga s nama se druže i bakterijice koje se živciraju kad jedemo zdravu hranu i peremo ruke. Ali to ću prestati koristiti čim vidim da njoj nije zabavno, u međuvremenu mi se čini kao zgodan način da joj "podvalim" svoje stavove. Ona na taj način uči postaviti sebi granice - kad dobije od nekog bombone, uzet će jedan a Gric i Grec će plakati i nagovarati da ih pojede sve odjednom Meni je to bolje nego da joj ja prigovaram je li ih pojela previše.

Što se tiče slatkiša u kući, nedavo sam čitala istraživanje po kojem su djeca koja su imala dostupne slatkiše bez ograničenja jela manje slatkog nego ona kojoj su slatkiši ograničavani (ali su ih ipak dobivali pa bih rekla da su ih morali imati kod kuće). Ne znam, ja i dalje mislim da svatko tko ima poremećaje u ishrani bolje da ih jednostavno ne drži doma. Počevši od mene same

Malo ot, ali ajde

E pa slične metode sam imala i ja (mi).
Gric i grec su jako dobro prihvaćeni, tj. toliko se vjeruje u njihovo postojanje da nema šanse da se zubi ne peru.
čak me pita zašto doma poslije ručka, a prije popodnevnog spavanja peremo zube, a u vrtiću ne. Nije mu to teško, skužio je bit.

[Hajdi]

Djeca s godinama moraju podnositi sve veće i veće količine frustracija, to je jednostavno dio odrastanja i sazrijevanja. Novorođenče ne može čekati niti sekundu, starije dijete može izdržati malo više. Na roditeljima je da im damo mogućnost da razviju sposobnost podnošenja frustracija.

[lara.b]

She, a nije ti palo na pamet da možda dugoročno neće biti ok što ih ti hraniš? da to nije samo faza, da ih krivo učiš, daješ im krivu sliku?
bez uvrede, samo pitam.

mene to podsjeća na ono - joj, dok mu ja nešto objasnim, to traje i traje, pa bolje i brže je da ja to odradim umjesto njih.
I onda jednog dana, nit će pospremiti svoju sobu, nit jest kako spada nit je samostalno u ikojem pogledu. I tako cijeli život...

[she]

Ajmo po treći put: od 7 ručkova ja ih nahranim 3. Ručkova. Ne doručaka ili večera - B ne doručkuje a M ne večera i tu sam davno prestala da se kidam i da ih frustriram, jelte . Ili bruto: od 21 obroka koliko bi trebalo da ima jedno sedmogodišnje dete (ne računajući užine koje su uglavnom voćne i koje sami traže), tj 42 koliko ih trebaju imati sedmogodišnji blizanci ja ih nahranim 6. Ostaje 36 obroka od kojih se preskoči 7 doručaka i 7 večera - ostalo jedu sami. I o kojoj mi (ne)samostalnosti vi pričate

[lara.b]

No no, kaj se odmah ljutiš....meni se, čini nepotrebno da ih uopće hraniš, ali ajde...ti valjda znaš.

[pomikaki]

Pomikaki, zašto dete automatski mora biti frustrirano nečim čim nešto ne radi onako kako rade ''normalna deca''?. Neće da jede, mrzi ga da sedi i tačka. Ili će jesti ali će nakon svakog zalogaja ustajati, piškiti, kakati, piti vodu, tražiti igračku izguzbljenu pre 2 meseca...Mislim, ako moj M nešto voli to je voće - sad je sezona trešanja i živa nisam dok ne pojede porciju, maltene ga čekam sa ključevima od auta u rukama za slučaj da košpica ode u krivu stranu . A naterati ga da sedi dok jede a on to ne želi (sedeti) je frustriranje deteta, jel

Ja sam mislila na frustraciju kad ti netko nešto gura u usta. Mislim da će svako dijete koje se hrani na žlicu prije ili kasnije doći do toga da bar jednom ne želi pojesti to što mu se daje na žlicu i okrenut će glavu. O tome kako će majka na to reagirati dosta ovisi. To je radila i moja kad sam je hranila kašicama, jedva bi jela po koju žličicu. Ja sam isto mislila zašto uopće ovo kuham ali sam nastojala ostati cool. S 11 mjeseci je potpuno prestala jesti i nije popustila dok joj nisam dozvolila da jede sama kako god želi. Da sam počela siliti, gurati u usta, prijetiti i vikati, ne bi tako brzo prošlo. Vjerujte da sam mjesec dana gledala svoje dijete, mlađe od godine dana, kako ne jede baš ništa. Možda jednu malu žličicu na dan. Ali zato sad jede super. Dogodi se i danas ponekad da neki obrok ne pojede više od pet žlica, ili ni toliko, ali joj pustim da o tome sama odlučuje.

Ova tema na rodi mi je bila jako zgodna, budem li imala još djece mislim da ću isprobavati ovu metodu http://forum.roda.hr/threads/25920-Baby ... ed+weaning

Frustracija što mora sjediti na miru je nešto drugo, ali ja mislim da se njemu više ne jede nego što mu se ne sjedi. Kad radi nešto što voli valjda sjedi na mjestu neko vrijeme?

[she]

Ma ne ljutim se samo me napadoste sa svih strana

Postojao je i period kad ih nisam hranila uopšte - jedan je jeo sam a drugi je urlao čim bi video činiju. Bilo je i perioda kad su obojica jeli sami. Bilo je i perioda kad su se smenjivali pa je onaj koji je jeo odjednom prestao a brat počeo. Bio je i period kada su obojica bacali hranu. Sada je period kada nekad jedu sami a nekad ih ja hranim. I uopšte ne vidim problem.

Ne bih da ulazim u kompleksnost cele priče oko našeg hranjenja ali kad smo već kod pogrešnog kuhinjskog pristupa zašto niko nije potegao pitanje zašto je postavljačica teme u jednom trenutku udarila dete? Da li je pogrešnije i da li će više loših posledica moja deca imati od toga što ih ja nahranim svaki drugi ručak od onog deteta koje je primorano da po 2h sedi i sluša pretnje i ucenjivanja dok ne pojede sve sa tanjira?

EDIT: Pomikaki, fazu odbijanja svake vrste hrane sam preživela sa posledicama - bilo mu je dozvoljeno da sa 11 meseci sam uzme kašiku u ruke i odabere šta će voleti a šta ne. I sad je lakše nabrojati šta ne voli nego šta voli. I ne guram im hranu u usta - sami zevaju bez ikakvog otpora (ne jer neće biti rezultata već što ne pretim i ne urlam)

[lara.b]

Ma ne ljutim se samo me napadoste sa svih strana

ma nismo...to ti se samo čini.

zašto niko nije potegao pitanje zašto je postavljačica teme u jednom trenutku udarila dete?

Bome da, promaklo mi je. u svakom slučaju nije lijepo, vjerujem da je i njoj sad žao i da to neće ponoviti.
Ali moraš se bubsek prestat nervirati oko klope. Fakat, neće joj biti ništa. zdrava je, ima dosta kg i neka jede koliko može.
Ajd razgovarajte, onako kao prijateljice i javi nam rezultat. Al budi dobre volje, neka vidi da si

edit: tipfeleri

[pomikaki]

Ne bih da ulazim u kompleksnost cele priče oko našeg hranjenja ali kad smo već kod pogrešnog kuhinjskog pristupa zašto niko nije potegao pitanje zašto je postavljačica teme u jednom trenutku udarila dete? Da li je pogrešnije i da li će više loših posledica moja deca imati od toga što ih ja nahranim svaki drugi ručak od onog deteta koje je primorano da po 2h sedi i sluša pretnje i ucenjivanja dok ne pojede sve sa tanjira?

Mislim da smo odlučili da ne trljamo jer je uz to napisala da joj je to krivo (tako nekako). Ali ja sam pokušala izraziti mišljenje da je forsiranjem vjerojatno sama izazvala odnosno pojačala problem. Na način da se nitko ne uvrijedi. Što nije baš ni lako Svakako ne smatram da je deranje, ucjenjivanje i ostalo što je nabrojala, pa i najmanje nerviranje, dobar način da se riješto problem, odnosno uopće nije način. I kažem da mora prije svega napraviti rez kod same sebe.

Hranjenje na žlicu 7godišnjeg djeteta nije nešto što smatram poželjnim, također, ali mi je manje negativno od nabrojenog (naravno, ako nije baš nasilno). Ali eto, nisam ti u koži, i mislim da se ne moraš brinuti što tko o tvojim postupcima misli dok vidiš da ti ide ok, odnosno, ovdje se dolazi po savjete i mišljenja a kasnije uzimaš što ti najviše odgovara... nhf

[she]

Ja ni seckanje hrane sedmogodišnjaku nisam prihvatala kao normalno kad sam sa strane gledala druge mame kako to rade. Ali, stiglo me valjda ono njihovo prećutno ''Try walking in my shoes''

Ali dobro, ponavljam da svako radi najbolje kad su njegova deca u pitanju. Takođe ponavljam i da su deca različita pa ja recimo bezveze pokušavam vas ubediti u to da moje dete jednostavno neće jesti iako je to vama čija deca uglavnom jedu nepojmljivo - isto kao što sam ja bila ubeđena da se moja deca nisu bacala u tantrume nasred ulice jer sam ih ja bolje vaspitala (jesam klinac nego me zapala lakoodgojiva deca kad su TT faze u pitanju )

No hard feelings naravno iako sam možda zvučala grubo - otpišite mi na pms

Još se sjećam "jedi! zini! jedi! jedi! jedi!

O, Gospode

[Rimaithor]

Još jedna koja nikad nije bila gladna
U školu sam krenula sa 16 kg iako je granica bila 20.
Hranu sam bacala kroz prozor
Mama nije toliko forsala ali se sjecam da me baba odvezla kaicem nasred mora i šopala a ja sam povracala. Starcima se to toliko zamjerilo da me vise nikad nisu tjerali da jedem.
Apetit mi se otvorio u pubertetu.
Samo napominjem da sam svoju prvu i jedinu djecju bolest, kozice imamla s 23 godine
Zdrava ko dren a jela sam samo piletinu, palacinke i pire. Nikakvo voce ni povrce a nit mlijeko.

[lara.b]

Jest, she, ima nešto i u tome, slažem se.

malo offt..Ima recimo djece koja nisu imala grčeve, pa majke ovih što jesu, kako bi im pomogle, em su ih nosile, em masirale trbuščiće itd...i onda čuješ savjete tipa, pa šta ga nosaš, naučit će ti se na ruke, ja svoje nisam nikad toliko nosila, itd...ali tada misliš da je tako za tvoje dijete najbolje,
da ga manje boli i fućka ti se, nosiš ga dok kmeči smo da mu pomogneš.

Ja sam pogriješila kad moj T (kao i moj brat davno) nije htio žvakati hranu. Ali ono, ni jedan žvak barem, samo je gutao i uvijek se davio. To je bilo stražno.
Gnječila ja vilicom, davala mu u ruku, sve to 0 bodova.
I onda od očaja jer ništa nije jeo, a dohrana je već odavno trebala početi kako spada, ja počela miksat hranu
Naravno, ljenčina je to koja nije htjela ni cicu vući, pa daj samo nešto što klizi i ne mora se žvakat.
Trusio je taj ogromne količine, ali svako malo sam nudila i komadiće, no nije prolazilo.
Jedva, jedva, jedva sa 2,5 godine je sve jeo normalno. Nikad nije bilo problema ni sa kilažom ni sa ne jedenjem dok miksam, ali suprotno
I tako sam se ja prepustila, glavno da dijete jede. Evo, sa nepune 4 godine visok je 109, težak 18 kg...ništa mu ne fali.
Treba im uskočiti, pomoć ako negdje kaskaju, ali smao ne dozvoliti da se to uvijek podrazumijeva...ali kako pišeš to ti nije praksa za svaki obrok pa vjerujem da će to nestati....

[she]

Vidiš, ja sam sa B imala sličan problem - on je imao pojačan refleks povraćanja i jedno zrno pirinča mu je znalo izbaciti kompletan obrok. Davala ja i koricu hleba i keksić i komad breskve i šta sve ne ne bi li se navikao na komadiće. Nekako se bio naplašio hrane, bojao se gutati pa bi muljao muljao muljao ono čemu je već duša bila ispasirana u blenderu. I onda je počeo gubiti na težini jer pasirano viljuškom nije hteo (pljuvao čim bi osetio da nije mikasno) a mama ga je htela naučiti pošto poto da jede onako kako je po knjigama. A vala i naslušala sam se ''Ne miksaj mu! Blender je đavolji izum!!! Ja mom nisam nikad miksala, samo viljuškom gnječila!!! Vidiš da ti M lepo jede seckano!...'' - baš kao i što sam juče ovde čitala ''Ne hrani ga, praviš debila od njega'' . I šta raditi?

Otišla do pedice, pedica rekla kako on mora jesti pa makar mu miksala ''do vojske'' . I miksala sam. Ne do vojske ali do 18-19 meseci, malo pre nego je krenuo u jaslice računajući da će psihologija mase utisati na njega pa će početi jesti. I tu je bio kraj - prestao je u potpunosti jesti meso a samim tim i kuvana jela jer je provalio da u njima uglavnom ima mesa. Kuvano bez mesa mu nisi mogao podvaliti ni pod razno jer je oprezna dušica krenula podozrevati za sve novce . I ond aje krenulo vrzino kolo, ovo o kojem sa pričala juče.

I, cure, ja imam još jedno dete pored B-a, rođeno 1 minut kasnije pa sa njim nemam ama baš nikakvih nutricionističkih problema. To drugo dete jede najzdravije moguće - voli salate, voće, mlečne proizvode, preferira bareno nad prženim, ne gricka, pije samo vodu....Znači, znala sam ja kako da radim ali ne ide baš sve po špagi uvek. Kad pogledam u budućnost vidim M-a sportistu sa jabukom u rukama i B-a programera sa sendvičem na grudima

[lara.b]

Kad pogledam u budućnost vidim M-a sportistu sa jabukom u rukama i B-a programera sa sendvičem na grudima

ovo si dobro napisala..al bit će on zdrav, neće mu ništa faliti kao ni mom bratu koji jede valjda samo 8 vrsta jela.

moj je polako sa jaslicama počeo jesti komadiće, ali puževim korakom. Sad dvije je jeo sve, mada dan danas neće salate nikako, povrće samo u varivu, a od voća samo frape. Jedino bananu jede. I sad ako želiš da pojede to voće, radije napraviš i frape nego da ga ne jede nikako.
Ako ga pustim, neš ti što će dijete njegove dobi doć i reć, ej mama, ja bi voće. Pih.
zato ja svaki dan izmixam nešto i sve strusi, ne buni se ni malo. Kad nama narežem nešto od voća, uvijek prvo stavim pred njega i kao sad ćemo svi jest. On ni primirisati..
Al jede puno toga, ne buni se ni na mahune, kelj, poriluk, leću, zelje...sve mu je u varivu mrak fino. I voli meso, na ćaću je definitivno.

[bubsek]

jucer nakon ciscenja njene bacene hrane imala sam dug razgovor sa curkom...

neznam netko mi je spomenuo da joj probam rec da ce doc zohari ako ih ona bude bacanjem i skrivanjem hrane hranila...

jucer sam joj objasnila kako ce doci zohari koji se brzo razmnozavaju,brzo trce i ponoci grickaju ljude,a posto je njena soba najbliza kuhinji prvo ce doci k njoj...rekla sam joj kako sam sada sve dobro pocistila i nemoze ni jedan doc no ako bude opet skrivala i bacala hranu da ce sigurno doc...
i jos sam na netu nasla sliku velikog zohara i pokazala joj...


cak sam se i ja najezila od same slike...

malo se zamislila a danas je dorucak pojela (zdjelicu pahuljica) u roku 10min,evo maloprije i rucak sav pojela...
nadam se da ce to potrajati...

[pomikaki]

aaa bubsek daj nabit ćeš djetetu paranoje. Nadam se da si rekla i ono ostalo što sam savjetovala, nisi valjda izvukla samo to o žoharima? I da grickaju ljude po noći?
To je zapravo zastrašivanje - ja ja sam zapravo savjetovala da joj daš odgovornost i samopouzdanje...
oprosti na iskrenosti - jasno mi je da ti nije lako, ali meni priča ne sjeda, bar ne ovako kako si napisala.

[bubsek]

ma ne ovo sam samo izvukla iz onoga sto sam sve pricala...
objasnila sam joj kako mora puno i zdravo jesti da naraste velika,jaka i najpametnija cura...
da sljedece godine moze nositi torbu u skolu inace ce biti slaba morat ce doktorici na svakakve preglede a to sigurno ne zeli... i jos toga i toga...

[pomikaki]

Ok nadam se
probaj se svakako više ne nervirati i daj joj jedan dobar period vremena u kojem će sama odlučivati hoće li jesti ili ne ponuđeno.
Nakon mjesec dana (ja bih sebi zadala takav rok) možeš malo zbrojiti rezultate i vidjeti ima li promjena i da li ti metode funkcioniraju. Moraš biti svjesna da se promjene neće dogoditi preko noći!
I ja bih svakako skupila snage da joj priznam da sam pogriješila, da nisam smjela vikati i biti nervozna - ona mora prestati vidjeti sebe kao jedinog krivca u toj priči.

[mama141705]

Joj sve smo to prošli i mogla bih ovdje danima pisati o prehrani mog sad već 9-godišnjaka.
Od šopanja dok gleda crtić,ucjena, molbi, prijetnji, plakanja,pomićivanja.Ma nema te opcije koju nismo iskušali.Tek sad u trećem razredu normalno jede a mi ga i dalje nutkamo ajd još malo.Ima 20 kg i ide u 2 razred.Prvi put ga nisu htjeli upisati u školu zbog kilaže.Zato shvaćam o čemu piše she i bubsek

[Stefanova_mama]

Bubsek presurova si prema njoj. Njoj ne treba plasenje zoharima, vec odmor od pritiska u vezi hrane.

[Duga]

Bubsek presurova si prema njoj. Njoj ne treba plasenje zoharima, vec odmor od pritiska u vezi hrane.

X
Ovo potpisujem kao mama koja ima takvo dijete u kući, od rođenja potpuno indiferentno prema jelu, jelo joj je nužno zlo.
Cure s našeg generacijskog znaju naše "muke po hrani" u raznoraznim varijacijama. Znam koliko te to već izludilo, jer to zaista izludi. I teško može shvatiti onaj tko to nije prošao na svojoj koži i kako ti nešto tako banalno kao obrok pretvara život u pakao ( ali i jednoj i drugoj, samo što si ti starija i roditelj i trebaš joj pomoći).

Trenutno imamo problem koji je vezan više za tugu pri odvajanju u vrtiću pa neću o tome jer to nije tema ( i o ovome sam molila mišljenje stručnjaka preko net-a jer izbora drugog baš i nemam).

Da mi dijete sakriva i baca hranu, tražila bih na sve strane mišljenje stručnjaka, mene je prestrašilo to što si ti opisala, prestrašilo jer smatram da bi i mene to moglo dočekati, ili nedajbože bulimičarku stvoriti od curice pa sam na vrijeme stala s propovjedima o hrani, zabranila svima da komentiraju njezino jelo, težinu, čak sam ju učila da i ona zna drsko odgovoriti kad netko naprosto nije znao stati.
Zamisli samo kako bi tebi bilo da kreneš jesti i netko ti stalno zabada nos u tanjur, komentira količinu pojedenog, ubrzava te, pohvali te kad staviš zalogaj kao da si kakva beba, glupim folovima te natjerava da još pojedeš...mislim, nabila bi mu tanjur u facu...ali nas ne treba nagovarati da jedemo, a nju ne možeš pustiti da živi na dva zalogaja jer ona sigurno neće tražiti jesti kad ogladni ( a to neki ljudi koji nemaju takvu djecu naprosto ne mogu shvatiti, kao što ja ne mogu shvatiti da netko smatra sitnijim/normalnim svoje dijete, a ja bih ga stavila već u kategoriju popunjenije djece i nije mi jasno šta su zabrinuti i šta izvode ).
Tvoja ima 18kg, ne znam koliko je visoka, moja ima 15,5kg , ali meni je stvarno bila frka jesenas kad je nakon upale pluća pala ispod 14kg, jezivo je bilo...sve su mi misli bile vezane kako ona nema nimalo zaliha u slučaju bolesti , pakao u glavi. Završila je na pediasuru neko vrijeme.

Hrana joj je nužno zlo i moguće da uopće ne voli jesti. Jedenje se treba odvijati u smirenom i pozitivnom okruženju, bez požurivanja, uključi ju u pripremu hrane, daj joj da pomaže, da izgradi pozitivniji stav prema hrani. Ukoliko neku hranu ne voli, neka izabere 3 jela koja ne treba jesti, a ostalo mora, stavljaj manje količine hrane da ju ne demotiviraš punim tanjurom, što više vremena na zraku i svakako savjetovati se s nekim stručnim. Imaš i anonimnu savjetodavnu liniju Hrabrog telefona 0800 0800 svakim radnim danom od 9 do 20 sati ili chat na http://www.hrabritelefon.hr svakim radnim danom od 15 do 18 sati te i na taj način možeš pitati.

Mislim, da ju za početak, definitivno, trebaš prestati pritiskati jer ste obje prešle preko ruba. Neka jede i 1h, ti tu ništa ne možeš, ali joj ne kvocaj, ne plaši jer samo pogoršavaš. Kod takve djece ne pale motivacije da će ići van, da ju čeka društvo pa neka požuri, takva su. Ono na čemu ja sada jedino inzistiram to je da ne brblja dok jede, a to radi da dobije na vremenu, ali joj ne pričam i ne spominjem hranu, nego pristojnost kod stola, iako sam na sto muka zbog ovog prvog, ali ona to ne smije osjetiti jer itekako se lako skuži ta napetost i ona se odmah prenese i na njih i eto ti začaranog kruga (ne, nisam ni ja izašla iz njega, samo da se razumijemo).