Mame i bebe forum

Daklem...tema o kojoj mi proljetnice često razglabamo i nikad nam nije dosta...pa da pitamo i vas ostale. Kakav je bio odnos s muževima kad ste stigle iz rodilišta i kad su počeli prvi dani s bebama....kakva je uopće prva godina s dijetetom, kako je to utjecalo na odnos muža i vas....
Ja moram reći da se meni sve izokrenulo...praktički nas ne prepoznajem...on ne razumije mene, ja ne kontam kako me ne može razumijeti i ne razumijem njega uopće....totalni disbalans, česte svađe...odvojeno spavanje, iscrpljenost....
On još uvijek smatra da ima pravo na vlastiti život (odlasci na piće s frendovima nakon posla kao ranije dok nismo imali dijete i u tome ne vidi problem)na koji ja nemam jer ne mogu i nitko me ni ne pita bih li ga htjela, (a da me i pita-ne bih jer bih stalno mislila na svoju mrvicu), ali bih htjela da je on s nama više, da se intenzivnije uključi i da više sudjeluje....tu i tamo otkrije ga neki komentar tipa: mene ste izbacile iz kreveta i spavaće sobe, te cice više nisu moje itd. Ni ne primiče mi se...Ljubomora? Nesnalaženje? Baš ga briga? Što vi mislite?

Ja sam imala srecu sto je MM prije mene imao jedan raspadnuti brak i iskustvo s rodjenjem djeteta. Pa me zapravo on pripremao na to kako ce tesko (drugacije) biti kad se beba rodi. Cak je jednom rekao da cemo izvjesiti natpis preko cijelog zida u boravku na kojem cemo napisati "mi se jako volimo" kako to ne bih zaboravili u besanim nocima i ludilu dojenja/grceva/kakanja...

Medjutim kad nam se rodilo dijete ja sam bila ful opustena i high pod utjecajem oksitocina , beba nije bila prezahtjevna, MM se nije durio kad sam ga izbacila iz spavace (ja dojim ponoci, on hrce, beba s nama u krevetu, ne moze nitko spavati), dapace bilo je sretan da se u miru moze naspavati. Mi smo se preko dana setali, stalno smo bili po vani, navecer kad bi MM dosao s posla okupao bih maloga, ako bi shizio nosao ga je, dojenje i uspavljivanje sam naravno ja odradjivala.

Normalno je da u prvoj godini zivota majka potegne jace i vise jer je majka doma s djetetom i majka doji i beba vise treba majku nego oca. Medjutim nije normalno da otac to ne uvazava i da ne pomogne kada je prisutan i kada to moze.
Nas se odnos s dolaskom djeteta jos produbio, voljeli smo se jos jace nego prije, jedino nam je seksualni zivot dosta patio ali to zbog mog posrnulog libida. S drugim djetetom sam se prisilila da i to promijenim. Nije da smo ludo skakali jedan po drugome ali nisam ga ni potpuno iskljucila kao nakon prvog poroda. Muskima je to jako bitno.

MM ne izlazi ali izlaske mu bas ne bi tolerirala na redovnoj bazi jer em si cijeli dan sama s djetetom em si jos navecer sama. No go. Tu i tamo moze ali ostalo vrijeme bi trebao biti s vama, kao psihicka podrska ako nista drugo. Musku tendenciju nastavka zivota kao i prije djeteta bih srezala u korjenu jer takvi su frajeri skloni i ostati u bezbriznom zivotnom ritmu i to uvijek bude neizbjezan izvor svadja.

s tinom je prva godina bila koma
mm je tad pomagao i sudjelovao ali pod utjecajem svega, nespavanja, problema s dojenjem, motorikom i ostalim stvarima bila poluluda.
mislim da sam se 100 put razvodila i svađala
bar 50% toga sam ja bila kriva.
sve sam htjela kao i prije, vani, da je kuća sređena, da je ručak skuhan, da sve bude kao i prije + dijete.
a da ne kažem da se nisam odmarala kad je beba odmarala
mm je radio po svom. ja po svom. kad sam se trebala vratit na posao, s nekih tinovim 8 mj sve je leglo na svoje. on je morao bit s njim (duže nego inače), pa se hvatao posla i mislim da je uvidio kako to ide.

sad sam s drugim pametnija. i odmornija. a mm, sad mi više čupa živce nego prije. sad ima više posla i manje vremena.

editirala sam naslov koji je bio velikim slovima - prebacila u mala slova

Ako ne ide lijepim razgovorom u kojem mu nacrtas novu sitaciju, uvazis njegove potrebe i zamolis ga za razumijevanje i pomoc , onda mu gurni dijete i reci da ti ides van s curama, pa makar setala oko zgrade pola sata ili sedjela na klupi.
Ako nece potegnuti s djetetom onda mu prebaci dio drugih odgovornosti, onako bez puno razgovora, pogotovo bez svadje i vikanja.

Mislim vas zivot kao para nece vise nikada biti isti kao prije jer od sad pa zauvijek imate dijete o kojem se trebate brinuti. Oboje.

ja sam mm-u bila rekla da nisam dijete dobila ja nego mi.

najgore bi mi bilo kad bi ja uspavala tina a on ga probudi. uletio bi npr u sobu i upalio svjetlo tražeći nešto. a tin u plač. kad je to napravio par puta jednostavno bi ostavila tina da plače i pokupila se - doslovno pokupila se i napravila đir 15 minuta. znala sam da je sit i da samo želi spavat. mislio je da je bez pol frke smirit uplakano dijete. hau jes no.

Moj je super kad se sve zbroji, ali redovito se malo posvađamo i to oko sranja i gluposti.
I izluđuje me to šta znamo i on i ja da su to gluposti i da planemo oko nebitnih stvari...valjda je to malo zbog nespavanja i toga sta ja ništa ne stignem.
Užasno mi je sta ne mogu stići dovest stan u red kao nekad, napravit kolač, skuhat polako ručak, napravit paštetu od tunja...

On se trudi oko male, napravit će sve, ali mene zna isprovocirat sa izjavama tip "od čega si umorna" i to namjerno, jer zna da će mi dignit tlak...nekad ako sam dobre volje samo mu zavarim u facu, pa ostane zbunjen a kad nisam bas od volje onda ispalim ko mina. Nakon pola ure se opet ljubakamo i pričamo ko da ništa nikad nije bilo

Nemamo mi problema jedno sa drugim nego sa manjkom vrimena za sebe, a navikli smo se zivit u stilu prdi ludi. Odradimo svako svoj posal, a kad smo slobodni onda je to rock'n'roll.

Moj zaključak je da će bit bolje drugo lito.

A do tad ćemo na dane zivit na rubu da on ne pojede neki kruti objekt

nevenera je napisao/la: mislio je da je bez pol frke smirit uplakano dijete. hau jes no.

Bas tako Hau jes no

Naša je prva kćer ostala na neonatologiji 32 dana, bez mogućnosti makar uzimanja u ruke na 5 minuta. Pa smo imali zajednički sport: skupa smo plakali na kauču.

To je nešto što nas je moglo uništit, ali nije. Što se tiče cura kao malih beba, tu je bio uvik. Presvlačenje, kupanje i hranjenje mu nikad nije bilo problem, a nije tip od izlazaka, tako da sam uvik mogla na njega računat. Sad, kad su veće i traže psihološki pristup, tu ga nema. Tu je tanak.

Sad sam ja na redu.

moj od prvog dana kad smo dosli doma - presvlaci pelene, nuna, nosa...
kako su se poklopili praznici, bio je prvih mjesec dana doma. a kad je krenuo na posao - prije bi malu presvukao dok bi ja jos spavala. fakat je puno sudjelovao i pomagao. da nisam dojila - vjerojatno bi i hranio bocicom.

i sad presvlaci pelene, on ju kupa navecer, igra se s njom. kad meni treba vremena za nesto odu kod bake...

čovjek bi rekao savršeno - ali uvijek je neki ali. ja bih i dalje bila umorna i htjela da on čim prije dođe doma, da kad dođe da ne bude umoran...
i tocno je da to sto sam ja tu godinu bila doma, da bih po kuci vise ja potegnula. ali sto je tu je. i to smo preživili.

sad ja vec po godine radim i sad smo jednako umorni i dalje se koljemo ko ce prostrijeti robu ili izvaditi suđe iz mešine. naravno to vazda budem ja - jer ja ne mogu trpiti da te stvari stoje neobavljene.

i to kad je mala krenula u vrtic, pa svako tjedan dana nova frka - te viroza, te proljev, te zub pa konjuktivitis... padali bi u nesvjest strgani. nije ni cudo da se seks mjeri u pikolitrima...

MM je vec tokom prve trudnoce imao ispade tipa "kako ce se njemu zivot promijeniti, sta ce za izlaske...", od cega se meni dizala kosa na glavi. Tako da sam ga i tokom trudnoce nekoliko puta pakovala .
A, prva godina...uuu...isto je imao te ispade kako mu trpi drustveni zivot, za sise, kako se meni sve vrti oko dojenja .
Ja tolerancije nisam imala, ama bas nimalo. Kao ni razumijevanja. I, razvodili smo se milion puta. Jednom sam ga komplet spakovala, jednom sam sebe komplet spakovala .

I, trebala mu je godina da se dohaviza (koliko toliko). Tek je tada krenulo nabolje. Znam da ovo grzno zvuci, ali necu da te zavaravam.

Ja i dalje nemam tolerancije za pubertetske ispade, durenja, dizanja noseva, samo sam sada puuuno veca kulerka. Uspjela sam puno toga (jedva nekako, ali uspjela sam) staviti na ignore. Prihvatila sam cinjenicu da je on Marsovac pubertetlija.

mrs. eastwood je napisao/la:sad ja vec po godine radim i sad smo jednako umorni i dalje se koljemo ko ce prostrijeti robu ili izvaditi suđe iz mešine. naravno to vazda budem ja - jer ja ne mogu trpiti da te stvari stoje neobavljene.

moj kaže da se to ne mora napravit. ja kažem da normalno kad je on muško. neće tko dođe upirat prstom u njega koji ide spavat s malim popodne već u mene, majku, ženu i domaćicu

moja kaže - je li može poslje

- a ne može poslje - jer već čeka novo suđe za perilicu, nova robica za pranje... jednostavno ako preskocim jednu stvar - sto drugih mi se zakomplicira i tu sam stroga. onda se ja ubijem od posla, pa sam ljuta i mrzovoljna. onda se on malo trzne, ali daleko je to od idealnog

no, kako sad citam da ima onih koji nisu pelenama ni primirisali

mrs. eastwood je napisao/la:o, kako sad citam da ima onih koji nisu pelenama ni primirisali

moj je presvlačio tina skoro kao i ja. damjanu nije presvukao do sad pelenu ni jednom.
niti jedan jedini put

mislim da je mamama nužan odmak od beba tu i tamo. ne mora sad biti to sto sati - ali neko rasterecenje mora biti.

nije da se mi ne bismo htjele brinuti ili stovec - nego jednostavno covjeku (zeni ) treba pauza od barem jednog mijenjanja pelana od deset, bar jedno prostiranje robice u deset dana... ili sl. to je stvar odrzavanja zdrave psihe, ako nista drugo.

nevenera je napisao/la:

mrs. eastwood je napisao/la:o, kako sad citam da ima onih koji nisu pelenama ni primirisali

moj je presvlačio tina skoro kao i ja. damjanu nije presvukao do sad pelenu ni jednom.
niti jedan jedini put

ooooo, kako se lako opuste s drugim

mm je po rođenju prvog djeteta jurio doma "svojim curama" kako bi on to rekao, pomagao u svemu, kupanju, presvlačenju, uspavljivanju, kućanskim poslovima, svako popodne bismo išli zajedno u šetnju, sve smo radili zajedno, bio mi je podrška u svemu. S drugim se totalno, ali totalno opustio, sve manje pomaže oko djece, većinu odrađujem sama, za kućanske poslove uglavnom nemam prigovora, i dalje usisa, spremi suđe, kao i prije. Sad se ne sjećam kad smo zajedno izašli u šetnju osim eventualno vikendom.
ove godine došli na more, frajer donio stvari u apartman i tu sva njegova briga prestaje, godišnji je napokon počeo. I trpim ja trpim, kuham nama, kukam bebaču, spremam i raspremam stvari za plažu, perem kupaće, tuširam ih, a on prčka po mobitelu. Onda sam pukla i rekla mu " halo stari, s dvoje male djece godišnji ne postoji!!!" . Moram priznati, malo se trgnuo nakon toga

mrs. eastwood je napisao/la:moja kaže - je li može poslje


- a ne može poslje - jer već čeka novo suđe za perilicu, nova robica za pranje... jednostavno ako preskocim jednu stvar - sto drugih mi se zakomplicira i tu sam stroga. onda se ja ubijem od posla, pa sam ljuta i mrzovoljna. onda se on malo trzne, ali daleko je to od idealnog

kao da sebe čitam!

mrs. eastwood je napisao/la:mislim da je mamama nužan odmak od beba tu i tamo. ne mora sad biti to sto sati - ali neko rasterecenje mora biti.

nije da se mi ne bismo htjele brinuti ili stovec - nego jednostavno covjeku (zeni ) treba pauza od barem jednog mijenjanja pelana od deset, bar jedno prostiranje robice u deset dana... ili sl. to je stvar odrzavanja zdrave psihe, ako nista drugo.

X
Ovo kao da sam ja napisala.

E sjetila me plavooka naseg prvog ljetovanja kad smo imali samo jedno dijete. MM na pravom odmoru kao svih proslih godina (dakle ful u svojim aktivnostima), ja po cijeli bozji dan s malenim koji je taman propuzao. Nakon 6 tjedan mi se vratili kuci, ja jos umornija nego prije godisnjeg . Tada sam mu rekla da to za mene nije bio nikakav godisnji, da ja od toga mora nisam imala nista i da ga molim da se to vise ne ponovi. I nije se ponovilo.

MM je cudo od muskarca, totalni lik
Da se njega pita klinac bi se sam zabavljao u kinderbetu i samo bi spavao a tata bi navlacio mamu
Dakle.......0 bodova od njega

MM i ja smo i nakon rođenja bebe bili tim i svatko je odrađivao ono što je u tom trenutku "izabrao" ili je bio izabran od bebe A ispričati ću jednu crticu MM je između ostalog obavljao prva kupanja s našom bebačicom jer je mene još sve boljelo dok bi stajala pa sam pored sjedila i komandirala I tako su prolazili tjedni i ajde jedno veče idemo zamijeniti uloge, ajme koja me panika uhvatila da će mi beba ispasti.
A što se tiče njegovih zadovoljstava koja nisu uključivala nas vraćao im se ovisno o situaciji. Moja je prvih par mjeseci imala grčeve koji su trajali od 9 navečer do iza ponoći no kad je to prestalo postepeno se vratio jednaput do dva puta tjedno svojim sportskim aktivnostima. Frendovi bez djece su ga htjeli odvući i na treću sportsku aktivnost u nedjelju oko podneva što sam srezala u korijenu pa su me odmah zvali jer im je rekao da ga žena ne pusti Nije im bilo jasno kako ja ne kužim da je to super termin

Ukratko: mm se popravio

Dakle, rodio se prvi sin. Ja htjela razvod. I on tu i tamo. Nervozni jedno i drugo, stalno svađe, plakanja i sl. Svoj život nije promijenio ni malo: nogomet, cuga prije/poslije posla, tenis tu i tamo. Ma katastrofa. Presvlačio i hranio bočicom jeste, to mu ne mogu osporiti. Ali je mene smetalo što sam ja bila roditelj 24 sata a on 5 min. Opravdanje je bilo da on radi i treba odmor, a ja se ionako kod kuće odmaram
Onda je mali napunio 6 mjeseci i ja otišla raditi. Ne zbog novaca, nego zbog svojih živaca. Preporodila sam se (a radila sam samo 2 dana u tjednu.) Kad je mališa napunio god dana, ja mu kupila sjedalicu za bicikl i otada se ne razdvajaju Utrapila sam mu ga samo tako.

Sada je beba samo moja obveza, a stariji mm-a. Puuuno mi je lakše sada. Nit izlazi, nit se rekreira. Tu i tamo ode na kavu, a ako ide na nogomet, stariji ide s njim. Dosad izašao samo jednom naveče (otkad je beba tu), al to je posebna prigoda bila i ne smeta mi ni najmanje. Ako on može pijančevit i sutradan odradit svoje obveze prema djetetu- slobodno nek ide! I ovaj put sam se razvodila, ali samo prvih par dana.

Što se tiće kućanskih poslova, jedino neće da pegla. Sve drugo hoće. Naučila sam ga.

tanjabb je napisao/la:Tada sam mu rekla da to za mene nije bio nikakav godisnji, da ja od toga mora nisam imala nista i da ga molim da se to vise ne ponovi. I nije se ponovilo.

ovo mi se sviđa, osjećam smirenost u načinu na koji dvoje komuniciraju i mislim da tu u većini slučajeva leži ključ uspjeha.
Ne treba sedimentirati nezadovoljstva, ostavljati stvari neriješene, to neminovno vodi u frustraciju, ista u svađu i tako u krug.

MM je čisto ok, snalazi se sa klincima bolje nego ja.
ali nije to došlo tek tako, do toga smo ipak stigli.
ja sam bila jako hormonalna i promijenjena još u prvoj trudnoći, on je tad još uvijek vukao svoje navike za izlascima, ne tako intenzivno ali meni nije pasala takva njegova relaksacija dok ja teglim veliki stomak i mrtva sam umorna.
svađali smo se a okidač bi bio bilo šta. Naš problem je bio što smo oboje jako intenzivni i temperamentni, mogućnost mirnih pregovora je bila mala ali ja sam jasno i glasno saopštavala svoja nezadovoljstva i očekivanja i on je prihvatio ravnopravnost u obavezama.

oko bebe se odmah snašao, nosao, presvlačio, "držao moju glavu" dok dojim (i nekad spavam) satima noću, dakle u svemu je učestvovao.
Sa novim trudnoćama opet je znalo biti turbulentno, ja sam radila svaki put gotovo do kraja trudnoce pa sam bila jako umorna jer sam i kuci imala veliki dio obaveza, a on jednu cijelu godinu nije radio jer je završavao studij, bio je s djecom i hendlao poslove u kući. Tad je i on bio umoran, jer to je onaj dio koji oni obično ne vide iz našeg ugla. Na neki način smo zamijenili uloge i čini mi se da je tako skužio koliko zna biti zahtjevno kad si samo kući i vrtiš se sa milion obaveza a ništa se ne vidi.
Danas je muškarac i pol a ja skrušeno priznajem da sam i ja tome kriva
Snalazi se super s klincima, i nekako dijelimo sve obaveze (da je i on na forumu, tvrdio bi da ih ne dijelimo već da ih on ima neuporedivo više )

moj savjet je, jasno i glasno tražite pomoć, vrijeme kad se možete malo ispuhati, maknuti od svega, i budite uporne u tome, po meni se takva ravnopravnost podrazumijeva, bez obzira koliko je ko angažovan van kuće, svi znamo koliko iscrpljuje biti stalno prisutan. Ako to nije jasno drugoj strani, onda to morate reći i tražiti a nikako zaključiti da je "on takav i od njega nikakve koristi i pomoći".

edit: tipfeleri

Kad je doma podoji i reci mu da se drži kvarta. Nek je prošeta a ti radi što želiš tad.tuširanje. Spavanje. Ako zaplače nek bude blizu kuće

gilakova, a zašto mu jednostavno ne kažeš da ne spavaš i da imaš vrlo naporan 24-satni posao ako on ne kuži. Koji je razlog da nisi otvorena, misliš da ne bi razumio ili?
MM uvijek prepričava kako je bilo kad smo imali samo S., on je tad radio po 12 sati dnevno a ja bih ga s vrata dočekala sa rečenicom "ajme pa jedva sam čekala da dođeš da uzmeš S".
i fakat je bilo tako, on bi se istuširao i odmah nju uzeo, jedva je i čekao ali je bio budan i noću, ako je bio baš umoran "radili" bismo na smjenu, 2 sata on, 2 ja, a često bih je ja samo podojila a on onda uspavljivao.
mislim, sasvim je prirodno da i on u svemu učestvuje, ako ne kuži možda je to samo zbog toga što mu nikad nisi rekla kako se stvarno osjećaš.

Meni je F isto bio naporna beba (L je zato predivan ), ali ja sam njega strpala u kolica i svako, ali baš svako jutro tog ljeta išla na kavu , pa makar i sama. On zaspe u kolicima, ja popijem kavu, pročitam novine, ako ima tko poznat popričamo, ako ne pričam s konobarom To je bilo moje vrijeme. Da nisam ni to izašla, pukla bih ko kokica. Kad je imao neka 4 mj, lijepo sam se jednu sub spakovala i izašla sub van. Pio je AD i sve poslove oko njega je mogao i mm obaviti. Nisam dugo bila vani, do 1 h čini mi se jer se nisam mogla opustiti, ali mi je srce bilo na mjesto. Poslije sam to uvela u praksu jednom mjesečno

moras organizirati sama - i dirigirati inace se nece samo odigrati.

sad su ti lijepi dani - jutra i veceri, bebaca u kolesa i udri van.podojis ga gdje stignes. sjedni na tram ako nemas auto i vozi na cjetni.
a kad upekne sunce fino ti i bebic u krevet se maziti i nacicavati. pa ces ubit oko par puta po pet minuta - a bebicu daj cicati na svaki kme: dobro za produkciju mlijeka, a ti se odmoris. i onda opet van kad malo sunce padne.

u međuvremenu napravi i popis koji ce docekati tm-a doma sto sve treba obaviti po kuci. a za namirnice fino imas sad online narudzbe i doma ti sve donesu. tako da ni to ne moras radit.

tratinčica1711 je napisao/la:Meni je F isto bio naporna beba ... ali ja sam njega strpala u kolica i svako, ali baš svako jutro tog ljeta išla na kavu , pa makar i sama. On zaspe u kolicima, ja popijem kavu, pročitam novine, ako ima tko poznat popričamo, ako ne pričam s konobarom To je bilo moje vrijeme. Da nisam ni to izašla, pukla bih ko kokica.

ovako je isto, isto, bilo meni sa curkom

inače, i nama su s dolaskom prve bebice krenuli identični problemi kao i kod gilakove, s tim da sam ja primijenila strategiju olje2208

ja sam već jednom pisala o svom MM..nikad ništa oko djeteta, NIKAD, ni presvlačenje, ni kupanje, niti da bude u kupaoni dok je kupam, nikad izaša u šetnju s njom, nikad nahranio,sad jedino šta radi je da se malo igra s njom, eventualno joj opere noge nakon kupanja kad treba ić spavat ako je uprljala nogice...još i u trudnoći kad sam trebala mirovat sa IUGR nije se pokaza solidaran,morala san ga molit da mi izmasira noge i stopala, jedino šta bi mi napravia ponia kadicu s robom na balkon da je ne nosim, iskreno..još uvik mi dođe da se rastanem od njega...al šta je tu je..nijedan razgovor nije urodia plodom..o seksu neću ni pričat, vjerovatno mi se i novi himen stvoria do sada...al evo, dijete mi je živo i zdravo, vesela prepametna curica, koju sam manje više sama odgojila, i ponosna na to