PRVO PA ŽENSKO

Postao/la **nela1505** » 31 sij 2009, 20:17

a ovo je moja priča.....

kad sam se udala prije tri godine, djeca mi nisu bila ni na kraj pameti iz nekoliko razloga: odgovarala mi je situacija kakva je tada bila. muž i ja oboje radimo, relativno dobro zarađujemo, nemamo nekih većih obaveza i to mi je odgovaralo, a i usput, panično sam se bojala poroda i to uglavnom zbog priča koje sam čula. kad sam napokon ostala trudna u prvom trenu nisam znala kako da reagiram. naravno, kad sam se pribrala i kad je ta informacija "sjela" na svoje mjesto, shvatila sam da to i nije tako loše. ako neću sada, kada ću? trudnoća je prolazila u najboljem redu dok mi u 32 tjednu nisu izmjerili proteine u mokraći. tri plusića!! a još i u kombinaciji sa povišenim tlakom. odlučila mene moja doktorica poslati u bolnicu da to oni provjere. provela tamo tjedan dana, iznervirala se, isplakala, naslušala svega i svačega i poslali oni mene kući. s obzirom da se proteinurija nije smanjivala, a i tlak mi nije bio baš najbolji, 02.05., u 36 tjednu ponovo me vrate u bolnicu. a termin mi je bio 30.05. nimalo me nije veselila pomisao da ću zadnjih mjesec dana provesti u bolnici. i tako meni prolazi vrijeme i dođe 14.05. osjetila sam povremene trudove, ali jako rijetko i jako slabe. 15.05. (moj rođendan), otprilike oko 18 sati počinju trudovi sve češće. sestra mi kaže da mjerim razmak između trudova pa ćemo vidjeti. kako je vrijeme odmicalo tako su se i trudovi učestali, svakih 3-4 minute, ali sam odlučila ništa ne govoriti da me ne strpaju odmah u rađaonu, a i uostalom trudovi su bili toliko slabi da sam pomislila: "hej, pa ako je porod ovakav, onda ne znam što sam čekala do sada". i tako ja cijeu noć mjerim razmak između trudova i ujutro 16.05. dođe vizita, kaže sestra doktoru da imam trudove, odveli me na pregled i kažu otvorena 2 prsta. to je za rađaonu. a i plodna voda se zamutila pa je bolje da sam pod nadzorom. u 10:00 došla u rađaonu, spojili me na drip, dali neku inekciju od koje mi se spavalo i rekli da sad čekamo. 12:00 još ništa. nema pomaka, ne otvaram se. pojačali drip i dali još jednu inekciju. nakon nekog vremena opet pojačali drip, a onda je počelo veselje. trudovi razvaljuju, ja mlataram rukama okolo naokolo, kao, lakše mi je tako. dok napokon nisam osjetila da moram tiskati. dođe doktorica kaže: tiskajte! i nakon cca pola sata, u 14:33 na svijet je došla lucija. prekrasno malo stvorenje teško 2530 gr. i dugačko 45 cm.