Mame i bebe forum

Cure, gde ste? Ja od kako su momci navršili 4 godine praktično zaboravim da sam mama blizanaca . Baš juče u šetnji sretnem mamu i tatu sa odprilike tromesečnim dečacima pa mi one moje muke dođoše tako daleke i strane kao da su se dešavale u nekom prošlom životu. Da me je žena nešto pitala teško da bih našla išta pametno za reći

Inače, B i M su sad predškolarci i toliko veliki i različiti da se, rekoh već, i sama ponekad moram podsetiti da su blizanci. Vrsni karatisti, čitači, mangupi...sve samo ne bebe a činilo mi se da nikad neće porasti

cure pune 6 godina. i mi smo skroz zaboravili početni napor, kao da toga nikad ni nije bilo. cure nas sve manje trebaju i sve su samostalnije. moram priznati da mi malko fali ono razdoblje kad su bile bebe, prebrzo mi je sve ovo prošlo

u školu će na jesen.

dečki 9 godina..
ne znam kad prije??
ali kad se sjetim prve godine,skoro sam pošla sa živcima
koja razlika sad i onda,a stvarno se zaboravi..ali iskreno ne mogu reći da mi fali ona strka
sad su mi dvni

Mi smo najstariji,15 godina, vrijeme leti ko ludo

breg je napisao/la:Mi smo najstariji,15 godina, vrijeme leti ko ludo

muče li vas pubertetske mušice??

Kako je to biti mama duplih pubertetlija ? Ako je kao mama duplih TT-ovaca onda neka nam je uzdravlje

Crazy, pa nije valjda da ti fali doba kad su bile bebe?

Mi cemo uskoro 10 godina. Vec dugo je na snazi deviza "brat je bratu najveci neprijatelj", uzasna kompetencija i ocito nepodnosenje izmedju njih, na zalost. Npr. radije ce zadacu dati frendu na prepisivanje nego bratu, radije ce cokoladu podijeliti sa bilo kim, osim jedan s drugim, kolju se oko igracaka i odjece ( i dalje nema svako svoj komad robe, nego mijenjaju sve, pa cak i donji ves... hm, kako vi to kombinirate, ima svatko svoje??? ).
I tako, veselo nam je

)Joj, i mi imamo taj kompetitivni način ophođenja koji me doslovno ostavlja bez snage i sredstava

Recimo, prekjuče izašli ranije iz vrtića zbog odlaska zubaru a već najavili da imaju želju svratiti kod kineza i potrošiti grdne novce (svaki po 200din od dede ) - B kupio gormita, M neki komplet pištolja. Ali...!!!!!!! M-ov komplet ima 6 delova a gormit je jedan makar bio i dugo željen . I onda traktat o tome kako su si sami birali igračke, kako se stvari ne kupuju na prvu nego se prvo dobro razmisli, kako se mogu menjati iznad svega (o, gospode, ovo nam je nemoguća misija oduvek - što je moje to je samo moje i možeš me ubiti ne dam i tačka!!!)

Za garderobu se uglavnom zna šta je čije, makar kad su gaće i donji delovi trenerki u pitanju (zbog veličine). Duksevi se dele na one sa strogo definisanom pripadnošću i za ostale - ti ostali su uglavnom slični pa ni ja ne razmišljam šta kome oblačim. Pižame imam svaki svoje. Jakne mešamo ako su iste (ne označavam ih) ali ako su različite onda nema šansi da bi se obukla tuđa. Obuću, naravno, ima svako svoju sem jednih kućnih zepica koje ionako nose samo do babe i nazad.

Što se takmičenja oko znanja tiče tu već imamo problema iako su tek predškolci. M zna da čita i piše a B to ne zanima ali svejedno šizi jer brat ume a on ne (kao da će mu dobra vila usuti znanje u glavu). M je spretniji pa mu i fizičke aktivnosti idu bolje. Sa druge strane B je bolji kod pripremnog pisanja (M bolje crta ali zna slova pa mu nije zanimljivo pisati kose tanke i uspravne debele i sve to radi krajnje aljkavo) i onda ovaj udara na sva zvona kako on to bolje radi od brata...

i moje cure skoro pune 5 godina!!
imam dvoje različite djece izgledom i karakterom, nitko niti ne misli da su blizanke.
ali kada ih netko pita za ime odgovara najčešće jedna i kaže svoje i sekino ime. odvajam ih kada je to praktično, kad je jedna bolesna druga ide u vrtić, jedna ide sa mnom u dučan druga ostaje s tatom...
ne pate od međusobnog natjecanja, još... jedna vozi bike s pomoćnima druga već godinu dana bez, jedna roni, druga pazi da ne smoći kosu.
ma odlične su i prebrzo rastu, za dvije godine već škola i to mi je brrrrrrr, malo previše
s blizancima je definitivno teže, sestra mi sada ima bebu od 2 mjeseca i kaže da si ne može zamisliti da ima još jednu istu takvu i da tek sada ne shvaća kako sam ja to uspijela
ali zato ja od svoje djece nikada nisam čula rečenicu : "mama, meni je dosadno??"

zato ja od svoje djece nikada nisam čula rečenicu : "mama, meni je dosadno??"

ooo, ja to cesto cujem. i doma i vani i u skoli igraju se odvojeno.

Zira je napisao/la:ali zato ja od svoje djece nikada nisam čula rečenicu : "mama, meni je dosadno??"

da,u ovome je velika razlika..
prva godina je koma,stvarno moraš biti stroj koji radi samo tehničke stvari..ali i nauče se čekati jer nema druge..
meni su svi govorili da ću tek poludit kad prohodaju..a dogodilo se obrnuto,već kad su prpuzali mogli su se zaigrati jedan s drugim dugo dugo..a ja mirna..uvijek su imali neku svoju zabavu..i odahnula sam..
oni su već bili kompa kad sam dobila treće dijete nisam mogla vjerovati kako je lako s jednom bebom..ali kad je ona malo poodrasla onda je njoj bilo dosadno,,
i visila je stalno oko mene (pošto joj oni nisu dali u svoj krug)..
a oni i sada funkcioniraju odlično i zajedno ali i odvojeno,njima jako smeta kad ih se uzima za cjelinu pa to valja izbjegavati..istu robicu im nikada nisam obukla,svak ima svoje aktivnosti..treba ih što više poticati da izgrađuju svpje osobnosti,da budu individualci..bez nezdravog natjecanja..

ohrabrujući topic za nas mom-to-be

JiA je napisao/la:

zato ja od svoje djece nikada nisam čula rečenicu : "mama, meni je dosadno??"

ooo, ja to cesto cujem. i doma i vani i u skoli igraju se odvojeno.

Potpis

što se odjeće tiče, moje sve imaju u zajedničkom ormaru. imaju one komade odjeće da svaka zna koje je čije, ali međusobno si posuđuju i uvijek im nastojim kupiti različito iako imaju par stvari istih, ali nikada one same nisu inzistirale na tome da budu jednako obučene.
doduše nastojim im uvijek jednako pružiti, ali tako bih i da su različite dobi no kada to nije potrebno ne inzistiram. d. je npr. dva puta za redom naslijedila n. gumene čizme i rekla e sad je dosta, a da n. malo dobije moje stare!!!! balansiramo, uglavnom dogovaramo se, često jedva pa je moja zadnja. no ponekad imam osjećaj da živim na milionima decibela koliko su glasne

JiA je napisao/la::mah
Crazy, pa nije valjda da ti fali doba kad su bile bebe?

znam da nisam normalna, ali fali mi

ne mogu se oteti osjećaju da bi sad znala više uživati u njima i da mi je previše dragocjenog vremena samo procurilo kroz prste

(pinky jel čitaš )



i moje su rivali. od životne važnosti je koju ću prvu poljubiti/obući/počešljati/otuširati...
sve se važe, sve se mjerka, a različite su da ne mogu biti različitije.

čitam, čitam
znam samo da neću dozvoliti da mi prve godine prođu u konstantnom strahu, kako mi već ova trudnoća prolazi, na žalost

evo i mene
cure 8 i pol godina.
kod nas jos uvijek ljubomora na snazi, vjecna borba tko je bolje , vise , kom sam rekla super a kome suuuuper , i tak..
i dalje stojim kod toga da nakon prohodavanja je pjesma , pa skidanje pelena, pa samostalnost i tak. sto su vece ipak je puuuno lakse. ima musica ima svega no to je neusporedivo s prvom ili drugom godinom do trece...
robu nemamo svaka svoju, ni nista drugo, ko sta dograbi, evenutalno imaju svaka svoje u toliko sto je razlika u visini za jedan broj pa l. nosi cesto robu od z,kad ju ova preraste i tak...
inace u skoli ok, fino mi je to sto s ucenjem nemam neke veze a i netrebam ih ispitivat i kontrolirat zadacu vec sam ih to odmah naucila u prvom da se zamjene i da ispituju jedna drugu

ja isto budem nekad jadna koliko mi odrastaju no kako su jedinice tako su i bebe jos uvijek , vole se maziti jako, nosati, sjediti u krilu, na meni i sl...

ne mogu se oteti osjećaju da bi sad znala više uživati u njima i da mi je previše dragocjenog vremena samo procurilo kroz prste

ovo sigurno , jer nekako sam komplicirala previse i gubila vrijeme na neznam kaj umjesto da sam se prepustila...

jako puno se igraju zajedno, a u skoli su skroz odvojene, svaka ima svoje drustvo , no i paze jako jedna na drugu, tu sam neumoljiva i to im ne bi tolerirala da je drugcije.tak filam ih puno oko toga kako je to divno sto imaju jedna drugu i da su jedna drugoj najbolje prijateljice

aktivnosti imaju iste, no u glazbenoj su sada odabrale razlicite instrumente pa sad ne znam kako ce to funkcionirati- ali , nisu bile spremne npr sada kada je trebalo ici na neku audiciju koju su silno htjele i to iz straha sto ako jedna prodje a druga ne. pa su odustale obje.


uglavnom zakljucno ; takmicenje, ljubomora nas obiljezavaju...

mogle bi cure opet neko okupljanje blizanaca lupit u zg , nismo dugo. djeca velika , sad bi se i ispricale

uh lijepo je citati da postane lakse. moji su sada 2 i po prošli i ja hocu iz koze izletiti. toliko su zivi, razigrani tvrdoglavi, jako su ceste epizode histerije, barem 2 puta dnevno, svaki! trenutno se odvikavamo od pelena, kod jednog je super proslo (po noci mu znamo govoriti da ima pelenu, da piski u pelenu, ali ne... moramo ustati i nositi ga na wc. kod drugoga nikako. piski i kaka u gace a kad ga pitamo gdje se kaka i piski on zna odgovor: ceeeee!
seku zivciraju maksimalno. ne moze jadna nista od njih. sto god primi oni joj rasture. tuku se nemilo, njih dvojica medjusobno, uvijek oko igracaka iako ih imaju duplo iste. ima i svijetlih trenutaka kad jedan drugome popuste pa cak i kazu poći baćo (oprosti braco). al preslatki su kad se zaigraju, znaju se po pola sata jedan drugome smijati, zovu jedan drugog na igru, itd.
a ovo je topic za velike a ja se raspisala...

jeky je napisao/la:muče li vas pubertetske mušice??

Sad je dobro.Zapravo nisam imala nekih velikih pubertetskih problema.
Bilo je dosta svađa međusobno.Tri puberteta i početak klimaksa Šta ćeš bolje, nikad nam nije dosadno!
Inače, mi svi jako puno razgovaramo međusobno.
Ponekad vodimo duge razgovore, izmjenjujemo mišljenja....
Svaki od njh ima različite interese, ali kad treba svaki od njih će pomoć drugom.
Najviše ih smeta što ih zovu po prezimenu i to u množini.I to većinom profesori.
Na jesen kreću u srednju školu.

breg je napisao/la:Najviše ih smeta što ih zovu po prezimenu i to u množini.I to većinom profesori.

Ovo sam ja zabranila tetama u vrtiću - odmah su ih počele zvati ''burazeri', po prezimenu (a oni jadničci niti su znali svoje prezime nego čim čuju neku množinu oni se odazivali), 'blizanci' ... I vala im je trebalo vremena da od toga odviknu i sebe i decu iz grupice. A smešno je u neku ruku bilo čuti: ''Hej, blizanac!!! Zovi brata da se okrene!!!''

a kako se blizanci zovu izmedju sebe?
moji se zovu "braco" i vec ih pomalo zezaju u skoli oko toga. jako rijetko cujem da jedan drugoga zove imenom.
ja im se obracam sa "decki", kad ih trebam obojicu. jucer sam "odrzala predavanje" a. cijelo vrijeme misleci da perem j. ( jer je ovaj imao na sebi majicu koju obicno nosi j. )

moje cure se međusobno zovu imenom.

Mojise zovu imenima odavno. Isto su jako takmičarski nastrojeni - dečko je do sad lakše prolazio u školi, ona zbog toga pati, ali sam ja uvela za nju obavezno učenje, a za njega (koji kao sve zna) kako želi, pa ga je sad ona stigla i mislim da je malo zabrinut .
Jučer je curka imala prvi nastup njihove baletne grupe, bile su krasne, super su otplesala, a on je (jer nije bio on u centru pažnje) stalno nešto cvilio, počelo ga sve boljeti .... .
Inače, od jedno 5 godina su se napokon počeli i zajedno igrati (ponekad). Imamo problema s vrstom igara ona bi LPS ili vile, on bi neznam autiće - onda im ponekad moram je izmoderirati neke legaće, pa se igraju zajedno .
Oni imaju sve svako svoje (jako paze koja čije igračka i sl.

moji se medjusobno zovu baćo (braco!) ja ih oslovljavam s decki ako trebam obojicu, inace naravno imenima. mihovil slabije prica od josipa pa kad ga pitamo kako se zove ne kaze mihovil nego jakin a onda se josip javi: nići ti jakin, ti ći lolil!
neki dan u vrticu Mi se prije probudio i jedno dijete iz grupe kaze: teta josip se probudio (slabo ih razlikuju još uvijek) a Miho ce njemu: nisam ja oćip, ja ćam jakin!
ili isto tako za ruckom neko dijete hoce prijaviti teti da je jedan od mojih blizanaca pojeo: teta, ovaj (i sad nase prezime) je pojeo

Zovu se po imenu/nadimku. Nikad nisam insistirala na 'bracanju' - valjda je meni bilo mučno jer sam kao najstarija svima bila 'seka' (rođenom bratu, sestri i bratu od ujaka, komšinicinoj curki... ) i ne želim to raditi svojoj deci. Valjda ih zato i nisam imenovala kako padne nego sam ta imena birala da ih koriste

Ja ih zovem po imenu/nadimku, eventualno kad ih dozivam odnekud viknem ''momci!!!!'' da se ne derem dva puta . Mada im puno tepam još uvek pa ih, kad nema potrebe za imenovanjem (recimo radim nešto sa jednim pa mu se direktno obraćam) onda koristim tepalice (mače, pile, guza, šef...)

moji blizanci samo starijeg brata zovu "braco"
međusobno se zovu nadimcima. zadnje vrijeme jedan hoće da ga se zove vegeta (po liku iz crtića dragon ball) a drugi hoće da ga se zove pilić dok sam ja mama koka.

breg je napisao/la:vrijeme leti ko ludo

bome da.
tipkam tu od trudnoće a moji već sad imaju 4 godine!

joooj, kako fora tema,
i tako bih rado na miru iščitavala....vratile ste me u vrijeme kad je bilo drugačije naporno,
i stavile u poziciju zahvalnosti da je prošlo....
...ali kao i vi - nove brige - manje vremena za sebe....

svima šaljem PUSE I POZDRAVE od mojih duplih duplić!
zivili mi svi!

dakle, moji su napunili 10 i 5 godina.
veselo nam je!

TT

moje su prošle 6 i sada jedva znam da imam djecu.
istina počelo je predpubertetsko prigovaranje i negodovanje, ali za sada izdržavamo