Tri duugaaaa dana prali su me tzv. lažnjaci...bar sam tako ja mislila!
Bilo je posve izdrživo do četvrtka 01.12. Mm me više nije mogao slušati kako uzdišem svakih 10-15 minuta i kako usred šetnje do wc-a bar dva puta čučnem zgrčena od bolova...i tako me ''nagovorio'' da ipak odemo u Petrovu, bar da se uvjerimo da je sve ok i da je to sve samo lažna uzbuna!
Oko 20h spremila se ja, izljubila svoju Emu, rekla uji sve potrebne informacije o njenom uspavljivanju i teška srca krenula za mm-om. Oboje smo bili uvjereni da me neće ostaviti u bolnici i da sigurno neću roditi tu noć, ali....
Oko 21h stigli smo u Petrovu, jedva sam dočekala da me netko pregleda, a poslije sam se grizla za jezik jer me pregledalo tri doktora i jedna doktorica
Bila sam otvorena 2 prsta i vodenjak napet ko puška...pred puknućem!
Ja začuđena jer mi je ostalo još 2 tjedna do termina
Stavili me na ctg, piči trud za trudom a Lea i dalje skače po mojoj buši...dr.nije mogao vjerovati da je tako nemirna!
Nisu me ni klistirali, poslali su me u box br.4, probušili vodenjak, šibnuli mi drip i sad ti diši...na sreću sjetila sam se ponijeti bočicu vode!
Neka mlada doktorica stalno mi je upadala u box sa nekim glupavim pitanjima o bolestima koje sam prebolila ja, pa mm, pa cijela family...malo mi je falilo da ju ne steram u
Kad je ona napokon završila sa intervjuom došla mi je druga doktorica i nudi mi epiduralnu jer se kao ''sporo'' otvaram i kaže mi da će biti bolno, ja inzistiram da me opet pregledaju, ona pogleda i kaže začuđeno: ''već 7 prstiju!! budete vi to brzo!''
Ona otišla spavat (valjda) i dolazi babica, trudovi sve žešći i veli mi da ćemo nas dvije to same najbolje odraditi...skalpel za epiziotomiju je bacila na neki stol i kaže da nam to neće trebati...i ajmooo...!
Bolilo je ko vrag, 100 puta gore nego prvi porod! Psovala sam sve koji su mi rekli da je drugi porod lakši!!
Babica me podupirala i tješila da ja to mogu, ja joj stalno govorim kako ne mogu, a ona uporna...ja već na izmaku snaga i kaže mi da vidi glavicu,da tisnem još samo jednom....jedva sam uhvatila zraka i snage i tisnula zadnji put! Mislila sam da ću se onesvijestiti od bolova, ali kad je Lea zaplakala svi bolovi su prošli!
Mrvica je rođena u 01:04h ''teška'' 2630g i ''duga'' 47cm. Bila je tako mala, sva je bila plavo-ljubičasta...bojala sam se da nešto nije u redu, ali apgar nam je bio 10/10 i to me odmah utješilo! Nisam ni rezana niti sam pukla, zahvaljujući babici Vesni!! Puno joj hvala!!
U 3h su me odvezli u sobu, bila sam prva rodilja te noći i sama u sobi. U 5h sam već bila pod tušem, osječala sam se super! Nakon toliko muke i bolova već 2 sata poslije ja kao da nisam ni rodila!
U toku jutra dobila sam 2 cimerice, bili smo super ekipa (šaljem im puse
).Jedna od mojih cima i ja morali smo ostati dan duže, ona je čekala svoju bebicu jer je mala imala žuticu a moja Lea je izgubila previše na težini pa smo se taj dan šopale da povratimo kilice!
HB
mlijeka imam, ali Leica je od prvog dana puno nadohranjivana na flašicu pa rijetko kada hoće cicu u ustima, ali trudimo se...Jučer smo se vagali i dobila je skoro 500g otkad smo došle doma! izašla je sa 2430g, sad smo blizu 3 kilice! Puno papamo, seka ju puno mazi i ljubi, i dobra mi je po noći...nadam se da će tako i ostati!
I da...procjena doktora u Petrovoj je da je moj gin krivo izračunao termin, nije mi bio termin 12.12. već 22.12. a za preuranjene trudove sam kriva JA, jer sam bila preaktivna za tako visoku trudnoću. Tako da je Lea vjerojatno rođena 3 tjedna ranije, a ne dva.
