Mame i bebe forum

Kao sto znate pitanje je dana kad ce nam stici seka u nasem domu, a Vanja je mezimac cele porodice..
Trenutno je on sa mojim roditeljima i sestricinom u selu,uziva, i kaze mi mama da stalno prica o bebi,kako ce je on voleti,kupati,uciti da pliva,da vozi rolere, bicikl itd itd.
Koliko god je on "veliki" ne znam koliko jeste spreman na ovo sve. Ne znam ni ja koliko sam spremna, ali hocu vasa iskustva.. On ce doci kad se porodim,taman kad budem izlazila iz bolnice taj dan da doceka svoju bebu i mamu iz bolnice. Dali da planiram da mu kupim mozda neki poklon, nesto posebno sto ce ga obradovati,a znam da obozava Thomas&friends, i imamo dosta toga iz te price,pa bih mu jos nesto uzela. Sta ja znam, pita me dali sam mu kupila neku novu igracku.
I uopste, kako sve to, kako da se ponasam?

ima sigurno puno topica na tu temu.

jedan stari

voda na oci


ali kad vidim to pitanje, sjetim se ovoga.

i ove fotkice

Koliko god je on "veliki" ne znam koliko jeste spreman na ovo sve

Ne znaš i ne možeš znati, jer ne zna ni on šta ga zapravo čeka, on ima svoje neke predodjbe i zamišljanja koja sasvim sigurno nemaju veze s onim što ga zaista čeka
Vidjet ćete iz dana u dan svi skupa kako će ići i prilagodjavat ćete se tome. Ono što je bitno - posvetiti mu puno vremena, dozvoliti (ako želi) da sudjeluje maksimalno oko bebe, dok dojiš ili odmaraš s bebom neka bude s vama, ja sam se s njim puno napričala (i načitala) na boku sa bebom prištekanom na sisu. Njega prematanje i to oko bebe nije pretjerano zanimalo, nisam ga forsala u tome. Bitno je i da se nakakav njegov ritam (igranja, odlaska u park, šetnje itd. šta god radi tijekom dana) zadrži takvim kakav je bio i prije - koliko god je to moguće. Bit ćeš vjerojatno i umorna i iscrpljena, bilo bi super da tata preuzme koliko može te dnevne rutine s djetetom.
Inače - naša Sofka je Miki donjela iz rodilišta poklon - Thomas lokomotive i tračnice

mislim da je najvaznije kod dolaska druge bebe da se starije ni u kojem trenutku ne osjeca nevidljivo. ako me kuzite.

Evo frisko iz prve ruke;
Kako mi je razlika izmedju djece 7,5 godina mislila sam da necu imati nikakvih problema. A plus kako mi je stariji stvarno razumno dete, mislila sam da necu znati sto je to ljubomora.
Rodila sam prije 20 tak dana, bebu je tako zeljno iscekivao, stalno joj govorio da je jedva ceka da je vidi...cak nije htelo ici na more samo da bi bio tu kada seka dojde...
Sve bajno i 5 do kada nismo se vratili iz bolnicu. Dete se totalno povklo, dobro je netko rekao pazi da ne postane starije dete nevidljivo.
Znaci iaako mu je seka donjela auto koji je dugo preizeljkivao, veruj da nije ni pogledao igracku. Nekako mi je postao cudan, i bash nam je trebalo puno truda tih 2-3 dana da ga vratimo na svoje.
Sada je ok, otisao sa mojima na more, i bash mu osjetim u glasu da ga je proslo

Kad je ovo najmanje doslo u kucu, jako sam se brinula kako ce ju starija djeca prihvatiti, pogotovo najstariji koji je bio jako nesretan kad sam ostala trudna. I jos kad se uzme u obzir da se situacija zakomplicirala i da sam dulje vrijeme ostala u rodilistu.

Medjutim, oni su se u bebu zaljubili. Recimo, ujutro udjemo nas dvije u dnevni boravak, oni svi dotrce i vicu: Beba se probudila! Guraju se oko nje. Mama je skoro pa nevidljiva.

Beba je braci iz rodilista donijela fotoaparate i to je bio pun pogodak. Oni su toliko bili zaokupljeni fotografiranjam, snimanjem filmova, pravih scenarija, a malena im je bila pravi izvor. Niti jedno moje dijete nema toliko fotka koliko ona.

Apsolutno su bili ukljuceni u sve sto su zeljeli. Nikad od njih nisam zahtijevala nista u vezi nje. Evo, tek sada nakon vise od pola godine ih zamolim da ju pricuvaju minutu - dvije (na njihovu zalost, vec odavno zicaju da ju nose).

Moje iskustvo - izuzetno pozitivno.

za tvoje dobro, ja cu sutit

I našem Karlu je seka donjela poklon kad smo došli iz rodilišta. Al kod nas je dosta manja razlika.

Neću u detalje - nego - živite iz dana u dan, trudi se da im oboje posvetiš koliko možeš vremena, dan za danom i ići će nekako.

patkica je napisao/la:

Koliko god je on "veliki" ne znam koliko jeste spreman na ovo sve

Vidjet ćete iz dana u dan svi skupa kako će ići i prilagodjavat ćete se tome. Ono što je bitno - posvetiti mu puno vremena, dozvoliti (ako želi) da sudjeluje maksimalno oko bebe, dok dojiš ili odmaraš s bebom neka bude s vama, ja sam se s njim puno napričala (i načitala) na boku sa bebom prištekanom na sisu. Njega prematanje i to oko bebe nije pretjerano zanimalo, nisam ga forsala u tome. Bitno je i da se nakakav njegov ritam (igranja, odlaska u park, šetnje itd. šta god radi tijekom dana) zadrži takvim kakav je bio i prije - koliko god je to moguće. Bit ćeš vjerojatno i umorna i iscrpljena, bilo bi super da tata preuzme koliko može te dnevne rutine s djetetom.

Ovo mogu potpisati kod mojih cura je skoro 8 godina razlike.Znači osam godina je mezimica i u mjesec dana je imala puno promjena. preselili u drugi grad,krenula u školu i došla joj seka.Bojala sam se strašno kako će ona sve to prihvatiti. Od početka trudnoće sam je pripremala,čitala s njom o bebama,išla sa mnom na kontrole.Mogu reći da me pazila i mazila. Seku je super prihvatila,ma to je bila ljubav na prvi pogled Sudjelovala je u mnogo toga,sve je zanimalo,kako se seka kupa,šta će obući (to je većinom ona birala),izabrala joj mei tai.Zna o dojenju više od mnogih žena
Malena je u početku bila vječito na siki a meni je to dobro došlo jer sam tada mogla sa starijom gledati tv,čitati,pričati,objasniti ako treba nešto za školu....

Ako vidim da joj nekada zasmeta što joj ne mogu posvetiti pozornost zbog malene,kažem joj "vidiš koliko obaveza ima oko male bebe ili piške ili kake ili papaju" i to joj uvijek izmami osmjeh na lice.I uvijek joj pričam šta smo nas dvije radile kad je ona bila mala beba,to joj je ono baš zanimljivo.

Kad sam već malenu mogla ostaviti sa tatom na pola sata-sat,izašla bi sa starijom u kupovinu,šetnju, na sokić ili u park i tada bi se napričale,ismijale....i baš bi nam godilo to "samo naše vrijeme"

kod nas nije bilo (i nema) nikakvih problema, a to ti od srca želim

uvijek obojici kažem da ih volim, obojicu mazim, na obojicu pazim, tata isto. tata hendla jednog, ja drugog.
meni je sreća u nesreći što smo mi sami, nema baka, nema dida, samo mama i tata. mislim da to puno znači.

inače, ja sam s manjim ostala dan duže u rodilištu, umjesto u petak, pustili su nas u subotu.
i u petak, S. plače na telefon da sam obećala doći danas, a nema me.
i ja ga tješim, uvjerena da plače zbog mene.
a on je plakao od nestrpljenja da vidi brata.
kad smo došli doma, samo mi je reko: bok, mama i otrčao bratu.

stvarno ti to želim.

evo,ja imam istu razliku i raspored
mi nismo imali nikakvih problema-nula-ja sam pazila i na najsitnije promjene u karakteru,al ništa
s druge strane, on je čitav porodiljni bio doma, i iskreno, sada,iz ove perspektive-više sam se bavila njime nego bebicom.
Ona je provela dobar dio tih maleckih dana il u marami il na podu il na cici uz nas dvoje koji se igramo.

IvaV je napisao/la:za tvoje dobro, ja cu sutit

seka neka mu donese poklon iz rodilista, to je zgodno za probijanje leda
ne znam u kojem ste smjeru do sada razgovarali s njim ali meni se cini dosta bitno da mu prije poroda sto vise das do znanja da ce seka biti mala i da nece nista znati, samo spavati, papati i kakati, da ne bi bilo razocarenja jer eto, seka je stigla, juhu sad cemo se nas dvoje igrati, kad ono seka samo lezi, spava i dere se
sto manje je moguce remetiti njegov svakodnevni ustaljeni ritam (iako ce biti neminovno i da ce tu paznju jedinca koju je imao do sada izgubiti)
dozvoliti mu da pomaze oko seke koliko bude htio (nista vise nista manje)
i ponasati se normalno, ja osobno nisam pristasa da se odjednom pocne titrati i ful paznje posvecivati starijem djetetu nego sve kao i inace

I kod mene se sve nastavilo kao i prije (koliko je moguce bilo), tj. uredno su nastavili ici u vrtic kao i do tada.

Čitah sad u jednoj knjizi i slažem se s time - možete slobodno spomenuti i da će beba možda često plakati, nekad i biti naporna, da će mu možda ići i na živce nekad i da je to sasvim u redu da se nekad tako osjeća. Neka djeca se osjete izgubljeno ili krivo ako ne vole to malo biće uvijek i svake sekunde, druga budu razočarana ako se ne mogu igrati, beba puno plače i/ili je naporna i sl.

kod nas nije bilo ljubomore u prvo vrijeme ali se pojavila kad je mladja napunila 4 godine, tako da bih ja rekla da je ljubomora nesto normalno i stalno prisutno u bratskim odnosima. Mladje dijete je uvijek ljubomorno na starije jer je roditeljski odnos tako poseban a starije je uvijek ljubomorno na mladje jer je maznije i dulje je dijete.
Ja sam kod starijeg djeteta stalno nesto "cekala" stalno "pozurivala" i na svaki detalj kako je dijete savladalo mislila eto sad je vec veliko a zapravo je ona bila mala, jako mala i jako joj je trebalo pokazati da je mala. I tako kad se i manje dijete rodilo sam ja zapravo za moju majecku cer mislila da je "velika" i radila s njom stvari za velike a ona je tako htjela biti mala.
I zato sad kad ima 14 godina, sad joj tepam i mazim ju da je moja maja maja beba

Kod mene također nije bilo niti najmanjeg problema. Kao i thalijin stariji moj je jedva nestrpljivo dočekao svoju sestru i od prvog dana je pun obožavanja prema njoj. Tko god je dolazio kod nas vidjeti bebu on bi ga doslovno odvukao s vrata do nje uz uzdahe oduševljenja "vidi moju sestru, gle kako je prekrasna, je li tako da je najljepša? "
U vrtić se vratio jako brzo na vlastiti zahtjev bilo mu je dosadno samo sa mnom i sestrom koja više manje stalno spava. Obazrivo mi je priopćio da mu fale prijatelji i da bi on opet u vrtić ako može. Ispada da je bio doma sa mnom zbog mene, da meni pravi društvo.
Sretna sam kad gledam kako se vole, čak i danas kada on ima 9 a ona 5 i kad se svako malo podbadaju, prepucavaju, natežu, gnjave... čim se netko ozlijedi, rasplače, bude tužan drugo spremno i ozbiljno priskače u pomoć.
Ja ne smijem na nju podignuti glas, stariji brat odmah skače u obranu.

Budi samo opuštena i ne brini - bit će super, sigurna sam.

Ovo što piše Adorabla da starije dijete ne želi biti veliko - to sam i ja primijetila kod Karla. Mislim - on i je stvarno još mali sa svoje 2,5g, al rpije kad bi mu rekao "to rade veliki" ili "tako rade veliki" ili "ti si veliki" - bio bi sretan, ponosan. Sad stalno kaže da hoće biti mali, da nije veliki, da neće raditi što rade veliki.

Kod nas se ljubomora javljala mestimicno (uglavnom kad je M. napravio neki veliki pomak u razvoju tipa poceo da sedi, puzi, hoda i napada S. igracke, ali to je vise bila odbrana svog prostora, nego ljubomora) i kako bi se privikao na situaciju takvi problemi bi prolazili.

Vole se strasno i vezani su kao crevca, ne mogu dugo jedan bez drugoga (M. kuka svaki dan kad odvedemo S. u skolu, gde je njemu njegov S.), svadjaju se povremeno, ali cim jedan zaplace drugi pocne da ga tesi i tako prestane. Odnedavno cak umeju da se povremeno dogovore kad hoce istu igracku (kuc, kuc, pljuc, pljuc), a i da postanu koalicija u zafrkavanju mame (uz smejanje od uva do uva).

Ni kod nas nije bilo problema ali dduse razlika je manja. 2,5 godine.
Sve je ostalo isto ništa se nije promijenilo u našem odnosu prema starijem.
Bracu voli i ljubi i kad poznati i nepoznati prolaznici pitaju jel bi ga dao (?!) on uvijek kaže da ne jer je to njegov braco

hvala vam na savetima i iskustvima
vanja je od pocetka pripreman za ovu bebu, dolazio je na svaki UZV samnom, odusevljavao se, i sada kako cujem od moje mame (dole je na letovanju) on samo prica o tome kako ce uciti bebu sledece godine da pliva,pa da vozi rolere, bicikl i slicno.. uvek se slatko smejao kad sam mu objasnjavala kako male bebe samo sisaju, kake, spavaju i placu, pa kad mu prepricavam kako je on mene ukakio od glave do pete...pa me pita dali ce mi pomagati oko bebe, samo ne zeli da menja pelene, posto to smrdi.
on je veoma osetljiva dusa, emotivac do beskraja, i zato sam mozda zabrinuta kako cemo sve to hendlati, iako cvrsto verujem da ce biti jako dobar prema bebi, kao i prema svima. posebno sto smo stvarno puno pricali o tome...
kad se cujemo svako malo me pita dali me beba udara, da se nije rodila slucajno bez njega, dali sam kupila carapice i slicno..
uglavnom, poznajuci svoje dete, ja sam uverena da cemo biti mi dobro, ali ipak, opreza nikad dosta.
danas idem da trazim neki deo kompleta za thomas&friends koju ce mu seka doneti iz porodilista

Juls ,
Thomas definitivno pali
Bila bih neiskrena ako kazem da je sve bilo ok,imali smo uspona i padova...Ali nista toliko strasno...Sve prode i brzo se zaboravi.
Uzivaj,cekaju te prekerasni dani

moj je toliko spreman na brata koji mu uskoro stize da je nekidan pitao baku (iz cistog mira, nicim izazvan): dobro i sto cemo mi kad se ON rodi?


a ljubomoran je i na psa koji je s nama u kuci.
kukala mi majka.

Snito bice to ok Dan po dan, kao i sve ostalo.

Kod mene je 8 god razlika,na pocetku je bilo sve dok malena nije prohodala i krenula u potragu za sestrinim stvarima koje sestra neda da se dira,od tada joj bas i nije nesto draga,posebno kad bi mi joj rekli da da nesto seki jer je malena da ne place,sad su vec velike ali nije bas da se vole

Što mislite o posjeti starijeg djeteta u rodilište? Ovo pitanje mi se mota već nekoliko dana po glavi i u dilemi sam.

PČ će tad imati oko 2,5 god., u Zd rodilištu daju starijem djetetu da vidi majku u hodniku, za bebu ne znam...

kod nas su posjete kad sam rodila Ivonu bile u potpunosti zabranjene jer je vladala neka od onih životinjskih gripa. no MM je dok mi je nosio neke stvari uspio prošvercati Paolu na moj kat pa smo se vidjele na par minuta kod lifta. bila je jako sretna da me vidi i stalno je ispitivala gdje je seka i da bi je ona išla vidjeti. imala je tad 2 god i 10 mj.

Moj (tada 4 godine) je došao u posjetu. Ovisi o tome kako se mama osjeća - da sam bila u stanju u kakvom sam bila nakon prvog poroda (lošem ), ne bih rado da mi je dolazio, ali bila sam ok, išli smo na sok i kavu na terasu kafića kraj bolnice

meni je stariji dosao s mm-om u posjet dok sam jos cekala porod, jer sam primljena u bolnicu nekoliko dana prije zbog prethodnog carskog i opasnosti od gestoze.

nisam bas dobro izgledala i taj mi je dan bilo lose, te veceri sam izgubila svijest zbog preeklampsije, posjet je bio samo dva-tri sata prije toga.

susret mi je bio prelijep, f je bio dirljivo brizan i pun razumijevanja.

na odlasku mi je na trbuhu napravio znak krizica sto kod nas znaci bog te cuvao i rekao (trbuhu) cuvaj se, mali.

a mali je prezivio, iako se u jednom trenutku cinilo da nece

ring, u petrovoj su po novom sve posjete zabranjene jer je uveden rooming in (i u zadru je rooming in, čini mi se), osim supruga ili jednog odraslog člana obitelji i s naglaskom na odraslog jer djecu nisu puštali ni pod razno budući da su ona veći potencijalni izvor zaraze za bebe od odraslih (jer stalno šmrcaju)... tako da možda da ipak provjeriš da li se može uvesti dijete na odjel

kod mene je razlika između prvo dvoje djece bila premalena da bi 2. dijete vodili da vidi bebu (jer je L. imao godinu i pol kad se R. rodio), ali zato kad sam rodila M.-a (3. dijete), L. smo prošvercali do sobe i samo je nakratko vidio bebicu (dok sestra brzinom munje nije uletila) i bio je oduševljen a i sad ga jako voli i mazi, daje mu puse, gladi ga po glavici, priča mu nježno povišenim glasićem... ali, on je bio malo veći od tvog S... imao je 3 godine kad se najmlađi braco rodio, a s tim da je već bio istreniran na konkurenciju pa ga tako nije ni doživio...