Mame i bebe forum

nadam se da tema vec ne postoji, pretraznik mi nije nista nasao.

Naime, ja sam po cijele dane sama sa bebom bez ikakve pomoci. zivim na drugom kraju kontinenta bez ikakve rodbine ovdje i nemam nikoga da mi pomogne. ovdje sam oko1,5 godinu i nisam si nasla neko drustvo da mi krati vrijeme. dobro, cesto sam nailazila na zenske s kojima bi se mogla druziti ali mi se nikako neda, nemam energije... mm radi po cijele dane i dolazi kuci tek oko 18:30. Ja se osjecam jako iscrpljeno, sve je na meni, sve je moj posao. moja beba je dosta zahtjevna, jako je napredan u motorici, jako aktivan, jako osjetljiv. uvijek neki problem sa hranjenjem, miksanje klope do molekula, budenje po 10x nocu... kada ga hranim moram plesati i pjevati i skakati da bi nesto stavio u kljun... po tezini ne prati svoju linijiu jer premalo jede a previse se krece. mrzi autosjedalicu, mrzi kolica, sve mora vidjeti i cuti i znati... mm je iscrpljen od posla, stan nam je kao da je bomba pala u njega.... nedjeljom se potrudimo da zajedno sto vise ocistimo i tada dovedemo stvari kak tak u red... preko tjedna me sram da mi postar zakuca na vrata a kamoli gosti... uglavnom, ja sam bas umorna i frustrirana,sve vise rezim bezveze po kuci, pjenim se bezveze... htjela bih da mi netko ,malo pomogne, poigra se sa malim dok ja malo pospremim i sl... sve ono sto bi bake radile... ovdje idemo par puta tjedno na druzenje sa mamama i bebama uz ucenje jezika. tako da jaucim svedski dok se klinac igra sa drugima. ali ni tu se ne mogu opustiti jer je on od malih beba najaktivniji i ove sto ga cuvaju ga tesko mogu pratiti uz svu tu djecurliju. tako da se stalno navirujem gdje je i sta radi i uvijek ga nadem gdje ne treba, ili teti koja ga cuva u rukama jer ne zna kudbi sa njime. uvijek sam u nekom zaostatku po kuci. ili ima prasine za izvoz, ili je sudoper prljav, ili je vecera neukusna, ili je kupaonica prljava... nikako na zelenu granu. ne znam, umorna sam, samo sam se zeljela pojadati. mozda ima teko u slicnoj situaciji pa da se tjesimo.

pozdrav.

Nikky, zaista ti je teško... još pogotovo u stranom svijetu gdje ni jezik ne znaš... Ja sam u sred Zagreba, a jednako sam sama... sva rodbina je uokolo, ovdje nikog nemam, osim oca, koji baš, budimo iskreni i nije najpouzdanija osoba... Nisam još rodila, ali iskreno strah me kako ću kad rodim... Mm je iz Splita i možd mi njegova mama dođe na tjedan dana, ali kasnije... mislim da će mi biti isto kao i tebi... ok, imam par prijateljica, ali što ti kažeš, već sad nemam volje za druženje s njima, a kamo li kad beba dodje... No, možda bi bilo dobro da uspostaviš kontakt s nekim tko ti živi dovoljno blizu i koga ćeš s vremenom moći tu i tamo zamoliti da pripazi bebu na sat-dva... to će ti biti dovoljno da napraviš nešto ili makar da se malo odmoriš... ili jednostavno da odeš kod nekoga na kavu ili da netko k tebi dodje... Nemoj biti potpuno sama, godit će ti društvo... Drži se i želim ti puno sreće u dalekom svijetu...

Evo mene !
Jedina razlika je da nisam na drugom kraju kontinenta,ali svi naši su udaljeni 400km.Curica mi je isto bila zahtjevna beba,kmezava,drečava,samo je htjela na ruke,da je nosim iz jedne sobe u drugu,da pričam,pjevam...da je moja pažnja non-stop na nju usmjerena(ni u wc nisam mogla).Autosjedalice nije voljela,kolica isto,budila se noću...Prvih osam mjeseci ne znam kako sam izdržala,pa je posle produžila spavanje na 3 sata u komadu,pa 4...pa je bilo malkice lakše...Nigdje nikog da mi pomogne,za sve sam je morala vući sa sobom,kuća u neredu...+ što me je prala nostalgija,nedostaji su mi moji...Plakala sam puno...
Ne mogu te utješiti.Moja curica je i danas jako zahtjevna.Traži svu pažnju,ne zna se igrati sama...Isto je mršavica,uvjek neka borba sa njom:majmunisanje,ubjeđivanje,nagovaranje da nešto pojede...pa je ganjam po sobi da je obučem,pa bježi -ne da da je skinem,pa neće da spava,pa hoće ono što ne smije,pa hoće da idemo napolje,pa neće da idemo napolje-uvjek je kontra.
Ali valjda sam ja ojačala ,pa izdržavam.Ne pada mi toliko teško kao nekad.Malo sam se bolje organizovala,pa nema toliko nereda po stanu.Guram nekako,i tješim se da će proći...
Eto,izjadah se i ja .

moras spustiti očekivanja dok imas tako malo dijete, kriteriji za čistoću kuće, popeglanost robe i slozenost menija za obroke se jako spustaju.
tvoja glavna zadaća je briga za dijete. uz nju trebas svakako dodati brigu za sebe, da se koliko-toliko naspavas, da negdje uguras i nesto za svoj gust, makar odlazak frizeru od 45 minuta ili dugačko tusiranje kad muz dođe doma... neku sitnicu koja ce ti podići raspolozenje. tesko je kad si sam po cijeli dan sa živahnim djetetom. Ako imas financijske mogućnosti, probaj unajmiti nekoga da ti dođe pospremiti i očistiti stan da te to manje nervira. I sama si vjerujem svjesna da je doba koje sad prolazis jedno od najtezih - dijete je potpuno nerazumno nista jos ne razumije, a puno je energije i svasta moze. Bit će lakse kad počne kuziti stvari, bar ponesto.
O problemima s jelom i spavanjem imas puno topika na forumu, pa pogledaj malo. priključi se mamama na 1-3 godine, pa će te svakodnevno tjesiti
viewforum.php?f=49

Nana1971 je napisao/la:moras spustiti očekivanja dok imas tako malo dijete, kriteriji za čistoću kuće, popeglanost robe i slozenost menija za obroke se jako spustaju.

u potpunosti se slažem.
Ako sastaviš listu šta sve napraviš onda će ona biti poduža.
Ja sam isto bila bez baka servisa.
Organizirala sam se na način da sam naučila sva moguća jela od 1/2 sata spremanja. + zamrznuto i gotova hrana... Imala sam dane za čišćenje pojedinih prostorija..i svakako druži se što više, što više izlazi van sa djetetom ( ako ništa - manje prlja po kući i više se izmori). I tu su cure divne na forumu i sigurno će ti dati gomilu dobrih savjeta!

Nana1971 je napisao/la:moras spustiti očekivanja

U ovoj rečenici leži prava mudrost
Zaista,kad spustiš očekivanja,život postane makar malo lakši.

moji i mm-ovi roditelji žive 2 minute od nas međutim dok je l bila beba nikad mi nije padalo na pamet uvaljivati je nekom. Dakle iako smo praktički u istoj ulici svjesna sam da i oni imaju svojih obaveza (svi zaposleni). I moje dijete je bilo zahtjevno, nije spavala nikako, muku sam mučila za spraviti obrok jer je bila alergičar, svugdje sam je vucarala sa sobom a šetnja mi je bila mission imposibille (ili skoro imposibille)jer smo na 5 kat bez lifta a kolica od 14 kg koja ne mogu odvojiti ni sklopiti bez još 2 ruke a mm s posla dolazi oko 7 uvečer i premoren. Kad sam rodila mm nije dobio ni dana slobodno a mama je bila rastrgana između posla i bolesne bake. Sveki se nudila jako sramežljivo pa je nisam ni pitala da dođe. KUća mi je isto bila bomba pogotovo zato što nemam perilicu za suđe i uvijek sam ne baš lijepo gledala na one žene kojim je stan besprijekoran, bebe čiste i vesele a one prekrasne i nasmijane jer sam se ja osjećala nesposobna. Ovaj komentar dajem samo zato da ne ispadne da sve mi koje imamo roditelje u blizini krademo Bogu dane dok nam oni pomažu. Meni baka servis znači platiti baku da čuva dijete dok ja radim npr, ne da ona odrađiva moje obaveze. Danas kad moja curka ima 5 god ja ju ostavim kod mojih ili mmovih ali sad je ona velika i to mi više nije ni potrebno međutim dok je bila beba nitko se nije baš nudio da je čuva ili da mi pomogne očistit kuću. Ista situacija me čeka ponovo uskoro.

nikako ne bih rekla da baka servis treba platiti; vecina baka zeli sudjelovati u djetetovom zivotu i rado će pomoći, ne zbog novca nego zbog vlastitog gušta i da pomognu svojoj djeci. Da sam mami ili svekrvi htjela platiti za čuvanje djeteta uvrijedila bih ih i ne znam da li bi mi to ikad oprostile Ma ne bi ni da sam im htjela platiti da mi peglaju ili čiste, a kamoli za čuvanje njihovog unučeta! Druga je stvar ako baka preuzme svakodnevno čuvanje od 8-10 sati, al to po meni nije baka servis u uobičajenom smislu.
Baka servis ne treba zamjeniti roditelje, ali olaksava prezivljavanje roditeljima s malom djecom. Ako dvaput tjedno baka (zdrava, umirovljena, voljna) preuzme dijete na par sati, majci to znaci jako puno, a baku neće premoriti. Dok god je to ok jednoj i drugoj strani, ne vidim tu nikakav problem.

Ja sam rekla da u mom svijetu termin baka servis znači da baka za plaću čuva dijete dok roditelj radi. dakle svaki dan dok je roditelj na poslu.
Nisam rekla da je problem da baka uskače, dapače, već sam rekla da ne znači da svi mi koje imamo roditelje blizu automatski znači da imamo pomoć sa strane što se dalo naslutit iz nekih postova kao uvriježeno mišljenje

Ja imam baka servis, ali svejedno potpisujem Nanu. Nipošto se ne opterećivati neurednim stanom. Naravno da nećete živit u svinjcu, ali sve ostalo može pričekat. Bebice ionako jako brzo narastu.

Kad bolje razmislim, ja se toga držim i dan danas, ne opterećujem se sa neredom po stanu.

Kod mene je ka u rusulice, svi blizu- a nigdi nikoga na vidiku! A iman ih troje. Aj, moja mama uskoči, za vikend, kad nema dogovore sa svojim prijateljicama, uzme najstarijeg (da njoj ne bude dosadno ). Mmovi znaju reć da je s menon lako, kažu da se snađem ja i da sam sposobna, da nikad ne tražim pomoć (sa prvim nisam tražila, nisam dala blizu, sa drugim, posebno sa trećim urlam, al niko ne čuje više). Al zato njihova ćer ne može ni sa jednim, uuu kako je mali zahtjevan. Moji nisu, bar ne na onim slikama na njihovom zidu jer to je sve šta vide od moje dice.

Meni ni muž ne radi već neko vrime, i koliko je god užasno zbog financija, spasili smo se zbog toga jer smo dvoje na njih troje.

Sad mi je najstariji bolestan, fibra do 40, mala se vrti oko 37, valjda je tek vata, najmanji je hahar koji ne staje, cili dan mirim fibru, držim zdjelicu za povraćanje, hranim, minjam, presvačim, uspavljujem, tješim (ustvari mi je to konstanta osim ovog dijela sa fibrom)... pa sma tek, kad su svi zaspali, skužila da i ja imam 38. Ne da neman vrimena za sebe nego nemam ni za njih!

ima nas ima nas
kako moramo, tako se snalazimo.
ja sam nekako u zadnje vreme shvatila da mi je bolje da platim (ako moram) nego da molim baku da dodje da ih pricuva

ni mi nismo imali baka servis, a naša sada velika curica je bila beba slična po zahtjevnosti tvojoj, do nekih 6 mjeseci imala je grčeve, nije se voljela voziti u kolicima, autosjedalici ... dojenje non stop, dohrana mikroskopska.
I ja sam se često osjećala frustrirana i jedva bi čekala da MM dođe doma.
Probaj se što više opustiti i ne opterećivati popratnim stvarima, jednostavno je to period koji je takav kakav je i potrajat će dosta dugo . Meni je puno pomogao forum jer sam tu našla supatnice . Bolje rečeno žene s istim izazovima

ja sam se zahvalila svima i rekla da mozemo mi sami. mm mi je bio od goleme pomoci i svasta morao istrpit...
zanlo je biti dana da ne bih stigla pojesti dok se on ne vrati s posla. preživjeli smo - ali smo zato imali svoj mir i sve je bilo po nasem.

pomoc koju sam trazila je da nam nesto skuhaju i da mm to pokupi na putu doma, drugo nista. prvi put sam je samu dala tetki da idu u šetnju (da nismo ni mm ni ja s njom) - negdje s 11 mjeseci

isto mi je forum masu pomogao, jer su cure na generacijskom topicu skoro sve bile solo, neke jos s jednim starijim djetetom

Da,u inostranstvu i to bas bez ikog.Ima to i prednosti.Zahtevno dete i sa njenih 9 meseci sam se strovalila,bila pred kolapsom.I krenulo je na bolje.Sa njene 2,5 godine jos vise na bolje.Sad je super.Svuda se svrckamo ali samo zdravlja jer inace nema pomoci.
Mi smo stalno u pokretu,dosadno nikad.To je moj recept.

I mi u inostranstvu. Sto kaze servuz ima i to svojih prednosti. Do 2 godine je tesko. Sa M. mi je marama bila spas i tada sam lakse sve zavrsavala sa dvoje nego sto sam sama sa S., ali i to je iskustvo.

Dakle stavila bih M. u maramu i tako mozes i usisati i napuniti/isprazniti sudjericu i staviti rucak, ici u kupovinu, setnju... Do godine dana je bilo sasvim ok, kasnije je vec pretezak.

Ja sam od kurseva jezika sa cuvanjem dece odustala nakon drugog kursa. Nisam bila zadovoljna sa ozbiljnoscu cuvanja dece, to se ovde kod nas odrzavalo u vrticima, a tetama je to bio dodatan posao, za koji nisu bile dovoljno placene i stvarno su otaljavale (iako je bila povremeno jedna teta koja je bila dobra kao andjeo, ali suvise je bilo rizicno za ostalo vreme). To ne znaci da sam od ucenja jezika odustala, naprotiv. Nadji neki vecernji kurs, kad TM dodje s posla, pricuva malog ili kurs vikendom ako ga ima u ponudi.

Od 2 godine je lakse, a od 4 mnogo lakse.

ehh i moji žive par ulica dalje , a nikakve koristi od njih nisam imala, nitko mi ni juhu nije skuhao
Mama bi svaki dan nakon posla došla kao da nas vidi i samo sam imala posla oko nje , nije došla pomoć, došla si je ženska kavu popiti i malo pročavrljati , a ja jedva čekam da ode da se uhvatim svega što moram , umorna, sa bolovima od epi, cice ko atomske bombe, mali kmeči svako 10 minuta , a gospođa došla na kavu i još pita : a šta si ti tako nervozna uff kad se sjetim ...ona će ti kupiti,platiti, donjeti šta god treba samo je nemoj pitati da ti pomaže u kućanskim poslovima jer ona je umorna

mrs. eastwood je napisao/la:pomoc koju sam trazila je da nam nesto skuhaju i da mm to pokupi na putu doma, drugo nista.

Ma daj ženo ,pa ti nisi ni svjesna koliko znači da ti neko nešto skuva!Ah da mi je bilo,makar ponekad,makar 1 sedmično.
Sad kad pročitah Titirlicu,sjetih se i ja svoje svekrve .Doputovala da vidi bebu,a MM će biti odsutan1-2 dana,pa kao da ne budem sama.Ja tek porođena čistila i prala i kuvala,a ona samo sjedila i govorila kako s malom nešto nije u redu jer toliko plače.Mene je prao žestok baby blues,imala sam napade panike,noćne more i užasavala se samoće,pa sam je(koza jedna ) pitala da prespava sa mnom i malom u sobi.Jednostavno sam se bojala,ne znam ni ja čega.Ona pristane i izdrži 1 sat,eto toliko.Pokupi se i ode,ne može spavati jer mala previše plače.A još je MM na odlasku upozorio na moje psihičko stanje posle poroda i zamolio je da mi pomogne ta 2 je**na dana.Ja sutredan nazovem MM i plačem i samo ponavljam kako želim umrijeti.On došao isti dan,prevrnuo nebo i zemlju i našao zamjenu,a svekrva na autobus i bay-bay .

Rusulice,zar se zaista nikad,ama baš nikad nisi mogla osloniti na vaše koji su blizu?U slučaju da te boli zub i moraš zubaru,ili da je napolju nevrijeme,a ti moraš u prodavnicu,ili da nećeš ti danas kuvati ručak,nego ćete otići kod njih?Bilo kakvo olakšanje,makar ponekad?Svaka ti čast,skoro svi primjeri koje znam maksimalno iskoriste baka i djed servise.Po meni,čak i bezobzirno i bezobrazno.

Ja imam nizak pritisak,i uvjek sam se bojala da me ne uhvati kada sam sama sa njom.Jer tada bukvalno ne mogu ustati,povraćam,imam nesvjestice....Ali,HB,nije nikad.Mislim,jest me hvatalo,ali je uvjek moj muž bio kući,pa je preuzimao sve obaveze.Ili neka bolest da me baš skljoka,a nigdje nikog blizu.Ali bukvalno,nigdje nikog.
Moji bi mi pomogli u svemu,u to sam sigurna,samo da su bliže.Šmrk .

Mica je napisao/la:Rusulice,zar se zaista nikad,ama baš nikad nisi mogla osloniti na vaše koji su blizu?U slučaju da te boli zub i moraš zubaru,ili da je napolju nevrijeme,a ti moraš u prodavnicu,ili da nećeš ti danas kuvati ručak,nego ćete otići kod njih?Bilo kakvo olakšanje,makar ponekad?Svaka ti čast,skoro svi primjeri koje znam maksimalno iskoriste baka i djed servise.Po meni,čak i bezobzirno i bezobrazno..

Sada kad je veća da jer sada ne treba posebna briga kao oko bebe ali i to koristim za baš nezgodne situacije, nekad ne ni to (nedavno imala užasnu glavobolju i mučninu, nitko mi nije mogao uskočiti).
I moji i mmovi su zaposleni. Sveki se baš ne nudi ili ne može kad je zatrebam pa na nju ni ne računam. Mama bi mi uletila kad može al i ona je rastrgana između posla, obitelji i bolesne njene mame koja živi na drugom kraju grada. Moja mama je inače takva, preuzme previše toga na sebe bez pogovora i onda ne stigne meni kad ju trebam npr. kad sam rodila ona je stalno bila kod moje bake iako baka ima i druge dvije kćeri koje su joj mogle pomoći ali moja mama je to odrađivala bez pogovora. Tko sam ja da joj onda još kažem nacrtaj se i kod mene kako god znaš. Možda sam i ja tu kriva, ne znam tražiti pomoć kad mi treba. Radije ću sve sama nego da nekog trebam dvaput moliti. Ja sam sveki npr misec dana pomagala kad je slomila ruku bez da me pitala. Očekujem isti tretman a ako vidim da joj je teško više ne zovem. Vidit ćemo možda će biti drugačije sada kad rodim, barem će mm dobiti nešto godišnjeg za razliku od prvog puta

Bas mi je drago vidjeti da se tema razbuktala i da nas ima vise u istome kosu

Ma mislim da su to sve nekekrize koje dolaze i odlaze. jedan dan je super, drugi dan dijete toliko kenka da se kunem da vise nikada necu imati djecu i sl...
Zaista je za zacuditi se sto sve ziv covijek moze prezivjeti. Kao i to vucaranje kolica na peti kat svaki dan, pa bolesti, pa temperature... uh... i onda se samo okrenes iza sebe jednoga dana i skuzis da je proslo i da je sve lakse... valjda

a isto tako i za svekrve ne znam sta da kazem. meni je moja dosla pomoci na pocetku ali mi se cini da je bolje da nije ni dolazila. pomogne ti u jednoj stvari a odmogne u dvije. u principu, sve ima svoje prednosti i mane pa tako i zivot bez pomoci sa strane jer iako je tesko moram priznati da smo na miru, nema kvocanja, zvocanja, mijesanja u stvari, a mene bi to ubilo.

bas ste mi pomogle da pogledam na stvari iz drugog ugla i da shvatim da zapravo i nije tako grozno, samo se ponekada cini da jest.

Sve se mislim dali da upće pišem... jer ja imam "in house" baka servis, živimo u kući s mojima (!) odvojenim stanovima. Ali obzirom da rade 6 dana u tjednu do 4-5 opet sam u biti sama. Ja kuham za sviju, brinem se za rublje i sl., brinem se za vrt, a i radim posao od kuće, tako da nema baš puno slobodnog vremena. Al zato kad moram negdje ići možemo se organizirati da netko ćuva malog, ja i dragi si uzmemo većer slobodnu za izaći i tako. Mojoj mami je veći gušt igrati se s L. kad dođe s posla nego prati i kuhati, tako da ja obavim "njeno" a ona pazi na malog. A radim joj dosta jer bi imala grižnju savjesti očekivati da samo ona meni pomaže, pomažemo si međusobno i sve funkcionira.
Nekako me malo takne kad neko kaže "a lako tebi ti imaš mamu blizu" jer opet nije da mi ona sve radi a ja ležim. Bila mi je 7 nakon poroda slobodna i stvarno radila sve i pomogne mi ako sam u totalnoj gužvi, al opet počesto ako moram ići raditi van kuće, vodim L. na čuvanje kod tete koju platim, jer mama radi.
Hoću reći da mogu pitati da mi pomogne kad god treba, al uz njene godine i posao nemogu oćekivati da radi više od mene. Malo sam upala možda offt al valjda se pravdam...

E, i još bi dodala da se srećom nitko ne opterećuje time dali su za ručak spremljena 3 sljeda iz francuske kuharice ili samo brza tjestenina i koji je stupanj nereda po kući... Još se ja najviše time opterećujem, al trudim se, koliko stignem radim, glavno da smo sretni i zdravi...

mi zivimo sa mojima...

a nikada pomoci od njih...
SVAKI put ali bas SVAKI put kad trazim da pricuvaju koje djete "objese" nos ...
nikada ne kazu da im je tesko ali vidi im se po licu da to preko volje rade...i x puta kada se znam vratiti doceka me se sa "ja vise neznam sta bi s njima,hoce ovo ono,trci vamo tamo",i nemam volju ni otic negdje pa cak i kada vazno moram nesto obaviti samo zbog njih nadrka*****...

fakat ne kuzim,tako da rijetko kada uopce i trazim da mi ih pricuvaju...

Uf, teška tema!
Od kad sam rodila, nitko mi nije (osim eventualno mm-a) niti skuhao ručak, niti oprao veš, suđe, čistio...MMovi žive 300km od nas, i iako se svekrva nudila, nisam htjela da dolazi. Moji žive pola sata od nas, ali rade oboje, svaki dan od 8-4. Tako da ni tu nisam imala prostora za manevar, osim vikendom.
I ne znam, u početku je bilo teško, ali sad mi se čini da je to bila najbolja odluka. Naučila sam i nju i sebe da sve radimo skupa, išle u špeceraj, banku, doktoru, u poštu.... I kriteriji kuhanja i čišćenja mi nisu pali, samo sam ih prilagodila njenim trenutnim potrebama.Nekad sam imala vremena skuhati i oprati sve dok mm dođe s posla, nekad nisam stigla ni presvući pidžamu Doduše, ona nije nikada bila prezahtjevno dijete.
A što se čuvanja tiče, za vikend bi ju moji čuvali kad god je nama to bilo potrebno, kad smo htjeli nešto obaviti u miru ili smo se jednostavno htjeli odmoriti 2 sata. I žalosno mi je kad čujem da bake i djedovi ne žele pričuvati svoju unučad
Ja si to iz svoje pozicije stvarno ne mogu zamisliti, i zbog toga sam zaista sretna

Ja jednu stvar ne kužim - što tjera ženu koja je rodila prije par dana, da mahnito kuha, pere, pegla, čisti...? i da onda plače i kuka jer joj nitko ne pomaže, ona se ubija od posla, a dijete urla? pa veš u perilicu valjda može i muž natrpat, skuhat na brzinu isto, a ima i gotove hrane, pa jbg, par dana će svatko izdržat. a sumnjam da je itko zatrpan takvim smećem da mora svakodnevno rintat bestijalno. moj muž po kući ne radi skoro nikad ništa, nikakvo pranje, spremanje...ali, kad sam rodila, nije bome očekivao svaki fakin dan ručak od pet jela niti uštirkane košulje, čak je nešto napravio i sam .

moja mama živi kat ispod mene, rekla sam joj da mi ništa specijalno ne treba..ona je, jer je takva, ipak ponekad skuhala, popeglala i sl. svekrva se znala nakeljit sjedit kod mene pol dana - ako sam imala posla s malim, znala se načekat da joj skuham kavu. vidjela je da masu puta ne kuham, ne spremam, pa što? kakve sa mnom imaju veze njena očekivanja? hm, sad kad vas čitam, možda je mislila i ona bit na ručku koji put..hihi, omaklo joj se. glede baka i čuvanja, nije lijepo čuti da ima onih kojima je to takav problem, ali štaš, ismo djecu rodile njima nego sebi, i neki to tako gledaju. ali, pretpostavljam da su one čije ih majke sad tako razočaravaju kao bake njihove djece ipak mogle to i očekivati na temelju toga kakav im je odnos bio ranije. na to se treba pripremiti. priznajem, ja bih bila totalno šokirana da je moja mama, koja je uvijek bila tu za mene, odjednom počela s takvim ponašanjem, vješanjem nosa na spomen čuvanja i sl.

Pa glad me tjera da kuham,neću valjda po povratku iz rodilišta naručiti hamburger s ajvarom. Što se tiče pospremanja mm radi čitav dan, ide ujutro u 6 i vraća se većinom oko 7 uvečer i s prvim djetetom nije dobio ni dan a slobodno pa ako ću čekat njega da stavi robu u mašinu za dva dana ću vjerovatno hodat gologuza. Mene nije razočarala mama jer se ona davala u sve koliko je mogla, problem je što se daje tamo di bi se trebali i drugi davat pa ona ne stigne tamo di je potrebnija. zato služi moju baku ko da joj je jedina kći a nije. Sveki me razočarala jer je prvo rekla da će pomoć a onda je nigdi međutim s vremenom sam se navikla da je takva žena, nije od velikog čišćenja, više voli glumit damu kako u sebe tako i u mene

ajme... bas sam ovaj razgovor danas vodila sa svojima... ni znala nisam da ima ovi topic....

citam vas i bas kazem sama sebi sam jedna od onih sretnica kojoj se djedovi i bake umalo potuku tko ce prije bit s giricom ...... iako sama sebi prigovaram zbog toga jer se onda osjecam nesposobna ko mama zena domacica kad mi netko dadne ruke.... al onda skuzim da se bavim piz*** i da je sve to normalno jer smo svi obitelj... tako da mi je jako tuzno citiati da ima onih baka koje se postave ko da im je unuce stranac a ne netko njihov vlastit.... eh..... al okej.... ima nas raznih.....

s druge strane biti sam u stranom svijetu zaista je tesko.... i zato poslusaj savjet cura i nadji nekog barem za razgovor od 5 minuta.... a to s prljavim loncima i nepeglanim kosuljama..... bez brige za jedno tri godine imat ces vremena.... .....

meni je bilo jako bitno kad sam se vratila iz rodilišta da dobro i kvalitetno papam. Znacilo mi je imati raznoliku prehranu, svaki dan juhicu... to mi je pomagalo da se odmorim, da se osjecam bolje, a i dojila sam - pa mi nije bilo bas zgodno da se natrpavam svacim. Ja inace ozbiljno shvacam pojam hrane...
no moram nadodati da je to slanje hrane iz cestog vrlo brzo preslo iz tu i tamo dok je sa 3-4 mjeseca iscezlo. eventualno ako bi bila sarma, grah ili zelje pa bi nakuhavali i onda bi nas se sjetili.

a oko ciscenja - meni je najbitnije bilo da se ujutro usise stan. a to bih ja napravila nabrzaka jos prine nego bi mm otisao na posao. i da se isprazni suđerica - i onda bih ga pustila van, obavezno sa smecem u ruci.

Da,postoje načini da se sebi olakša.
Ne nagomilavati posao.Posle nema šanse da sve stigneš.Ja nikada ne ostavljam prljavo suđe.Prije spavanja perem suđe i prebrišem šporet.Nekad nabrzinu,što bi se reklo ofrlje ,a nekad ga uglancam(što se dešava dosta rijeđe ).Svaki drugi-treći dan usisavam i brišem prašinu.Trudim se da jedna soba uvjek bude spremna za nenajavljene goste,a to je kuhilja .Nju zatežem i gledam da ne bude razbacano.Kupatilo isto perem 2-3 puta sedmično,ali nema posebnog lickanja.Staklo na tuš kabini operem hm,valjda 1 mjesečno .Peglam samo robu koju nosimo vani.I tako....Mislim da mi stan nije da se osramotim ako neko nenajavljen dođe.Nije sređen tip -top,ali je sasvim pristojan .