Mame i bebe forum

ja dojim svog klinca dvije godine i 12 dana.
Prvih 7,5 mjeseci mu je to bila jedina hrana jer nije baš prihvatio dohranu, pa smo je odgodili dok nije navršio 8 mjeseci. sa godinu i pol to je bilo samo navećer i ujutro, a sad je samo za uspavljivanje navečer i po npoći.
Problem je u tome što ja NE MOGU VIŠE.
Prsa me bole od natezanja koje nekad traje po sat vremena u komadu, nisam dvije gosine prespavala noć, nitko osim mene ga ne može navečer uspavat jer on samo vrišti cica, cica... Probala sam ga ignorirat, ali on je uporniji.
Ne cica zbog gladi jer jede relativno normalno, pije preko dana i mlijeko iz tetrapaka.
Nikad nije htio ni dudu ni bočicu pa to ne može biti alternativa.
Moram još reći da se za dnevno spavanje najnormalnije uspava na rukama ili u krevetu bez cice, a bez problema spava i u vrtiću.

Molim savjet iskusnijih, jer ja sam stvarno na izmaku snaga i volje. obožavam ga, ali stvarno

moram reć odma da znam da je to samo navika, ali stvarno trebam pomoć da ju prekinem.

Moram još reći da se za dnevno spavanje najnormalnije uspava na rukama

za dvogodišnjaka uspavljivanje na rukama ne spada pod "najnormalnije". ako želiš skroz prekinuti dojenje, budi uporna. legni pored njega sva zakopčana i ne popuštaj. neće vrištati do jutra. ako nije ostavljen sam, neće imati traume od plakanja.

mazilica ja ti nemam savjeta jer je kod nas po noci bilo vise manje isto kao kod tebe, samo ti saljem
A s dvije i pol godine je presla i tu stepenicu u sazrijevanju, prespavala je noć i onda je to kroz neko vrijeme postalo pravilo, a ne iznimka. Naravno time vise nije bilo i nocnih dojenja.

bas neki dan citam topic na rodi i pitanje mamama koje su dojile barem tri godine koje im je razdoblje bilo najteze, i to je uglavnom ovo u kojem ste vi sad.

i meni je bilo tako u toj dobi. katkad bas jako nemoguce, jer je dojio samo na jednoj strani, i katkad bi ta jadna cica dobila ragade od cijele noci u zubicima, a nije bilo alternative, nije se imala kad odmoriti. sjecam se osjecaja, kao da stavljam cicu u ono elektricno siljilo, tako me boljelo. a nisam bila spremna na prestanak koji bi znacio njegovo neutjesno plakanje. nisam ni pokusala, nije bilo sanse da ignoriram njegov plac.
a usto, tu je i taj osjecaj da sam mozda sebicna, jer mu zelim uzeti ono sto mu je najdraze, zbog sebe. pa starh da ce mu to uzrokovati grde traume, pa da ce vise pobolijevati i sl

dok nisam shvatila da imam pravo na to, pravo na kraj, da je to dojenje jednako moje kao i njegovo. ako je bilo kome dosta, dosta je. i to je fer. jako fer.

kad to shvatis, kad odlucis da nema vise i da ces to provesti, onda ces naci nacina. mogu ti pomoci oni savjeti tipa 'ne nudi - ne odbij' i sl, ali samo da nadjes nesto sto ce biti prilagodljivo iskljucivo vasoj situaciji jer je, ma kako slicno izgledalo, svako dojenje prica za sebe, i svaki odnos izmedju mame i velikog dojenceka poseban.

razmisli, prespavaj, pronadji svoju strategiju. i daj si vremena, to ne ide preko noci. smanjuj, preskoci, skreni paznju.... pa nakon tjedan dana vidi je li bilo pomaka. ako nije, odgodi za neko vrijeme, pa onda opet, s istom ili nekom drugom strategijom. bude li srece, drugi put ce vec biti lakse, on ce skuziti sto zapravo hoces odnosno neces, dogodit ce se taj klik i pomalo cete zavrsiti tu pricu koja je zapravo lijepa, i dobro je da ostane lijepa

drzi se. mozemo se malo i privatno dopisivati ako ce ti to olaksati, velim, jako jako jako dobro znam kako ti je i voljela bih ti pomoci

eli je napisao/la:

Moram još reći da se za dnevno spavanje najnormalnije uspava na rukama

za dvogodišnjaka uspavljivanje na rukama ne spada pod "najnormalnije"

Ovo najnormalnije se odnosilo na to da zaspe bez cice.
ivana7997,

Prvo su svi oko mene trubili da zašto se patim s tim dojenjem kad je on velik (to je bilo oko 1 rođ), a sad im je super i ja sam nemajka ako ukinem djetetu šta mu treba.
Znam da me ne treba tangirat šta drugi misle, ali ne da mi se još objašnjavat zašto mi je sad tako teško i bolno nekome ko nikad nije dojio ( a takvi su sad najglasniji)

Btw, u par navrata sam se uhvatila kako izbjegavam seks baš zato što me bradavice toliko bole da me ne može napalit ni let lampom

Mazilica - potpuno te razumijem i u svemu te mogu potpisati, samo sto je moj M. mladji - sad je 15.5 mjeseci. Probala sam i ja u par navrata ne dati mu, ali to je takav plac da mi bude zao.
S jedne strane - tako mi je milo gledati ga dok doji, s druge - umorna sam.

ja stvarno jesam pobornik dojenja i trudim se sve meni bliske mame uvjerit u prednosti isključivog dojenja, ali sad moram uvjeravat sebe. Evo, noćas je visio na cici sat vremena. ja bi mu i uskratila, ali on se probudi u sred noći i krene urlat, a meni bude žao da budi starijeg i onda se vrtimo u začaranom krugu. On vrišti-ja dam cicu- mene boli- on zaspe- meni treba malo duže i nakon 15 min sna- on vrišti....

Znam da me ne treba tangirat šta drugi misle, ali ne da mi se još objašnjavat zašto mi je sad tako teško i bolno nekome ko nikad nije dojio ( a takvi su sad najglasniji

Ja sam kad mi je najteže bilo takvima odgovarala kako je sve SUPER.

VIPmama je napisao/la:

Znam da me ne treba tangirat šta drugi misle, ali ne da mi se još objašnjavat zašto mi je sad tako teško i bolno nekome ko nikad nije dojio ( a takvi su sad najglasniji

Ja sam kad mi je najteže bilo takvima odgovarala kako je sve SUPER.

oni koji me poznaju , više mi ne vjeruju da je super, a ostalima ni ne objašnjavam.
Neki dan sam se s frendicom upustila u raspravu kak je dojenje divno dokle god dijete hoće
(ona je trudna i boji se svega, pa tako i dojenje), a njen komentar je bio:"da, vidim..."

sinoć pitam ja Joška jel ide spavat s elmom, a on urla ne, cici daj!!!

Razumijem te skroz

Evo još jedne koja te razumije. Slažem se s Ivanom da je jedini korak što te dijeli od prestanka, čvrsta odluka. Moja je Z. cicala 2,5 godine i stoput sam u sebi, a i na glas odlučila da je dosta - do sljedećeg podoja! Onda se rodio braco i dogodio mi se tandem koji mi nikako nije sjeo u glavi i jednog sam dana fakat odlučila da je dosta i tako je i bilo. Prvu noć je protestirala, drugu odspavala u komadu - prvi put u dvije i pol godine. Ja doduše nisam, jer braco je tražio svoje! Još uvijek čekam svoju noć...

ivana7997 je napisao/la:dok nisam shvatila da imam pravo na to, pravo na kraj, da je to dojenje jednako moje kao i njegovo. ako je bilo kome dosta, dosta je. i to je fer. jako fer.

Isto ovako. Dok mi se nije dogodio taj klik u glavi: nisam imala snage prestati a mučilo me toliko da nisam više mogla funkcionirati preko dana sa svojom bližom okolicom, sa MM, na poslu...nervozna, razdražljiva, do besvijesti neispavana. Konačni prestanak dogodio se nešto prije M-ovog 2. rođendana. Kad smo prestali, nisam imala nikakvih depresivno-tugaljivih pomisli na dojenje: to je bilo to, lijepo, prelijepo ali sazrilo je vrijeme da tome dođe kraj.
E sad što se tiče prestanka - svatko najbolje poznaje svoje dijete i svoju situaciju. Mi smo prestali uz pomoć tate, koji ga je hendlao nekih cca 5-6 dana. Nakon toga nikad više nije tražio. Uglavnom, bez trauma, plača i sl. No, ponavljam, svako pozna svoje, tako da ovo nije recept.

Preksinoć je moje dijete samo od sebe reklo da neće ići cicom spavati.
ja sam nudila, ali on je uporno odbijao, i na kraju je stvarno zaspao sam od sebe , naslonjen na mm.
A ja sam osjetila... olakšanje.
Prvi put u 25 mjeseci je zaspao bez cice, i to čvrstim snom.
probudio se oko pola 4 i tražio cicu, a do tad se nije ni pomaknuo.
Sad svako veče prvo pokušamo bez sisanja, ali ne ide nam. samo je jedan dan zadrijemao frendici na rukama(inzistirao je da ga ona tako uspava), a kad se trgnuo, tako je tužno plakao da mi se srce steglo.

Ivana 7997, di si?!

tu sam

nije mi jasno

Preksinoć je moje dijete samo od sebe reklo da neće ići cicom spavati.
ja sam nudila

zasto si nudila?

ja bih ga pohvalila sto zeli sam, poslije pricala kako je velik, svakako bi se pohvalio tati, baki, komegod.

kad bi opet zatrazio, predlozila bih da to bude kratko ili tako nesto...

ako vidis da je pretuzan i da ipak ne ide, ni ne pokusavaj odbiti. nek se jos malo izgusta. pa kad se opet zvijezde poklope, nemoj mu nuditi, zaboga, ako lijepo kaze da nece

hvala...
mene je bilo strah da neće zasoat do ko zna kojeg doba, a ujutro se rano ustaje...
Sad je nešto polubolestan i sinoć je opet tražio sam od sebe...

možda nisam mjerodavna davati savjete, jer ko zna kaj mene uskoro čeka, ali moram vam reći kak se moja sestra rješila dojenja nakon 18 mjeseci. malena isto nikak nije prestajala s ritualnim uspavljivanjem na cici i još ponekim nočnim uletom, pa se odlučila na radikalni potez.

naime, bili smo na moru, i sister si je nametala u grudnjak žalfiju, rekla je malenoj da nema više cice jer je na cici narasla trava. N. ju je prvo s nevjericom gledala, a onda joj je seka pokazala pun grudnjak zelenjave intenzivnog mirisa (žalfija) malena je rekla bljak i tak su to riješili. od onda ju nikad više nije tražila. bez suza i traumi.

možda nije pedagoški, ali efikasno je bilo.

mazilica, nemoj mu nuditi ako nece.
ja ne nudim ali i ne odbijam - naravno, pokusavam skrenuti paznju, zaigramo se, mazimo... ali ne odbijam rijecima.
kod nas jos uvijek vazi pravilo da se cica pred spavanje tako da se to svodi na dva podoja dnevno (doduse, ima periode u toku dana kad me ubedjuje da joj se spava ali tad joj skrenem paznju na nesto drugo). inace, posljednjih dana se zali kako nema mlijeka. povuce par puta iz jedne, par puta iz druge, kaze "mama, mema meka" (nema mleka), opet proba iz one prve pa iz druge i to je to zar stvarno nestaje mlijeka? ipak, pred jutro ima obicaj da trazi i to je taj jedan "nocni" (ili jutarnji) podoj kojeg nikako da izbacimo ali primjecujem da jedino tad ona zaista i pocica nesto - vuce i cujem kako guta, tj. kao da tada najvise mlijeka ima

mazilica, sretno i nemoj mu uskracivati ako je npr. bolestan

hvala, morat ću probat ovo s travama

Olja, a ja više nisam sigurna koliko mlijeka uopće ima, on vuče, a kad ja probam stisnut, jedva iscjedim jednu kap. njemu je to više utjeha nego hrana.
nikad ne uskraćujem ako je bolestan ili jednostavno cendrav.
Fascinantno je da on prekon dana uopće ne pita. sjeti je se tek navečer kad se spremimo na spavanje.

Krenuli smo u boj
Pokusavam izbaciti te podoje za uspavljivanje. Zasto? Zato sto nece zaspati nikako drugacije. Place, vristi, cendra, odbija da je bilo ko drugi uspava, ne zeli nikoga pored sebe, samo "ikuuu" (siku ). I polako mi sve to postaje naporno
Pored toga, kao sto sam i pisala, vec danima se zali da "mema meka".
Pa sam iskoristila to za pricu - o curici koja je mnogo volela da cica Kada mlijeka vise nije bilo, curici je njena mama kupila specijalnu casu narancaste boje .... blabla...
Juce smo kupili, kako je ona zove "pecionu tašu" (specijalnu čašu) i uspjela je zaspati bez cicanja!!
Bas sam ponosna na nju Nije se mnogo ni bunila, a opet, bila je nekako ponosna zbog toga sto sad ima svoju specijalnu casu Doduse, ona iz svoje specijalne case pije vodu a ne mlijeko kao curica iz price, ali i to je ok, sve dok ne pije mlijeko iz mamine cike
Znam da ce to sve jos potrajati ali je i prvi korak obecavajuci.

bravo draga, svaka čast za domišljatost.
Joško još uvijek razmišlja samo o cici i uopće ga ne mogu zaintresirat za bilo šta drugo.
neko veče sam ga pitala hoćemo pričati priču, a cici nek sa odmara, a on meni kaže"picaj picu,i duzi cicu" ( pričaj priču, ali daj i cicu)

mislim da se sad stvarno polako približavamo kraju...
ovaj tjedan svaki dan povuče dva-tri puta, pa se igra, povuče još jednom-dvaput i zaspe.
čak je dva daa zaredom pristao na to da ga mm uspava, a mei su cice bile ko baloni i booooleee...

Olja, kakva je sitacija, jeste skroz prestale ili još cica? nisam u toku...

Nismo prestale (niti cemo u skorije vrijeme ). Zaspi sa svojom "specijalnom casom" ali trazi preko dana par puta cisto da se mazi. I meni je to ok. Ne smeta mi pa se i ne upustam u definitivno odvikavanje od dojenja dok nisam sa sobom cista u glavi Ovako nam je svima ok.