Mame i bebe forum

Moja G je imala dvije godine kad sam promjenila posao, nešto malo odradila na tom poslu i ostala trudna. Planirano, naravno.

Otišla sam kod giekologa, mog starog i dobro poznatog filmaša, na utvrđivanje trudnoće iako sam osjećala što mi ima reći. Kad jednom proživiš trudnoću, nema šanse da ne skužiš svaki sljedeći put.
Ovaj put me malo bilo trta jer sam dobro znala što me čeka. Nakon par tjedana ja prokrvarim i panično odleti na pregled na kojem mi je samo određeno strogo mirovanje. Sa malim djetetom kući pa to baš i nije puno izvedivo.
Dani su mi prolazili u pripremanju malene na prinovu i s jako puno druženja i igranja. Ali i jako puno pregleda. Puno više nego prvi put s njom.
S 36tj ginekolog se već nadao porodu ali ja se nisam dala navući na tanki led. Odlučila sam da ću biti doma koliko god budem mogla i da ni sekunde prije neću u bolnicu. Išla sam opet na bolnički tečaj, da utvrdim gradivo. Ali sam se ovaj put odlučila i za duhovni tečaj u Udruzi Izvor u Zd. E tamo sam tek doživjela preporod i opće oduševljenje. I stalno se pitala zašto već niam bila i prije.
Svaki tjedan mi je sad već bio mala priprema za porod jer je doktor to očekivao.

I došao je i taj 38tj kad me doktor, opet za vikend, poslao u bolnicu na CTG. I dežurna me doktorica ostavila na, opet, induciranom porodu.

A majko mila pa što je tim doktorima?

Došla sam ujutro na CTG i žena me pregledala pa rekla da se vratim oko tri popodne nakon što ručam i popijem kavu doma. Mi došli i donijeli sa sobom set za matične stanice. Ali došla sam ja i s još nekim malim zahtjrvima; molim ih bez dripa, bez gela, bez rezanja ako ikako može, bez forsiranja uopće. Hoću loptu i stolčić, a tu je i set. Svaka čast doktorici na uvažavanju mojih zahtjeva jer je sve prihvatila, samo mi u zadnji tren doznajemo da ostajemo bez prevoza za matične stanice jer je subota.
A ništa, progutačemo to.

Oko četiri mi daju klistir i oko pet me vode u boks na CTG. Nakon dobrog CTG-a mi prokidaju vodenjak i voda odmah leti van. Trudovi počinju nakon nekih petnajestak min, a ja moram malo mirovati da se bjete namjesti i tada sve kreće.
Donili su mi loptu da se malo otvaram, oko pet me dižu na stol da vide koliko sam otvorena i tada kreće drama. Otvorena skroz, a otkucaji drastično opali do te mjere da ih više ne mogu naći. Tada zavlada opća panika, a nas niko ništa ne pita niti nam ko išta govori. Odjednom je u boksu bili pa valjda oko dvadesetak ljudi i svi u nekim zelenim kutama i rukavicama. Pita me anesteziologinja jesam li na što alergična na što kažem da nisam. Pita me kad sam jela, a ja kažem jutros jer sam se pripremila da će me ostaviti. Ona u šuti. Pita jesam li ikad bila na operaciji, ja da nisam, a ona u čudu. PA?!?!? Govorite što se događa. Niko mi ništa ne govori, šute, mm izbacuju van, čistačica plače, a svi ostali se međusobno izderavaju od panike. Doktorica odlučuje još jednom probati, ja tiskam, ona sjeda natrbuh, babica me reže i maleni izlazi van. Zapravo ga je babica isčupala i trese ga, a on se dere i vrišti i plače. A plačem i ja jer ne znam što je ovo maloprije bilo. Svi zahvaljuju dB i raduju se što je priča ipak imala sretan kraj. I mi.

Kad su nam ga donijeli prvo što sam napravila sam ga stavila na sisu za podoj i on je odmah počeo kao da zna što mu je činiti. Mi smo se još dugo smirivali.
I radovali.

I dan danas nam nisu rrekli što se to taj tren dogodilo.
Hvala dB da imamo dvoje žive i zdrave djece.

hvala bogu sve dobro završilo

bitno da je sve ok!!! svaka čast mami i malom mišu!!!

bitno da ste zivi i zdravi hvala Bogu, , znaci ti nikad nisi saznala sto se dogodilo?

ja sam uzasno radoznala, sigurno bi ih kasnije pitala

jesam, jesam od straha sam ih pitala, tj. ginekologicu koja je vodila cijeli porod ali žena reče da iako se i ona jako prepala (a vidilo se i iz aviona pa me je to i izbacilo iz sigurnosnog takta) da je sada sve u redu i da ništa ne brinem. čak me i pomazila po ruci. i muž ih je pitao sa strane dok su J pregledavali dok ja nisam vidjela i njemu su rekli da je sve ispalo ok i da ne razmišljamo o tome. dala mu je ocjenu 9/9 jer kao da joj ne prigovaraju radi toga što je sve digla na uzbunu.
komentar cijelog odjela je bio da sam ja ta mama oko koje su se svi ustrčali od panike, dala sam im posla. je, kao da sam ja to htjela.
davali su oni meni i masku s O2 na usta i nos da malo udahnem ali mi se nisu baš puno obraćali, sve su sami radili mehanički, ko nekoj lutki na vježbama.

mislili smo da će ga ispregledavati totalno, i potrebno i nepotrebno, a oni nas poslali kući treći dan. bojala sam se posljedica ali hdB sve je dobro. nadam se samo da nećemo naknadno shvatiti nešto na što čemo zakašnjelo reagirali, a da se moglo na vrijeme pravovaljano riješiti. kao npr. terapeutske vježbe za motoriku koje puno pomažu ako su na vrijeme počele.
mislim J je ok ali me jednostavno stah na duge staze.

ma ne brini, pa sigurno bi ti rekli da je nesto znacajno bilo, mozda je bila necija kriva procjena u pitanju pa ti zato nisu nista rekli

ma i sama sam promislila da je sve skupa krenulo brže nego su očekivali pa se nisu snašli. jer čim su me sa lopte digli na krevet da provjere koliko sam otvorena sestra je rekla da sam sve odradila i onda je i krenuo izgon.
ali da, u svakom slučaju hdB.

uh, sjetila sam se moje price i ono sto ljudi na mali kvadratni prostor. ali dobro da je dobro zavrsilo.

A ovako je došao moj Jakov?
Odmah na početku dao ti je straha.
hB, sve je dobro prošlo, a ti si jedna hrabra žena.

na ovu sam se naježila...grozno mi je ono kad su ga tresli...uf...
hdB da je sve dobro završilo...jak je on dječak, a ti jaka i hrabra majka!

Hvala vam cure na riječima utjehe i zbog ovog me još prolaze trnci i kolebaju moju tihu patnju za dalje. Koliko god djece imale ili željele kad se jednom dogodi nešto krivo više nije sve jedno upustiti se dalje u ponovni pokušaj. Nadam se samo da će želja i mogućnosti biti jače i veče od straha i loših stvari.

kika

Liv drago mi je da je ipak sve dobro završilo

i meni.

ja tek sad ovo procitala

Bitno da je sve prošlo ok i da je J pravi dečko i šarmer

Da!!

I ovdje hvala Rusulice.