Mame i bebe forum

Dragi moji,vi koji imate malu razliku izmedju djece javite se;))
Naime razlika izmedu mojih curica je 18 mj... Prva dva mjeseca je bilo izuzetno naporno,sad smo se vec ushemili pomalo. Ima dana kad nam je super,a bome ima i onih kad je uzasno naporno;((( javite se da izmjenimo iskustva;)))

Najprije, ninaiena, dobro nam dosla na forum

Kada budes malo prokopala po forumu, vidjeti ces da ima tu dosta nas koje imamo djecicu rodjenu u kratkom vremenu

Razlika izmedju mojih cura je 20 mjeseci i svaki put kazem da bih opet napravila tako malu razliku

razlika između mojih cura je jedna minuta beat that
ajme naporno je sa dvoje male dice, sigurno

Moji su 2,2 god. razlika.
U početku je isto kao i kod tebe bilo naporno dok se nismo svi ,,unormalili''.
Stariji istražuje, probava šta smije, šta ne, i to dosta često u trenucima kad se ja bavim oko mlađe. Skužila sam da mi je lakše kad starijeg uključim u sve što radim s mlađom, npr. dodaje mi pelenu za seku, bočicu, kod kupanja, on stavlja seki šampon na kosu, igramo se svi zajedno. Sad ga potičem da i on pokazuje seki svoje igračke, malo ih opisuje, imenuje ih, da joj ponavlja jednostavne riječi da ih i ona pokušava izgovarati. On se u tome dobro snašao, a meni je lakše. Ima manje vremena za raditi stvari koje se ne smiju.

I da, da me netko pita, opet bih ponovila rađanje jednoga za drugim, ne bih čekala veću razliku.

ninaiena, ovdje se pisalo o istoj temi nedavno, a i tu ćeš naći linkove za starije teme s istim pitanjima...

ja imam 3oje djece sa malom razlikom (po 17 i 19 mjeseci)... da je malo naporno što se tiče hendlanja u početku kad su jako mali, je... ali, kako rastu, jako se lijepo slažu i sve češće se (osim svađe i tuče) jako lijepo sami zaigraju... ljubomore gotovo da i nema (osim malo kod srednje mazilice)... a i brijem da im barem neću svima odreda morati objašnjavati neke škakljive teme prilikom odrastanja i puberteta, kao i to da im neću svima morati pomagati oko zadaće jer će mi biti godinu za godinom u školi

U nas je razlika između 1 i 2 klinca 23 mjeseca a između 2 i 3 ,18 mjeseci.To su sad veliki klinci od kojih najmlađe najesen kreće u školu.U početku je bila ludnica ali se s vremenom uhodaš ,a sad je još veća ludnica jer pričaju svi troje u jedan glas i svi odjednom imaju neki problem koji treba riješavati ali sve u svemu super.

ha, ha pinky cak ni ja te ne mogu u tome pobijediti. izmedju mojih su dvije minute!
da je tesko, je... itekako! otkako su se naucili zajedno igrati puno je lakse. tako se lijepo znaju zabaviti. trenutno mi najteze pada kad se svadjaju i tuku (o da, ima i toga kod mojih trogodisnjaka) ili kad se prepiru oko istih igracaka.

kod nas je 2,2 godine razlika, nikad vise.
najmanje tri. najmanje.
osim ovih sa minutu-dvije.

Meni je!
Ja ih imam 3. Između prvog i drugog djeteta, razlika je bila godina i po, između drugog i trećeg, ravno dvi godine. Ona razlika od 1,5g je puuuno napornija od razlike od 2g. Kod tako malih svaki misec znači. Svaki misec sve su samostalniji, razumniji, spretniji.
Sa razlikom od 1,5g meni se činilo ka da iman blizance. Oboje su tražili mamu sad i odma i ni jedno od njih nije bilo sposobno shvatit da se ja ne mogu podijelit na dva dila (iako bi realno sa kilima možda i mogla ).
Sa razlikom od 2g bilo je lakše, al možda i zato jer je tu bilo i dite od 3,5g pa su ovo dvoje starijih bili kompa i već se samostalno skupa igrali, sebi nadomijestili mene u ovom drugom (ludilo sam ovo sročila al razumi se šta sam tila reć, valjda...).

Teško je sve stić, svima se posvetit, uvik neko ispadne zakinut i mene zbog toga ždere savjest. Ja za sebe nemam uopće vrimena, za ama baš ništa. Al to je i do mene, tako sam se postavila, da su mi oni i njihove potrebe važnije od bilo čega. Kad se jednom osvrnem neću se kajat. A sad se žalim jer sam umooorna (uuu šta sa sritna navečer kad napokon svi zaspu i stan utihne, a ja ne padam priko igračaka jer su sve spremili- da, da, spremaju sami i ne ide se leć bez toga ). Nekad vičem, nekad oni plaču (susidi bi vjerojatno rekli da nema trećeg, uvik se nešto od toga čuje iz stana), često sam na izmaku snaga, a opet je lipo i zadovoljna sam šta je ispalo ovako jer oni imaju jedno drugo i tu svoju ljubav, povezanost, igru i svađe koje im nitko i ništa ne može zamijenit!

Između mojih cura je razlika 20 mjeseci....starija ima godinu i 10 mj, a mlađa ima 2 i pol mjeseca....zna biti strašno naporno, ali nekad uživam gledajući kako već sad starija seka pazi i mazi mlađu, ljubi ju, grli, nosi joj igračkice i sl. Najgore je kad obadvije u isto vrijeme nešto traže...ali snađemo se
Još mi je najljepše kad smo na 3 curke same doma, jer je moj mm kao treće dijete!!

vidin da je ova tema malo potonila al s obzirom da se sama spreman na dvoje djece s malom razlikom da se malo uključim
razlika će nam bit nešto manja od 15 mjeseci
s obzirom da je prvorođena taman prohodala i počela se pentrat svugdi već mi je s ovim stomakom teško trčeći gegat za njom - a to je samo trudnoća

prvih par tjedana po porodu ću bit s mamom koja je friško u penziji pa će mi garant taj dodatni par ruku uvelike olakšat, al san mislila hendlat s njih dvi na način da manju nosim u marami i nastavim sa aktivnostima s većom koliko mogu

pa me zanima, iz vaših iskustava - koliko je to realno

Azzul legendo

Snaci cemo se mi daj

Ja bi drage volje svoju mamu dovukla ali se bojim i toga da ce me samo zivcirati puna kuca. Ionako ce beba br.2 privremeno sa nama spavati jer ne zelim malome u sobu na pocetku uvaliti seku ili brata jer tad nitko nece spavati, pogotvo kad se na pocetku doji po 5 x po noci Ako se uspijemo priseliti krajem drugog mjeseca u veci stan kako smo planirali sve bi bilo lakse pa mozda i pozovem mamu.

Bit ce mm 10 dana sa nama pa cemo se valjda nekako brzinski uhodati da naucim prezivjeti dan sa njih dvoje. I ja sam nastrojena sa maramom i mislim da cu je ovaj put puno, puno vise koristiti. Mislim nema mi druge nego se tako snaci.
ko sto su cure meni jucer rekle, beba ionako prva 3 mj ne treba neke aktivnosti osim jesti i spavati, a onda se kasnije mozemo svi zajendo na podu zabavljati

Azzul u trudnoći je i meni bilo fizički teže za malenom nego nakon poroda. To će biti bolje, no vremena ćeš imati manje a djeca su zahtjevna.

Ja bih ovu temu definirala u dvije kategorije: razlika i dob djeteta o kojima se radi.
Dakle mi imamo razliku 19 mj.
Cura godinu i pol, a sinek se tek rodio.

Velika mi je razlika sada kada ona ima 2 god jer je razumnija i lakše je s njom fizički i dogovorno.
S druge strane sad je u vrhuncu svoje terible two faze i vrlo je zahtjevna i osjetljiva i ima česte ispade a moj umor ne pomaže.

Dakle kad mi je starija kći imala 1,5 god bilo mi je teže nego sad.

Mi imamo i tandemsko dojenje. I to je na početku išlo grbavo i uz ljubomoru, a sada klapa odlično.

Teško je i zato što je starija prošla fazu odvikavanja od pelene, prelaska u krevet (sve je to još u procesu) te jaslice i prekid jaslica za ljeto i ponovo vrćanje.
To su velki stresovi.

Ja sam dosta umorna ali lakše mi je ako se poslove razlomim po tjednu: jedan dan kupaona, jedan pod...

E da, lakše je kad imaš bar nekoga od rodbine u blizini jer inače je teško uopće prošetati sa tamo malom djecom (premali je premali da izbivate dugo jer moraš dojiti a stariji ti je premali da ga lako držiš pod kointorlom, može se oteti i otrčati ili pasti u tantrum u roku sekunde)

Mi nemamo nikakvu logistiku niti rodbinu da bismo mogli zatražiti da nam netko pričuva dijecu barem na 5 min. To je velki problem za mene jer sam rob kuće. Ali i to će proći.

Ja mislim da bih ovo ponovila samo u slučaju da mi je barem mama ili tata u istom gradu ili da imam ovdje više prijatelja. Ovako je očajno jer ni doktoru ne možemo bez da se svi razvlačimo (epizode sa jednomjesečnim djetetom na hitnoj i po ginekološkim ambulantam bih voljela izbjeći)

Kaj se tiče logistike oko pospremanja,v eša i ručka, tu mi ne trbea nitko osim pomalo muž, ali uspavljivanje je druga priča i nužno mi je potreban muža da ide glatko.
Kad ga nema nije lako. onda izvadim cice i evo tandema

A i tandem je bio težak kad je starij bila premalena da me cijelu obuhvati i preskoči... sad je super

jednimo bih voljela jedna dan se malo naspavati da mi netko preuzme djecu u šetnju - oboje

razlika između mojih je 2,9 g. i 22 mj.
da nisam imala odličnu logistiku bilo bi zbilja naporno, sa logistikom ide nekako, mada ima dana kad je baš naporno.
treba biti dobar planer kako bi stvari funkcionirale kako treba.
iz ovih cipela bih preporučila mrvicu veću razliku, ali to je sve individualno, koliko intenzivni smo na drugim poljima je isto relevantan parametar,
ako nam je stalo da budemo uspješni u struci, zatim da nam je i kući sve pod kontrolom, onda zna biti napeto, (meni ovo drugo nekad zašteka, čitaj zna nam se desiti nered, djeca i posao su mi br. 1 pa ne patim od pretjeranog reda u kući )
kao i u svemu, treba posložiti prioritete.

izmedju mojih prvih dvoje je 16 mjeseci razlike. Bez dobre logistike bilo bi tesko, ovako pamtim kao jako lijepo razdoblje i ponovila bi opet. Ali su zato sada kao pas i macka puno cesce nego sto su si dobri.

Mala Bornica je napisao/la:izmedju mojih prvih dvoje je 16 mjeseci razlike. Bez dobre logistike bilo bi tesko, ovako pamtim kao jako lijepo razdoblje i ponovila bi opet. Ali su zato sada kao pas i macka puno cesce nego sto su si dobri.

Izmedju mojih je 21mj.razl. i trenutno su isto na ratnoj nozi, iako imaju i svijetlih trenutaka. Ocekujem da ce za koju god.opet biti super

olja dobro si uočila da je jako važno i postavke s kojima idemo u to.
ja isto prvo biram djecu ali volim barem donekle red.
kad sam počela raditi kućanski poslovi bili su nužnost koju se obavljalo kad se stigne.

kvalitetna igra, dobar obrok, dakle kuham (to puno vremena uzme) su uvjek prioriteti

sama nabavka hrane mi je ogroman gubitak vremena - to bi bilo super da sam imala pomoć (i da imam ) tipa da mi tu i tam netko uskoči sa nabavkom namirnica

karijera..hm.pa sad je nemoguće raditi uz njih. možda ev sad kad je starija u jaslicama ću uspjeti nešto jer je mali ko po špagi

moje iskustvo je:
što se više ufuraš u ulogu majke (ne savršene domaćice) što više prihvatiš da si ti izvor hrane i kontakta i svega to ćeš lakše podnjeti te mjesece dojenja i ležanja i kuće dok pomalo ne krenete van (evo mi sad malo više izlazimo). i djeca su namirenija a time i bolja (lakša)

između mojih je bilo 2 godine i 10 mj. meni je to bila ok razlika jer je tin bio bez pelene već skoro godinu, sam je jeo, nije ga trebalo uspavljivati i veći je dio stvari radio samostalno. problem se javio kad se damjan krenuo kretati i rušiti mu igračke.
na početku mi je problem samo bio da je stariji budio mlađeg, ulazio je u našu sobu i budio ga redovito na početku.

osim toga mi je bio problem kad bi išla dojiti a stariji je bio sam. iako je damjan od početka dojio max 10 min ipak je to puno vremena da dijete bude samo. sa mnom nije htio biti dok dojim već bi nas ometao pa bi mu ja pred dojenje uvijek dala nešto zanimljivo da se zabavi dok nas nema.

mm i ja smo bili sami pa smo sve tako hendalili. on je radio jako puno a ja sam bila sama s njima, neke je dane bilo koma, no većinom je bilo ok.
malo su nas mučile večernje nervoze, do 3 mj, no kad su one prestale bio je bolje.

prvo ljeto je damjan imao 2-3 mj a tin 3g, išli smo svaki dan 2x na more, ujutro i popodne, sami. utrpam ih i idemo. par sati samo ujutro (do 10.30) i par sati popodne (do 18.30 jer su tad kretali nervoze).

vjerujem da bi bio veći problem da tin nosi pelenu i da nije bio toliko samostalan. trebalo bi dosta pomoći i logistike pa preporučam da vidite tko vam može pomoći, makar da jednom tjedno generalno počisti i tome slično.

pomogne i da se snize kriteriji malo oko svega vezanog uz stan

Do kad se računa ta mala razlika? Ne znam jel mi spadamo među vas, kod mojih klinaca je točno 2godine i 9 mjeseci

Mihica onako brojčano mislim da je ispod 3 godine mala razlika, al da sve ne trpamo u neke okvire - mala je ako ti osjećaš da je mala

vidin da definitivno, uz izuzetak blizića, prednjačimo u malenkošću razlike, i nekako mi je utješno čut da je ipak ovaj zadnji misec-dva trudnoće u toj situaciji ipak najteži jer ja nisan više toliko pokretna, a kosti su počele svoju migraciju jedna od druge, pa su prisutni konstatni bolovi i trnjenja

vidit ćemo kako će proć prvi tjedni s obe na rukama, jer eto upala nam i komplikacija s drugom bebom koju ćemo rješavat po porodu, al sve se tješin ako san mogla hendlat par tjedana nepokretnog mm nakon njegove prometne nesreće i tad 10 mjesečnu puzavicu - da ću i ovo priživit

Danas sam se sjetila ove teme.
Ostavljam sina u vrticu i sretnem jednu drugu mamu ciji klinac idé s mojim u grupu. Skida njega i ostavlja teti a mladi u kolicima urlaaaaaa pa ovaj stariji pocne urlati pa mladi jos vise. Razlika je otprilike 15 mj.
Kada je sve to sredila kaze mi:" Sta je meni bilo pa sam rodila dvoje jednog za drugim. Jedan beba, drugi beba, jedan place, drugi Place, daj ovo, daj ono. Vise nebi radala nema sanse!"

ma to su trenutci...
ima i onih potpuno suprotnih, ali svakodnevica je ustavri negdje između ali je vrlo naporna i teška.

zapravo ovako: konstantno je naporno ali je dovoljno ispunjujuće da smo uglavnom ok. onda nam ponekad prekipi a ponekad nam je divvnoooo

Gledajući danas iz moje perspektive, sigurno je napornije mala razlika.
Ali ne toliko naporno da ne bih poželjela opet tako. Prva razlika nam je nepunih 18 mjeseci, a druga točno dvije godine.
Kad se rodila Paula, sjećam se da mi je to bio jedan prekrasan period i da sam uživala. Živjeli smo u kući s muževima ( na drugoj etaži), ali sam ja kuhala i radila sve ostalo. Prvih mjeseci mi je nejčešće preko dana jedna spavala. Iva je bila baš skroz ono lako odgojivo dijete, a Paula je samo jela i spavala. Kasnije kad je bila aktivnija, voljela je pjevati sa mnom, razgovarati, brbljati, svašta sam uz nju mogla napraviti.
Kas sam rodila Martinu, Iva je prestala spavati danju, ali su se opet Paula i Martina izmjenjivale, a Martina je bila dugo velika spavalica, tako da sam ih uglavnom imala dvoje. Super stvar je bila da sam bebu koja spava mogla ostaviti s bakom a ja otići u šetnju s ostalima.
Najgadnije je bilo kad bi se razboljeli. Možete misliti kako izgleda svakih pola sata svima mjeriti temperaturu, davati antibiotike u razna doba noći (jedna dobije svakih osam sati, druga svakih šest), ili, najgore, povraćanja, pa svaki čas presvlači, mijenjaj posteljinu, rehidromiks na žličice svakih pet do deset minuta, koliko je i kad tko popio. Taman središ jednu, krene druga, pa treća i tako do jutra.

samo da zajaučen na temu: muko moooooooooojajaja ajajaja
nakon napunjenih misec dana staža mame s dvoje definitivno je naporno, još ajd po danu kad iman tuđe ruke pomagalice s obzirom da starija mlađu il ignorira il ju čeličnim stiskom draga, al prve noći su ispoljile mr.Hyde lice u starije - budila se vrištajući uplakana ko iz najgore noćne more, kad bi ju htjela uzet (ja ili bilo ko drugi) mlatila me, smirila se tek kad bi na scenu stupilo mito i korupcija

to je sad po kontrolom, nema više urlika i mlataranja al svejedno se međusobno bude jer se mala dok papa glasa nekakvim režećim "njunji-njinji"

u svakom slučaju čekam lipše dane njihovog odnosa da mogu s gušton (a i viškom vrimena) to ovdi napisat

Pozdrav curke. Nisam još u tudilicama ali se informiram malo . Imam bebača koji za tjedan dana puni 7 mjeseci a mm i ja polako pričamo o još jednoj bebici kad Vito navrši godinu dana. Još mi je nekako rano, to bi mi bila treća trudnoća u 3 godine pa me strah da to moje tijelo fizički nje spremeno.. ali kalkulirajući malo za sada mi je to idealno rješenje jer bi mi to bila treća beba i imala bi pravo na 3 godine kod kuće (pošto mi je muka samo kad se sjetim da se moram vraćati na posao, fuuj fuuj.) Za hendlanje s dvoje malih klinaca nije problem, obožavam ulogu majke a i obje bake su u mirovini i otimaju se za Vitu Curke s malom razliko među klincima, da čujem vaša iskustva

Možda je tema na krivom mjestu postavljena pa molim moderatorice da me upozore

ja sam ponosna majka 2 malisana,razlika mala.Naporno je strasno.Ali sve sama hendlam,ponekad (jako rijetko uskoce bake,svega par puta)vise moja sestra,ali u biti skoro sve sama...Najgore je dok ne prohodaju,a onda onda ste na konju...

Rekla sam sebi kad sam njih dvoje prezivila,sve mogu...

Pozdrav svima! Moji su dečki 18 mjeseci razlike. Naravno da je naporno, posebno u periodu od kad je mlađi počeo puzati pa sve dok nije prohodao. Sad mogu reći da je svaki mjesec sve lakše i mogu s njima solo ići gotovo svuda. Najteže mi pada povremeno naguravanje i sl.fizički kontakti ili otimačina iste igračke. Ali, puno vremena provode samostalno se zabavljajući ( stariji 4g, mlađi 2,5 g tako da ih je divno gledati ). Moram reći da općenito ne znam nijednog roditelja dvoje djece koji ne kuka, bez obzira na razliku.

Gledam svoj posljednji post i ne preostaje mi nista drugo osim se dooobro nasmijati:) dakle trudna sam i dobit cemo ne jednu,nego dvije bebice. Maza ce biti 21 mjesec kada stizi twinsi.

kimora bit će ti veselo to svakako .

Moji su između prva dva 26 mjeseci, između druga dva 19 mjeseci.
Veselo svakako
Još sam živa

Al da je teško i naporno je. Sad su 2,4 i 6 godina i već je to puno lakše. U dvoje u svim kombinacijama se odlično slože. Ipak u troje uvijek nastane neki metež koji ne završi dobro

Snow, možda to znači da je vrijeme za još jedno - da bude ravnoteža