Mame i bebe forum

....uopće bilo pomoći sa strane kada vam se rodila beba?
Konkretno, jeste li tražile pomoć mama, svekrva, sestri, braće? Ili su se svi ponudili sami? Kako je to izgledalo, dobre i loše strane? Jeste li mogli sve izbalansirati - da nitko nikome ne ide na živce, da se svi slažemo iako se stan svodi na 50-tak kvadrata???

U velikoj sam dilemi. Neke mi frendice govore -obavezno- nek mi dođe mama, druge kažu -nitko- ni slučajno. Pa si onda mislim o dobronamjernosti svih savjeta pa se ne mogu odlučiti. Jer, zasigurno je dobro doći doma iz rodilišta i imati skuhan ručak.

U čemu se sastojala njihova pomoć? Kako ste se osjećali, sigurnije, bezbrižnije barem što se tiče onih svakodnevnih stvari ili vam je bilo sve isto?

Ha, pričajte.....

ako ti muz radi, a moje je radio, smatram da ti je bolje da ti dodje mama, ako se koliko toliko slazete

meni je mama bila tri tjedna, puno mi je pomogla...ona je kuhala, prala, peglala, cistila stan

ja sam sve oko djeteta, nista drugo nisam prstom dirnula, cak mi ga je mama i po noci ponekad znala presvuci, kada je vidjela da vise ne mogu, jer je u to vrijeme zamijenio dan za noc, tj. bio je budan po noci, a spavao po danu

ja svoju nisam trazila, ona se nije nudila..zapravo, to se presutno znalo da ce doci ;-) meni pasalo, da sam htjela drugacije, rekla bih joj

prvi put je bila svekrva, jer smo tad bili u njemackoj

a drugi put mama je uzela sedmicu godisnjeg i dolazila ujutru, odlazila navece, preko noci mi je pomagao muz, mada nije dugo trebalo, samo u pocetku jer sam tesko ustajala zbog carskog, a i sefica je dobro spavala

a i svekrva je pomagala i drugi put

a joj joj joj
to mi je još uvijek bolna točka
mm-ova mama se nikad nije nudila niti bi ja htjela,nikad nije ni pričuvala maloga
moja mama se nudila ,čak uzela godišnji i na kraju kad sam rodila mi je rekla da kaj ja hoću,njoj je bilo puno gore,ja sam super i mogu to sama

pa sam na kraju morala sama,jer je mm uzeo godišnji tek drugi tjedan i nije mogao nikako biti samnom

strašno stresno ali preživili smo

mala maza bas mi je zao

Ovisi kakav si tip, kakva ce biti beba, kako se inace slazes (podnosis) sa rodbinom koja ti je u djiru za takvu vrstu pomoci.
Dosta je tesko zamisliti konkretno sta ti treba pomoci dok zaista ne rodis i ne pocnes prozivljavat te prve dane s bebom...
Moje je iskustvo da mi je pomoc bila dobrodosla, bas oko hrane, vesa i slicno... al mi je s druge strane jako puno znacilo vrijeme na samo s bebom (i s MMom kad je bio doma), da se mogu povuci u sobu, dojit, dremuckat, odmarat se... sto sve ne bih stigla da sam morala sve komplet doma raditi. Za to je bitno da ti je osoba koja ti pomaze takva da ti to vrijeme postuje (a ne da zapravo moras stalno biti uz nju i radit joj drustvo i sl.), da bude pod normalno da je to vrijeme u kojem doslovce pomaze a ne vrijeme da se svi skupa druzite, a da ti usput dijeli savjete i svoje misljenje (sto ako ga nisi htjela ili trazila moze biti jako naporno pogotovo u danima nakon poroda).

Ne znam, ako je varijanta da ti netko mora doci i bas boraviti kod tebe (spavati i sl) dogovori fiksno neki kraci termin (tipa tjedan dana) pa cete kao vidjeti kako ce ici (mozda se super snadjete i bez toga). Ako imas varijantu da ti mama, sveki, sestra... tko vec moze dolaziti svaki dan pomalo, nemoj se unaprijed previse dogovarati nego dogovorite za pocetak da dodje skuhati i speglati i gotovo. Lako korigiras (na vise ili manje vremena) u hodu, ako vidis da ti treba.

Ma dogovori se definitivno s nekim da bude što više s tobom.Nisi ni sama svjesna koliko je to teško dok ne doživiš,a još kad navale hormoni,pa plač..ajoooj..
Ja sam bila sva u bunilu prvih par dana.Pol toga se ni ne sjećam,tj.sve mi je u magli ali znam da je stalno netko bio sa mnom da mi pomogne.

Živimo u stanu od 38 kvadrata. Niti moja mama nije blizu a i nemože dobiti godišnji kad poželi a tako i svekrva. Muž je dobio prvih par dana slobodno i to smo prošli zajedno
Nije mi bilo teško i drugi put bih kad bih mogla birati izabrala ovu opciju.

meni je dolazila mama prva 2 tjedna, na par sati. donjela bi mi iz ducana kaj mi je trebalo, napravila rucak, i to je uglavnom bilo to.
bilo mi je zapravo drago da sam kroz dan sama jer kad god je beba spavala, i ja bi legla. a to je neizvedivo ako ti je u stanu netko tko ocekuje da ces ga zabavljati.

nemoj odbijati pomoc, ali dobro razmisli ciju ces omoc prihvatiti. najbolje je da se radi o osobi uz koju ces se komotno osjecat; npr. da ti nece biti neugodno izvadit sisu i podojit dijete.

moja mama je obecala da ce mi doci kad rodim ako mi bude trebalo. ja sam rekla pa jasno, spavat ces ovdje, to se tako mora, koja si ti nemajka ako neces. pa je onda dosla, ali prvi dan je nesto skuhala i oprala sudje. i pricuvala malca dok smo otisli na opcinu prijaviti ga. ostalo vrijeme je vrtjela palcevima jer sam ja ugl sve mogla i htjela sama, a i mm je bio doma. pa je rekla da ne vidi nikakve potrebe da prespava kod nas. i nije. dosla je jos sutradan i onda sam joj rekla da vise fakat ne treba.

kad sam rodila drugoga, pitala je trebam li je. nisam trebala.

zapravo je meni oba puta najgore doba bilo kad je prosla ona prva idila nakon poroda, kad se vratio tzv 'normalan zivot', kad je mm posao svaki dan na posao itd. jer je to znacilo da je vrlo brzo isao i na put, visednevni, a ja nikako nisam bila psihicki spremna za samovanje s bebom. fizicki jesam, barem sam mislila da jesam. i to je bilo najgore, jer pred sobom nisam nalazila opravdanje za trazenje pomoci, a pomoc mi je trebala. pa sam provodila noci u suzama jer ne mogu ne mogu ne mogu, a nisam to htjela priznati jer sam, kao, sve mogla.

ne znam je li me tko skuzio :conf

ja jesam

mala maza bas mi je zao

ela

Jao Ivana, kuzim te i predobro.

za ovaj drugi dio sam te skuzila skroz ja sm svaki put plakala kad bi muz odlazio na posao, prvi napad placa mi se desio mozda 2 sedmice poslije poroda
sin bi izasao u bastu da se igra a ja u plac


a to za mamu mi nije jasno, mislila sam da svaka hoce da pomogne svom djetetu, da pomogne oko unuceta
ja sam svoje morala tjerati, ubjedjivati da mogu

Jao Ivana, kuzim te i predobro.

Ivana, ja te skužila ;-)
Pomoć je svakako dobrodošla. Meni je prvi put došla sestra. Bilo je nekih nesporazuma, ali ništa pretjerano. Drugi put mi je sveki samo uskakala s tim da Benedikta pokupi iz vrtića, i ode s njim van (dovela bi ga oko 7 navečer), htjela mi je i pomoći oko veša, ali sam ja bila preglupa da to pustim jer nije vješala veš po veličini i vrsti veša
Bitno ti je da se dogovoriš unaprijed oko pravila ponašanja. Npr. pomoć mi treba oko veša/kuhanja/suđa, dok dojim nitko blizu osim mm-a, ne se ljutiti ako nedam nanašati bebu kad joj se spava i slično. Sve zavisi o tome što je tebi i tm-u bitno. Na taj način se izbjegne dosta nesporazuma.

Ivana
Ja sam oba puta nakon poroda kratko bila kod mame, bez mm-a i jedva dočekala doći kući (u drugi grad). Onda mi je tjedan dana uskakala sveki i to bi došla s loncima, počistila stan, robu sredila... Meni osobno nebi baš pasalo da mi je tada bilo tko spavao u stanu.
Ako imaš mogućnost prihvati pomoć, barem da ti netko skuha... jer znaš i sama da se nakon poroda i kad krene dojenje moraš zdravo hraniti.

Moje je iskustvo da mi je pomoc bila dobrodosla, bas oko hrane, vesa i slicno... al mi je s druge strane jako puno znacilo vrijeme na samo s bebom

meni su se nudile mama i sveki, ali ja sam to svela na minimum jer se udobnije osjećam sama. prvih par tjedana mama je dolazila dva put tjedno sa loncima hrane za dva dana, u par sati počistila one sitnice koje muškarci ne primijete da treba čistiti i peglala. sveki se znala pojaviti sa ručkom i par minuta nosati malu za svoj gušt.
čim epiziotomija prestane zatezati, možeš sve sama. dok je muž na poslu, a beba spava. stigneš i telefonirati, surfati, čitati knjige sa bebom na sisi. kad malo porastu i manje spavaju, postaje malo napornije.

a to za mamu mi nije jasno, mislila sam da svaka hoce da pomogne svom djetetu

ma hoce i moja. nego se boji da tom svojom zeljom za pomoci zapravo ne sugerira meni da ja to ne mogu sama... ne znam jel to kuzis. moja mama je supermama. ali stvarno nije bilo potrebe za bilo kakvom pomoci te vrste.

patkice

kuzim sad

Iskreno, meni nitko nije trebao i svi su mi nekak išli na živce(to govorim za 1 puta).
MM je bio doma 3 tjedna i jedina pomoć mi je bila što sveki kuha ,no kuhala je i preije tj kuha još i sad (inače kat niže je i odemo po ručak il nam ona donese ,al je jako nenametljiva)da sam tražila pomoć pomogla bi ,al nam nije trebalo.

Sad drugi puta ista stvar samo kaj mi nitko nije smetao ,nisu me prali hormoni ko prvi puta i sve mi je bilo nekak normalno ,sve uhodano,MM je kao bio doma prvi tjedan ,al zbog spleta okolnosti, da vas sad ne davim, nije ga uopće bilo doma. ;-) ,no meni je bilo super.
klara je bila u vrtiću ,mala super beba ja sam se oba puta brzo oporavila i niš mi nije bilo teško.
s martom sam već 5-ti dan (znači drugi kak smo došli doma) imala 1.5 satnu šetnju

Noću isto nisam imala nikakvu pomoć ,a iskreno i bezveze mi je bilo da se još netko budi uz mene kad joj ionak samo ja mogu dati cicu .
S klarom je znao MM ponekad dodati mi je i sl ,al rijetko jer bi ja ja u snu samo stavila k sebi ,prišetakala i nakon cc sat vremena (ja bi obično i zaspala jer je ona jela ,jela jela.....) prebacila ju u kindać.A udila se 1-2 x
Noćno premotavanje traje najdulje mjesec dana ,nekad i manje.

Sad samo ja i marta od početka same u sobi(MM je s Klarom u njezinoj) i nije mi se bilo teško dizati ,no ona je isto bila super ,pojela bi za max 5 minuta i zakrmila dalje.

Sve, ama bas sve ti ovisi o dvije stvari-kakva ce ti beba biti i koliko ce tebe porod iscrpiti. ja sam pogodila jackpot u oba slucaja

Dakle-hoce li ti beba imati grceve ili ne (dobro, tak rano je valjda vristala samo moja), hocete li odmah usvojiti dojenje i papati bez problema(ragade, mastitisi i druge divote) sisu ili bocicu ako ne ide sisanje.

Iskreno, ja se bas ne zelim prisjecati prva dva, pa i tri mjeseca, iako su bila nedavno. Magla mi totalna. Porod me totalno iscjedo da mjesec dana nisam dosla sebi. Jos uvijek mi nije jasno zasto. Bila sam fit trudnica do samog poroda, u kondiciji, pentrala se po Papuku u 8.mj trudnoce, dobila 12 kg, krvna slika savrsena. Nije ni da mi je porod trajao neznamtijakoliko-za prvorotku sam dobro prosla-pod konstantnim dripom, doduse, ali rodila sam za 5 sati. Zasto sam izgubila toliko krvi (a jesam, bila sam kandidat za transfuziju-odbila, koza).
Tri tjedna nakon poroda smo krenuli u setnju-stigli do parkica (500m) , ja nisam mogla ni sim ni tam. Snage-nula bodova

tako da je meni svaka pomoc bila dobrodosla, mm je bio doma 3 tjedna, uz to mi je mama dolazila svaki dan, sto mm nije skuhao i pospremio-ona bi. Al moja mama je zakon, neprimjetna je, ne petlja se, brizna je i topla i uljevala mi je snagu i povjerenje da ja to mogu. I sveki je znala uskociti, isto nije pametovala, vise smo svi pokusvali prokljuviti zasto toliko place.

Ali, kako god da ti bude-sve to prodje-beba ocvrkne, grcevi prodju, uhodate se sa klopom, dojili ili papali bociciu, upoznate se i ponete istinski uzivati jedni u drugima. i nakon 5 mjeseci se konacno i naspavate (mi, preksinoc, prvi puta).

Da te ne isprepadam skroz, P ima reflux zeluca, zato toliki problemi i plakanje, njeno, pa i moje. Al najgore je iza nas i bas pravo uzivamo sa nasom curkom! Ovo sto Teutonija pise da doji i nastavi spavati-hehe, nikad se to nama nije dogodilo, ona nakon skoro svakog hranjenja -u vrisku. Bila noc ili dan. Ajme, samo kad se sjetim.

U pisanju svega zaboravih bit pa potpisujem

Sve, ama bas sve ti ovisi o dvije stvari-kakva ce ti beba biti i koliko ce tebe porod iscrpiti

Moje su obje ko bebe bile super ,samo jele i spavale ,pogotovo marta(kalra je bila to napornija jer je non stop visila na cici i teško se uspavljivala)

Da sam bila noćima budna ,da su danju plakale... ,vjerojatno bih trebala il tražila pomoć,stoga ak imaš koga rezerviraj ,pa ak ne bude trebalo super ,a ak bude isto super. :juhu

Patkica je u pravu. Sve zavisi kakva je beba, kako se ti organizujes, kakvu familiju imas na raspolaganju.

Ja sam uzasan tip i stalno mislim kako mi svi trebaju pomoci na neki nacin. Ali, isto tako nudim drugima pomoc.

Majka mi je bila, i sada je, od velike pomoci. I ne znam kako bih bez nje. MM vjecito na putu. Obojica bebana su bili uzasno zahtijevni. Problemi sa dojenjem su se samo nizali. Prava je sreca sto mi je majka pomagala. Inace . No, vjerovatno bih se nekako vec prilagodila situaciji. Prezivjeli bi. Samo sto je ovako neuporedivo lakse. Uz majku sam mogla u potpunosti da se posvetim bebicama i da uzivam ne misleci na ves, rucak, ribanje kupatila...

Drugi put mm ide na godišnji 2 tjedna i ne želim nikog drugog.



MOŽDA mamu.






Netolerantna sam skroz.

Ja sam uzasan tip i stalno mislim kako mi svi trebaju pomoci na neki nacin

I ja.


Nazalost, nitko mi nije pomogao. Ni tada ni sada.
Mama mi je bila 5 dana.
Mm je isto toliko dobio slobodno.
A nakon toga, r'n'r!!!

Bilo bi dobro kada bi ti netko došao barem skuhati,opeglati i malo počistiti po kući.Ipak treba malo vremena da se vas dvoje uhodate i postanete pravi tim :juhu

Moja curka je ljetna beba, pa je muz uzeo godisnji i spojio ga sa slobodnim danima kojih je imao hrpu tako da smo zajedno odradili prva dva mjeseca.
To nam je razdoblje za sjecanje, jedva su ga dobili natrag na posao
Mislim, radio je on za posao i od doma i odlazio povrmeno na par sati, ali glavni posao smo mu bile nas dvije

Prvi put sam imala svu moguću pomoć i to mi je išlo na živce
Drugi put smo već živjeli sami i bilo je super
mama bi došla skuhala, svaki dan i napravila neki kolač od sira, spremila, ispeglala (ja se niti ne sječam da je bila u kući) i okupala bi maloga s MM-om (patronažna sestra je) i to je bilo sjajno
igrom slučaja za treće dijete imala sam minimalnu pomoć,najviše mi je vjenčana kuma pomogla , i falilo mi je pogotovo zato što me je prao teški baby blues i non stop sam plakala čim bi ostala sekundu sama
Teško je za reći jer svi smo različiti i skoro svaki je porod drugačiji tako da prihvati malu pomoć, a traži ako osjetiš potrebu i više

Prihvati svu pomoć koja ti se nudi i čuvaj snagu za onaj period o kojem govori Eli. Prva četiri mjeseca su pjesma! Naporno postaje kad skužiž da beba više ni približno ne spava kao nekad, pa kad beba skuži da je nošenje zakon i tako...