Mame i bebe forum

Čitam jutros ovaj članak
https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatsk ... e/7122285/

Potaknuta njime, otvoram topic prikladnog naziva
Jeste li ikada probali nešto takvo, od čudne, neuobičajene hrane, biste li, što mislite o tome, itd.

Ja nisam spremna probati ni puževe a kamoli ovo što se spominje u članku.
NIkad ne bih ništa zmijoliko. jednom sam se tako fino najela u Ikei u Grazu finih sušenih dimljenih okruglastih kao medaljončića, pa je ispalo da te to bila sušena jegulja
Ne bih ni ugora, jer me podsjeća na zmiju. Ni žabe. Ni mozak s jajima ili pohani, Nema šanse.

A vi?

Ja ne jedem ni jetrica, kamoli nesto cudnije

probala sam žablje krake u restoranu gdje su baš poznati po njima, nisu me se dojmili. jestivo, ali radije bih pileći šnicl. ostalu egzotiku nisam probala, a niti ne čeznem

sandra
nano jel to u lokvama?
jednom smo tamo stali, ex je jeo žablje krake ja ćevape

u ovom članku se spominje proteiasko brašno od cvrčaka, vidim tu potencijale za LCHF

Mozak i jetrica meni nisu cudna hrana, pod uvjetom da su od zivotinja koje inace jedem
Ribe, rakove i veci dio skoljaka jedem, ni to mi nije kategorija cudno.
Cudno mi je sve sto ima vise od 4 noge, ili nema noge uopce. To ne bih.

Ni ja nisam od egzotike, ne samo buba, žaba i inih životinja već i egzotične kuhinje dalekih zemalja.
Bila sam u pravom meksičkom restoranu, ne tu kod nas jer su europski potpuno prilagođeni okusima na koje smo ovdje navikli, dakle to se nije dalo u usta staviti.
A vijetnamski tek
Dakle, ja bi umrla od gladi u dalekim zemljama, eventualno bi jela voće i žitarice, sve bez začina.

TanjaMT je napisao/la:Mozak i jetrica meni nisu cudna hrana, pod uvjetom da su od zivotinja koje inace jedem
Ribe, rakove i veci dio skoljaka jedem, ni to mi nije kategorija cudno.
Cudno mi je sve sto ima vise od 4 noge, ili nema noge uopce. To ne bih.

X u stvari mislim da ne bi probala samo kukce jer se toga užasavam

Barbi je napisao/la:A vijetnamski tek

Bio je kolega zimu tamo pa kaže da je njemu bilo ok ali mu je cura prvih tjedan dana poprilično smršavila jer ne voli ljuto i gotovo ništa nije jela, kasnije su skužili da ima i hrane koja nije tako opaka.

Ovo što sam ja jela čak i nije bilo ljuto ali odvratnih okusa začina.

Ja jedem svu morsku hranu, to mi nije nikakva egzotika, pa mi smo morska zemlja.

dunja, nisu lokve već radmanove mlinice

iznutrice jedem, osim mozga, to mi nije egzotično, to je retro nisu ni skoljke i ribe, to isto pod normalno jedemo. ali insekte bih se teško odlučila probati.

auu svašta sam probala.

lokalno kao djeca smo obožavali bubreg i mozak na varivo s pireom (švapski "hirn mit nirn") i sad mi slinci krenu. mm se grozi na to.

u slavoniji praktično da nema domjenaka bez žabljih krakova. meni je to bezveze hrana, nezanimljivog okusa i previše kosti. puževe nisam probala, ni ne mislim. tu povlačim crtu.


s obzirom da sam imala priliku putovati u japan i kinu, tu sam probala svašta na nagovor domačina. pržene kukce, kornjače raznih vrsta (neke i zajedno s oklopom), morske nemani nepoznatih imena, trpove, meduze (iako mi je to skroz nepoznanica šta tu ima za jesti) i još kojekakve mekušce, slatkiše od graha...

Kolega je bio u Kini i donio je takve fotografije s uličnih tržnica da se smrzneš od ovčjih penisa na ražnjiću do škorpiona

Sama sam jela puževe, žablje krake, bikove prašnike , goveđi jezik i tako. Morska hrana je sva ok, ajde morski krastavac ne bih. Ne jedem tripice. Mozak bih probala Probala bih i ova brašna

Nisam bila u Kini ali sam bila u kineskim četvrtima američkih gradova što je skoro pa isto odnosno tržnice su vjerojatno iste. Da, kakvih se tamo nagledaš gadosti, brrrrr.

Tata je na brodu imao kuhara Kineza. To je bio jedini kuhar koji nikad nije radio minus u kuhinji, reciklirao je apsolutno sve

sve što je probavljivo oni jedu. sve

dakle bikovi prašnici, umirem
nano ti si bila na fensi mjestu onda
daisy ti vodiš bome
Vijetnam - gledala sam ponekad emisije o hrani tamo

ima onaj jedan novinar, koji putuje po svijetu i ajme meni što se sve jede
Bizarre Foods with Andrew Zimmern je bila emisija, samo sad više nemam taj kanal čini mi se

Nano pa u Mlinicama se soparnik jede a ne žabe
Nisu ni meni žabe stvarno ništa. Kako je netko rekao previše kosti. Ko kunić. Totalno bezveze.
Morske sve plodove jako volim od volaka, nanara, priljepaka, ugora.... Jegulja je gadna u ruci i na pogled al je mekana i začudo mi je ok (slična je žabi po toj mekanoći).
Ono puževe i sve to ok su mi.
Mozak mrzim iz dna duše radi smrada. Iznutrice volim ako su domaće i ako su fino pripremljene.

Bijeli bubrezi na grilu su mi mrak mrakova. Juha od kornjače je bila ok ali ništa specijalno. Sad bi mi ju bilo jako žao jesti. Mislim da bih odbila ali ne radi gadljivosti okusa nego radi zaštite životinja. Kao i pse i mačke i prstace i vallabya .

Evo ne bih nikada dobrovoljno štakora u usta stavila niti goluba recimo. Gadljivi su mi.
Al ove recepte na linku bih jako rado probala. Ne zvuči mi nešto gadljivo Dapače mislim da bih i crve i cvrčke i mrave jela ako nisu smrdljivi.

ovo sa linka bih jela ako je hrskavo

inace sam kao klinka voljela mozak sa jajima, al ga nisam jela otkad se mozgovi ne jedu

morsko svo mogu jesti, doduse nisam probala trpove, al mogla bih.

zabe i puhovi su mi fini, ko piletina .

jedino s puzevima, crvima i zmijama bih imala problem.

Mirci je napisao/la:inace, sam kao klinka voljela mozak sa jajima, al ga nisam jela otkad se mozgovi ne jedu

Isto. I pohani mozak

Mirci je napisao/la:inace sam kao klinka voljela mozak sa jajima, al ga nisam jela otkad se mozgovi ne jedu

isto. otkad nema bake i kolinja.
i pečenu krv ili tako nešto što su isto samo na kolinju radili.

insekte i crve teško/nikako. u kineskom, lignje zapečene sa staklenim rezancima, dakle, ko zdjela puna crva i kojim kolutićem lignji. možda je prefino, ali na pogled mi je želudac bio u grlu. nisam mogla ni probati.

kao dijete sam jela mozak, obožavala sam ga, jednako kao i teleću latežinu - ne znam koji bi bio književni naziv za to, ali neka žlijezda je
žabe je stric lovio, to nam je bila normalna spiza, a mama mi je kao maloj podvaljivala piletinu za žabe inače ne bih jela
morske i riječne rakove, školjke, ugore... jedem jer su jako fini
tripice samo kad ih skuha moja majka
puževe sam isto jela, nisu mi nešto naročito
ono s čim imam problema su kukci, crvi i zmije

e, rado bih probala puhove

a ježince?
trpove ne bih
ne bih ni golubove

folne potpuno te razumijem
meni su inače ti stakleni rezanci uf uf jer mi izgledaju gadno, špagete si ionako narežem na kratko , a riječne rakove nisam nikada probala, inače jedem i školjke i rakove bez problema
aha da, i sirove školjke, kamenice i to, pregadno mi izgleda, pa uz onaj srk ili slurp, uf

Jezince sirove ne bih, trpove ni pod razno ni golubove

dubinski ježinci (oni bijeli s rozim) u rižotu su isto bili ok. Samo ih nema više. Kao i periske (gadno ko mrkli mrak ako se dobro ne očisti) i volci. To smo isto na rižoto.
Nanare smo jeli na buzaru al nam nisu bili dragi ne radi okusa (okus sve meni isto ko priljepci ili dagnje) nego je bio preveliki gubitak vremena.
Kamenice ću rado mrknuti. Jedino nemam pojma bih li znala uopće više očistiti.
Eh da sirovo smo jeli ikru sa škampa jer smo vidjeli ribare da to jedu pa bi onda i mi imitirali.
Jeli smo čak i plodove pirokante i zvali ih malim jabukama. Djeci ih nisam nudila
Ma mi smo svašta stvarno na moru jeli ko klinci. Sad tog jedva da ima. A priljepke isto kad strpam u usta svi dreknu na mene da je more prljavo. Što je istina.
I naravno brudet od svega i svačega. Onih malih ribica iz plićaka, skup s restlovima iz ribe. To nisam voljela.
Zapravo imala sam taj luksuz da sam odrastala s kuminim djedom koji je svako jutro išao u ribe. I onda se jelo sve što se ulovi.

E da i djed nam je jednom napravio polentu s kamenom koji je imao alge, travu To je njemu bila hrana za vrijeme rata kad nisu isli u ribu pa je pričao kako su to jeli pa smo ga kuma i ja maltretirale pa nam je jednom napravio. Naravno da nismo pojele. Polenta s okusom soli

Trpove je tata jeo u Kini. Pretpostavljam da to isto mora zapravo biti jako mekano
Riječne rakove nisam ni ja nikada.

Ne jedem nista egzoticno, samo tracionalno. Dosadna sam.
Mm-ov brat puno putuje po svijetu i obicaj je da nam donese vrecu grickalica kad se vraca. Onda organiziramo degustaciju. Odvratnoca sam probala, ne znam ih ni nabrojat.

sve sam jela skoro
najčešće je zgražanje na janjeću glavu, tripice i bubrezi

Volim da probam drugaicju hranu, I probala sam par zanimljivosti, aligatora na primer.

Mislim da bi probala neku hranu ako bi mi domacini te zemlje ponudili I preporucili.
Nebi kupovala sa standova bas. Najvise da se nebi 'otrovala' , tj. nasi stomaci nisu otporni bas na tu 'higijenu'.

Mi ovde jedemo puno 'drugu' hranu I obozavamo je, vijetnamska, japanska bliskoistocna, nam je omiljena.
Jela sam I jamajkansku, kolumbijsku, kubansku, brazilsku, meksicku itd. ali to I nije bas tolika egzotika.

Obozavam morsku hranu, sve ribe, skoljke, lignje.....sem ostriga.

Ja imam neku moralnu blokadu kad je u pitanju npr klokan, zeko, kozlic, janjetinu rjedje jedem. Blentavo, jer jedem piletinu ili teletinu, ali eto....

Ne znam bih li se uopće javljala jer ne jedem ni običnu, a kamoli egzotičnu hranu

TanjaMT razumijem te. Kozlića, zeku, srnu, ne mogu, konjetinu - to mi je posebno grozno, kad da jedem psa ili mačku, užas, ne mogu, ne znam zašto.
I inače nisam neki ljubitelj divljači.
Od sirovog sam jela tatarski, i slane ribice, onako iz ulja. Mislim da više ništa nisam.

ja volim i žablje krakove, a i puževe ako su fino premljeni, iako ih nikad nikad nikad sama ne bi pravila.

morsko sve volim što se inače nudi, sad ježince recimo nisam probala, ni trpove, nemam ni želju. isto tako ne volim mozak jer mi jako smrdi to užasno kad se kuha i bubrege isto. ali jedem jetrice na kolinju ili pileće na saft...

probala sam krokodila i to mi je bilo fino, noja i kuudua isto, sve super.