Jullishka je napisao/la: A on znam da place sada, i da nece jesti...sve znam..
Ovo ti uopšte ne čini dan lakšim
Razmišljaj pozitivno, da se igra sa decom ili mazi sa tetom, da se smirio čim su se zatvorila vrata (najčešće tako i biva, uverila se lično), da plače jer plaču druga deca a ne jer je baš toliko tužan (moji su znali da rasplaču i one već adaptirane - to ti je solidarnost kolektiva
), razmišljaj o popodnevu koje sledi...THINK PINK ukratko! Ne nameći si brigu i tugu napamet Ja sam prvih dana slušala izveštaje tipa ''plakao je pola sata, pa je bio tužan 20 min, pa je opet plakao 34.5 minuta pa je rasplakao i brata...''. Onda sam jednog jutra pitala tetu:''A jel vama vera zabranjuje da ponekad slažete roditelje?''. Posle mi je, kad je sve prošlo, ispričala pravu istinu. Nije me doduše lagala providno ali me je lagala i znala sam to ali je nekako lakše kad čuješ lepu laž od tužne istine.
Sto je meni bilo jako ohrabrujuce, iskreno! A ovaj malu, nesto stariji od Vanje, stajao je do mame, sa divnim prevelikim ocima i slusao tetu i mamu! Kad sam usla da ga uzmem, on je sedeo na stolicu, a teta kaze: evo ga moj profesor, on je kao profesor ovde sedi, i nadgleda...kad me je video, rasplakao se i dotrcao, naravno...plakao je malo, teta je rekla da nije nista strasno, da ce sve to proci, samo da oni budu zdravi, da ne bi imali problema s te strane...naravno da nije jeo, nije hteo ni da pridje stolu, ali i to je kako je rekla normalno. Napomenula mi je da flasicu obavezno nosimo, posto je videla da se sa flasicom smirivao..
Znas da to sva djeca prodju pre ili kasnije (nas to npr. tek ceka 
Bice bolje kako prolaze dani.
)
. ja sam nasmijana odlazila i mahala joj uz riječi "mama mora ići na posao, ali će brzo doći po tebe" (prije sam im objasnila da će se malo igrati unutra, pa idu u park, pa će ručati, pa dođe mama). sad, ona plače, a ja se smijem mi je totalno grozno, ali mislim si da možda time šaljem poruku da je ostavljam u sigurnim rukama, ili ona gora varijanta, da dijete misli "ja plačem, a mama odlazi vesela" 
Ja sam ga nosila u rukama i objasnjavala da nema potrebe da place, da ce mama otici malo da radi, i odmah da dodje onda po njega...cak sam nesto razmisljala da ga ostavim malo duze jutros, ali onda kontam da nema potrebe i dalje, posto su mi tete rekle da ce mi sve to oni reci kad bih trebala da ga duze ostavim. Smirio se, obukla sam mu zepice, i kad smo krenuli prema njegovoj grupi, poceo je da place i da vristi u sustini, ali je teta izasla, uzela ga u ruke, on se bukvalno otimao drzeci se za mene 
Ja gutam tablete za stomak, a mislim da treba i neke za malo smirenje....ili bar da me promene u odnosu na ljude. Iako nisam neki ljubitelj svekrve, uvek sam bila krajnje korektna snjom, a kad su juce dosli, ali bukvalno ih nisam ni pogledala (Nije da mi je nesto tesko oko toga, svakom po zasluzi), ali i uvece kad je dosao nas drug, rekao je da sam ga docekala kao da sam ga mrzela ili da sam mu ljuta u tom trenutku....rekla sam mu da stvarno ne osecam nista od toga, vec da sam poprilicno sjebana zbog nekih zivotnih situacija koje mi se desavaju bas ovih dana 
Idem da ga uzmem iz vrtica...nadam se da je bar malo prestao da place, verujem da jeste..
)...kako god, uzela ga je u ruke, dovela ga, a on se naravno opet rasplakao kad me je video...i grlio me je 
.
.
al Mala ostaje samo od 8 do 11 tj do spavanja.
