Realna priča sa poroda br.2

[mirjana33]

Prošlo je deset dana od termina poroda.Već mi je pun kufer što sam svaki drugi dan morala na amnioskopiju(boliii!!!).<
>29.09.01,Subota.Opet se vucaram sa trbušinom do zubiju u Merkur,ovaj puta sa stvarima jer sam znala da će ovaj puta reći da ostajem.Od trudova ni T,muž mi je morao otputovati(a tri tjedna je bio slobodan),tata i svekrva me voze u bolnicu,a ja u totalnoj komi jer ne znam kaj me čeka.<
>Uslijedio je pregled,i doktorica kaže da CTG pokazuje trudove(to su mi rekli svaki puta),a ja ih uopće ne osjećam.Te kontrakcije osjećala sam zadnjih mjesec i pol svaki dan.Mislim si ak su to trudovi,kaj onda one žene u boksu toliko jauču???<
>Bila sam očajna kaj mi nije bilo muža,jer sam se veselila da će biti uz mene,a i on je htio biti prisutan porodu i to mi je govorio od prvog dana moje trudnoće. <
>Uslijedilo je
ijanje,naravno,tupim žiletom koji mi je napravio prave ,pravcate rane.Krvca mi se slijevala niz noge ko da sam mengu dobila.<
>Ljudi moji,nisam bila toliko žalosna radi sebe jer sam se devet mjeseci psihički pripremala na to da su nemilosrdni.Nego sam se sjetila svih puno mlađih djevojaka i žena,koje su došle totalno psihički nepripremljene na neljubaznosti i ovakva kasapljenja.<
>I normalno je da ih hvata panika i da padaju u nepotrebne depresije,i da se nemogu opušteno pripremiti za porod.<
>Onda je,klasika,uslijedio klistir.Sestra koja je
ijala i radila klistir,bila je smrtno ozbiljna da joj slučajno koja rodilja ne bi izmamila smješak(valjda bi joj od plaće uzeli).<
>Nakon trčkaranja na zahod(oko 596 puta),sjedim na klupi u spavaćici 5
oja većoj sa izrezom do pupka,i čekam da mi se netko smiluje i odvede me u sobu.Već je dvanaest sati,gladna sam ko pas jer nisam jela od osam ujutro.<
>Konačno se smiluju,odvedu me u sobu ali doktorica je rekla da ne smijem jesti.<
>I šećem ja hodnikom,šećem,šećem ne bi li kojim pukim slučajem osjetila trud koji oni vide na CTG.Ništa...<
>Pitam,jeli smijem bar pecivo pojesti.Odgovor je,naravno,ne.<
>Već mi se počelo vrtiti od gladi,pa sam popila bar voćni sok.<
>I tako, subota je prošla u šetnji po hodniku,doktorica me konačno ozbiljno shvatila kada sam rekla da nemam trudove i da ih ne osjećam.<
>Večera je,za mene su donjeli samo čaj!!! Ljudi,od jutra ništa nisam jela.Najradije bi ubila i doktoricu i kuharicu koja mi je taj čaj donjela.<
>Cijelu noć nisam oka sklopila od
ige šta će biti sutra,i kako će se sve završiti.Hoću li na carski,da li će me staviti na drip...?<
>Oko pet ujutro se budim i osjećam neke bolove u trbuhu.Više neznam da li su to trudovi ili me boli od silnih pregleda i amnioskopije.<
>Žena koja je sa mnom u sobi hrče takvom decibelažom,da bi i mrtve probudila.<
>Ujutro doručak,naravno, za mene opet samo čaj.Sad sam već očajna...<
>Dolaze po mene da me pregledaju na onom groznom stolu.Otvorena sam 1 prst(jako reprezentativno),i znala sam da mi ne gine ili drip ili carski.<
>Nedjelja je i doktorica odlazi kući, a dolazi drugi doktor.Stavljaju me u box(bez ijednog truda) i govori doktorica doktoru:"Tu u boksu
oj dva ti je ta i ta,bez trudova,od jučer hospitalizirana,jedanaesti dan prenijela.Ne<
>znam, napravi kako hoćeš...<
>I tako je bacila moju sudbinu i sudbinu moje bebe u ruke i ne baš tako zainteresiranog doktora(hebiga,nedjelja je,kome je još do rada...).<
>Sva sreća da sam bila načitana oko svih tih stvari,a imam i dvije sestre koje su rodile,pa sam znala otprilike da bi moglo uslijediti bušenje vodenjaka i davanje dripa.<
>Naravno,tako je i bilo.Ali bez da je doktor ko čovjek rekao:"Gospođo,sada ćemo vam napraviti to,to i to..."<
>Spustio je glavu u međunožje i fino prokidao vodenjak,bez da mi je išta rekao ili nedobog pitao jesam li za.<
>U tom trenu bila sam očajna.Gladna,neispavana,u strahu...<
>Zamolila sam da li mogu bar bombon pojesti jer mi se počelo opako vrtiti u glavi.Tad su mi dali dvije boce glukoze(baš su dragi).<
>Pa nije mi jasno kako su oni to sebi zamislili da ću rađati,otkud mi snage za tiskanje kad mi od subote ujutro nisu ništa dali jesti???<
>U tom trenu sam požalila što nisam potražila bilo kakvu "vezu",ali bilo je prekasno a možda mi ni to ne bi puno značilo.<
>Nakon glukoze,zapičili su mi drip.Naravno,opet ništa ne govore nego ja opet pitam:"Šta ste mi to sad dali?"<
>I naravno,nakon dripa počeli su trudovi koje sam ja hra
o prodisavala.Fakat nisam ni glasa ispuštala.<
>Sestre su bile izuzetno"ljubezne" i"srdačne".Na moje pitanje koliko je sati,da znam kol'ko se već dugo patim u trudovima,odgovorila je da ne zna(a sat joj na ruci).Kaže ona:"Čekajte da vas pošteno primi,ovo je još ništa.Prvorotke rađaju po dvanaest sati(rodila sam za pet i pol sati).<
>Čistačicu u prolazu sam zamolila da mi navlaži usta,kaj da vam velim.<
>Zatim dolazi opet sestra i govori"Kaj si niste muža doveli,bilo bi vam lakše."<
>Kad je konačno došlo do faze da beba treba van,došao je "ljubazni doktor" koji me do
o oprao jer sam rekla da ne mogu tiskati,da više nemam snage i da sam u šoku.<
>Primila me nekakva histerija i strah i nisam mu dozvolila da mi se navali na trbuh.<
>Narvno,onda sam opet slušala uvrede:"Kakva ste vi to majka,da li vi uopće mislite na svoje dijete pa do toga zašto sam se uopće odlučila imati bebu kad sam tako neodgovorna...<
>Ma,možete si zamisliti,on to sve meni izgovara u trenutku kad mi je trebala najveća psihička podrška.<
>Još dan,danas nemogu prežaliti da mi muž nije mogao biti sa mnom.<
>Uz još par pokušaja i doktorov pritisak na trbuh,rodila se Martika.Uopće nije plakala,jer je i ona jadna bila izmučena.<
>Na kratko su mi je pokazali,poljubila sam je,i odmah je odnjeli.<
>Bilo je 15.40.Dobila sam je tek drugi dan u 11 sati na dojenje.<
>Sestre su postale ljubazne odjednom,kad sam na njihovo pitanje zašto nisam dovela muža,odgovorila da mi je muž muzičar i da svira u toj i toj grupi i da je morao odraditi nastup.<
>Odjednom sam im porasla u očima,i postale su jako ljubazne(ko da nije nedjelja...).Tako da sam zbog muža muzičara imala bar relativno bezbolno šivanje.<
>Odvratno...<
> <i>Edited by: mirjana33 at: 5/25/02 10:10:31 pm<
></i>

[adrianovamama2000]

Joj ne znam sto da kazem. Ovakve price mi uvijek daju novu motivaciju da nastavimo sa Rodom i da damo svi skupa sve od sebe da to vise prestane. Da li si ti svoju pricu poslala na nas mail, skupljamo ovakve krasne dozivljaje iz te bolnice pa kolekciju msilimo poslati min.zdrastva i ravnatelju?<
>BTW ja sam zanitzeljna ko pas sto mogu ali sad me jako zanima koji je to band <i></i>

[Mala Bornica]

i ja sam ostala bez rijeci. sta god da kazem bilo bi bez veze. ljubi bebicu kad god ti bude tesko kad se sjetis poroda. <i></i>

[Jasena]

Eto, ja sam se rasplakala Stvarno se ponasaju prema nama kao prema stoki i zaista je vrijeme da to promijenimo (svaka cast njima i njihovim skolama, ali oni su tu zbog nas i trebaju se prestat ponasati kao da su uhvatili boga za tregere). Uzivaj u bebi i sto prije zaboravi cijelo iskustvo <
><
>A ako ne kazes koji bend, krepat cu od znatizelje <i></i>

[mirjana33]

Jooj,cure sad mi je neugodno.S ovime što sam na kraju napisala nisam htjela promovirati muža,il' nedobog se hvaliti,već sam htjela reći da ak' nisi neka "faca" za njih,ili nemaš "pedigre" tretiraju te ko zadnju glupaču i smeće.<
>A da vam ne velim da je do mene ležala jedna Albanka,djevojčica od nekih 18 godina,nije znala skoro ni riječi hrvatskog,rodila je dva sata iza mene.<
>Od kad su je doveli u sobu do kad sam odlazila iz rodilišta(ona je morala ostati,jer je dobila upalu urinarnog trakta),konstantno je plakala.Sestre su se stalno pjenile na nju:"Drugi puta nemojte dolaziti roditi tu,ak ne naučite hrvatski."Ona je jadna,samo bespomoćno gledala u njih.Ja sam se trudila pomoći joj koliko sam mogla.A možete si zamisliti koja je to pantomima bila,kad sam joj trebala objasniti da se mora popiškiti u epruvetu,da to mora biti drugi mlaz i da mora paziti da ne dirne slučajno epruvetu s unutarnje strane jer epruveta mora ostati sterilna.<
>I onda se čude da žene padaju u postpartalnu depresiju?Pa,uz takav psihološki pristup,ne bi bilo čudo da si je ta jadna djevočica napravila i neku goru stvar koliko su sestre bile neljubazne prema njoj.<
>Ma cure,koliko se god trudila,fakat nisam neko zlopamtilo,ove stvari nemogu zaboraviti i ne mogu im oprostiti.<
>Možda je još sve presvježe,pa mi treba vremena da se ohladim ... <i></i>

[Sanja]

Žao mi je što si sve to morala proživjeti...<
>drži se i ljubi bebu...i drugi put muža pod ruku i nema da ne bude s tobom u rađaoni, tako sam i ja sama sebi rekla!<
>Nema šanse da nas opet prevare kojekakvim pričicama o bolesti i drugo... <i></i>

[adrianovamama2000]

Ma Mirjana OK da si napisala da je to sto si "necija" zena sve promjenilo mene to inace najvise iritira i svaka cast da si to pisala. Jasena i ja smo samo znatizeljne babe ne
ini nekako cemo prezivjeti dok ne udes u Nase stavri, a onda ces nam reci jel da? <
>Salu na stranu ali jos jednom te molim da posaljes pricu i na mail roditeljirode@net.hr ako hoces da je dalje prosljedimo odgovornima ali onda nam trebaju i tvoji podaci (vidi podforum RODITELJI U AKCIJi Merkur) <i></i>

[radosna mama]

Evo, i ja sam se rasplakala. Svaki put se rastuzim kad cujem ovakve price. A nazalost, ima ih tako mnogo. Stvarno mi je zao sto si imala takvo iskustvo. Drzi se, uzivaj u bebi. Ne znam sto bi ti drugo rekla... <i></i>

[Jasena]

.. natuci jos tih nekoliko postova i ja cu osobno urgirati da te puste u NS eto, toliko sam znatizeljna <
>A i Amama je al ju je sram priznati da je bas toliko, ipak je ona mama dvoje djece <i></i>

[Sandra30]

Ajme <i></i>

[Anajecestoime]

Živi užas. <
>Meni se sve čini da se poslije termina neću pojavljivati u bolnici dok pravi trudovi ne počnu.<
>Mislim da je to što rade zbilja krajnje nehumano.<
>Na kraju krajeva, gdje god sam nešto pročitala o porodu, svi se autori slažu u jednom: još nitko nije uspio otkriti kada i zašto porod točno započinje. Pa ako je tako, zašto netko sebi uzima za pravo da kaže ti moraš roditi danas iako beba očito još nije spremna!? <i></i>

[kim]

ostala bez teksta. Cuvaj bebicu i hra
o dalje. <i></i>

[Sarina mama]

Drago mi je da si odlucila da ispricas svoju pricu, jer sigurno nisi jedina koja je prosla tu , nazalost, skoro uobicajenu "proceduru ".<
>Pusa bebici <i></i>

[kruska]

najzalosnije je to sto takvih prica ima jos na stotine i sto se one i dalje ponavljaju. Zaiosta ne znam sto se jos treba dogoditi da KONACNO stvari krenu na bolje...ne znam...uzas zivi <i></i>