Mame i bebe forum

Vila se boji svih zivotinja,macaka,peseka,komaraca,muha,svega zivog
moji doma imaju pesa i nije se bojala dok jednom prilikom nije isla sa tatom u setnju,dosel im je blizu neki pesek i nije reagirala ali je iz nekog razloga isti jako zalajal i od onda se bas boji
sada je to vec preslo u preveliki strah,pesek dodje na pet metara,ja sam kraj nje ali ona se pocme tresti i sva se ukoci

susedi imaju macku na koju ne reagira bas tak jako ali se i nje boji,kaj da radim,imate savjet?

razmisljam s obzirom da ce na jesen u skolu i da postoji mogucnost da zatrazi da ide sama ponekada to biti nemoguce jer kaj ak sretne peseka,macku ,ja opce ne znam kak bu reagirala!
ma nije samo do skole ,zao mi je da se boji,mi smo doma imali i macke i peseke i to je bas super

najgore kaj moze napraviti je da krici ili nedaj bog pocme bjezati!!

ajd pomozite !!

nabavi psa. Ili macku. Strah ce se izgubiti.
Ili ju odvedi negdje nekome tko ima stene.

Moji decki imaju nenormalan strah od pesa ( ja sam kriva jer ih se jako, jako bojim i ocito sam to i djeci prenijela ).
Pokusali smo ih nekoliko puta upoznati sa pesima, bez uspjeha.
Kod bake su imali pesa, svejedno mu nisu htjeli blizu.
Stric im ima malog pudla, boje ga se nenormalno.
Nisam pametna

p.s. ne boje se ostalih zivotinja ( mislim na ove svakodnevne ). Bez beda nosaju pilice, macice, zecice, love gliste za ribolov....

luka se bojao pasa, nije da je drhtao i bježao ali ga je držao na distanci dok bi se ja valjala i mazila sa nepoznatim đukcem
Dok nam nije došetao naš Cezar. bojao ga se neko vrime, pa ga polako počeo dirati pa grliti i sad nakon 3 miseca su nerazdvojni
Znam da je najlkše nama reći nabavi životinju a tebi najteže to napraviti ali isplati se i sigurno će se osloboditi.
Ako nisi u mogućnosti nikako, što više je vodi kod nekog tko ima po mogućnosti malog psa pa nek se druže. Kako pas raste

I moja N. se bojala pasa iako je lose iskustvo bilo otprilike jednako Vilinom - pas je zalajao dok je ona stajala na 3 metra od njega
Bas se jako bojala, vristala ako bi vidjela u blizini neko kuce, makar bilo i stene, skoro da se tresla od straha....
A onda je vidjela kako se sva djeca iz nase i susjedne zgrade igraju s jednim kerom tu iz zgrade pored i polako je pocela i ona - a ker.... kao lutka je - mozes mu raditi bukvalno SVE sto ti padne na pamet, on se ne mrda i uziiiiiva u drustvu djece Gledala sam jednom kad je jedna bebica na nestabilnim nozicama dosetala do njega, naslonila se na njega kako bi ga mazila, onda je malo izgubila ravnotezu, pala i podigla se opet dreci se za pesove usi a on se nije mi pomakao s mjesta! Sve to je moju N. jaako ohrabrilo i sad vise nema strah od pasa - cak tog psa naziva "svojim prijateljem"
Htjela sam reci kao i cure da ce strah najbolje prevladati u kontaktu s psima ali bih ja pazila i na to da taj pas pomocu kojeg je pokusavas osloboditi straha bude ako je moguce miran - mi smo N. pokusavali zbliziti s jednim stencem ali nije imalo pojma - vristala je i dalje jer je stenac bio (kao valjda i svi stenci ) jako nemiran, veseo i razdragan ali to mojoj plasljivici nikako nije pasalo....

Matija obožava pse oduvek ali smo imali jedan period kad je zazirao od njih a razlog je isti kao i razlog zbog koga se Boris užasava pasa:

Krenuli smo jednom u šetnju i stali ispred apoteke u Domu zdravlja da im kupim vlažne maramice. Oni su bili u kolicima i jeli banane (imali su 18-tak meseci). Ja sam ih parkirala skroz do ulaza, ostavila otvorena vrata i ušla do najbližeg šaltera da uzmem maramice, nisam im bila udaljena ni metar. Na trenutak sam skrenula pogled da izvučem novac iz tašne i čujem vrištanje obojice - jedan prilično veliki pas je prišao kolicima i propeo se na rukohvat njuškajući njihovu užinu. Nije lajao, nije nasrtao, jednostavno je bio preblizu, praktično im je uskočio u kolica. Ja poletela sa šaltera, lupila glavom u dovratak (vukla sam modricu i otok čela 2 sedmice) a pas se okrenuo, video me, polako se spustio i prišao mi da ga milujem. Ja od straha i bola nisam znalka gde se nalazim, samo sam zamolila apotekarku da mi proda par pakovanja gaze i bocu vode pa sam do kuće gurala kolica jednom rukom držeći obloge na čelu i mantrajući ''Nije kuca htela da vas uplaši, njoj se samo jela banana''

Matiju je strah brzo prošao. On je inače veliki ljubitelj životinja, naročito pasa i mačaka i ta ljubav je nadjačala strah. Boris mi se od tada sklanja iza suknje svaki put kad mu neki pas uđe u vidokrug. Dugo nije hteo ni plišane pse da drži u rukama - brat ga je izluđivao sa svojom menažerijom. Ni mačke ne voli nešto posebno.

Curica nasih frendova se panicno bojala pasa (mama joj prenjela strah). Pred dvije godine je bila sama s nama na moru 10 dana. I s nasim pesom. U pocetku ju je izbjegavala, no na kraju se navikla. Cak ju je par puta podragala
Vise se ne boji pasa (za razliku od mame)

hvala cure !
da, ideja da kupimo ljubimca je i meni pala na pamet kao najbolja ali u stanu nam je to ne izvedivo
mislim mogu ja kod tate svaki dan,ali to je veliki pes i jos razigran,samo bi skakal a onda Vila poludi!
treba krenut s nekim malim a takvog ne poznamo

Ne bih ti znala dat nikakav pametan savjet jer moj je čista suprotnost tvojoj curki.
Moj problem je što se T.ničega ne boji.Uopće mu nije bitno da li je malo štene,veliki pas,poznat-nepoznat.....on nikakvog straha od njih nema.E mene to plaši.

da, u stvari, ne znas sto je gore. Sw je tako skoro izgrizao staford. Jer on ide svakom psu (isao je) i kad je bio malen tesko muje bilo utuviti u glavu da prvo mora pitati.

i moji se boje psa, dok ga ne upoznaju. i mislim da je sasvim dobro da je tako.

iako mi je i dan-danas zao mog M. kad se sjetim njegovih susreta sa psicem na baterije iz naseg ulaza: ta hmmm, tuka, vlasnica, svoje pse nikad nema na lajni (mislim, ja bi to imala na lajni da ih ne izgubim ). stojimo i cekamo pred liftom, otvaraju se vrata i to pseto skoci na M. i obori ga na pod (M. je imao ca 14 mjeseci). desilo se to dva-tri puta. moja djeca i dan-danas prvo gledaju s kojeg kata dolazi lift, i ako je sa 6., stoje iza zida i cekaju da se vrata otvore.