Mame i bebe forum

Drage moje, ispričavam se ako ponavljam ovu ili sličnu temu. Naime, moja D. ima 4,5 g. i jedan veeeliki problem, stalno joj gaćice idu guzu... odnosno uvijek kada ju uhvati neka nervoza ili kad joj odbijem ispuniti neku bisernu želju. Ne bi meni smetalo što se ona ljuti, jer znam da izmišlja, da ona ne napravi takvu frku i da nije histerična, pri čemu naravno pucamo svi po šavovima. Jedinica je i koliko god se mi trudimo da ju ne razmazimo ipak je ona u centru pažnje. Znam sve one priče, da pokušamo promijeniti model gaćica (bokserice umijesto običnih), s puno strpljenja joj objasniti da histerijom neće riješiti problem i sl. sve mo to probali ali bez uspjeha! Molim Vas ako ste imale takav ili sličan problem da mi date savjet?!

... nisam valjda ja jedina s ovim problemom??...

Vjerovatno nisi jedina, ali, recimo, ja nisam skontala sta je problem . Gace joj se uvuku u guzu, pa drami zbog toga? Ili?

problem je u tome što njoj gaćice ne idu u guzu, nego izmišlja i počne "dramiti". Više ne znam kako da se postavim u tom trenutku, jer sam već isprobala sve moguće načine. Mislila sam u početku da joj stvarno te gaćice smetaju jer su joj možda male, pa sam kupila veći broj, to nije pomoglo.. kupila sam joj bokserice, pa ni to nije urodilo plodom. Kad je nervozna počnu joj ići gaćice u guzu i onda je "fešta". Već nas pozna cijeli kvart.

Ignoriraj. Samo vas zeza.

a šta napravi ako staneš i popraviš gaćice kad ti kaže da ju smetaju?

U većini slučajeva je ignoriram, kad smo doma. Ali ta njezina histerija je zastrašujuća, ponekad mi se čini da je za ić kod psihologa. Kad smo vani je ignoriram, jer me je sram bilo kako drugačije reagirati.
Vjerujem da će to proći kad-tad, ali ne znam kako da preživim ovu fazu.

Folne, nemoguća misija, "ja neznam" dobro namjestiti gaćice, ona ih ne zna namjestiti... Uhvatila sam ju par puta s gaćicama ispod guze i hulahopke normalno obučene... pa to je za izludit...

jesi probala, bar kad ste doma, popraviti joj gaćice? kako je onda reagirala?

a mi imamo trepavicu tj trljanje ociju...... kad zacvili samo kazem trepci proci ce i cekam da zatrepce ko munjen..... ako i dalje svira sirenu onda dodjem puhnem mu u oko ( ) i kazem gotovo..... i svako ostalo cviljenje ignoriran osim ako nije nesto drugo upalo u medjuvremenu... poput bum tres glavom jer od *boli* ne vidi kud ide....

pa tako probaj i ti... posalji ju u wc ako si doma i nek sama namisti mudante.... a ako ste vani lipo mrtva ladna uzmes za ruku i kazes idemo doma u wc da ih popravis.... jednostavno skines do kolina i navuces nazad... ak ne valja nek navlaci sama..... a ako i dalje drami nek od-drami svoje... da je lito mogla bi ju pustit bez mudanata (po doma ne vani narafski) cisto da vidis u cem je frka....

rucho je napisao/la:onda dodjem puhnem mu u oko

Ovo kod nas uvijek pali. Afan cak kaze da mu pusem u oko i govorim ono s vukom . Jer ja puhnem i kazem "Bjezi trnu iz oka, eto vuka s potoka".

A moga pak baci u šizu šta ne može kad se nasloni na kauč nogama doseći pod
Maaamaaaa i jaa san veeeliiikiii, kako vi možete, oćuuu ii jaaaa
I nema smisla ništa mu objašnjavati, tvrdoglavi ovan
Probala mu objasniti da još malo mora narasti, da nismo svi jednako visoki i da ja ne mogu dohvatiti najvišu policu u ormaru ka npr. tata, dala mu klupčicu da stavi noge na nju....pogađate, sve bezuspješno
Sad mu samo kažen -koke moraš još malo narasti i ako se šiza nastavi (a uglavnom se nastavi) pokušan mu skreniti pažnju, ako ni to ne upali ostavin ga par min da luduje pa ga prođe
Eh, da, i strašno ga frustrira šta mu je ona obična, akustična gitara prevelika i ne može je lipo obuhvatiti i "svirati"
Isplaka je bar dva deca suza i zbog toga, a dječja (koju ljubljeni jedinac naravno isto ima ) ga ne zanima i baš mu je bezveze
Kako bilo, ja nedan da me izbaci iz takta kad krene grintati, bude mi ga čak malo i ža, al Bože moj bit će još frustracija u životu, a mama neće uvik imati rješenje

mi imamo dlaku u ustima. Sa ishodom ko gace u guzi. Uffff

U nas je u zadnje vrime drama navečer. Sve bude super, igra se..., ali u trenu kad sam rekla da se ide spavat - šiza, te je umorna, odjednom povije leđa i tako hoda do wc-a da mi dokaže koliko je umorna, nema snage se dignit na stolicu oprat zube, a šta da vam kažem, ignoriram osim ako počne plakat, onda znam da je stvarno umorna. Inače zavičem i kažem jasno i glasno šta treba napravit, inače nema ni priče ni maženja za laku noć i točka. Da vidite kako odjedanput prestane bit umorna.

ajme... gace u guzi... trepavica u oku... dlaka u ustima..... ajme.... sta drugo komentirati za te njihove *dosjetke* nego ..... stvarno triba im skinit kapu za dovitljivost.... i tu melodramaticnu izvedbu..... kad i nama ne bi bio prepun dan i umor i nervoza bilo bi nam smijesno.....

ima jedna novost... sad u zadnjih tjedan dana ( baš od kad sam se tu požalila) gaće nam više ne idu u guzu, nego ih sad navlači do cica....
uz to, nije tolerantna uopće, frustrira me sama pomisao da će ona postati netrpeljiva i frustrirana osooba jednog dana. Pametna je cura, brzo uči slova brojke, elokventna je i pozorno sluša kad joj se nešto objašnjava i sl. , ali.... s druge strane (sram me je to reći) kad joj pokušavamo objasnit da mora podignut rukave kada pere ruke, da se mora obuć da se ne razboli gleda kao da uopće ne kuži, da joj objašnjavamo kvantnu fiziku... na kraju kada vidi da smo u pravu, i kad je pitamo zašto nije poslušala odgovori da nije znala... kao da stvarno ne kuži, da uopće nije razumijela što joj i zašto govorimo. Bilo bi dobro kada bi se moglo to opravdati kao neka faza kroz koju prolazi, ali to traje već sigurno 2 godine. Razmišljam da potražim pomoć psihologa! Užasno se osjećam kada mi ispili živce s tim svojim ponašanjem i traženjem slijedećeg problema ( "kanotijerica joj smeta", "čarape su glupe", toplo mi je, a ne ne hladno mi je", " stolica joj smeta" ( a uopće nije blizu nje)jer od muke puknem pa ju opalim po riti ili se dobro izgalamim, na što ona uopće ne reagira.
Trenutno ima neku virozu, pa smo doma, tri dana sam u kući i toliko sam umorna i luda od tih " ideja", dođe mi da odem na tjedan dana (najmanje) da nikoga ne vidim i ne čujem!

Jednostavno se bojim i pomisliti u kakvu osobu će izrasti s obzirom na ovakvu situaciju u kući.

Negdje sam citala da klinci ne znaju generalizirati i ne shvacaju uzrocno-posljedicnu vezu kao mi. Tako ne kuze da ce se rukav smociti ako ga ne zadignu sve dok tome ne posvijedoce. Ili ne kuze zasto moraju obuci jaknu za van ako im sada u kuci nije zima. Tako da mislim da ti je curica skroz normalna.

black_lady je napisao/la:U nas je u zadnje vrime drama navečer. Sve bude super, igra se..., ali u trenu kad sam rekla da se ide spavat - šiza, te je umorna, odjednom povije leđa i tako hoda do wc-a da mi dokaže koliko je umorna, nema snage se dignit na stolicu oprat zube, a šta da vam kažem, ignoriram osim ako počne plakat, onda znam da je stvarno umorna. Inače zavičem i kažem jasno i glasno šta treba napravit, inače nema ni priče ni maženja za laku noć i točka. Da vidite kako odjedanput prestane bit umorna.

ko da si mog starijeg opisala,samo sto on cijelo vrijeme dok dodje do wc-a i obavi sto treba vristi ko da ga neko kolje.obavi i onda odjednom nije umoran

mama to sam ja je napisao/la:ima jedna novost... sad u zadnjih tjedan dana ( baš od kad sam se tu požalila) gaće nam više ne idu u guzu, nego ih sad navlači do cica....

Znam da tebi možda nije smiješno ali morala sam malo.
Mislim da tvoje djetešce samo želi svu pozornost na sebi.
Probaj se smijati.
Ozbiljno to mislim. Ja svoje počnem imitirati i služiti se njihovim jezikom.
Pa bih onda idemo obuči ove užasno glupe čarape da više ne budu tako glupe jer ćemo ih inače morati baciti van da ih netko drugi uzme tko će misliti da su pametne.
Ili, odi prati ruke i digni svoje rukave i usput si pričaj : ja jako volim lijepe suhe rukave pa ću ih zato dići da mi se ne namoče,a D ne treba dizati rukave kad pere ruke pa nek njeni budu ružni i mokri...
I tak, probaj se zekati na njenoj razini i poslije se tome smijte do besvjesti jer ćeš inače puknuti od živciranja

Cure moje drage, sve bi te situacije bile smijesne i simpatične i ne bi im pridavala toliko pažnje da ona ne počne za svaku sitnicu histerizirati toliko i živčanit. Da se netko od odraslih toliko trese i vrišti i čupa, tuče, poslali bi ga u bolnicu. Zastrašujuće to izgleda.
Poznate su mi sve priče o dječjim načinima da izazovu pozornost, da tjeraju svoje, kao i da onda treba hladne glave i strpljivo sačekati da se smiri, pa onda pričati s njima i tako dalje. Ja ju pošaljem u sobu da se primiri, pa da onda pokušam s njom porazgovarati o tome što se dogodilo i kako smo to mogli drugačije riješiti, a ona se nađe mene pozivati na red i govoriti mi da "kakva sam ja to majka kad je puštam u sobi...". A kad je pitam u čemu je bio problem, zašto je tako reagirala kaže "ja sam mala pa neznam...".

Da, da, i moja je počela meni držat bukvice, ali je ja odma zaustavim. Naučio me mm, on nikad ne da da ona njemu soli pamet, i zna joj reć da je on tata i zato neke stvari smije, a ona ne i gotovo. Dok sam se ja beskonačno trudila objašnjavat, to je bila katastrofa. Trajalo je dounedogled. Onda sam prestala. I ja sam bila zapala u stanje kad sam mislila da nam psiholog treba, i meni i njoj. Malo sam razgovarala sa mm-om i zaključila da moram postavit jasnije granice. Možemo se oko nekih stvari prepucavat, ali ne može sve bit igra, nekad moram dignit glas i tu sam postala stroga. I od tad imamo manje problema. Izgleda da je zbilja bio problem u meni.
Npr danas u dućanu ona meni na kasi (pred drugim ljudima, ofkors) da zašto sam nešto stavila u košaru, da to uopće ne treba itd. ma ono ko mala šefica Samo sam se sagela i digla malo ton da ako isti tren ne prestane neće dobit Kinder pingui. I isti tren je prestala, a taman je bila da će počet histerizirat.

A šta se učenja tiče i ja bi volila kad bi već sad znala sve šta je učim, ali bi onda imala 20, a ne 4 i po godine. Zbilja treba neke stvari bacit na šalu, bij bitke koje su zbilja važne, na ostalo se nasmij. Je teško u početku, ali inače ćeš izludit. Jako su lukavi, moraš se postavit da vidi da te ne može maslat. A s druge strane ipak da si im ti glavni oslonac u životu. Nije lako...

Bellatrix je napisao/la:

mama to sam ja je napisao/la:ima jedna novost... sad u zadnjih tjedan dana ( baš od kad sam se tu požalila) gaće nam više ne idu u guzu, nego ih sad navlači do cica....

Znam da tebi možda nije smiješno ali morala sam malo.
Mislim da tvoje djetešce samo želi svu pozornost na sebi.
Probaj se smijati.
Ozbiljno to mislim. Ja svoje počnem imitirati i služiti se njihovim jezikom.
Pa bih onda idemo obuči ove užasno glupe čarape da više ne budu tako glupe jer ćemo ih inače morati baciti van da ih netko drugi uzme tko će misliti da su pametne.
Ili, odi prati ruke i digni svoje rukave i usput si pričaj : ja jako volim lijepe suhe rukave pa ću ih zato dići da mi se ne namoče,a D ne treba dizati rukave kad pere ruke pa nek njeni budu ružni i mokri...
I tak, probaj se zekati na njenoj razini i poslije se tome smijte do besvjesti jer ćeš inače puknuti od živciranja

ovo i ja radim.
i pošaljem ih da plaču u moju sobu (da im se njihova ne zgadi) jer je u drugim prostorijama u kući zabranjeno plakanje.to pali. čaki mlađa zvijer sad sama krene u sobu čim pomisli zaplakti, e to je scena

mama to sam ja je napisao/la:Cure moje drage, sve bi te situacije bile smijesne i simpatične i ne bi im pridavala toliko pažnje da ona ne počne za svaku sitnicu histerizirati toliko i živčanit. Da se netko od odraslih toliko trese i vrišti i čupa, tuče, poslali bi ga u bolnicu. Zastrašujuće to izgleda.
Poznate su mi sve priče o dječjim načinima da izazovu pozornost, da tjeraju svoje, kao i da onda treba hladne glave i strpljivo sačekati da se smiri, pa onda pričati s njima i tako dalje. Ja ju pošaljem u sobu da se primiri, pa da onda pokušam s njom porazgovarati o tome što se dogodilo i kako smo to mogli drugačije riješiti, a ona se nađe mene pozivati na red i govoriti mi da "kakva sam ja to majka kad je puštam u sobi...". A kad je pitam u čemu je bio problem, zašto je tako reagirala kaže "ja sam mala pa neznam...".

cuj stara.... a da ti nju pitas sta se dogadja npr u vrticu ili kad je vani kod prija... da se nije s nekim posvadila... ili ju je neka cura il decko il ekipa uzelo na zulj.... ili vise nije glavna faca pa joj to malo smeta.... ili se desio neki susret dogadjaj film rodjendan bogtepitaj sta sta joj nije sjelo pa je pocela shizu..... tolko mala ipak nije..... zna ona dobro sta joj je..... ali ipak ako nije nista od tog e onda ti je jedna od slavnih djecjih faza koju ces najbolje rjesit kako je bella rekla..... a zifciranjem postizes kontaefekt... imam jednog doma sta me prati po oktavama... ... a pametovanje.... aiiiii..... ma doktorat ima..... negdje sam vec pisala o mojim natezanjima s gazdom.....

a glede uobicajenih "normalnih" radnji poput pranja ruku skidanja jakete oblacenja papuca i slicno.... nekako mi se cini da sto je dijete umno razvijenije to je "gluplje" u ovim automatskim radovima.... ono u stilu "pamet mi smeta za tako trivijalan posal pa za to imam mamu..." ..... meni je vec postalo toliko normalno govorit mu ko bedaku sta sve treba kad udje u kucu da sam pocela to i odraslima radit.... ..... profesionalna deformacija.... jednom kad se ozeni buducoj snahi odmah cu dat papir s naredbama koje mora izreci svom visokointelektualnom suprugu e da bi funkcionirao ko celjade.... narafski ona ce tu listu morat jos malo prosiriti u svezi glede izvrsavanja bracnih duznosti.... ... ovo je malo ironicna sala ali nije daleko od istine..... e da nam malo bude lakse......

I ja sam jedno vrime mislila da mi namjerno prkosi, ali sam malo promatrala da svaki put kad je upozorim ona odma to napravi uz oprosti, mama. Znači jednostavno nije još došla u fazu da o tome misli.

a kad nakon par godina drilanja kako se nakon nuzde povuce vodai operu ruke konacno savladaju taj tezak postupak, kad jos malo porastu opet zaborave pa idemo ispocetka, ovog puta s puno manje tolerancije . tako su barem moji...

A o gospodinu da vam i ne pričam... on pak uopće nema strpljenja, po prirodi je grub i glasan. Ja sam neka vrsta tampon zone.... pa da on ne bi poludio i svašta njoj izdjelio, ja počnem vikati i borim se samo da ona bolje prođe. On je tip koji ne kuži puno stvari vezanih za djecu i osjećaje općenito, a njemu objasnit neke stvari i pojasnit mu da djeca nisu roboti nemoguća je misija. Kad bi on meni pomogao tako da se suzdrži od "pucanja" bilo bi vjerojatno sve puno lakše preživit!

mama to sam ja je napisao/la:A o gospodinu da vam i ne pričam... on pak uopće nema strpljenja, po prirodi je grub i glasan. Ja sam neka vrsta tampon zone.... pa da on ne bi poludio i svašta njoj izdjelio, ja počnem vikati i borim se samo da ona bolje prođe. On je tip koji ne kuži puno stvari vezanih za djecu i osjećaje općenito, a njemu objasnit neke stvari i pojasnit mu da djeca nisu roboti nemoguća je misija. Kad bi on meni pomogao tako da se suzdrži od "pucanja" bilo bi vjerojatno sve puno lakše preživit!

aha! dokaz da su i muzevi samo starija djeca! ..... sala mala... uglavnom sljedeci put kad on pukne onda njega smirivaj nacinom kao dijete u tantrumu... prvi put pa drugi pa treci sve dok ne shvati da djeca nisu roboti i da se i on ponasa ko deriste......

pinky je napisao/la:mi imamo dlaku u ustima. Sa ishodom ko gace u guzi. Uffff

isto i kod nas ...srecom,povremeno,al dovoljno za shizu