Mame i bebe forum

Evo od predstavljanja se nisam javila, vikend je bio stvarno naporan a jučer smo se nakon vikenda uhodavali pa eto me sad.
Meni je dojenje jedno prekrasno iskustvo koje sad još uvijek traje. Mala moja školarka ( 02.12.2000. ) je cicala do 13 mj a cicala bi još i dulje da nisam počela raditi ( trgovina, inventure i sl. ) pa je prestala postupno. Ali sa njom je to bilo super, uživala ona uživala ja. Kako nismo drugo planirali meni je bilo žao tog dojenja, to mi je falilo. I onda se desilo drugo
Ali eto problema odmah na početku. Ja sam si mislila, ma nema frke sa dojenjem, pa sve to znam, imam volju i sl. Ali nije bilo baš tako lako. Odmah u bolnici smo se razbolili pa su nas odvojili na nekoliko dana. Naravno, dobila sam mastitis, pa je muž u nedjelju prošao pola grada da nađe Aventovu izdajalicu ( nisam ju imala od male jer nam nije trebala ) kak bi to riješila. Ali nisam se dala. Bez obzira kaj su ga hranili na bočicu krenuli smo sa dojenjem. I htio je ali je to uvijek trajalo svega nekoliko min. Meni je to bio šok jer je mala uvijek barem 10-15 min cicala a on jedva 5. Koma. Ali mali ( 03.11.2006. ) je svo vrijeme dobro napredovao i papao samo cicu tak da sam se opustila nakon nekog vremena. Sada cica samo od 19 - 8. To su cca 4 - 5 podoja i uopće mi ne smetaju po noći. Kroz dan bi se on igrao sa cicom a kak ipak mislim raditi tj. naći posao neću ga kroz dan dojiti. Onda me sa dva mj uspio ugristi tak da sam morala i one šeširiće za bradavice kupiti kak bi i dalje mogao cicati dok to ne prođe. Pa je sa tri mj završio u bolnici na tj dana radi urino infekta . I tu se nismo predali bez obzira kaj je u to vrijeme vladala gripa pa sam smijela dolaziti samo na podoje vrlo kratko. Tad sam bila konkurencija Dukatu i sl. koliko sam se izdajala
Uglavnom, nije nam bilo lako ali nismo odustali niti smo ikad pomislili na to
Smatram da se ne treba opterećivati sa ml, količinom i sl. jer ako je beba dobro, ak napreduje, ak je zdrava nema potrebe razbijati glavu sa brojkama. Jer bebe sve to osjete a nije dobro da osjete zabrinutost.
Tak barem ja mislim. I od kad sam prestala brinuto o minutaži dojenja sve je bolje, bez obzira koliko ja volim dojenje i koliko bi željela da traje dulje...
Pozdrav svim dojiljama i bivšim i sadašnjim i budućim. Dojite puno i dugo.

čestitam na upornosti i hvala što si svoje iskustvo podijelila sa nama.

lijepa prica

Svaka čast.....

Slazem se s tobom- ni ja ne gledam na sat dok dojim.

Evo da se još malo osvrnem na dojenje.
Jučer mi je mali počeo šmrcati ( valjda ova promjena vremena ) i kak ga stalno maltretiram sa pumpicom za nos tak sam mu ponudila cicati i kroz dan da ga smirim. Naravno da je prihvatio :papica miš mali. Eto, sad smo opet na cicanju i kroz dan i po noći i već mu je bolje danas.
Htjedoh reći da se uvijek može početi ponovo jer je to kao ponuda i potražnja. I da ne zaboravim moju kumu, da nije bilo nje sa malom bi odustala nakon dva mjeseca tj. prvi put kad je došlo do toga da maloj treba više mlijeka nego što sam imala ali sam ju stavljala češće i nakon dva dana je došlo mlijeka koliko je trebala. Super je kad imate podršku.

Leonarda 02.12.2000
Rene 03.11.2006

Evo pročitavši ovu priču došla mi želja da i ja ispričam svoje iskustvo sa dojenjem.
05/02/2007 ponedjeljak bila sam na carskom i taj i pola sljedećeg dana sam bila na intenzivnoj i tamo nismo dojile.
Meni je mlijeko tek došlo treći dan navečer(srijeda), a kako me sve bolilo od carskog, prvorotka, puno sam čitala o dojenju, ali kad sam to trebala provesti u stvarnosti, totalno sam bila izgubljena, a u Merkuru se baš i nisu previše trudili da nam objasne, sve nešto šturo i nabrzaka.Tako da sam tek nakon dva dana počela dojiti svog malog, najdražeg R i još ga dan danas dojim.
Prva dva mjeseca bilo je pakleno teško, visio je na meni po cijele dane, povukao bi par puta i onda zaspao, ja ga hoću staviti kraj mene da odspavamo, a on u plač i onda ga ja opet vratim na cicu i tako po cijele dane i noći praktički bez prestanka.
Jednom je bio 6sati u komadu na meni.
Često je znao plakati i nisam znala šta da radim, a mene su bradavice jako boljele dok nisam saznala za Purelan kremicu i počela njom mazati, tako da sam mu dodavala uz dojenje adaptirano.
To je tako trajalo mjesec i 3 tjedna, sto puta sam bila na rubu da ne mogu više, ali nakon dugotrajne upornosti došao je uspjeh koji mi je jedan od najboljih osjećaja u životu, dojiti tako malo stvorenjce i ta blizina i bliskost se ne mogu mjeriti sa nićim!
I imala sam veliku potporu od cura sa rodinog sos telefona za dojenje i stvarno bila jakooooo uporna!
Eto moje priče!
Držim fige svim budućim mamama da uspiju i da uživaju u dojenju sa svojim slatkišima!

paws, bas mi je drago da si uspjela

NatasaM... je napisao/la:paws, bas mi je drago da si uspjela

Svaki put kad se sjetim koliko sam bila uporna, shvatim da se ustvari u životu sve može, samo je bitna upornost!
A što se tiće ovog uspjeha u dojenju, stvarno sam bez lažne skromnosti ponosna na to!
I presretna što sam iskusila to prekrasno iskustvo!

paws, svaka čast na uspjehu tako treba.
potpuno te kužim, dojenje je nešto prekrasno, ta blizina, taj osjećaj, neopisivo. Sve mi žao kaj znam da neću još dugo dojit, mislim trajat će koliko bude mali htio :papica , ja se nadam barem još pola godine ali i to mi je malo. Jer kad se osvrnem ovih 11 mj je proletilo....

kod prvog djeteta nisam ni znala što zapravo znači dojenje.Stalno je plakao, non stop visio na cici, ali kao da ništa nije jeo.Budio se svakih 15min, taman je zaspao, i evo ga za par minuta. Naravno, nitko se ni u bolnici, a bome ni doma (patronažna) nije pobrinuo da nam pokaže kako se to radi. A sa drugim djetetom nisam imala nikakvih problema. Iako je nisam dojila prvih 3dana jer je bila u inkubatoru, čim sam dobila mogućnost da je dojim, nisam oklijevala, nadala sam se da ovaj puta ćemo uspjeti. I JESMO ;-) ! Makar su je hranili na bočicu kad su je izvadili iz inkubatora, bila sam jako iznenađena što je mala bez ikakvih problema prihvatila cicu, i kaj je najbolje, više nije htjela jesti na bocu, već ju je sestra vodila k meni kad je bilo vrijeme jela! Tako sam bila ponosna Bilo mi je jako žao žena koje nisu mogle dojiti svoju djecu, jer su propustile jedno od najljepših razdoblja u svome životu-povezanost sa svojim djetetom.Povezanost koja se ne može opisati nikakvim riječima.

mama silvija, bas mi je drago da te prvo tesko iskustvo nije obeshrabrilo za drugi put

tako je lijepo cut da su mame uporne u dojenju. svaka cast cure!
ako bi jos i mogle nesto objasniti jednoj upornoj mami oko dojenja..
moj maleni (5.5 mjeseci) je poceo gubit na kilazi, pa samo poceli s mrkvicom, i 50 ml adaptiranog nakon podoja. odlucna u tome da pokusam izbacit adaptirano, pocela sam se izdajati nakon svakog podoja, i smanjila sam kolicinu praha u tih 50 ml vode. za sada sam zadovoljna. sinoc sam se odlucila izdojiti usred noci. maloga sam nahranila u 21:30. (inace ga od 2. mjeseca ne hranim po noci jer spava cijelu noc). u 1 sam navila budilicu, i na moju veliku zalost, idojila jedva 4 kapi. to mi nije jasno, jer kad je na prsima, on guta dobrih 8-10 minuta. je li moze biti da, s obzirom da jako dugo ne dojim po noci, su mi se prsi tako i nastimale, da se jednostavno ne pune u sred noci kad on ne jede? jer ujutro, oko 6-7 ima puno mlijeka. ima li koja kakvo objasnjenje?

ima vrlo jednostavno objasnjenje, izdajalicom je tesko postici refleks otpustanja, nema bolje izdajalice od bebe. i umor cini svoje.


ovo sa smanjivanjem kolicine praha adaptiranog se ne preporucuje. ako si sigurna da mozes smanjivati kolicinu adaptiranog, smanjuj svaki dan po malo, svaka tri dana za trecinu otprilike, ali nemoj mijenjati omjere

jesi li procitala onaj tekst s rode o relaktaciji?

Ima i tekst o ocekivanjima oko izdajanja, mozes i to procitati.

ivana7997 je napisao/la:i

ovo sa smanjivanjem kolicine praha adaptiranog se ne preporucuje. ako si sigurna da mozes smanjivati kolicinu adaptiranog, smanjuj svaki dan po malo, svaka tri dana za trecinu otprilike, ali nemoj mijenjati omjere

racunam s time da bi trebao piti nesto vode, obzirom da papa kasice. vodu nece niposto, ni na koji nacin. i tako namjeravam smanjiti kolicinu adaptiranog, pa sam mislila da bi ovo bio najbolji nacin. na kutiji pise da ako se stavi premalo, dijete moze ostati gladno (a i tako mi je cilj smanjiti kolicinu adap.), a ako se stavi previse, moze dehidrirati. to niposto ne bi ucinila.

adaptirano radis prema uputama - ni vise ni manje
ali polako smanjujes njegovu kolicinu na nacin na koji sam ti opisala

ako pije tvoje mlijeko, bez obzira na dohranu voda mu ne treba, samo mu poslije obroka daj da posisa koliko hoce

des, ne kužim se u adaptirana jer nisam nikad ja davala svojima ( za bolnice - ah, jesu kad me nije bilo ili im nisam ostavila dovoljno svog mlijeka ) ali za izdajanje ti mogu sa sigurnošću reći da su ti se cice navikle da po noći ne dojiš i da tad ne trebaš mlijeka.
ali to ti je lako riješiti - nekoliko noći za redom se budi i izdajaj i vidjet ćeš da nakon 2 - 3 noći će ti doći mlijeka, samo moraš se izdajati još nekoliko minuta i kad ti više ništa ne ide. tim daješ organizmu znak da trebaš mlijeka i on će brzo skužit i počet sa proizvodnjom. to ti je tak laički objašnjeno.
e sad, pitanje je da li ti želiš opet kroz noć dojiti.
meni je to super, ja baš uživam u tom noćnom dojenju jer je mali tad jako opušten ( naravno jer spava ) i cica i :papica do mile volje. njemu se kroz dan uvijek nekud žuri pa nema vremena cicat dugo svega po 3-5 min.
to sam ja i moje mišljenje a znam mnoge koji ne žele po noći dojit jer ne žele naviknut dijete na tekućinu kroz noć. mada smatram da nije to razlog da kasnije djeca traže piti po noći. recimo moja kćer je do 13mj cicala i uvijek i po noći po nekoliko puta ( da li za :papica ili da se umiri nije bitno ) ali kad je prestala nikad nismo krenuli sa sokićima, mlijekom, vodom i sl. po noći. tak ni dan danas. jest da nas danas budi jer priča u snu ali to je već druga priča...
des, želim ti reći da ako želiš povećati količinu mlijeka koje ti papa moraš ga ćešće stavljati na cicu i kad ne traži i kad traži. ja ti svog malog znam u noći, i ak se ne probudi a vidim da će mi cica puknut, uzmem k sebi i dam mu papati. nikad nije odbio a dalje bi spavao ko beba kao i ja
upornost i samo upornost

hvala na opsirnom opisu izdajam se ja na prazno svaki put nakon podoja. a u sred noci ne znam ko mi glavu nosi, tako da sam bila presretna kad je uhvatio noc, jer dok sam ga dojila po noci, oboje bi zaspali i bog te pitaj koliko bi tako spavali. nisam ti ja bas neki nocni tip. da si me samo vidjela sinoc dok sam se izdajala. mogla sam dobit glavnu ulogu u kakvom hororu...

mama silvija je napisao/la:Naravno, nitko se ni u bolnici, a bome ni doma (patronažna) nije pobrinuo da nam pokaže kako se to radi.

A o patronažnoj da ne pričam, kad sam joj ja ispričala da mi stalno visi na cici i da mu povremeno dam adaptirano, ona je rekla na to pa dobro ako nemreš nemreš, nemoj se mučiti, daj mu adaptirano i kraj priče.
Ma te patronažne su koma, meni nije niš pomogla, da nije bilo foruma i interneta bila bi totalni tutlek

paws, ja ti do nedavno uopće nisam imala lomp. ja sam sve to pokušala raditi sama, po nekom majčinskom osjećaju. I zato velim da je nepogrešiv, samo mi je jako žao što s Filipom nisam bila upornija, al tak mi ga je bilo žao koliko je plakal..........

mama Silvija pa ti si mi imenjakinja , a je malo OT, sory!

Drugo iskustvo nije ni nalik prvom iskustvu. Stefan je do 3 meseca za jedan obrok jednu siku, Milan jos u bolnici jedan obrok obe sike ili katastrofalna deracina.

Stefan nikad nije bljuckao nakon obroka, Milan to svako malo, pa sam se prestravljivala da li je sve ok, zasto povraca...on jednostavno pojede previse i bljucne visak i onda moze spavati.

Milan jako tesko podrigne, sa Stefanom je to islo za cas.

Ja imam puno mleka i jak let down, Stefan se sa tim borio i nikad nije pustio bradavicu za vreme podoja, ovaj protestvuje, pusti, pa uhvati, pa kad naidje jace mleko pusti i place... i tako se borimo kroz podoj, i to mi je sasvim novo, ali nadam se da cemo porasti i prevladati ove pocetne probleme i dugo i sretno dojiti. Drzite nam palceve.

Hej, paws, ne bi nikad rekla
malo nas je ostalo....... he, he.Sorry svima, malo sam to ubacila u krivi topic.

Stefanova_mama je napisao/la:Ja imam puno mleka i jak let down, Stefan se sa tim borio i nikad nije pustio bradavicu za vreme podoja, ovaj protestvuje, pusti, pa uhvati, pa kad naidje jace mleko pusti i place...
Drzite nam palceve.

Držim fige, samo budite uporni i sve će doći na svoje

Zanimljivo mi je kako je moj R od nekih 6mjeseci počeo izbacivati cicu u sred let down-a pa bi ju opet primio, čudno mi je da mu nije pasao let down pošto onda stvarno mora ulagati minimalno truda.
I naravno tada bi ga mlijekeco cijelog zašpricalo!

I moj L. se jako ljutio kada bi mu mlikeko jako nadolazilo, srecom to je trajalo samo prvih mjesec dana, poslije se naviknuo...

stefanova mama, postoje neke metode kojima se to moze ublaziti, npr da malo izdojis prije podoja, da prvi let down prodje, ili da ga maknes s dojke kad mlijeko navali, pa izdojis to u gazu ili jastucic pa mu opet das. ili da ga postavis tako da je iznad dojke, a ne dojka iznad njega, ako me kuzis...

Ili da obaviš tuširanje prije podoja.....pogotovo prvog jutarnjeg....ja sam to radila, inače ništa od hranjenja kako su tvrde bile.