Odbijači dohrane (spojene teme)

[mare10]

gle, nema sanse da je dozivio tri i pol godine, a da nista nije jeo

Potpis.

Bili biste često na hitnoj da tako ne jede svaki dan. Produži interval gledanja koliko pojede, na tjedan dana, vodi dnevnik i onda pogledaj, je li malo.

[ribekica]

Ja sam pročitala da probelme u jelu redovito stvori roditelj, ne namjerno naravno već u najboljej mogućoj namjeri.
Klinci kuže i manipuliraju nas stručno.. s jelom ne smije biti emocija, jelo je na stolu ponuđeno, na njmu/njoj je da proba..bar proba i ako ne želi može dole s stola..nema rasprave, ucijena, kompromisa, uopće razgovora o tome. ništa se ne daje osim vode do drugog obroka ili užine i takav će stav dovesti do prihvaćanja obroka kao nečega s čim nas neće ucijenivati ili izazvati emocijon<lno skrećanje pažnje na sebe što obožavaju raditi..samo ignore i ignore..
Djeci je za opstanak dovoljno onoliko koliko žele pojesti ako im se ponudi, govorim o 2 godišnjacima na više, apetit ima svatko drugačiji..moja je s godinu dana imala 13,5 kg jela jedno 15 dl hrane u cijelom danu i sisala..nikako da nešto pojede u količini većoj od 2-5 žličica..ali je glad zadovoljila cicom..
Nađu klinci način da ubiju glad..a ako nisu neishranjeni ili bolesni ne treba raditi frku ili osjećati nervozu jer to oni pokupe i izmanipuliraju nas.

[titirlica]

gle, nema sanse da je dozivio tri i pol godine, a da nista nije jeo

gle draga moja doživio je 3 ,5 godine jer nisam toliko luda da ga svaki dan izgladnjujem, naravno da jede ali ne ručak, večeru nego puding, čokolino, smoki, piškote, jogurte, kiflice i sl. gluposti. Jede ih zato jer nemam izbora, jednostavno je odbijao bilo što normalno pojesti na normalan način.
Sretna si jel neznaš kako to izgleda kad ne želi jesti ,zato nemoj suditi kad se nisi susrela sa tim
Moj maleni ide u vrtić i tamo su tete rekle da je to samo prolazna faza da svi oni počnu ubrzo jesti kad vide druge ..to su rekle prije dvije godine..sad više ne govore, više ga čak ni ne tjeraju da sjedne za stol sa drugom djecom jer nema smisla ..ako dvije godine sjedeći za stolom nikada nije ništa pojeo u vrtiću onda neće ni sada
Toliko od mene

[mama141705]

Moj klinjo od sad skoro 9 god.,nikad nije jeo dovoljno,tj.nikad nije bio gladan.Probali smo sve i svašta.Od ucjena do nagrada.Znali smo se hraniti po 1 h i plakati i on ija jer to dijete ništa ne pojede.Njegov obrok je bio jedno jaje s malo kruhica unutra zakamuflirano i tako sigurno pola godine.Ali nevolja je u tome što on na tezini nikad nije dobivao ,obilazili silne doktore,kupovali razne dodatke prehrani,vadili krv x puta.Ništa.Dok mi nije dop..... i uvela novo pravilo.Za stolom se sjedi dok se ne pojede ta količina iz tanjura ako treba i cijeli dan .Nema nikakvih nadomjestaka tipa čokolino ,čokolada i krokići.Ama baš ništa u čemu djeca guštaju.Kad me u suzama zamoli može li dobiti nešto slatko ja samo vratim tanjur na stol i kažem kad pojedeš ručak nema problema dobit ćeš.I vjerujte funkcionira.Naravno da sam količinu u tanjuru neprimjetno povećavala kako je on rastao.Naravno da je tu bilo svega,plakanja ,proklinjanja od strane moje svekrvice ali nisam odustajala.Kad bi otišli kod njih on bi dobivao krila i mislio da će ga bakica izvući.Ali ,nedam se ja.Ručak nam kod nje uvjek počinje u pol 2 .On i ja bi još u 5 sjedili za stolom čekajući da on pojede.Kako je vrijeme prolazilo skužio je da dok se svi igraju on je za stolom ,pa bi obrok pojeo u pola sata.Sad nekoliko godina kasnije moj sin pojede prvi, što je najbolje količinski pojede više od drugo dvoje djece.I dalje nema težinu ,ali znam da nije gladan.Evo samo za usporedbu težina moje djece od najstarijeg do najmlađeg.A 9 god 22 kg
M.7 god 25 kg i K 5 god i 22 kg.
Ako te još što zanima samo piši usavršila sam se na muljanju hrane i maltretiranju svih i svega oko sebe

[Trini]

mam141705 - moram priznati da mi je taj pristup malo previse sharp.

[mama141705]

O znam ja da to je sharp ali dijete koje ima 9 god i jedva 22 kg to je jedini izlaz jer smo sve probali.Što da ti kazem kad za u upis u školu njega nisu htjeli niti testirati jer su na prvi poglad zaključili da je on premrsav .Imao je tad 16 kg sa 6 i pol god.Pa ,to je toliko mrsavo da se vidi kroz njega A zglobovi su mu tako tanki na rukicama i nogicama da me svaki dan strah da će doći iz škole slomljene ruke.Nosi vel.6-116

[Matera_po_defaultu]

Ma, ja vjerujem da frustrira kad dijete ne jede. Ali uvijek nešto frustrira. Moj bi vola pojeo, a na vagi ni gram gore. Nećakinja niš ne jede, a pravi je bumbar. Ako je faza, proći će, mi smo bili na hruhu dva tjedna i prošlo. Ako potraje, jednostavno je riječ o djetetu koje ne jede puno. Ko moja svekrva Mene bi jedino zabrinulo ukoliko pretrage pokažu nešto ozbiljno, znam za jedan slučaj gdje je mama dobila produženje porodiljnog zbog poremećaja u prehrani, ali to je bilo stvarno dramatično.
Sigurna sam da je i s djecom kao s odraslima. Meni moš govance zapakirati u lisnato tjesto i posipat s parmezanom, polizat ću prste i tražiti još. A moja seka secira pršut, i uglavnom živi na sendvičima. Jedino kaj ja nemam frku s kolesterolom

[ronin]

sharp ili ne,da mi dijete s toliko godina ima toliko kila i ja bih bome 3 sata sjedila s njim za stolom.stoposto.

[lastavica]

mama141705, a koliko je visok tvoj maleni ? već je navršio 9 godina ili ?

[mama141705]

Evo smo se bas neki dan mjerili ima 120 cm s patikama a punih 9 u 3 mjesecu znači za koji 2 mjeseca .Sad je on naravno veći i nekako smo uspjeli da on bar jede .Kilograme i dalje ne dobiva ali bar znam ako je pojeo tanjur pun tjestenine da je sit .I uvjek mjesim neka tjesta i pravim kaloričnu hranu..A njemu je juha i lazanje najdraze jelo.Dobro ima on puno najdrazih jela sad da ne duljim..I naravno da ću biti kuč...ako to znači da će on pojesti.I nije sad da ja njemu ne dam slatkiše i ostale grickalice ali samo kad se pojeo ručak.

[latica]

jako mi je zanimljiva ova tema, mislim da treba više o tome govoriti - o dječjim navikama hranjenja mislim. po meni je to daleko složenija tema od toga jedu li oni ili ne i koje količine, puno je tu nijansi. slažem se da je roditelj tu isto jako bitna stavka, nije to samo do djeteta, ali svi mi radimo u interesu djeteta pa ako nekad i griješimo, mislim da je to s dobim namjerama u cilju, a i da nije svjesno i namjerno stvaranje problema. ali mislim da taj stres kad ti dijete ne jede kak treba, nitko ne može shvatit dok ne proživi

ja sam kao dijete odbijala hranu pa ću vam malo reći o tome, dakle iz druge perspektive. kaže mmama da je od početka bio problem da ja nešto količinski pojedem, da sam puno birala i sl od samog početka dohrane. doktorica joj je uvijek govorila da smo mi obiteljski mršaviji (fakat su mi oboje roditelja bili ko prutići u mladosti), da dok je krvna slika u redu i dok sam ja zdrava (stvarno nisam bila boležljiva) da tu nema nikakvog problema. mojoj mami je uvijek bilo žao da ja ne jedem, stvarno sam jela jako malo,, kaže da bi znala čut kak mi crijeva rade dok spavam. e sad, je li ona tu u svojoj brizi previše to hranjenje u nekom trenutku pretvorila u cirkus ili šta se dogodilo ne znam jer se toga naravno ne sjećam. ali ja se cure moje sjećam da je meni kasnije, dakle 4-5-6 godina bilo kao neka igra, ali ne zabavna, nego kao neki naučeni obrazac, da ja ne jedem dok me sto puta ne ponude i pritjeraju. kao da mi je bilo bed reć ja sam gladna, ili pojest bez natezanja jer su onda svi stalno pričali gle kolko je sad pojela, joj kolko je sad pojela, bla bla kao da je toliko pažnje bilo usmjereno na to jelo da sam ja nekako poprimila to da je ne jedem i da to tako mora bit čak i kad ja bi jela. ne znam jel me možete shvatit. ja se toga sjećam jer se sjećam kak me bilo strah kad je moj dida govorio: nemojte joj dat jest, nemoj ju tjerat, za dva dana će sama doć tražit, a ja sam mislila joj samo da me ne prestanu tjerat jer kak ću ja sama tražit to vam ja sad iskreno govorim, stvarno iskreno, nije to bilo nešto što sam ja namjerno radila da vidim da mmami bude teško, to je bilo tako naučeno, nesvjesno iako svjesno i ponavljalo se često! možda je problem i u mojoj okolini koji su svi bili iznimno brižni i treperili nadamnom i sestrom, a starije generacije su prošle djetinjstvo u kojem se nije imalo što jest pa im je bilo jako bitno da mi što više jedemo, a time i jako stresno ako mi baš ne bi jele. takvi pritisci se nesvjeno prenesu na hranjenje kao proces i formiraju odnos prema hrani, ali i prema cijelom procesu uzimanja hrane. hranjenje je dio odnosa djeteta sa skrbnikom.
činjenica je da ja i danas razmjerno malo jedem količinski u usporedbi s nekima iz moje okoline, ne volim slatko, i dalje sam mršava (i previše, nisam se uspjela ni u trudnoći udebljat ko čovjek, a poslije mi je sve samo otišlo u roku keks), ali sam i dalje zdrava, nikad nisam imala nijednu dječju bolest iako sam išla u vrtić, a uvijek sam malo jela. po pitanju kvalitete, moja mama se trudila da tu uvijek bude zdrave hrane daleko više nego drugog, zapravo nikad ja nisam volila ni slatkiše ni ništa drugo, jednostavno sam jako malo jela.

sad kad ja imam sina od 18 mjeseci, ja se od početka dohrane trudim da ne ponovim njezinu "grešku" i napraim od jela cirkus. imali smo svojih faza, ali jedno sam uvijek pazila - da ga nikad ne natrpavam u stilu: ajde još jednu žlicu - ako hoće hoće, kad neće neće, češće ga kasnije ponudim s nečim i onda opet u konačnici pojede više. ali bilo je dana da poludim jer ništa nije ručao, a ja sam nudila tri ručaka. cure su mi tu pomogle da se opametim i da se probam malo opustit, štrajk je vjerovali ili ne prošao kako je i došao nakon nekih mjesec dana. on od početka jede za stolom, jede zdravo, ako nekad ne pojede ručak, zamjena je jogurt i kruh ili npr. banana, nema slatkiša - ne družim ih u kući, ne nudim mu i jednostavno ih nema. u usporedbi s nekima njegove dobi on jede malo, u usporedbi s drugima, jede puno, to je individualno. ali je hdb zdrav, lijepo napreduje, taman je - nije ni buckast ni mršav, jako je aktivan i kad jede lijepo zine, žvače i guta od početka... i dalje ga mi hranimo, iako on voli nekad sam brljavit po tanjuru, igra se dok jede, lista slikovnicu za stolom ili slaže kocke ili nešto slično, ali nemam dojam da on jede nesvjesno jer kad je sit, više neće i nema tjeranja. nekad sam dođe u kuhinju i pokazuje na hladnjak kad je gladan, nekad neće ništa od ručka primirisat. ali ja se ne mogu otet tom dojmu da je sve nekako krenulo na bolje kad sam se ja opustila. cure su mi rekle, ako neće ručat, nek ide spavat, ručat će to isto kad se probudi, ja nisam imala snage pustit ga gladnog na spavanje, meni je bilo prežao, bila sam sva jadna. nudila sam svašta, ali sve zdrave varijante, ne slatkiše. i stvarno je s vremenom znao ručat to isto kad se probudi i sve se vratilo u normalu. tek kad sam pustila stvari iz ruku, zapravo sam ih opet počela kontrolirat na neki način.
ali nije to lako kad neće jest, stvarno nije, samo eto, mislim da treba sagledat i cijelu sliku - obitelj, mama, tata, braća i sestre, obiteljske navike, ličnost i sl, a onda tek i to kakav odnos dijete ima prema hrani. nema recepta - silit ga ili ne silit, varat, ucjenjivat i sl. svatko nađe svoj put!
sorry što sam odužila

[ronin]

Evo smo se bas neki dan mjerili ima 120 cm s patikama a punih 9 u 3 mjesecu znači za koji 2 mjeseca .

znači 22 kile na 120 cm...pa cijeli ti je sitniji?
moj najstariji,koji je za razliku od mlađeg sina i kćeri,baš ono mršavko ima punih 8 godina,140 cm i jedva jedvice 30 kila.luda sam više od te njegove mršavosti...izgleda kao da je bio u logoru.svako rebro mu se vidi,svaki kralješak,ramena štrče van,katastrofa!

što je najgore,pojede on svaki obrok koji pred njega stavim.i sendvič između,i stalno jede voće,pa pahuljice poslije večere...i izgleda kao da je iz Bijafre.

kako udebljati dijete?

[ivana7997]

ronin, zasto bi ga debljala? 30 kg na 140 cm nije uopce lose

i mojemu se jakovu vidi svaki misic pod kozom, nema ni grama sala, a ne treba ni imati. ne znam tocne mjere, ali visok je oko 140, a ima dvadesetak kg, dakle slicno kao tvoj.
baka kuka da je mrsav i da nista ne jede. kao i za starijega

[Trini]

Moja curica od tri godine ima 11 kg! Sva je sitna, stalno pratimo krivulju rasta (i debljanja ), stalno je na donjim granicama.

Nije neki jelac, ali je hvala dragom Bogu zdrava, i ja se uopce ne uzrujavam.

Edit: latice, lijepi post ! Tocno si na tragu mojih razmisljanja. I ja sam pristasa toga da se dijete ne sili pod svaku cijenu. Imala sam u zivotu par faza i ja sama i to kao cura i kasnije, kao odrasla osoba, kad nisam nista mogla staviti u usta (eh, sto mi sad ne dodje jedna takva pa da skinem ove kg viska ) ... i uvijek se toga sjetim kad vidim da se dijete forsira da pojede nesto na silu.

[ronin]

ronin, zasto bi ga debljala? 30 kg na 140 cm nije uopce lose

ma sve mi ga je muka gledati kad se skine.zdrav je, nikad nije bolestan,al ružno izgledaju te kosti što strše na sve strane

a index mase mu je pothranjenost

recimo,mlađi super izgleda...na 128 visine taj šestogodišnjak ima 25-26 kila.isto nema viška na njemu,al sve je i popunjeno gdje treba(doduše,taj je i vječito gladan)

[mama141705]

Evo isto kao i kod Ronin...on sad tj. zadnje 2 godine jede baš sve što mu staviš na stol i ono izmedju obroka.Ali kg. nikako gore da idu.Nikad nije bolestan ,hvala bogu ali svaka koščica na tjelu strši.Katastrofa.Pomirila sam se s tim da će polako dobivati na težini ali se nisam pomirila s tim da mi ne jede.Npr. brat koji je od njega mlađi 4 god.nosi istu veličinu kao i on ,ima isto kg a uopće nije neki bucko ,nego normalne tezine.

[Matera_po_defaultu]

A tak je i nama, samo što još nema godinu dana. Nema što ne bi pojeo, a izgleda ko da ga izgladnjujem Baby salo je nama nepoznat pojam.
Počela sam se lagano miriti s tim, i fakat ne likujem, ali mi je drago vidjeti da ima još koščatih

[angel]

Ja sam pročitala da probelme u jelu redovito stvori roditelj, ne namjerno naravno već u najboljej mogućoj namjeri.
Klinci kuže i manipuliraju nas stručno.. s jelom ne smije biti emocija, jelo je na stolu ponuđeno, na njmu/njoj je da proba..bar proba i ako ne želi može dole s stola..nema rasprave, ucijena, kompromisa, uopće razgovora o tome. ništa se ne daje osim vode do drugog obroka ili užine i takav će stav dovesti do prihvaćanja obroka kao nečega s čim nas neće ucijenivati ili izazvati emocijon<lno skrećanje pažnje na sebe što obožavaju raditi..samo ignore i ignore..
Djeci je za opstanak dovoljno onoliko koliko žele pojesti ako im se ponudi, govorim o 2 godišnjacima na više, apetit ima svatko drugačiji..moja je s godinu dana imala 13,5 kg jela jedno 15 dl hrane u cijelom danu i sisala..nikako da nešto pojede u količini većoj od 2-5 žličica..ali je glad zadovoljila cicom..
Nađu klinci način da ubiju glad..a ako nisu neishranjeni ili bolesni ne treba raditi frku ili osjećati nervozu jer to oni pokupe i izmanipuliraju nas.

Baš tako probleme kao prvo stvore roditelji još k tome ako je dijete nejelica onda tu nastane veeeliki problem.
Ja sam i sama nejelica i znam koliko sam imala neugodnih situacija u djetinjstvu a i kasnije što se tiče moga jela.Kad sam rodila prvu curicu e rekla sam "ona će dobro da jede" Možda i bi ali mislim da sam ja veliku grešku napravila.Počeli smo sa papicama prije već je navršila pola godine,mala je odbijala svaku žlicu a ja sam bila uporna.Plakala sam od muke što ne jede a nisam vidila da moje dijete još nije bilo spremno na žlicu . Tek sada vidim da sam griješila,sedam godina kasnije. Koliko je mala odbijala svaku žlicu tako sam ja bila upornija misleći da će oboliti od gladi.Sjedili bi za jelom i više od sat vremena.Tu je bila i sveki koja je uvijek govorila da je mršava,da treba da bolje da jede...a ja sam i bez nje muku mučila.još jedna greška koju sam dopustila je što sam sveki dala da malenu zabavlja puno puta dok jede.Tako da je mala očekivala/tražila svaki put neke igračke dok se hrani,i nije to bila jedna igračka,to je bila hrpa igračaka Kad je malena imala tri godine krenula je u vrtić,tamo jednostavno nije htjela da ide jer ne želi da jede.Ostala je uz nagovor da ne mora jesti već samo da sjedi sa njima za stolom za ručkom a ja dolazim po nju čim ručak završi.Tako je i bilo jedno vrijeme pa sam joj rekla da može da jede ako je gladna i u vrtiću a ja svakako dolazim po nju brzo.Zavolila je vrtić i htjela je cijeli dan da bude tamo ali ja sam rekla da ne može biti tamo ako ništa ne jede.Tada je popustila i počela u vrtiću da jede.Nije to bilo neko jelo s voljom,puno je birala,pokušavala se izvući ali nije imala izbora..
Sada joj je skoro osam godina,ona pojede i više već ja ali to jelo traje li traje. Nikako ne osjeti tu hranu,ne uživa u njoj ali eto jede... sada ima 128 cm i 27 kila,meni dobro izgleda i nije boležljiva.
Da se razumijemo nikad joj nisam nudila grickalice,slatkiše i ta čuda.Tek tamo oko njene četvrte godine sam joj poslije obroka nudila čokoladu(nije sve vrste htjela,već određene )

Znam da sam sama kriva za puno mojih i njezinih suza i baš mi je žao što sam je toliko forsirala a htjela sam joj samo najbolje.
Mlađoj curici će brzo pola godine i ne žuri nam se nigdje,nećemo žuriti i nećemo ništa forsirati.Nadam se da ovaj put budem imala bolji stav...na greškama se uči...

[ZacKa]

Moj je imao 9kg s godinu dana, znači mršavko,
ok jeo je sve, do 5g. je bio mršav, nisam ga nikad tjerala da jede,
ako neće ručak bude poslije, stvarno se time ne zamaram,
ali je isto do neke 3g. izvoljevao, jednostavno tražio
pažnju kod jela. Pa sad bi ovo pa sad neće ovo pa sad ono....

Nisam gubila živce niti padala na te fore.
Ljudi moji kad se počeo debljati iza 5g,
sad ga tjeram od stola , što taj može pojesti. Ima 140cm i 4o kg.
Ali jede stvarno sve, tone voća, sve povrće, ma sve.

A curka je od rođenja bez sala dan danas, jede po male količine,
s njom sam se još manje zamarala, taman je po kilaži, ali
ta bi živjela na kruhu, krumpiru, nuteli, slatkom i kile ju ne idu
za razliku od sina koji uopće ne jede kruh a niti slatko baš a deblja se naočigled.
I bavi se više sa sportom nego ona.

Tak da dosta toga ovisi i o građi, genima, na nekog se kile ljepe kako god
se zdravo hranio a netko može sve nezdravo i što deblja pojesti
a da opet ostane ko maneken.

Ako je dijete zdravo kako god izgledao nije bitno, samo da je zdrav.
I nemojte ih siliti. Ručak je na stolu, hoće hoće, neće neće, bude poslije
isto to pa makar i kelj navečer u 20h. pa će ipak posustati nakon
nekog perioda kad vidi da se ne radi tolika predstava oko tog jela ....

[latica]

cure što se tiče pothranjenosti, ja sam uuuuuuuuvijek bila u toj kategoriji po mjerama, čak i na prvom sistematskom kad sam počela radit. tu sam već popizdila kad je doktor rekao: vi ste pothranjeni, natjerala sam ga da me ponovo izvaže i izmjeri jer sam ja bila sva sretna kak sam se popunila i eto bilo je ipak na granici. njegov je savjet bio iznimno mudar: pojedite hmaburger
a već sam napisala stvarno nisam nikada bila ni boležljiva, ni anemična ni slično, a vrlo vrlo aktivna. treba prihvatit da neki od nas jednostavno manje jedu i da im se manje prima. dođemo svi valjda u godine kad to postane prednost ja ih još čekam!
uglavno, svakom djetetu treba druga mjera, samo je treba naći!

[Matera_po_defaultu]

I nemojte ih siliti. Ručak je na stolu, hoće hoće, neće neće, bude poslije
isto to pa makar i kelj navečer u 20h. pa će ipak posustati nakon
nekog perioda kad vidi da se ne radi tolika predstava oko tog jela ....

Veli meni stari da su i s nama ovako. Pa ga ja pitam, pa koliko smo godina imali. Naravno, nema pojma.
Jer ne znam mogu lli to isfurati s jednogodišnjakom. Ako mi prođe 7 sati od kad je zadnji put jeo, nemrem a ne šiziti i pokušat mu ugurati nekaj u usta

[Jabučica]

ipak mislim, ili u mom slučaju konkretno znam, da gladovanje ne pomaže. Samo bude nervozan jako, počne plakati i onda opet jede samo što voli.

najbitnije je da je zdrav, da napreduje, a to sa nerviranjem...šta da radim....ne mogu si pomoći....

[titirlica]

ipak mislim, ili u mom slučaju konkretno znam, da gladovanje ne pomaže. Samo bude nervozan jako, počne plakati i onda opet jede samo što voli.

najbitnije je da je zdrav, da napreduje, a to sa nerviranjem...šta da radim....ne mogu si pomoći....

potpis, gladovanje definitivno ne pomaže, barem ne kod manjih klinaca nakraju uvijek bude po njegovom

[ivana7997]

naravno, ako problem s hranom vec postoji, nece se rijesiti u jedno popodne sjedenjem pokraj hladnog variva od kelja

[Trini]

Ne moze se taj pristup primijeniti uopce na malce .

Ali garantiram da od 100 jela postoji barem nekoliko koja ce pojesti. Pa se onda ta jela kuhaju malo cesce. Ja sam dosta dugo kuhala jedno za nas i mladjeg koji nije imao problema s prehranom, i drugo jelo za starijeg koji nije jeo 90% normalnog jelovnika.

Sto se vrsi veci pritisak, problemi postaju gori.

Iskreno, ovo "ako neces za rucak dobit ces za veceru" po mojem iskustvu pocne paliti tek negdje kad krenu u skolu.

[ciccobella]

I ja imam jednu malu ne papalicu
Ima 3,5 godine i već 2 godine ne jede skoro ništa.
Prehrana joj se svodi na bočicu čokolina, puru, jogurt i juhu
Znači da upoće ne jede ni voće, ni, povrće, ni meso
Borimo se i svašta smo probali i mi kući i u vrtiću, al nju ne možeš prisiliti ni nagovoriti da pojede nešto drugo.
Ako je tjeram da proba, ona odmah povrati.
Tako da sad u dogovoru s pedijatrom, ništa ne forsiramo. Ponudimo i ako neće-neće.
Stalno pije neke vitamine... Trenutno Somatol + željezo.
A naravno da bi jela čokolade i smokija , al to je svedeno na minimum, eventualno dobije dobre slatkiše tipa monte, milk schnitte i sl.

[Matera_po_defaultu]

Nama je forsiranje izazvalo totalni protest što se hrane tiče. A padao je na kilaži, a ja sam bila u panici. I kad je vidio žlicu, doslovce bi dobio slom živaca. Kod mene je bio problem što sam se slijepo držala nekakvih preporuka za obroke. Ono, doručak, pa voće, pa ručak, pa međuobrok, pa večera. I onda sam izbacila međuobroke. Na zgražanje svih, ima doručak, ručak i večeru. Trebala su mu dva, tri tjedna da se ponovo sprijatelji sa žlicom Između obroka zna proći po 5, 6 sati ali jede sve, jede s guštom, i želi jesti sam. Meni je to napredak

[Lilien]

Moj će sad 11mj i isto neće uvijek da jede. Samo ja ne odustajem kad on maše da neće jer po tome nikad ne bi jeo niti bi prihvatio dohranu. Sad već iz iskustva znam da na prve tri žličice on maše glavom da neće ili nekad plače ali ja mu ipak uguram hranu u usta na prevaru. Kupili smo različite dječje žličice s kojekakvim figuricama pa se onda igra s njima i tak u igri mu uguram hranu u usta ili nekad tata glumi klauna a ja šopam hranom, a nekad mi se sve to neda pa povisim ton i sama otvorim usta i stavim mu hranu u usta i nakon tri, najviše četiri žličice nema više ni odbijanja ni plakanja. Jede ko da odbijanja nije ni bilo. I svaku kašicu pojede do kraja. Sad smo na tri kašice obavezno. I još dvije ovisno o tome koliko mu se sviđa. Znam da će neki reći da je to neprihvatljivo i da se ne smije djeci nešto na silu, ali mislim da mu time ništa ne štetim jer jesti mora, a premali je da bi naučio i zato hvala Bogu ima roditelje da ga oni usmjeravaju, određuju pravila i granice. Nisam za to da se djetetu sve pusti na volju i da nikad ne bi smjelo plakati.
Svojedobno sam hodala u Vrapče na praksu i tamo sam slušala o djeci kojima je već s šest godina, nekima i tri dijagnosticirana anoreksija. Mišljenja sam da tu s roditeljima nešt ne štima, a ne s djecom. Kužim da curice i dečki u pubertetu broje kalorije i hoće izgledat lo na plakatu, ali brate mili neki s tri godine ni ne pričaju a ne da imaju anoreksiju tak da kod mene nema natezanja oko hrane. Jesti se mora. Kako god.
Htela sam te još pitati jel mu miksaš hranu ili mu kupuješ one skroz miksane kašice ili ste prešli na hranu u komadičima? Znam da je mom Emiju bilo jako teško preč na ove kašice od 8mj i 10mj. Ne da nije htio jesti, imo je već i sedam zubica, nego mu se jadnostavno to zagrcalo ili ga tjeralo na povračanje pa je zbog toga odbijao hranu. Čim bi istu kašicu dodatno smiksala, on bi je bez problema pojeo.

[Matera_po_defaultu]

Evo i mene
Baš sam se neki dan hvalila na nekom drugom topicu kako mi mali sve jede, i preko noći mi se situacija okrenula. Tak mi i treba kad sam hvalisava babetina
Naime, F je stvarno svejed. Za tjedan dana će godinu dana, nikako smo s kilažom, ali klopao je ko lud. Imala sam s njim sreće jer je tamanio i voće i povrće, nikad čokolino, nikad puding, milk šnite i ostala ekipa. E sad, čopila ga je neka poluprehlada, nije kurio ali je nos začepljen stalno. I bojkot hrane. Štrajk samo takav. Pa sam prvo mislila da je zbog nosića. Pa je sad nosić ok, ali i dalje neće jesti. Zapravo, više brlja nego kaj jede. Prije je onako zijevao kad bi vidio žlicu, a sad gnjavi li ga gnjavi. Čak sam pokleknula i kupila čokolino ali i s tim nula bodova. Jedino jogurt prolazi.
Ima tko kakvih ideja?

[Krumpirić]

ako je imao prehladicu, pogledaj jeli krenio i koji zubo, oće ih to otjerat od hrane.