Mame i bebe forum

Znam da već ima postova na tu temu, ali ono što sam našala je prilično staro pa sam otvorila novi topic. Moja Mardži ima 4,5 god. i je je još uvijek uspavljujem. Do prije mjesec dan ja spavala u dječjem krevetiću pa sam je uspavljivala na kauču. Zavalile smo se zajedno, pa bih je poslije spustila u krevetić. Taj njen prvi san bi obično trjao nekoliko sati pa bi se budila. Ako ja još nisam išla leći, onda sam je opet uzimala na kauč kraj sebe a je vraćala u njen krevetić, a ako bi se probudila kad sam ja već legla, samo bih je prebacila u krevet kraj sebe. Sad je dobila pravi krevet i ritual se utoliko promijenio, što je uspavljujem u njenom krevetu (moram leći kraj nje i svoju ruku joj moram staviti pod glavu, a drugom je zagrliti), kasnije se izvučem, a kad se po noći probudi, opet se zavučem kod nje i najčešće ja zaspem prva pa ostanem do jutra. Problem je u tome što bih je htjela naučiti da spava sama, a ne znam kako. Mislila sam da će možda sam htjeti to kad bude starija, ali mi prijateljica kaže da ona ima sestru s pp koja sa svojih 18 godina jedva pristala na to da više ne spava s mamom i tatom u krevetu, nego da joj u njihovu sobu stave poseban krevet, a od toga me hvata jeza . Ne želim da sde inama to desi, a čini se da smo na dobrom putu... Zanima me kako je kod vas.

To mi je jako poznato međutimoli mi i dan danas po noći slabo spavamo jedva spojimo 4 sata i onda su jako duge pauze i tu nastaje sranje ali doslovno. Na izmaku smo snaga tako ta idemo na Srebrenjak i to na odjel poremećaja spavanja. Kod nas ti izgleda ovako oko devet i pol nam je spavanac a prije toga se užasno muči za zaspat u krilu.To inače najviše voli i imam osjećaj da bi tako stalno volio biti pa i po noći .E kad ga stavim u krevet tu kreću ludorije.Dm eračina do iznemoglosti.Ja i mm se izmjenjujemo , popravljamo ga jer je jedanput i pao s kreveta, neznam kako ali je uspjeo inače se mrda po krevetu, tako da ga nenalazim u isti pozama i to ponoći kad se probudi traži da se okrene.Čovjek misli ok okrenem ga poljubim smirim a on se doslovno muči opet zaspat i tako dočeka jutro kad bi trebao u vrtić.Jutro nema šanse d a mu izbaciš maher je za isključit se sa ovog svjeta tako da mu je svejedno gdje je. Djeca lupaju i lupaju neartikulirano se javljaju on ih blijedo pogleda i kunja. Mene ti fascinira kod mog klinca što on kad nas vidi odmah prestane s deračinom čim mu se javim a bome počelo je palit i kad ga zagalamimo.Malo se uvrijedi plače sa suzama umiri i krene se opet mučit sa spavanjem ali barem nas pusti da malo odspavamo iako smo ga promatrali ali ion i dalje ima oči na pola koplja ali ne spava. Moram reći da spava u svojoj sobi i to mora svjetlo biti upaljeno jer ako nije nervoza je još gora.Tako se mi nahodamo , ma kakva gimnastika ovo se zovu prave vježbe , mi oni ko iz filma onog starog maratonci trče počasni krug. Nekad bi plakala od muke a i došlo mi je da ga doslovno radi toga razbijem. Skuliram se nekako jer jadan nije on kriv ali sam došla do te točke kad stvarno ni on prije svega nema kvalitetan odmor niti se može kvalitetno snjim radit.To je postalo užasno mučenje.Sve tehnike smo isprobali i spavali smo snjim ali to nema veze snama kad to uspavljivanje traje dva sata bez pretjerivanja i onda opet buđenje nakon 4 sata , ma da se ubiješ.Mammamia a što ti reći osim da moraš biti dosljedna, jer to pali mi smo prije imali deračine po cijelu noć ali je skužio da više nedolazimo Hvala Bogu da ima varijacije plakanja pa točno više znam kad nije ništa a kad mu nešto je pa tako se i po potrebi dižemo

ja sam imala s adrianom tih problema kad je imao par mjeseci..dakle,dok je jos bio mali..ne znam da li se to moze sad primjeniti ali tad sam se zainatila i odlucila ga nauciti da spava sam bez uspavljivanja..tad sam ga morala uvijek nunati ili vozikati u kolicima da bi on zaspao a cim bi ga stavila u kinderbed on bi se probudio..i to je islo do toga da bi on na kraju spavao u kolicima kraj mog kreveta cijelu noc..i drugacije nije islo..onda sam odlucila da cu ga odviknuti od toga jer vise nije ni stao u kolica niti je to zdravo..
i tako smo se mi natezali do 5 ujutro dok nije poustio..uporno sam ga stavljala u krevetic nakon sto bi ga uspavala a on bi se budio i tako sto puta dok nij eodustao..slijedece veceri bi ga stavila u krevet i on bi cendrao i plakao,svako malo sam mu se dosla pokazati odnosno javiti i malo ga umiriti dok nakon par dana nije shvatio i napokon sam zaspao..
ne znam da li tebi to ista pomaze..
ja sad adriana samo stavim u krevt,ima pesu s kojim spava i kad zaspi,zaspi..

Ah da, znam da moram biti uporna. Prije sam bila apsolutni protivnik toga da dijete spava s nama u krevetu i starijoj to nikad nismo dozvolili. Tako je počelo i s mardži. Kad bi se probudila, ja sam se digla s njom i dojila sam je na kauču i po noći, ali se jako često budila u početku i ja sam se par puta uhvatila da me hvata san dok je držim pa sam od straha da mi ne ispadne iz ruke ipak prešla u krevet. Znam da sam je tako sama razmazila i navikla na spavanje s nama, ali drukčije nisam mogla,a mm mi je pomagao, ali je ipak bilo važno da se koliko-toliko naspava za posao, jer vozi ljude i odgovara za njih. Plakanje po noći ne smijem dozvoliti, jer onda probudi seku i tek smo tad u problemu (kad se Mardži rodila, Mihaela je imala manje od 2,5 god. i još se i sama budila bar jednom po noći). Kad su bie male, svi smo spavali u istoj sobi, dovoljno je velika da su stali krevetić i Mihaelin krevet, a sad cure imaju svoju zajedničku sobu i opet ne mogu dozvoliti da mi se MIhaela probudi zbog Mardžine dernjave, jer mora funkcionirati u školi. A Mardži se nikad nije smirila samo zato što nas vidi ili što smo je poljubili, nego bi tad još i pojačala urlikanje, jer koji je to bezobrazluk da si tu, a nisi me digla???. Ona u principu nema tako loš san, po meni se budi zato jer se ne može sama okrenuti pa joj utrne nešto, ali kad se tako probudi, ako nismo kraj nje, skroz se razbudi i moramo je uspavljivati barem po pola sata, a ako smo tu, samo je okrenemo i spava dalje. San joj je prilično lagan tako da nema teorije da je okrenem dok spava. A što se plakanja tiče, plače ona i ovako kad je uspavljujem, jer ne želi spavati, samo je plač manjeg intenziteta i kraće traje. Inače je u stanju doslovno satima plakati (npr. kad putujemo, cijelim putem od Zadra do Zagreba i to još s vremenom pojačava umjesto da se umori i utihne) tako da ne mogu računati na to da će prestati. Jednostavno ne znam što da radimo. Zasad treniramo to da joj ne stavim ruku pod glavu i ne grlim je čvrsto, samo ležim kraj nje i eventualno je držim za ruku, ali često sam ja prva koja zaspe, jer ne mogu više fizički izdržati.

ne znam sto da ti savjetujem..jedino mi pada na pamet da joj mozda pustis neku muzikicu ili pricu prije spavanja..mozda bi je to umirilo..kod adriana je djelovalo..