Mame i bebe forum

sad sam vec malo tuzna jer vidim da od kad je dosla beba vise se svadamo nego ikad prije...
ne mogu nikoga kriviti, nekad je on kriv za svadu nekad ja. nisam bila od onih koje misle da ce s dolaskom male bebe biti med i mlijeko, ali nekako nisam ni ocekivala ovakvu situaciju.
ima dana kad smo super, ali ima i onih kad ne pricamo.
najgore je kad se ja preko dana iscrpim i navecer sam vec frustrirana i umorna baba i skoro da grizem, onda se obavezno svadamo. nekako kao da od njega nesto ocekujem u tim situacijama, a ne znam ni opisati sta. a mislim da njemu vise nije jasno jedan dan sam dobro, drugi nisam a vjerovatno ne vidi razliku, a ni sta ja sve radim doma jer ipak vecinu dana provede na poslu...
ne znam vise sta mi je cinit, ne bih zeljela da se vise svadamo ili jos gore da se na kraju razidemo...
cini mi se da je kod drugih sve idealno ili je to samo fasada???

Nikako nije idealno, ja se već tri godine tješim da će to proći kad beba naraste, samo eto beba više nije beba, sad će tri godine, a naš brak je i dalje "načet" dolaskom bebe, nije onako gadno kao u početku, ali nije ni bajno

ma drek je kod drugih idealno
kod nas je bilo slicno - moj umor, njegovo neprepoznavanje mog umora, moja fokusiranost na bebu, zanemarivanje njega (i sebe), potpuno nove i drugacije okolnosti od svega onog sto je bilo prije....
ali sve se to s vremenom sredilo i doslo na svoje, naprosto smo se s vremenom prilagodili i naucili na novonastalu situaciju.
gdje ima volje ima i nacina
ali da je lako i da svi u tome od samog pocetka plivaju kao ribe u vodi je totalni bullshit.
samo se nemojte pogubiti putem i trudite se biti na istoj liniji fronte

nije kod drugih med i mlijeko...

evo moj muz i ja takoder ponekad smo si super a ponekad se koljemo...
...jer mame kao mame imaju milijun sitnica oko kojih se zamaraju a muskima za te sitnice svejedno i onda tu nakon nekog vremena postane panika jer dode do nesuglastice i mi postanemo umorne i nikakve i prakticki cekamo samo trenutak kada cemo zaskociti to je tak i uvijek ce tako biti...
neznam mozda je nekome odlicno i svaka im cast ali eto od toliko frendica SVE imaju isti problem...
i da najglavnije NITKO SE NIJE RAZISAO...

Eto, mamashnita me pretekla...otprilike ista situacija...i isti savjet.

ancci, ja mislim da je fasada.

sve dobre prijateljice su mi rekle isto - s bebom se sve preokrenulo, pa tako i dobri bracni odnosi. odjednom svadje, netrpeljivost, nezadovoljstvo...... jedna je cak bila pred rastavom, a ni ja nisam daleko od toga.

a valjda ce proci, svi su to prosli, i mnogi izdrzali.

Prva godina je bila naporna, svadljiva i prilično ružna što se tiče našeg odnosa, a negdje kad je filip navršio 1,5 godinu sve je došlo na svoje i postalo nekako lakše i normalnije.

meni nitko nije pricao o problemima u braku samo ono o besanim nocima, grcevima, placu i td. na to sve sam se nekako pripremala ali ovo me iznenadilo.
mi smo oboje temperamentni i lako planemo inace, znali smo se mi i ranije posvadati onako u 5 min si sve saspemo u facu i onda nakon jos 5 min durenja sve bude ok, ali sad... sad znamo danima ne pricati, niti rjeci pa me malo strah di sve to vodi...

kod nas je sve savrseno...jer nismo u braku!

sala, naravno...ja sam si od prvoga dana poslozila u glavi da je dijete "na meni", moja briga, a on je tu samo pomoc.
Znam da ne bi trebalo biti tako, ali tako lakse i bolje funkcioniramo.
Kada mi je pun kufer svega-izgalamim se, on uzme R. odu van na sat-dva i ja sam ko nova.
Ali, naravno, da dijete sve promijeni i nije vise isto kao prije...ali tako je kod svih.
Tko kaze da je drugacije-ili laze ili je jedna od rijetkih sretnica...

nekako kao da od njega nesto ocekujem u tim situacijama, a ne znam ni opisati sta

osim svega što su ti cure već rekle, čemu se i ja pridružujem, quotala sam ovo iz tvog posta. Čini mi se da tu leži ključ. Ti trebaš malo razmisliti i skužiti što od njega trebaš/želiš/očekuješ.
Kako to izgleda kad on dođe doma? jel se izvali na kauč i čeka da mu serviraš večeru, ili preuzme brigu o djetetu, ili ti se pridruži u brizi o djetetu, ili nekako treće. U svakom slučaju ono što on čini nije ono što bi ti htjela.

Obzirom da to nije svaki dan , moguće je da si ti jednostavno neke dane preumorna i trebaš malo vremena za sebe, da popričaš s odraslom osobom (bez buci-buci-bu nekoliko sati) , da se malo opustiš,.... a on to ne kuži. Kako će- ni ti ne znaš što od njega očekuješ.

A ovo s nepričanjem danima....ako ne zbog sebe probajte zbog bebe malo ubrzati rješavanje svađi. Dijete osjeti da nešto ne štima, da je nervoza u zraku. Normalno je da se roditelji zakače, ali probajte da to ne traje danima jer te negativne vibre mogu biti samo loše za dijete. Mi, recimo, nastojimo ne ići spavati posvađani. Riješiš što imaš (pa makar to trajalo do dugo u noć) I sutra kad se probudiš više se ni ne sjetiš, novi je dan i sve je ok

e da, zaboravila sam reći, svakako porazgovarajte o činjenici da se često svadite i ne pričate i malo ste se udaljili onda kada niste posvađani. Ako ste danas u dobrim odnosima probaj već večeras , kad bebica zaspe, sjesti s TM i malo prodiskutirati tu temu. Reci mu što ti misliš, a čut ćeš i njegovu stranu , i sve to dok ste oboje hladnih glava i nitko se na nikog ne duri.

kad on dode doma ima volje pomoci, ali i on je tad umoran od posla. nudio je on meni da malo odem nekamo jednu vecer, ali opet ja se ne bih mogla opustiti jer smatram da ne bi s bebom obavio sve kako treba. to je djelom moja krivica jer kako sam ja ipak vise doma s njim pa mm nije ni mogao nauciti neke stvari, npr. svaki put kad mu mjenja pelenu maleni nas zapiski.
cinjenica je da mi nedostaje neki odrasli razgovor jer bez malenog nigdje i ne idem. a nekad mi je i tesko pratiti takve razgovore jer eto posve sam zaglavila u svjetu pelena i bocica i sl.

ali opet ja se ne bih mogla opustiti jer smatram da ne bi s bebom obavio sve kako treba

moras se opustiti. u pocetku ces se mozda na to morati prisiliti, ali s vremenom ces uci u stos
gle, sto je najgore sto se moze dogoditi? da ga malac zapisa??? pa sta!
znas da je dijete s ocem - garantirano ga nece ni slomiti, ni zgnijeciti, ni ostaviti da place...., hocu reci - dijete ce prezivjeti
ti ces se malo odmaknuti i odmoriti, a tm bi se s djetetom mogao vise povezati i tebe bolje razumjeti, nakon sto mu promijeni pelene, da mu jesti, ili ga jednostavno zabavi slazuci grimase.

mi mame ponekad smo zbilja perfekcionisti!

pa sto ako vas bebac zapiski? nasmijete se, presvucete i operete sve sto treba. pranje bocica i priprema hrane ne bi trebalo biti komplicirano.
MM ne vidi, u pocetku je MENI to bila velika kocnica, da bi sad postalo njemu. ne moze se opustiti. ja sam malo olabavila sto se tice svega. jednom je i on meni rekao neka odem van, da ce on ostati. htjela sam biti sigurna da ce ga on znati nahraniti i presvuci.
pelenu je stavio naopako, iako zna kako ide, ali u tom trenutku je zurio, valjda zato jer sam mu ja dahtala za vratom.
hranu sam napravila ranije, jer on ne vidi koliko je mjerica puna, i slabo vidi one oznake ml na bocici. uglavnom, stavila sam ju u frizider i rekla nek ju podgrije u posudi s vrelom vodom. podgrijao je ok, nije to tako tesko, ali hranit ga nije mogao. mali je lupao u bocicu, tako i meni lupa jer se igra, ali je poceo plakat kad MM nije mogao brzo pronaci usta da mu je vrati kad ju maleni izbaci. i onda je krenula nervoza, i sve naopako, i na kraju sam ga ja nahranila i ostala doma.
i mislim da sam ja kriva za to sto se on vise ni ne trudi, jer ja zahtjevam da sve bude tip-top, cisto, uredno, da mali dobije jesti cim malo zacvili...... bilo me strah i toga sto se on po noci uopce ne budi kad mali zaplace. a MM jerekao da se ne budi jer zna da sam ja tu i da on svejedno ne moze nista napravit. i tu sam ja kriva, jer kad on preko dana i uzme maloga, ako se on ne smiri odmah, ja skacem i uzimam ga k sebi.

sad znam da sam trebala biti opustenija, eh, ali sad se MM naucio da on tu ne treba nista i da sam ja ta koja se brine oko bebaca...
ka d mu se pozalim da bi i ja nekad otisla negdje van, medju ljude, kaze da on tu nista ne moze uciniti.

i tako si on uzima za normalno da vikendom spava do podne, da izlaai van, da dodje doma i odmori nakon posla, ocekuje od mene vec kuhanu kavu i rucak, i sve pospremljeno, i nije mu jasno sto ja to radim cijeli dan...
ok, nekad i zabusavam, najvise na forumu, ali to je zato jer vise nemam volje raditi jedno te isto - bebac, kuhinja, ves usisavanje, setnja parkom. svaki dan isti. i svaki dan sama. i svaki dan vidim jedino njega i eventualno sveki koja je uzasno naporna. i zbog toga sam frustrirana, kao u nekom zacaranom krugu, i to se, naravno odrazava i na nas brak.
jer, kad i pokusam normalno razgovarati o svemu, uvijek se svede na isto - svadju.
dodatnih problema imamo i oko malenog koji ima problema, pa se ne slazemo i ne nalazimo neko zajednicko rjesenje i oko toga.

ma, kao da to nije onih istih dvoje zaljubljenih ljudi. vecinu vremena mi se cini tako. a onda dodju i oni rijetki trenutci kada nam se vrati sve ono od prije, pa oboje pokazemo dobru volju da ucinimo nesto za nas dvoje, da bude bolje. ali imam osjecaj da oboje ne znamo sto bi trebali uciniti i na koji nacin to izvesti.
jer, imam ja neke svoje frustracije, a ima ih i on. puno pricamo, i tek sad otkrivamo neke od njih. e pa, nadam se da ce se s vremenom sve iskristalizirat, da cu ja malo olabavit, da ce se on malo vise angazirat, da ce on shvatit sto ja zapravo ocekujem od njega, da cu ja shvatit sto zapravo mogu ocekivat od njega i sto to on ocekuje od mene.......

a do tad treba tu puno rada i truda.

a jesam opet oduljila, mogla bi u nedogled o toj temi

ma nije problem piskenje, eto to me iznervira jer maleni se ne voli presvalaciti i onda nepotrebno maltretiram sebe i njega. onda rade ja to odradim.

danijela81 je napisao/la:po noci uopce ne budi kad mali zaplace. a MM jerekao da se ne budi jer zna da sam ja tu i da on svejedno ne moze nista napravit. i tu sam ja kriva, jer kad on preko dana i uzme maloga, ako se on ne smiri odmah, ja skacem i uzimam ga k sebi.

ovo potpisujem. nekad kad se maleni ne smiri odmah onda ga uzmem i jos mm nesto odbrusim, bez takta. nije ni to fer ali eto.

sad kad citam tvoj post danijela vecinu bi ga mogla potpisati.

znam i ja da su te svade medu nama dosta radi moje frustracije, bas zbog toga sto mi je svaki dan isti, vrlo malo ljudi vidam, sebe sam zapustila skroz (kosu jedva mogu cesljat eto koliko mi je potrebno sisanje)

danijela81 je napisao/la:jer, kad i pokusam normalno razgovarati o svemu, uvijek se svede na isto - svadju.

to se cesto i nama dogodi. kao da se ne razumjemo, kao da pricamo o razlicitim stvarima.

mislim oko nekih stvari vezanih za bebu se bas ne slazemo (tipa mojih silnih sterilizacija i nanasanja maloga jer ne trpi da lezi), i neke stvari se trudim promjeniti i cak opustiti malo - vise prisilno kao sto snita kaze jer mi je jasno da pucam po savovima.

i meni se ovo cini kao neki zacarani krug

kad se sitim mm-a i mene euforija dobit ćemo bebu,a onda došlo maleno nedonošče on se totalno zatvoria u sebe šeta oko kuće ko muva bez glave i sl.ja samo vikala zašto nije s menom...kad je beba došla doma nisam je mogla pustit iz ruku MM se gadno naljutia,logično jer to je i njegovo djete.Imali smo gadnu krizu tada jednostavno smo se zatvorili i ubili komunikaciju.Kako nam sada ide?imamo prokušani recept a taj je da svaku večer obavezno sidnemo zajedno i ispričamo si sve i nikad ne idemo ljuti i posvađani spavat i obavezan je poljubac u najmanju ruku !I nemamo nikakvih problema,ja sam olabavila samo Tii niko ne može dat jest ili je uspavat al za sve ostalo tata je tu...

cini mi se da je kod drugih sve idealno

kaj god. nemoj tako, molim te, evo me, suze mi frcaju od smijeha. i čemera

prvo i osnovno

onda nepotrebno maltretiram sebe i njega. onda rade ja to odradim

najveća, možda jedina, greška koju radiš i od koje sve potječe. on mora biti tata, kao što si ti mama. ako se dijete i otac ne zbliže to ne valja. a ti si imala vremena za zbližavanje od trena kad si ostala trudna i kad si shvatila da život raste u tebi, u tvom trbuhu. da ti ne smiješ piti jer štetiš bebi, da ti moraš piti vitamine, da moraš paziti kako hodaš da ne bi ljosnula, da redovito moraš ići na preglede, jer si i prije samog rođenja postala odgovorna za život bebe koja je u tebi rasla...nasuprot tome, on se mogao početi zbližavati tek kad je beba rođena. i što se onda dogodilo - ti kažeš, on ga zapiša!!!! pa nek ga zapiša. stoput. nek ga i posere. otac se postaje tek kroz brigu za to dijete, a napravit ga je mogao bilo tko, ako me razumiješ. razlika je u tome što si se ti počela brinuti o tom malom stvorenju DEVET MJESECI ranije, i tu si u prednosti. moraš svom mužu, a djetetovom ocu dati šansu da te stigne. tako ćeš djetetu pružiti to da uživa u TATI, a tati da uživa u DJETETU. i vjeruj mi i ti ćeš biti sretnija. jer kroz tu njegovu brigu, i ti ćeš imati sve više povjerenja u svog muža da stvari zna odraditi kako spada.

samo nemoj to učiniti za godinu dana, nego ODMAH.

Ja sam stvarno sretnica šta se ove teme tiče, među nama se ništa nije promijenilo, osim naravno novog člana obitelji i sveg što ono sa sobom donosi!
Al, ja sam se stvarno opustila, Piju čuvaju i mama, ili tata, ili baka! I, znam da je u sigurnim rukama! Ja sam pronašla način i da odem u teretanu i na kavu, a najbolje mi je kad idemo nas troje!!!!!!!! Al, ja sam stvarno jedna od rijetkih, očito, jer da ima kakvo natjecanje, def bi muža prijavila za muža godine!!!
Al, mislim da ih apsolutno treba uključiti u brigu oko djeteta, ne samo da tako stvaraju vezu, nego i mame trebaju pomoć, pa nismo svemoguće, a nisu ni oni mutavi! MM sve radi oko bebe, al baš sve kao i ja! I, obično je on taj koji se budi noću ili prvog jutarnjeg obroka! Naravno da se porječkamo, osobito u vrijeme pms-a, al što ću kad volim mirenja...

Ono sto su sve cure rekle, je bilo i kod mene...ma ja sam i u trudnoci bila luda ako se bolje setim
I jos uvek se pokacimo oko nicega, u sustini nase svadje su oko nicega, oko sitne gluposti, a to je sve posledica nervoze, umora, i nedovoljno razgovora. Koliko god sam voljna ja da pricam, druga strana nije kao ja recimo, pa se neretko borim sa veternjacama. Aj pa valjda ce i to poceti da se sredjuje...bas sam pre dva dana imala taka fight, a onda je dosla njegova najbolja drugarica, sa kojom sam pricala...i ispricila mi je istu pricu da joj se desava. Znaci, skoro pa identicno.
marie claire, ti si sretnica neka retka

Nama je više manje ok nakon rođenja cure, ali bogme nije bilo tijekom trudnoće.
I glavni razlog je bilo nerazumjevanje, ko da ja pričam kineski on ruski.
A ja sam šizila i šizila i šizila: kako ću ja to sve, kako će on, kako ćemo mi, i kako ćemo brinut o djetetu (maltene ko da smo dva najveća idiota na svijetu ).
Uglavnom JA sam šizila oko apsolutno svega uljučujući stvari tipa:

ON: idemo van na kavu?
JA: Jesi ti normalan, pa ja sam trudna, nemogu više mlatiti okolo, a ti ćeš sigurno nastaviti tako kad se dijete rodi....itd
ON:

JA: idemo van na kavu?
ON: Jesi sigurna, jel ti se da/možeš/hoćeš/želiš? (potaknut gore navedenim razgovorom)
JA: Ako sam trudna nisam bolesna, kaj ću ja sad do kraja života sam sjedit doma i nikuda ne ići!!!!
ON:

I doslovce ovakve glupe stavri su dovodile do svađe, a da ne govorim neke bitnije.

A kad se cura rodila totalna promjena, ja sam se sabrala i vidjela da to sve mogu , on zaljubljen u nju od prvog pogleda. I stvari se vratile u normalu.

Ali mi je jednom u razgovoru rekao gotovo doslovno ovo:

DANREJ je napisao/la:a ti si imala vremena za zbližavanje od trena kad si ostala trudna i kad si shvatila da život raste u tebi, u tvom trbuhu. da ti ne smiješ piti jer štetiš bebi, da ti moraš piti vitamine, da moraš paziti kako hodaš da ne bi ljosnula, da redovito moraš ići na preglede, jer si i prije samog rođenja postala odgovorna za život bebe koja je u tebi rasla...nasuprot tome, on se mogao početi zbližavati tek kad je beba rođena.
razlika je u tome što si se ti počela brinuti o tom malom stvorenju DEVET MJESECI ranije, i tu si u prednosti.

Tako da dođe sve nekako na svoje, kad tad. Samo nemoj misliti da se to događa jedino vama
Treba se potrudit i jedan i drugi jer brak je najlakše uništiti.
Sve su to stvari u kojima ko da svatko ide po svom kolosjeku, stalno paralelno, stalno vide istu stvar pred sobom, ali nikad na baš isti način i iz iste perspektive. Pa uvjek jedno drugome trebaju prepričavati kaj točno tko vidi

annci, potpuno razumijem o cemu pricas. Svakako da se stvari promjene, ali najbitnije je kako se ti postavis. Cure su ti sve rekle - opusti se, to je najbitnije. Neka ostanu malo sami, nikome nece nista biti - mm je znao obuci im naopako benkice, sprtljao bi u pocetku pelenu (ionako je sav nespretan, to mu je bio predelikatan posao ), sad zna obuci njemu nezine hlace i obrnuto... nikad ga nisam kritiziranla. Napomenula bih mu nesto tipa - "kako je M. smijesan u D: hlacama" i sl., ali nisam ga kritizirala da se ne bi obeshrabrio.
Kod mene je veliki problem nastao u tome sto je MM jos uvijek (nadam se jos samo par dana) student i morao je uciti. Ja bih, da mu ne smetamo, izvodila djecu van na igraliste ili do grada, bake... bilo kamo. Ali uvijek sama. I onda je to preraslo u to da ih u 99% slucajeva sama vodim i u kazaliste i na kupanje i gdje god. Zadnjih par tjedana on je pozelio odvesti ih na izlet ili u setnju i oni sad nece izaci iz kuce ako ne idem i ja. I to je ogromna greska koju smo napravili. Pa te upozoravam - ukljuci ga u sve, jer inace ces sebe preopteretiti.

meni je ovo korisan topik.
kod nas se promjenilo i nakon trudnoce. jer sada imamo nesto novo sto nismo imali ali smo cekali i nadali se. i zanimljivo mi je kako su nam poslozeni prioriteti sada.

MALA2006 je napisao/la:ON: idemo van na kavu?
JA: Jesi ti normalan, pa ja sam trudna, nemogu više mlatiti okolo, a ti ćeš sigurno nastaviti tako kad se dijete rodi....itd
ON:

JA: idemo van na kavu?
ON: Jesi sigurna, jel ti se da/možeš/hoćeš/želiš? (potaknut gore navedenim razgovorom)
JA: Ako sam trudna nisam bolesna, kaj ću ja sad do kraja života sam sjedit doma i nikuda ne ići!!!!
ON:

ajme kad se sitim,al isto MMu neću da priznam,ja sam bila sad vidim,i gora od ovoga.A kako bi se tek rasplakala na svaku glupost...
MM uvik govori da bi lakše odgaja osmorke nego se nosija s mojim hormonima u trudnoći...a sad ga opet čekaju

vesela beba je napisao/la:MM uvik govori da bi lakše odgaja osmorke nego se nosija s mojim hormonima u trudnoći...a sad ga opet čekaju

Ovo mi je poznato

citam ovaj topic, trudim se prisjetiti nekih losih trenutaka kad je beba dosla - ali, ne sjecam se. stvarno i najiskrenije.
u sjecanju mi je samo beskrajna sreca i cinjenica da su nam klinci bas ucvrstili brak.
ma, fakat nikad nisam vise uzivala i nikad nam nie bilo ljepse nego u trudnoci i kasnije na rodiljnom dopustu. prvo s jednim pa s oba klinca...

mm obozava klince i nikad mu nis nije bilo tesko napraviti, nikad mu nis nisi morao crtati. ma trazila bih zaista kruha preko pogace kad bih rijec rekla ili mu spocitnula. stvarno... dapace, ja sam osoba koja mora imati neko svoje vrijeme samo za sebe, pusti me samu na sat vremena van da se zluftam i sve ce biti ok. i bas uvijek sam u tim trenucima prepustala klince bez ikakve griznje savjesti tati . bez suvisnih davanja uputa sto i kako bi nesto trebao raditi . kaj ja znam, mislim si da je najbolje da si klinci i tata sami izgrade odnos, nekak se ne volim petljati u to sto ce oni raditi dok mene nema . a tako je i dan-danas.
inace, i sad, kad mi dodje tesko, pomislim na dane kad je beba bila u kuci i shvatim da me ta pomisao samo smiruje i cini sretnom.
zapravo, meni klinci i jesu najbolje kaj sam u zivotu napravila...

ali, kao i u svakoj prici, ima jedan ali.
lako za vrijeme kad je mama na dopustu.
zapravo najveci problemi u braku pocinju kad krenes raditi . kad te uzmu obaveze, rutina, posao-skola-vrtic-aktivnosti, i tako u krug...
kad nemas vremena sjest i popricat s muzem kao prije...

eto, to bi nekako i bio odgovor na pitanje - kako je dijete utjecalo na brak?
nama ga je ucvrstio, ojacao, ali odkad sam krenula raditi, a ponajvise odkad je stariji krenuo u skolu - nama zapravo konstantno fali - vremena . posebno zajednickog...
toliko nam fali to zajednicko vrijeme da se cak nemamo kad ni posvaditi

ali, kao i u svakoj prici, ima jedan ali.
lako za vrijeme kad je mama na dopustu.
zapravo najveci problemi u braku pocinju kad krenes raditi . kad te uzmu obaveze, rutina, posao-skola-vrtic-aktivnosti, i tako u krug...
kad nemas vremena sjest i popricat s muzem kao prije...

veliki potpis.
meni nije falilo vrijeme za izlaske i samoću, falilo mi je vrijeme za razgovor. dok dijete visi na tebi, dok ga moraš gledati da se negdje ne popne, ne povuče nešto na sebe ne možeš složiti normalnu rečenicu. tu komunikacija trpi, živci su tanji i dolazi do prepirki.

od kad sam ostala trudna svi su mi pricali "mala beba mala briga, velika beba velika briga". kako sam na pocetku imala puno problema mislila sam da ta teorija ne drzi bas vodu, a evo par mjeseci nakon posve vjerujem u nju i sad cu i ja drugima soliti pamet.
da nas nisu snasli svi problemi koji jesu na pocetku vjerojatno bi i ja pisala kako mi je bio nevjerovatan osjecaj kad sam dosla s bebom doma. sad kad se moj mali Zvrk krenuo prevrtat, okretat i traziti sve vise paznje shvacam koliko smo prije imali vise vremena. a znam da nas ceka sve tezi i tezi period.
no mi od pocetka ne stignemo bas pricati. ne zato sto nema zelje vec zbog situacije i moje ukocenosti i grca i panike i brige od kad sam sa bebom dosla doma. zato se lakse bilo posvadati i za sve kriviti jedno drugo.u zadnje vrijeme se trudim malo vise opustit i pricati o raznim stavrima koje nemaju samo veze sa zveckama, pelenama i bocicama i sl.
malo sam razmisljala ovih dana i primjetila sam da sam postala ljubomorna na vlastitog muza jer eto on ide na posao, susrece ljude, ode na kavu ili pivu, ima vremena za sebe...i bas zbog toga se svadamo. nemojte misliti da sam sad neka nemajka, ali nakon 4 i pol mjeseca i ja bih voljela otic nekud bez bebe a da to nije zubar, ginekolog i sl.

danijela81 je napisao/la:

annci je napisao/la: primjetila sam da sam postala ljubomorna na vlastitog muza jer eto on ide na posao, susrece ljude, ode na kavu ili pivu, ima vremena za sebe...i bas zbog toga se svadamo. nemojte misliti da sam sad neka nemajka, ali nakon 4 i pol mjeseca i ja bih voljela otic nekud bez bebe a da to nije zubar, ginekolog i sl.

sve ti je to normalno,ništa ne brini...kada smo dobili našu prvu bebu,sve se tako dešavalo kao kod tebe..to je jedan novi događaj u vašem životu i treba se na njega naviknuti..samo imaj strpljenja...iako nije lako,to znam.

razgovarajte. nemojte se svađati, razgovarajte. kako ste razgovarali o problemima u vezi prije bebe? jeste li uopće?

ja uvijek kažem kako je najvrijednije i najbolje što MM i ja imamo to što o svemu možemo iskreno razgovarati. što si sve možemo reći. a nama je trudnoća i beba došla na početku veze i zajedničkog života. i onda odjednom - paf, nema više zaljubljene idile, nema više stiskanja na kauču svaku večer, nema više ženske čiju je opuštenost on tako volio....

i bilo je svega. i prepiranja i suza i predbacivanja i krivih koraka i loših trenutaka...a sve to potencirano na entu neispavanošću i ultramegazahtjevnom bebom koja ne spava ni po danu ni po noći....i njega je uhvatilo kad je ona imala 2-3 mjeseca da bi obnovio stari hobi pa je odmah poslije kupanja i uspavljivanja brže bolje bježao u radionu piliti i šarafiti, a ja bih sama kuckala na forumu cijelu večer, a sve to u vrijeme kad smo imali najmanje vremena za sebe...

al sve smo si govorili..i ja sam mu plakala na ramenu da mi smeta što odlazi u radionu i svašta smo prošli...nikad nismo ne pričali, nikad nismo stvar ostavili neriješenu...uvijek smo si na kraju rekli da se volimo i obećali ispraviti krivo...

e, da, i otpočetka smo dijelili sve vezano uz bebu.

da ne duljim...reci ti njemu kako se osjećaš. pa makar i neodređeno. reci mu 'slušaj, ja na tebe popizdim jer očekujem da napraviš nešto, a ni sama ne znam što. zbunjena sam ihtjela bih malo pažnje, za početak'