Mame i bebe forum

avo za Denisa!!!!!!!!!!!<
> <
>cestitamo!!!!!!!!!!!! <i></i>

ja bih rekla
avo za vas troje i nadam se da cete se malo bolje odmarati nocu.<
>mi smo isto imali kravale s uspavljivanjem (nisam sigurna koliki je razlog neurorizicnost, a koliko njena posesivnost), nosale smo se, spustale, dizale, plakale. vec me dovela do toga da pocnem proucavati literaturu, mada sam unaprijed znala da od toga nista, jer ako je ostavim samu u krevetu il ce se hitit na glavu il ce prekoracit na moj krevet i doci k nama, a da joj drzim vrata to bas i ne bi mogla. i onda se prije desetak dana desilo cudo, ona vise NE ZELI da je nosim. navecer je pitam gdje sasa spava, ako joj se ne spava onda me otkaci, ako da onda me uzme za ruku i odvede u sobu. onda moramo lezati zajedno na krevetu i za pola sata ili najdulje sat sama zaspi, prebacim je u kindac i gotovo. pred jutro se preseli k meni, ali to me ne smeta i ne mislim joj
anit. priznajem, ovako je puno manje naporno, a ja sam sretna sto je ona sama odlucila da bude tako pa smo si pristedile suza i muka. i jos mi pozelite da tako i ostane. <i></i>

Da li ste jos uvek u istom ritmu kao sto si opisivala?<
>Ovo sto si napisala mi smo imali jednu fazu pred kraj prosle godine kad smo se vratili sa skijanja gde sam morala sa njim da spavam.Kod kuce sam onda morala za ruku da ga drzim dok sam ja u krevetu a on u krevetcu.<
>Mislim da to nije strasno i uverenja sam da oni bolje spavaju kad su sami u krevetcu nego sa nama.Mi takodje.<
>L nikad nije spavao sa nama (sem kad smo negde putovali i bili u gostima) i jednostavno cak i kad ima problem da zaspi sto je retko uvek trazi da ga iz narucja stavim u krevetac.<
>Mislim da je jednostavno takvo dete, mada sam se i ja jako trudila da neidem linijom manjeg otpora da nebi kasnije morala da se mucim sa odvikavanjem.<
>Ko zna da je on bio drugaciji i da sam ja dojila mozda bi se i on drugacije ponasao.<
>Savladali ste vrlo vaznu stepenicu. *********<
>Luka 13.08.2000. <
> Lav<i></i>

Poslije tjedan dana Ljubljane, prvu noć se malkice bunio, ali je drugi dan sve bilo po starom. Jedini uvjet je da ja budem na krevetu...<
>Da, zbilja mislim da sada sve 3 puno bolje spavamo i kada danas gledam unatrag, shvaćam da uopće nije dugo trajalo to odvikavanje i da je bilo najgore samo prva 2 dana - poslije je bilo sve manje pobune i mogu reći da je zbilja sve to prihvatio nakon 5. dana (u knjizi kao krajnji rok daju 2 tjedna i ja sam bila spremna žrtvovati se 2 tjedna, tako da sam bila zbilja ugodno iznenađena kada je trajalo daleko kraće) Denis (16.05.2000.)<
><
><
><i></i>

Joj, Nadice, svaka čast. Jel vjeruješ ja sam knjigu kupila kad je Filip imao 4.5 mj jer sam bila na rubu snaga i jednostavno se nisam mogla prisilit da ga pustim da plače. Situacija se popravila kad sam bila prisiljena prestat ga dojiti. Više nije imao razlog buditi se noću. Sad se još uvijek u snu prevali na naš krevet, stisne uz mene i nastavi spavati. Situacija s njim je OK. Karlo zato nastavlja njegovim stopama -doji za uspavljivanje i bez
oj puta noću i ne znam kako ću tome na kraj. Trebala bi prvo izbaciti dojenje, jer se radi njega i budi, ali samo odgađam. Nekako se nadam da će odustat sam od sebe <i></i>

Eto, da malo parafraziram knjigu koja mi je jako puno pomogla.<
>Mi smo s Denisom od samog početka imali veoma velikih muka oko spavanja i uspavljivanja (poslije pročitali da je to tipično kod neurorizične djece). Uspavljivanje je teklo u naručju i uz flašicu, a po noći je veoma loše spavao s puno buđenje, tako da je malo po malo završavao u našem krevetu. Neko vrijeme ga nismo ni stavljali u kindač jerbo je ionako opet završio kod nas <
>Onda sam ja poludila i posudila jednu englesku knjigu gdje su opisani načini cry out i probala kad je bio star 2 godine. Rezultat - plakao je jako i sve ispovratio pa se MM jako ljutio na mene i rekao da je on nježan i osjetljiv i da batali sve knjige svijeta, on će spavati kod nas. A jednog dana će se valjda odljepiti.<
>Od Uskrsa smo prestali s flašicom zbog bijelog karijesa i onda bi sjedio meni u naručju dok ne bi klonuo (uz lagano drmuskanje) ili bih ja (na izmaku snaga) ga odnijela u naš krevet i legla pokraj njega i zaspala, a i on nakon nekog vremena. <
>Pred 2 tjedna sam posudila već citiranu knjigu i počela je primjenjivati. <
>1. noć - nije ni slutio što ga čeka. MM ga je stavio u kindač i legao je na naš krevet i mali je odmah zaspao.<
>2. noć - e sada je već znao. MM nije bio doma (srećom). Denis je plakao, ja sam dolazila svakih 5 min (gledala na sat) i javljala mu se iz boravka (vrata su nam otvorena). Nakon 15 min se ispovraćao. Ja sam bila ljuta na njega, presvukla ga i vratila ga nazad u kindač. Nakon 10 min sam ga pitala da li želi da legnem na krevet do njega. On je viknuo DAAAAAAA. Ja legla, a on kroz uzdahe "mama, jukicu". Pružila sam ruku kroz rešetku, a on se grčevito uhvatio i zaspao kroz 1 min.<
>3. noć - MM je bio doma i Denis je shvatio da je tata na njegovoj strani. Opet je plakao iz kinderbeta i zvao "tata, dođi, TAATAAA". MM je bio kao lav u kavezu. Opet sam nakon 20 min legla na krevet i Denis je tražio moju ruku, pa zaspao.<
>Sve ostale noći su tekle isto: pred polazak u krevet bi on počeo cviliti i vikati "ne kindejbet!", ja bih ga pitala da li želi da ja legnem u krevet (DA) i gdje će on ležati (kindejbet), oprali bi zubiće, rekli tati "laku noć" i podijelili bi svima puse, ja ga stavim u kindač, uzmem nešto za čitati i legnem na krevet. On je ispočetka svako malo mene zvao da provjeri da sam u njegovoj blizini i onda bi zaspao.<
>Po noći se uglavnom ne budi, puno kvalitetnije spava (i mi naravski), puno se više vrti u vlastitom krevetiću i ono što mi je najvažnije - zaspi SAM bez nošanja i ljuljanja!!<
>Eto, jučer su prošla 2 tjedna, ovaj viken smo bili u gostima i spavao je s nama, ali procedura kod kuće je ostala ista.<
>MM priznaje da sam do
o procijenila i da je sada svima bolje. Denis (16.05.2000.)<
><
><
><i></i>