Mame i bebe forum

citam tu po forumu da ne znate kuhati. a deset ste godina u braku. primjerice. ili pet. nebitno.

tko kuha? muz?
ne jedete doma?

sto jedete ako ne znate kuhati? ne jedete?

pa kuhanje je tako lagano, sve na isti kalup, pobacas u lonac i skuhas. svi su cuspajzi na isti kalup, vise manje. nemres fulat, dodala vise ili manje necega. sto god stavis, dobro je.

ajd ti, tinice, prva, ti si se bas deklarirala ko totalna kuharska neznalica. ispada mi da niti tijesto ne znas skuhati malo se salim, naravno.

(ali onaj kolac sa sirom ti je zakon )

pa jia, recimo, ti isto govoris da ne znas kuhati, a cini mi se, koliko sam upratila, da svaki ili gotovo svaki dan kuhas? kako onda ne znas?

Ja ću prije JiA ako smijem.
Znam pripremiti jestivi obrok, više takvih, većinom na isti kalup.
Ne volim kuhati. Ne veseli me kuhanje. Ne isprobavam nova jela. Ne razmjenjujem recepte. Ne pričam o hrani osim o onoj iz dostave

Ja za sebe kažem da ne znam kuhati.

ono što skuham bude fino al' ne volim kuhati.
otkako je mm preuzeo palicu u kuhinji ja sam se polako povukla iz nje. ok, moje su filane paprike, sarma, dizana tijesta i kolači.
kad kuham ne eksperimentiram za razliku od mm.

ja volim jesti, volim kad mi je fino ono sto skuham, vi ne?
ne volim splacine
ne volim jesti stalno jedno te isto
moram jesti svaki dan kuhano i po mogucnosti ne dva dana isto.
volim jesti domace.
tako sam navikla, odmalena.

caka je, kod mene, u tome da VOLIM jesti i VOLIM kuhanu hranu, ne volim zivjeti na gotovoj hrani, na sendvicima, na dostavi-to mi nije fino

moja jela su isto jestiva, skoro sva
mogla bih u svemu potpisati Barbi

Barbi je napisao/la:Znam pripremiti jestivi obrok, više takvih, većinom na isti kalup.
Ne volim kuhati. Ne veseli me kuhanje. Ne isprobavam nova jela. Ne razmjenjujem recepte. Ne pričam o hrani osim o onoj iz dostave

Ja za sebe kažem da ne znam kuhati.

a kuham svaki dan osim nedjeljom, nedjeljni ručak prepustim majstorici mami. i volim jesti, i volim kuhanu hranu, al da mi barem svaki dan netko drugi skuha

Ja se ne deklariram kao neznalica, volim kuhati, razmjenjujem recepte, eksperimentiram i ostalo. Ponekad mi se ne da pa pribjegnem brzinskim receptima, ali opet sama skuham, dostava mi je posljednja opcija. Nije da je ne volim, volim, nekad mi dobro legne, ali je i skupa, zar ne? Ili se to meni samo čini
Uglavnom, poanta mog posta je, pratim ovu temu, zanimljivo pitanje, nadam se i zanimljivim odgovorima

i ja volim jesti, volim fino, ali ne volim kuhati. a moram. pa onda i kuham.
ne mogu živjeti (i ne želim) na sendvičima i fast foodu, ne želim ni da mi djeca na tome žive pa svaki dan kuham.
a muka mi je od toga.
moja jela nisu splačine, nisu ni nešto ekstra super fantastično fina, ali može se pojesti.
svaki dan nešto drugo. i već mi je toga dosta. najsretnija sam kad nas netko pozove na ručak ili odemo u restoran. samo da ne moram u kuhinju.

daleko od toga da nekada skroz ne sfulam, ima i takvih neuspjelih pokusaja. ali oni me samo nadahnjuju da pokusavam ponovo i ponovo i ponovo.

evo, upravo pecem kuk. kruh. ne izgleda mi obecavajuce nisam mu dovolno zraka dala, cini mi se, nekako je sav sabit. bojim se da ne bu nis od njega.
javim rezultate kad se spece.

ali ak bu za smece, trazit cu uzrok zasto je lose ispao. jer volim kuk. kruh. domaci. u ostalim vrstama kruhova sam se spraksala, muci me jos samo ovaj kuruzni.

da, dostava je skupa, ako trebas nahraniti citavu familiju. ok za jednu osobu, pa se kao ne isplati kuhati.
ali meni je odmah na pameti- tko zna sto su unutra stavili? sigurno nema niti d od domaceg, niti z od zdravog.

Bubidea je napisao/la:ima i takvih neuspjelih pokusaja. ali oni me samo nadahnjuju da pokusavam ponovo i ponovo i ponovo

eh, vidiš, ja u tome ne pronalazim nikakvo nadahnuće

nemam ni osjećaj što bi se moglo i kako kad treba nešto improvizirati. nemam pojma kako poboljšati neki osnovni recept. možda bih i imala pojma da me to zanima, i da imam želju, al ovako nemam ni volju, ni potrebu, ma ništa. i muka mi je kad se trebam potruditi skuhati nešto fino za druge.
kuham samo zato što svi moramo nešto jesti, i zato što je tu V. i stalo mi je da jede domaće i zdravo.

ni najmanje me ne zanima razmjena kulinarskih iskustava ni recepata.
neuspjesi me nimalo ne nadahnjuju.
nemam pojma kako popraviti ono što nije dobro.
ne znam ništa o začinima (osim o soli i papru, možda crvenoj paprici), stavim ako mi netko natukne da stavlja.

Ja npr. kad sam sama, opet slabo pribjegavam dostavi. Kao što rekoh, skupo mi pa čak i za mene samu, rađe si skuham ili smućkam nešto što recimo ne bih kad je dijete sa mnom jer to neće jesti. Npr. neku salatu, pojačanu piletinom ili tunjevinom, kajganu s povrćem, nešto alla carbonara...uglavnom, u sitno i na brzinu, uz minimalnu potrošnju.

malo sam proucavala kruh. dosta mi je tanki, ko da se nije dovoljno digao, izvana je pecen, smrdi na frisko. onaj odvaratan miris po pilicima kad im se pofuri perje, da se lakse ocerupaju. jel tako mora smrditi? ili moram cekati da nestane smrad?

ako predugo cekam, bojim se da se sve postati jedna velika tvrda kora.

Barbi je napisao/la:
Znam pripremiti jestivi obrok, više takvih, većinom na isti kalup.
Ne volim kuhati. Ne veseli me kuhanje. Ne isprobavam nova jela. Ne razmjenjujem recepte. Ne pričam o hrani osim o onoj iz dostave

Ja za sebe kažem da ne znam kuhati.

nemam ni osjećaj što bi se moglo i kako kad treba nešto improvizirati. nemam pojma kako poboljšati neki osnovni recept. možda bih i imala pojma da me to zanima, i da imam želju, al ovako nemam ni volju, ni potrebu, ma ništa. i muka mi je kad se trebam potruditi skuhati nešto fino za druge.
kuham samo zato što svi moramo nešto jesti, i zato što je tu V. i stalo mi je da jede domaće i zdravo.

x
kuham gotovo svaki dan jer moram. i jestivo je. al to nije kulinarstvo, to je puko prezivljavanje .

jia, nemoj se usporedjivati sa sole tako ni ja ne kuham

ne mogu izvaditi kruh iz kalupa, a namazala sam ga uljem.
zasto?
to mi se nikada nije dogodilo

ma ne usporedjujem se ni sa kim, bubidea .
imam srece sto mi je sveki kuharica gora od mene, tako da je mm-u sve fino.
a imam i nesrecu sto mi je majka fantasticna kuharica, tako da je meni malo toga fino kao kod mame.

prvu juhu sam skuhala sa 25 godina. i nije bila dobra. s vremenom je bolja, al i dalje je rijetko kada fina, bas fina. i ne znam zaciniti jelo bez vegete. ne znam da ga jebes. ne znam kombinirati zacine. ni namirnice. kuham jednolicno. ne eksperimentiram. nemam volje, a i kad ju nadjem, brzo mi splasne.

bubi: vidim da i ti pojma nemas
edit: ja bih sad taj kruh bacila i nema sanse da bih isla opet probati.

Bubidea je napisao/la:ne mogu izvaditi kruh iz kalupa, a namazala sam ga uljem.
zasto?

pravi topic za postavljanje ovakvog pitanja
evo, javile se majstorice kuhinje sve od reda

kuham jer 'moram'
nije iz ljubavi.
ne volim kuhati za sebe (sebi), ali uzivam kuhati za druge.
hocu reci, da sam sama nema sanse da bih kuhala. zivjela bih na salatama, ponekom sendivicu, i najveci domet prljanja sudja bio bi pravljenje palente i supe.
volim eksperimentisati, volim izazove, ali nema sanse da bih recimo neuspjeli hljeb ponovo pravila dok ne skontam u cemu je fol.
pitala bih iskusne kuharice i mozda nekad ponovo probala.
uradila bih kao jia.
bacila u smece, iznervirala se i bila 'ubijena u pojam' zbog toga.

no ipak, najbolja sam u improvizaicjma.
evo prije tri dana, bajramsko jutro.
noc prije napravila sacher tortu i maffine, a ujutro odlucila praviti tufahije.
desilo se to da prvi put u zivotu nisam uspjela izdubiti jabuku kako treba (do jabuka 100% )

uglavnom stojim tako rano ujutro sa poluskuhanim i poluociscenim jabukama, samljevenim orasima i keksom (pripremila ili samljela tog jutra ) i pitam se ' sto mi je sve to trebalo????'
mislim, ko je znao da ce se to cudo desiti sa jabukama?? stalno pravim tufahije i bas na bajramsko jutro da budem nepretna ili ssto vec?
bacicu sve u smece (naravno osim oraha i keksa ), posjescu jabuke, napravicu obrok za saru itd itd
a onda iznenada upalise se lampice i 'vrijedna zenica' baci se na posao.

izrendala sam jabuke (kuhale su u sa malo secera i limunovim sokom), pomijesala sam sa samljevenim keksom i orasima, nisam dodavala vise secera, niti cimeta, a ni cokoladnog praha (jer vec sam imala dva cokoladna kolaca, pa da ne bude i treci), ni putera.
znaci sve ovo moze da ide, a i ne mora.
u sredinu sam stavila dvije banane, zarolala i eno ga krasan rolat sa bananom. posula sa cokoladnim mrvicama i svi odusevljeni. posebno osvjezavajuce dodje nakon ubitacnih baklava, ruzica, tulumbi itd
volim improvizovati, izmisljati...no ipak nisam fan kuhanja.
svi moji recepti su extra jednostavni i brzi za spremiti, osim ako ne pravim nesto iz nacinalnih kuhinja (posebno bh)

ja volim jesti no slaba sam kuharica
i kad bi bila bogata imala bi kuharicu, ovako jedemo ono što skuham

Bellina je napisao/la:Ja se ne deklariram kao neznalica, volim kuhati, razmjenjujem recepte, eksperimentiram i ostalo. Ponekad mi se ne da pa pribjegnem brzinskim receptima, ali opet sama skuham, dostava mi je posljednja opcija. Nije da je ne volim, volim, nekad mi dobro legne, ali je i skupa, zar ne? Ili se to meni samo čini
Uglavnom, poanta mog posta je, pratim ovu temu, zanimljivo pitanje, nadam se i zanimljivim odgovorima

x
da zivim sama, umrla bih od gladi.
ne znam kako sam prezivila one godine dok sam zivila s mm prije djece - prvi obrok bi mi bio kasno popodne, oko pola 6, nakon sto se on vrati s posla. mrzim jesti sama, pa to ti je
ali za ostale kuham, pa sam vremenom i zavoljela kuhati i eksperimentirati

kroz tjedan slabo kuham jer kasno dolazim doma. volim ponedjeljak jer nam najčešće ostane od nedjelje bar za nas dvoje. još dva dana napravim nešto brzinsko (tjestenina s nekakvim umakom, povrtni rižoto, razni vafli, pizza, štrukli...), a ostalo smo na suhom. zato i subotu i nedjelju ide obavezno juha i tip top ručak.
tješim se da cure imaju stvarno jako dobar menu u vrtiću kroz tjedan pa da nije bed ako ne jedu i doma svaki dan još jedan kuhani obrok.

ni ja ne volim kuhati. ni peglati. ni prati podove.
ja sam anti kucanica

da se razmemo, skuham ja super i fino je, al ubi me razmisljanje sto cu i kako cu
otkako sam na drugom poslu, sad nemam vremena za kuhanje i srce mi se cijepa
ja osobno se katastrofa hranim, dok mi djeca jedu kvalitetno. nista sto ja skuham mi nije tako fino kao kad mi mama skuha, pa se cesto svercam kod nje. ne zato sto nemam doma, vec zato sto mi nema drazeg.

Ja volim kuhati, ali nemam vremena i volje pretjerano tražiti nove recepte i sl. radije eksperimentiram ponekad sama. Jako volim pravit kolače, ali za to mi baš treba vremena, pa ih baš ne radim prečesto .
Mislim da kuham fino (nitko se do sad nije žalio i meni je ok ). J&A ja sam nekad mislila da neću moći kuhati bez vegete - ja od kad kuham za djecu sam izbacila vegetu skroz iz kuhinje i sad mi je sve fino i bez nje (koristim nekoliko začina - origano ili neki tako mediteranski mix koji stavljam u saftove, dosta češnjaka i u sve puno povrća bilo u komadu - u juhu (to joj da fini okus) ili naribanog ako ga treba zakamuflirati .

Volim kuhati, ali volim eksperimentirati i volim jesti.
Nikad neću odbiti odlazak nekud ili nekome na ručak ,tak zagrižena nisam , al pošto hoću da jedemo svaki dan kuhano i friško polako sam se uhodala i nekak sve više uživam.

Rijetko kuham baš po nekom receptu često mućkam i kombiniram iz glave i taj dio volim, ne volim kuhati uobičajene stvari npr rižu i pohano ja ću ak niš drugo ak ostenm bez ideja što isto bude ponekad stavit sezama u poh da bude drugačije.

Kolače mrzim peči pa ih pečem samo za rođendane i Božić

Dostavu ne volim niti koristimo, em je skupo em je puno vegete i sl fant dodataka i masno, a to ne jedemo.
Tu i tam naručim pizzu, al nikad kao i samo ručak. Ak je ručak radim ju doma (pa ukamufliram i povrće) uz juhu npr.

Vani kupim eventualno cijelo pečeno pile ak sam u cajt notu

kad sam se udala nisam znala ama baš ništa skuhati. svaki dan sam zivkala mamu da je pitam što ću i kako ću. bio mi je izazov skuhati nešto fino, baš sam se trudila. kad mi je bebač bio mali glavna zanimacija su mi bili kolači, pekla sam ko sumanuta.
a onda sam se polako zasitila svega toga. sad mi je muka kad trebam najobičniji ručak spremiti.
tako da, nije da ne znam kuhati, nego mi se baš ne da.

dostava mi nije opcija. preskupo i uglavnom neukusno, taklo da radije sama nešto smućkam ako mi se baš ne da kuhati ili nemam vremena.
mm ne zna ništa skuhati osim kave i jaja, tu je ekspert

bubi, šta bi s kruhom? jel bio jestiv?

meni je mama i sada "džoker zovi" za puno stvari.

Ja bih voljela super kuhati ali nekako ni moja jela nisu tako ukusna kao kod drugih.
Pogotovo mi umaci nikad nisu kako treba.
Kuham svaki drugi dan, kuha uglavnom i m.

Ja bih sigurno da imam love zaposlila kuharicu ali ne i spremačicu, to mi je najčešće relaksacija

Ma naučit ću sigurno kako treba,...jednom.. moram, jer volim i ja fino papati, bez obzira što možda ne izgledam tako.
Kažu da je bitna volja, ne...

Ja ću prije JiA ako smijem.
Znam pripremiti jestivi obrok, više takvih, većinom na isti kalup.
Ne volim kuhati. Ne veseli me kuhanje. Ne isprobavam nova jela.

ja cu potpisati prvi dio Barbinog posta, a za drugi je sasvim suprotno. ja bas volim kuhati, iako moja jela obicno ispadnu "interesantna", kako kaze mm i djeca najcesce ne traze repete
najsigurnija sam kad radim po receptu (isprobanom). samo, ja bas nisam nesto organizirana, treba mi dugo dok smislim sto cu kuhati, pa pripremiti sve namirnice (mrzim kad shvatim da je meso u zamrzivacu, pa odledjivanje), najvise volim kad sam sama u kuhinji i imam mira, da me nitko ne zapitkuje, ne sugerira zato mi obicno treba puno vremena, kojeg pak najcesce nemam i onda se to sve nesto svede na brzaka.
edit: u medjuvremenu je pisala larab, eto, slican je stav
edit broj 2, tko nema u glavi, ima u prstima bubi-tebi sam htjela reci, tj.pitati zasto ne stavis papir za pecenje ispod? ja uvijek stavim i nikad se ne zalijepi

Ponekad volim eksperimentirati, nije mi problem isprobati nešto novo ako mi zapadne za oko, ali ne volim svakodnevno kuhanje i svako malo upadnem u kuharsku krizu. Jedino što me tjera da i dalje kuham je - dosta namirnica ne volim jesti, bojim se da mi ih ne podvale u hranu , gadi mi se stalno jesti suhu hranu i fast food i želim da i moji doma jedu kuhano (pogotovo klinac radi stjecanja prehrambenih navika).