Mame i bebe forum

imam ja tako ovo svoje skoropetogodišnje teško odgojivo hiperaktivno dijete...i taman postignemo neke dogovore, uhvatimo ritam, slušamo ljubav kako dolazi...i on se razboli. i onda sve padne u vodu. i crtići se gledaju do besvijesti, i jede se u dnevnom, i ne mora se ručak pojesti...i onda sve opet ispočetka. vratimo se mi na staro, ali meni su živci sve tanji, dok opet postignem da ne urla na svaku opciju ispalim totalno. kako vi? <i></i>

ddabilly.... slicno je i kod nas. uobicajena pravila ne vrijede - gledaju se crtici, jedu se stapici, jede i pije se u dnevnoj.... ma sve kao i kod tebe <
><
>i onda opet ispocetka..... ali kuze moji nekako da je to samo u vrijeme bolesti. <i>Edited by: Nincka at: 10/3/06 18:06<
></i>

i kod nas je oduvijek isto, i meni se to cini sasvim normalno. to im je cijela utjeha u bolesti , u tome je 'draz' odbolovanih dana <
><
>ja sam jedino primijetila da, sto su stariji, ima sve manje drame kad se nakon ozdravljenja vracamo uobicajenim pravilima ponasanja (hocu reci, ne pokusavaju ih zaobici nista vise nego sto je uobicajeno ). po mom iskustvu, sto su manji, tezi je povratak u normalno stanje <i></i>

od svega sto si na
ojala jedino crtici po cijele dane i to kad je fakat bolestan. Ali i onda se sve gasi kad kazem. <
>ma popustim disciplinu, ali ne dam bas sve. Ko bi ga poslije vratio u normalu <
><i></i>

kod nas odgoj ne pada u vodu kad su bolesne<
>crtiće ne smiju gledati cijeli dan<
>mogu gledati dulje nego inače, ali ne duže od 1 sat u komadu<
><
>mogu npr. čitati knjige koliko god žele - cijeli dan npr.<
>do stola su se uvijek mogle dići<
><
>a jesti ne moraju ni dok su zdrave, ako ne žele L.97<
>A.00<i></i>

Priznajem, "meksa" sam kad su bolesni. <
><
>slike sa kupanja<
>Adrian videoDarjan,28.07.2000<
><
>Adrian,07.07.2003<
><i></i>

ma, nije ni kod mene da dan i noć gleda tv, ali sve je pojačano ili popušteno...al lakše mi je kad čitam da nisam jedina...kuži i on da ima posebni tretman kad je bolestan, ali svejedno se žestoko buni kad se vraćamo na stara pravila... <i></i>

Mi smo jos mali, ali kad je bolestan onda prehrana sasvim pada u vodu. Inace jede u svojoj stolici, a kad je bolestan, ko sada, onda radim bilo sto samo da mu uvalim jednu-dvije zlicice u usta. Izbacuje me iz takta uzasno kad nece jesti i to toliko da je on to skontao, pa gotovo mogu reci da namjerno ne zeli jesti. Cim vidi zlicu u mojoj ruci pocne vikati ne ne ne.<
>Pukla bi od tuge. 27 VII 2004<
><i></i>

JE, je pada u vodu. Uglavnom, toleriram mu puno više nego inače. Ha, mi i inače imamo muke po jedenju, nekad jede, nekad ne, tako da se tu ništa puno ne mijenja. Jedino mi je u tim danima puno puno mazniji. <i></i>

Quote:Priznajem, "meksa" sam kad su bolesni. <
>Zeljka,i ja evo priznajem da sam meksa kad je Milana bolesna.I istina,
zo se i ona i ja vratimo u "normalu" <
><
>Milana 20.07.2003<i></i>

I mi smo popustljiviji, gledaju se filmovi i jedu se stapici na krevetu i ne mora se jesti ali mora se piti ( ovo mi frisko od zadnjih enteroviroza ) <
><
>Ali moram priznati da nemamo problema pri prelasku na normalan rezim - to se moze kad si bolestan a ne moze kad si zdrav - i one to prihvate. ( L. naravno, V. jos zuji ko bumbar) <
> <
>Lena 21/10/02<
> Vanja 30/08/04<
><i></i>

Definitivno pada u vodu. Ali kolicina popustljivosti ovisi o "tezini" bolesti. Ako je "samo" prehladica onda se crtici duze gledaju, toleriram do beskraja cendravost i sl, a ako je nesto jace onda se radi sve da joj se udovolji i olaksa. Onda se tv gleda koliko hoce, cita joj se koliko hoce tj beskrajno, jede se u dnevnoj cak i pre tevejom, ne mora pokupiti igracke, gricka stapice u krevetu i sl sto bas i nije za hvalu <
>U normalu se
zo presaltamo. Srecom. <
> 27.07.2003.<i></i>

Kad su bolesni dozvoljavam više tv-a i crtića već iz tog razloga da budu na miru i da ne skaču. Ne dozvoljavam da se jede na kauču i u krevetu. Ne silim s hranom ako nemaju apetita. Pomažem kod oblačenja i osobne higijene. Kad ozdrave počnu se žaliti da im više ne pomažem Nina (7.7.1999)<
>Lucija (21.6.2001)<
>Jakob (4.8.2005)<
><i></i>

eto,izgleda da smo sve manje-više iste!<
>da,da padaju u vodu sva pravila,pomiču se granice...<
>to znači:dozvoljavam da jedu u dn sobi,mogu cijeli dvd pogledat u komadu,ne moraju skupljat igračke,može čokoladica prije ručka i sl.<
>(to se ne odnosi na prehlade,mojima to nije bolest)<
>kako netko već napisa,to im je jedina utjeha u bolesti,<
>ne mogu ni zamisliti da ustrajem u nekim odgojnim metodama kad vidim da pate... <i></i>

i kod nas su pravila labavija kad je bolestan. i vise crtica i duze citanja i jelo u dnevnoj ili njegovoj sobi... al mi smo se dosta
zo i bez vecih problema vracali u staru shemu <
>(ono, on pokusa zadrzati neku posebnu privilegiju, rezerviranu samo za posebne situacije, al ne buni se kad skuzi da ne prolazi). <
> V.98. <i></i>

Quote:crtiće ne smiju gledati cijeli dan<
>mogu gledati dulje nego inače, ali ne duže od 1 sat u komadukod mene ovo pada u vodu kad je kod moje mame, ona joj pusti po tri puta samo da je tišina... <
>Inače, nije da sve pada u vodu kad je bubana, ali sam puno mekša, više se mazimo, više joj ugađam oko jela... ali joj milijon puta kažem da kad ozdravi mora npr. jesi palentu ili sama spremati igračke, a ona uvijek "da mama... dobvo" NINA 19.04.2002.<i></i>