Dakle, kad se ni 7. dana posle termina nisam porodila (iako sam prethodno isprobavala sve moguće i nemoguće recepte "za izbacivanje bebe iz stomaka", od hot&hot&hot do prebacivanja nameštaja iz jedne sobe u drugu), otišla sam u bolnicu jer je ovde takva procedura. Prethodnog dana me je moja dr.S pregledala i konstatovala da sam otvorena samo pola prsta, bez ikakvih naznaka kontrakcija, naravno. Na prijemu me je pregledala dr.I i prijatno iznenadila rekavši da sam otvorena čitava 2 prsta uz kontrakcije koje su se jasno videle kako na UZ i CTG, tako i pod rukom, samo što ja nisam osećala apsolutno nikakve bolove. Ta ista dr. mi je rekla da ću se verovatno poroditi te večeri. Eh......
Tog dana ništa. Ni u toku noći. Pregleda me dr. M i kaže da je stanje apsolutno isto kao i pri prijemu u bolnicu. Dakle, ništa.
Narednog dana (subota) me pregleda izvesni dr.B i ja s oduševljenjem odlazim da se spakujem jer mi je rekao da sam otvorena 4 prsta i da će porod verovatno krenuti uskoro. I on konstatuje kako imam kontrakcije iako ja i dalje ništa ne osećam! Ubrzo mi ispada i krvavo-sluzavi čep i sad i ja kažem "to je to" - noćas na svet dolazi Martuška! Šalju me na porodilište, gde ja odlazim bukvalno poskakujući i pevajući uz lepo organizovan "ispraćaj" od strane trudnica koje ostaju na odeljenju ginekologije!
Na porodilištu me najpre pregleda babica i uz osmeh kaže "uskoro" a onda dolazi i hladan tuš - pregleda me izvesni dr.K koji mi kaže da ja zapravo nisam uopšte otvorena 4 već samo jedva 2 prsta!! Različito debeli ljudi valjda imaju različito debele prste! Ja ga onda lepo zamolim da mi kaže u cm i da se dogovori sa samim sobom a i sa dr.B koji me je poslao na porođaj i koji hoće da mi indukuju porođaj hoće li uraditi nešto po tom pitanju ili ne, kako bih znala da li da ostajem na porodilištu ili da se vratim na ginekologiju. Njegov odgovor je bio nešto u smislu "Počela je treća smena. Meni nije lako da radim noćnu. Zašto bih ti izazivao porođaj ako ne moram?" - iliti kako sam ja shvatila, mrzi me a ako hoćeš - plati! E, tu sam se zarekla da nijednu bednu paru neće dobiti od mene ma šta da se dogodi. Da bi malo ublažio dojam, rekao je: "Osim toga, tebi su pogrešno izračunali termin!" Ma, da...
Prolazi noć. Ništa. Povremeno dobijam jako slabe kontrakcije koje zatim bivaju sve slabije i sve ređe. Ništa.
Nedelja. Ništa. Napominjem da sve vreme ležim u porođajnoj sali na pomoćnom krevetu obučena u onu njihovu jadnu i bednu pocepanu (ali makar čistu) spavaćicu), za mene nema hrane jer se "svakog trenutka očekuje da porođaj krene" i te večeri mi jedna babica donosi svoju krofnu koju je sebi kupila za večeru!...
O stanju svog uma i o svom psihičkom stanju u tom trenutku neću ni da pišem. Stvorite sliku sami.
Dolaze 2 trudnice na porođaj - otvorena 1, 2 prsta, bez kontrakcija, 36/37 nedelja...i sl. Njima izazivaju porođaj (??). Jedna inače živi u Francuskoj (ma moš misliti) a druga je inače njegova privatna pacijentkinja... Nisu se porađale u "mojoj" porođajnoj sali, mada mi ništa ne bi ni smetalo.
U jednom trenutku sam na sred porođajne sale izvadila četkicu za zube i pastu i njihovim zapanjenim facama odgovorila "Zar očekujete da provedem večnost ovde a da ne operem zube nijednom?"
Noć između nedelje i ponedeljka - i dalje ništa! Povremene kontrakcije koje i dalje bivaju sve slabije i sve ređe i ređe se javljaju. Tu sam se već uspaničila jer znam da to tako ne treba da se dešava a osim toga, niko me odavno nije ni pregledao ni pogledao i na pamet mi pada čak i varijanta da molim mm da pronađe "vezu" da me porode carskim rezom!
U ponedeljak ujutru dolazi nova smena dr. i pregleda me dr.N - otvorena 4 prsta, grlić skraćen, posteljica gradus 4 - "može da se porađa".
Priključuju mi indukciju u 9h. Marta se rodila u 10h. Bez epiziotomije, uz par napona zakmečala je i čim sam je videla pomislila sam samo
"konačno!"
A onda vidim uplašene izraze lica dr.-a, babice, studenata, čistačice (da, svi su oni prisustvovali mom porođaju) i čujem kako kažu da mnogo krvarim. Pridignem se i ugledam ogromnu lokvu krvi - kao iz horor filmova. Moja cela leđa su natoplena krvlju kao i kosa!! Pridigla sam se, pogledala Martu i pomislila: "Eto, završila sam i to - sad ćemo videti šta će biti!"...
Jako brzo je obavljena revizija i šta je već sve bilo potrebno, a onda su me ostavili da ležim 2 sata prema proceduri koju bolnica sprovodi (svaka žena nakon porođaja odleži 2 sata na porođajnom stolu i pri tom ne sme da zaspi - hmmm... :conf ne znam tačno zašto, ali ok). Tokom ta dva sata su me obilazili i konačno konstatovali da sam dobro.
Njihov "stručni" odgovor na moje pitanje zašto je uopšte došlo do onolikog jakog krvarenja jglasio je da imam "lenju" matericu koja nije htela da se kontrahuje te da su mi i kontrakcije stoga bile jako slabe i sve ređe su se javljale. Sve u svemu, nije baš prijatno.
Nakon ta dva sata ležanja i telefoniranja, slanja sms-poruka i sl. odvezli su me u sobu i ubrzo mi doneli i moj mirišljavi paketić.
E, to je bio susret! Prvo me je onim svojim krupnim okicama (oksimoron, znam) pogledala kao da se pita "Ko si sad ti?", zatim se nasisala i zaspala uz veliki osmeh!
I sad spava osmehujući se!
sa svojom sekicom 
, ovo čekanje je ubitačno
, al' moram priznat da si me super nasmijala
kak si sve doktore pisala samo sa početnim slovima.
svima trima (pogotovo glavnoj akterici ove price - a ti se misli tko je to ;-) )
- tako sam se kezila sva srećna što me KONAČNO NEŠTO BOLIIIIIII!!!!!
jer znam kroz sto si prolazila (jos uvijek imam onaj SMS u kom svima zelis nekakvu bol...)
