Bajka o Patriku ili moja priča s poroda
Postano: 15 lip 2002, 13:14
Drage moje mame i buduće mame (sad ja ko na dodjeli Oscara), najprije da vam zahvalim za sve korisne savjete i podršku u iščekivanju nekog pomaka nakon što sam dane počela od
ojavati s negativnim predznakom (i došla do minus 10). Svi su mi se smijali kad bi rekla da sam u 10 mjesecu trudnoće, ali šta kad je to bila istina.<
>Nego, došao je i taj dan. Nakon cijelonedjeljne vožnje po okolici Zg (savjetovali mi da se truckam po lošijim cestama, pa možda krene) došla sam kući kukajući što me očekuje još jedan samotni ponedjeljak kad muž ode na posao. Već sam danima umišljala trudove pa tako i tu večer, mali bolovi u leđima i stvrdnuti trbuh s vremena na vrijeme, bezbolno i bez veze - dakle u krevet. Poslije se ispostavilo da sam prespavala cijelu noć trudova i u 7h ujutro me probudio puknuti vodenjak i malo jači trud. I olakšanje - konačno. Muž je nevoljko ali stručno odradio
ijanje, unatoč curenju plodne vode i sve češćim trudovima. Inače nam treba dosta da se spremimo, pa smo nakon tuširanja, oblačenja i skupljanja potrepština došli u bolnicu SD tek u 8,30 (nije zanemarivo da stanujemo 200m od bolnice).<
>I tad počinje bajka: od dolaska tamo do odlaska doma nismo naišli na neljubaznu osobu. Primili me super, ljubazna sestra, doktor raspoložen za šalu konstatirao da sam otvorena 5 cm i da imam trudove svakih 3 min, klistir obavljen jako fino, nakon svih pregleda, došla u predrađaonu oko 10 i šetala se očekujući da počnu "pravi" trudovi. Ovi postojeći činili su mi se premalo bolni. Prokinili mi vodenjak (i pritom malo ogrebali Patrika po glavici, ali oprošteno im je) i konstatirali da će me vjerojatno morati poroditi u predrađaoni zbog strahovite gužve. Zamolila sam da mi ipak možda nađu mjesto jer bi muž htio biti prisutan (dotad je pušio cigaretu za cigaretom pred bolnicom iščekujući da ga pozovem da dođe), i ispunili su mi želju - u 11h prebacili me u boks, dali malo dripa (nepotrebno, ali vjerojatno zbog gužve) obukli muža i zaključili da će to vjerojatno
zo. Trudovi su i dalje bili više nego podnošljivi - ja sam očito očekivala nešto puno strašnije. Prodisali smo ih zajedno i kad je naišao jedan jači i bolniji, babica je već rekla - tiskaj. Nekoliko tiskanja izmamili su jedan vrisak kad je glavica krenula van i u tom trenu su se odjednom svi stvorili oko mene - dva doktora i tri babice. Pretpostavljam da je reakcija bila takva jer sam cijelo vrijeme bila cool pa su htjeli vidjeli šta je sad. Iz drugih boksova su se stalno čuli krikovi, pa nikom ništa. I u 12 i 15, 10.06. Patrik je izašao van. Moj raznježeni muž odmah je izvadio fotoaparat i slikao bebaća, a onda nas je babica slikala svakog sa bebom i sve troje zajedno. Žao mi je što joj nisam zapamtila ime (u tom trenutku to baš nije lako) ali bila je zaista divna. U zadnjem trudu me držala za ruku i tepala "još jednom stisni, dušo, i za minutu si mama". I dalje je sve išlo super - šivanje bezbolno (samo par šavova, šivao doktor? ja mislila da to rade babice), otpremljena u sobu, odmah ustala i otuširala se, šavovi su mi sad već ispali.<
><
>A sad idem, moj anđeo se probudio.<
><
>Pusa svima od mene, sorry što sam malo odužila. <i></i>
ojavati s negativnim predznakom (i došla do minus 10). Svi su mi se smijali kad bi rekla da sam u 10 mjesecu trudnoće, ali šta kad je to bila istina.<
>Nego, došao je i taj dan. Nakon cijelonedjeljne vožnje po okolici Zg (savjetovali mi da se truckam po lošijim cestama, pa možda krene) došla sam kući kukajući što me očekuje još jedan samotni ponedjeljak kad muž ode na posao. Već sam danima umišljala trudove pa tako i tu večer, mali bolovi u leđima i stvrdnuti trbuh s vremena na vrijeme, bezbolno i bez veze - dakle u krevet. Poslije se ispostavilo da sam prespavala cijelu noć trudova i u 7h ujutro me probudio puknuti vodenjak i malo jači trud. I olakšanje - konačno. Muž je nevoljko ali stručno odradio
ijanje, unatoč curenju plodne vode i sve češćim trudovima. Inače nam treba dosta da se spremimo, pa smo nakon tuširanja, oblačenja i skupljanja potrepština došli u bolnicu SD tek u 8,30 (nije zanemarivo da stanujemo 200m od bolnice).<
>I tad počinje bajka: od dolaska tamo do odlaska doma nismo naišli na neljubaznu osobu. Primili me super, ljubazna sestra, doktor raspoložen za šalu konstatirao da sam otvorena 5 cm i da imam trudove svakih 3 min, klistir obavljen jako fino, nakon svih pregleda, došla u predrađaonu oko 10 i šetala se očekujući da počnu "pravi" trudovi. Ovi postojeći činili su mi se premalo bolni. Prokinili mi vodenjak (i pritom malo ogrebali Patrika po glavici, ali oprošteno im je) i konstatirali da će me vjerojatno morati poroditi u predrađaoni zbog strahovite gužve. Zamolila sam da mi ipak možda nađu mjesto jer bi muž htio biti prisutan (dotad je pušio cigaretu za cigaretom pred bolnicom iščekujući da ga pozovem da dođe), i ispunili su mi želju - u 11h prebacili me u boks, dali malo dripa (nepotrebno, ali vjerojatno zbog gužve) obukli muža i zaključili da će to vjerojatno
zo. Trudovi su i dalje bili više nego podnošljivi - ja sam očito očekivala nešto puno strašnije. Prodisali smo ih zajedno i kad je naišao jedan jači i bolniji, babica je već rekla - tiskaj. Nekoliko tiskanja izmamili su jedan vrisak kad je glavica krenula van i u tom trenu su se odjednom svi stvorili oko mene - dva doktora i tri babice. Pretpostavljam da je reakcija bila takva jer sam cijelo vrijeme bila cool pa su htjeli vidjeli šta je sad. Iz drugih boksova su se stalno čuli krikovi, pa nikom ništa. I u 12 i 15, 10.06. Patrik je izašao van. Moj raznježeni muž odmah je izvadio fotoaparat i slikao bebaća, a onda nas je babica slikala svakog sa bebom i sve troje zajedno. Žao mi je što joj nisam zapamtila ime (u tom trenutku to baš nije lako) ali bila je zaista divna. U zadnjem trudu me držala za ruku i tepala "još jednom stisni, dušo, i za minutu si mama". I dalje je sve išlo super - šivanje bezbolno (samo par šavova, šivao doktor? ja mislila da to rade babice), otpremljena u sobu, odmah ustala i otuširala se, šavovi su mi sad već ispali.<
><
>A sad idem, moj anđeo se probudio.<
><
>Pusa svima od mene, sorry što sam malo odužila. <i></i>