Mame i bebe forum

ja razmisljam, da cu iduci put sa sobom uzeti sestru, tj. ako budem stvarno rodila u mariboru, ako ne, onda vjerojatno sama. robertu pozli cim vidi krv a ja stvarno ne zelim imati vise problema sa njim nego sa sobom. <i></i>

I mom muzu pozli kad vidi krv, cak i samo par kapljica, a na porodu se drzao tako do
o da ga je doktor pitao da li je isao na neku specijalnu obuku za porode Nije ni trepnuo na krv, da ne povjerujes! <i></i>

Moj je muz isto mislio. Inace mu dodje muka cim vidi krv ali imao je snage da bez problema odgleda i djelomicno snimi moj carski rez!!! Pa si sad misli. Mislim da nakon toga gledati "normalan" porod ce mu biti macji kasalj. No. Dogrun did not get me pregnant.<i></i>

Samo supruga. Tko bi drugi vlažio krpice i trčkao po doktora? Vjerujem da je tatino prisutstvo važno i zbog kasnije emotivne veze koju uspostavlja sa bebom.A i on sam priznaje da mu je prva pusa koju je dao Lauri bila najljepši doživljaj u životu... <i></i>

Panicar sam po prirodi i prije poroda pripremila sam se na podršku muža.Kad je stigao i taj trenutak uhvatio se kao pijan plota za
ani zbog gripe!Naravno,preživjela sam ali idući put bih na porodu uz sebe rado imala frendicu koja je rodila i koja me do
o poznaje tako da joj mogu odgrist ruku i vikat na sav glas a da ne pomislim da sam izgubila svako dostojanstvo! <i></i>

Sa mnom na porodu je bio moj suprug i mogu reći da mi je to značilo beskrajno puno. Istina bog da mi je usta vlažio s mentol maramicama (samo te kupujemo) i da je okus odvratan, tako da sam na kraju rađe bila žedna i da sam mu u jednom trenutku počupale dlake na prsima kojih nema, ali nizašto ne bih mjenjala njegovo prisustvo na porodu. I sljedeći puta želim isto. <i></i>

PRVI PUT SAM OVDJE I NE ZNAM JEL TO BAŠ TAK IDE ALI SVIĐA MI SE VAŠ FORUM I LAKŠE MI JE KAD ČUJEM I TUĐA RAZMIŠLJANJA.MOGU SAMO REĆI DA MI JE ŽAO ŠTO I NA MOM POROĐAJU TATA NIJE BIO UZ MENE ALI ĆE VALJDA DO DRUGOG BOLNICA PROMJENITI PRAVILA. <i></i>

Ja sam na porodu imala kraj sebe muza i mog dragog ginica. <
>I zeljela bi da tako bude i drugi puta, ako ga bude. <
><
>No razmisljam si ja ovako. Bilo bi mi super kad bi se mogao zavrsiti neki tecaj za pomoc zenam na porodu. Npr. zavrsis taj tecaj i mozes volontirati u bolnici u kojoj se dogovoris. Jer neke zene ne zele muza pored sebe, a nekima to nije ni dozvoljeno, a rijec podrske i utjehe sigurno nije na odmet.<
>Pa onda tu uleti neko ko je prosao taj tecaj i pomaze zeni da dise i da se skoncentrira na trudove i da sve to prode sto lakse i bezbolnije. Pogotovo je tesko ako trudovi traju dugo, a osoblje nema bas vremena i zivaca biti s rodiljom i objasnjavati joj korak po korak sta se desava.<
><
>Ja bi bas voljela pomagati na taj nacin. <i></i>

Ja ja i samo ja, ostali bi mi isli na zivceSamo buduceg tatu, ipak to nije autobusna stanicaSamo neku prijeteljicu koja je to vec prosla da mi pomogne sa disanjemKoliko god nas tamo stane tata, baka, deda i ostala rodbinaShow results <i></i>

Kao da je bilo jucer...a ove godine krece u skolu.<
>Vidim da imate problem sa prisustvom oca pri porodu.<
>Imam srecu da zivim u Njemackoj. Da sam htjela, porodu su mogli prisustvovati cak i susjedi.<
>Moj muz je bio, manje vise, skoro cijelo vrijeme prisutan. (Trebalo je izdrzati 20 sati uz mene<
> )<
>Uglavnom, kada je doslo finale, u sali su bili moj muz i moja sestricna. Mama je ostala vani, jer je cijelo vrijeme napadala babicu da mi da nesto protiv bolova....Zar ne vidite da moja kcer pati, zar ne vidite da ima bolove...ajme meni...kao da nije sama rodila. Za moje i za njezino do
o je izasla van.<
>U trenutku najveceg bola nisam, iskreno receno, primjecivala nikoga oko sebe, znala sam da mi je muz prisutan, ali nisam htjela da me dira i sl.<
>Razlog njegovog prisustva je meni licno bio taj, da mu taj predivni dozivljaj ostane u sjecanju kao i meni. Podrsku nisam trebala. <
>Kada su mi malu stavili na prsa...ma sta da vam pricam, znate i sami....olaksanje sa moje strane, suze i jecaji kod mog muza i moje sestricne. Stajali su zagrljeni i tjesili jednan drugog, bilo je za umrijeti od smijeha.<
><
> <
><
>No, da se vratim na glavnu temu. Ovdje ne zahtijevaju nikakav kurs ili slicno, da bi muz mogao prisustvovati porodu, bolnice nemaju nista protiv. Trudnicama nude kurs, ali je cak i to slobodan izbor. <
>Ne vidim razloga zbog cega muz ne smije prisustvovati, pa nije on taj koji se
ine o zeni, vec medicinsko osoblje. Ako je uz zenu, i daje joj podrsku, na bilo koji nacin, zar nije to olaksanje za obadvije strane?<
><
><
><
> <
><
> <i></i>

hm..nekako sam fulala topic..ovo je bilo namijenjeno Ocevima na porodu...sorry...a kad sam smotana...<
> <i></i>

ja sam glasala za to da budem sama na porodu ali ne zato jer bi mi drugi išli na živce nego zato jer se bojim da mi muž ne nokautira doktora kad vidi kako su nježni na pregladima ili dok mi buši plodnu vodu.......a tek da vidi da mi babica napravi epiziotomiju!!!!! <
>MORANA-31.01.1995<
>IVA-30.01.1997<
>MATIJA-18.06.2000<i></i>

...meni je moj dragi muž bio samo na prvom porodu(na druga dva nije ,zato,ne jer ja to nisam htjela,već zato što nisu dali liječnici)...puno mi je pomoglo njegovo prisustvo,jer je porod bio jako težak(17 sati na dripu,nisam se nikako otvarala),bila sam jako mlada,nisam znala što me čeka,bilo me je strah,i nikako da dođe vrijeme izgona djeteta,a kad je napokon taj trenutak došao,moj muž je tiskao skupa samnom,tako da je drugi dan imao takav muskulfiber ...ali najljepše je od svega,kad rođenje zajedno proživite,pa zajedno plačete od sreće,..ja znam da se taj trenutak rođenja našeg prvog sineka,njemu zauvijek urezao u pamćenje,kao jedan prekrasan doživljaj,a sve one ružne stvari,kao što su krv,bol,rezanje i šivanje,
zo zaboraviš. <i></i>

...još nešto...,kad bi mogla,pozvala bih na porod svoju sestru sa kojom sam jako bliska,ona je također rodila i zna što to znači,...mislim da bi mi bila velika potpora,a sigurna sam da bi ona i mene zvala na svoj porod.(kak sam ovo sad sročila,ko da se radi o pozivu na kavu ...ma oprostite mi. ) <i></i>

Samo muz....Njegovo prisustvo na prvom porodu znacilo mi je vise od epiduralne i svega ostalog!!! I
ahim, 02.03.2003. Jeddah<
><i></i>

<
>Samo moj dragi dolazi u obzir jer mi je on jedini u tom trenutku koji me moze toliko podrzat. Bio je sa mnom kod oba poroda i mislim da je i on jako sretan zbog toga, prerezo je vrpcu, okupao dijecu prvi - puno mu je to znacilo. A tek meni! <i></i>

samo MM Jusuf 09.04.2003 <
><
><i></i>

meni mama bila sa mnom citavo vrijeme do ulaska u salu tj. do 5 minuta prije dinovog rodjenja. a muz periodicno ulazio, ali je bio ispred citavo vrijeme (12 sati). i opet bi mamu na porodu, ona me masirala, hladila vlaznom maramicom, ohra
ivala Din - 08.01.2001.<
><
><
><i></i>

joj Celmica i pored do
e volje svoju mamu ne bih povela kakva jeste vjerovatn bi pocela kritikovat babice i ostale kako su im prozori prljavi,sto nisu malo izracili salu zagusljivo je,<
>onda bi vjerovatno pocela cistit prasinu i usisavat <
><
> <
><
><
><
> Jusuf 09.04.2003 <
><
><i></i>

Dok mm nije dosao osjecala sam se jadno ko nikada. Cim su ga pustili sve je bilo super (osim sto je bolilo ludjacki ). Nikada ne bih radjala bez prisustva muzeka mi najdrazeg . <
>Paula, 6.2.2003.<i></i>

posto bebu nisam sama napravila nego uz pomoc muza tako smo skupa prolazili trudnocu i preglede a za porod smo s eoboje isto pripremali na tecaju i tako kad su poceli trudovi mi smo isli skupa rodit i docekat nasu bebu. <i></i>

ja sam htjela radjati doma, pa su me razni pseudodoktori kod kojih sam u pocetku isla isprepadali zbog kojecega (prvo je ljecnik opce prakse rekao da sam prestara za rodit doma, a poslje je ginic rekao da godine nemaju veze ali da on cisto sumnja da ce neka babica htjeti preuzieti rizik da porodi bebu sa marker kromosomsom na sto je moja geneticarka dobila plikove skupa samnom pa sam ljepo promjenila bolicu)<
><
>htjela sam biti doma da bi samnom mogla biti i moja marta, moja predraga psica. cisto sumnjam da ce je pustiti samnom u bolnicu, ali probat cemo. i naravno ide mats. <i></i>

Najbolju prijateljicu. Tako smo se i dogovorile, ali na kraju nije tako ispalo. Rađala sam po noći i nisam ju uspjela obavijestit na vrijeme. <i></i>

Moj muzic i mama i tata u blizini.Mama ce vjerojatno htjet biti sa mnom i to mi je OK a tata ce cekat vani.Od muza starci ce vjerojatno htjet biti blizu i ne bi imala nis protiv da su bake u radjaoni.Imam fakat dobar odnos s muzevim starcima. <i></i>

Evo javljam vam se prvi put i moram vas pohvaliti. termin mi je za tri tijedna i suprug i ja smo se još napoćetku trudnoće dogovorili da će biti prisutan na porodu. Naravno kako mi se bliži taj dan D tako i moj suprug lagano gubi hra
ost. ipak nadam se da će smoći snage da bude prisutan tom posebnom i jedinstvenom događaju za nas-vjerujem da će ga to iskustvo obogatiti te još više povezati samnom i dijetetom. ab ab <i></i>

Glasala samo za buduceg tatu.<
>Nisam jos trudna, ali mi smo to lepo dogovorili i nadam se da ce nam uspjeti!!! <i></i>

Podizem topic, <
>zasto se na ovaj podforum ne pise vise?<
>Gdje ste tate?<
>Pa trebaju nam i vasha iskustva.<
>Oprostite sto uzurpiram prostor!!! <i></i>

Oba moja poroda su za mene bila posebno iskustvo,naročito mi je od velike pomoći bilo prisutsvo supruga .Predivan je to osjećaj kad odmah dobiješ bebu u naručje i podijeliš taj osjećaj sa svojim voljenim.Naravno fizički bol ostaje samo nama .U trenutcima kad sam davala napone moj suprug je govorio:slobodno se drži za moju ruku ,ma i otkini je ako treba.<
>Slatki su stvarno u tom svom strahu... <i></i>

dao Bog ako budemo imali drugo da mm bude sa mnom. Za prvo nije htio jer je panicar - sad kad znam kako je to isla bih samo s njim, i mislim da bi vise cjenio i mene i bebaca kad vidi sto sve prolazimo, ovako je sve samo prica koju eto "svaka zena-majka" prodje <
>Katarina 16.01.2005.<i></i>

Voljela bih da moj suprug može biti samnom ali mislim da je svaka žena puno hra
ija kad je sama,što mislite? <i></i>