temper tantrums ili kad vam dijete podivlja? [spojene teme]

[olja2208]

u trenutku kad se dešava tipični tantrum, ne bi se trebalo kačiti na njega, već ga pustiti da prođe skretanjem pažnje na nešto drugo, to je moguće dok su ovako mali, kad baš ništa ne pomaže, pregrmiti to zajedno.
srećom pa to ne traje dugo.

imam samo par stvari koje stvarno ne smije i na kojima insistiram i dosljedna sam. To su stvari koje se tiču njegove bezbjednosti i odnosa sa drugim ljudima i djecom (npr. utičnice, mahnito istrčavanje na ulicu, otimanje tuđih igračaka, guranje i sl.).

X

Ima li roditelja koji mogu reći da su uvijek 100 posto smireni i savršeni???

sumnjam, svi učimo, i to stalno, i uvijek bi nešto moglo bolje.

[švrćili]

Evo, ja provodim odluku maženja i ljubljenja. Ali i ona se smirila. Mm mi kaže da je vjerojatno ona bila takva jer je osjetila moju nervozu. Ne znam. Mi smo isto odredili koja ponašanja dobivaju crveno svjetlo. I to nije neki problem. Već ono kad ni sama ne zna šta će. Kaže Žedna sam. Dam joj da popije,ona neće, vratim čašu, ona urla da joj dam čašu. Ja kažem Ajde uzmi sad sama. Taj tip ponašanja me izludi. Šta onda ??? Odlučiti umjesto nje? Popustiti? To su bezvezni razlozi za prepirke s djetetom od 2god i trudim se imati strpljenja, ali nekad.... U jednu ruku me strah da ću odgojiti razmaženo derište, a na dane da sam prestroga.

[olja2208]

moja dvogodišnjakinja ima te epizode "hoću, neću" kad je pospana i umorna. Npr. neplanirano poremetimo njenu rutinu (iako se ovo desava zbilja rijetko) ili ne prepoznamo da je pospana ranije nego inače, e onda zna biti izazovno.
Tako da se trudimo preduhitriti takve situacije, trudimo se da na vrijeme papa i zaspi i tražimo uvijek nešto novo za njih, kad su zaigrani manje im se događaju takvi momenti. Ali ona ima i stariju sestru pa im je rijetko dosadno.

[Tulip]

Da, u principu bi trebalo izbjegavati situacije kad je dijete pospano i gladno, odn. tada očekivati takve ispade. Nervozni su, a ne znaju da bi im san ili hrana pomogla, pa onda ispoljavaju tu svoju nervozu.

[nadicab]

treba se naučiti (i sebe i dijete) da si dosljedna, ne uzaludno prijetiti po 5 puta ili više da ćeš joj nešto uzeti/baciti/ .. dovoljno je proučiti knjigu o metodi odgoja "1-2-3" i to provoditi; nam aje ta metoda jako pomogla jer sam smanjila uralnje, kažnjavanje i objašnjavanje, a naročito moju grižnju savjesti.
Jer kada nas ulovi grižnja savjesti, onda slijedeći put popustimo i puknemo na nešto treće, pa time veoma zbunjujemo dijete.
Nedozvoljeno ponašanje se ne smije tolerirati, samo treba putem dobrih knjiga naći metodu koja odgovara tvom i djetetovom karakteru.
Ja sam se znala posavjetovati i s vrtićkom psihologicom

[Forest]

ne samo da su djeca nemirnija kad su gladna i umorna, nego i mi češće "puknemo" kad smo u fazi iscrpljenosti, nervoze i sl.. Negativna energija se samo prenosi, kao začarani krug.
Mi smo stariji, iskusniji pa bi se trebali znati skulirati, stati na loptu, a često to ne možemo, pa kako bi mogla mala djeca.

Švrći...ovo za pijenje vode i piškenje kod drveta mislim da nema veze za tantrumima, već jednostavno manipulacija, dovoljno je velika da skuži šta te živcira i da može tako. Pokušaj joj ne dati prostora za manevar, u nekim situacijama joj ne smiješ dati mogućnost izbora, vodu joj odmah stavi na stol u čaši i reci Evo izvoli, kad si žedna popij. Ne trči za njom dok joj se piški, očito joj se ne piški tako jako kad ima vremena trčkarati. Ona se tako igra s tobom, izaziva te. Što više pažnje poklanjaš njezinim aktivnostima to je njoj zanimljivije zezati te.
Jednostavnost je najbolji, ali i najteži put.

[Forest]

I da...iznervirala me stotinu puta, poželjela sam ju baciti kroz prozor, nalemati po ritici (a spada u kategoriju poslušne i razumne djece), tako da je to sve normalno, ti si najbolja mama i trudiš se jako puno, a imaj na umu da si samo čovjek koji si ponekad smije dopustiti da ima kratki fitilj. Budi odlučna, dosljedna, ne ponavljaj kao što je Nadica rekla 5x prijetnje, prestane te slušati jer vidi da nisi od riječi. Na prvu, ponavljam na prvu reagiraj. Jednom zaprijeti, drugi puta izvrši prijetnju, nema ponavljanja. I tako doslovno u svakoj situaciji.

Znam taj uljudan i kao da mole glas mama npr. makni se, smetaš, ići ćeš doma i tako 15x...to je tako mlako, neodlučno da ju nitko na ovom svijetu ne bi poslušao, zapravo doživio na ozbiljan način.
Nemoj urlati, živčaniti, reci jasno, glasno i odlučno samo jednom, jer drugog puta ponavljanja NEMA.

[vesela beba]

Jer kada nas ulovi grižnja savjesti, onda slijedeći put popustimo i puknemo na nešto treće, pa time veoma zbunjujemo dijete.

debeli x
Nije ni djetetovo ponašanje jedini okidač,zalomi mi se da iman strašno težak dan i okinem na njih na sitnicu koju inače dopustim.
I onda od grižnje dozvolim i ono što inače stvarno nesmiju kao ajde al samo ovaj put.I onda bacin u vodu 3-4 godine odgoja
Bit dosljedan,sad kad osjetim da san nervozna maknem se i smirujem ono,od deset unatrag,disanje i vratin se smirenin tonon objasnit isto stoti put,tipa ruka nesmi u šteker i točka...
T.(al ona ima već 4 godine) reagira agresivno,čupa se tuče se,udara sebe,sestru,mene...Istina,ona ima svojih problema nevezano za karakter al u kombinaciji i jedino što nam pomaže je da je privučem na sebe i držin dok se ne smiri,dok se ne izmori i odustane Jer kad zacrtaju nešto i u tim momentima kad galami tuče i slično uopće ne čuje nit vidi mene nit joj išta dopire do glave
Dok je sa mlađom to ipak lakše,isti odgoj isti načini al ona ne prihvati pod ne,smiri se čuje već iz druge,ima faza kad je pred spavanje da kenjka ono piškiću-kakiću al zanemarivo,plač je kad se udari i njime se ništa ne dobiva ništa drugo i slično.

Švrćili ja sam sebi jedno vrime kad sam baš privatno bila u rasulu i imala tu fazu burnijih reakcija nego su uopće potribne zapisala na veliki žuti hamer papir 7 crtica ponašanja (ZA SEBE!),stavila ga di mi je uvik u oku da me podjeća stalno i mogu reć da mi je pomoglo

[švrćili]

Sve napisano potpisujem. Ne prijeti se u nedogled, upozorim jednom, drugi put je kazna tj. odlazak doma sa igrališta ili šta već. Nego mi ne ide u glavu njezina upornost. I muž i ja smo dosljedni, i ona opet zeza. Al eto, vise ne vrišti kada smo u dućanu a nećemo kupiti kinder jaje, pez ili nešto. Pa onda valjda ima smisla.
Ako bude hoću-neću ponašanje, ja odredim šta će napraviti, npr. stavim vodu ispred nje pa nek uzme, ali ga tuli po sat vremena Daj mi ti mama!!!! I ja opet ne popuštam. Mislim da više smisla ima dosljednost nego klepit po guzi. A puuuuuuuno je teže biti dosljedan.
Ma to mi je bio jedan dan ajme pa onda mislim da sve krivo radim, ali bude bolje pa vidiš da i nisi tako grozna mama. Mene peče savjest kad zaurlam, s razlogom ili bez, a gledam druge roditelje najnormalnije pričaju kako su natukli dijete. I čude se meni šta se grizem. Od rečenice da ju moram natjerati da jede voće pa makar ju namlatila i ona se ispovraćala, jer to činim za njezino dobro, sam se naježila. Ali Bože moj svatko odlučuje za sebe.

[Forest]

Eto vidiš Švrćili...sve prođe, doći će nova faza, novi izazovi.
Imaj uvijek na umu da kad je tebi težak dan i njezine nepodopštine te više živciraju, to je život. I sama si zaključila da dosljednost ima smisla, samo treba biti uporan. Neka tuli, ako znaš da ju ništa ne boli, da nije gladna, umorna nemoj se sekirati.

meni je moja danas napravila show doma (a taman sam rekla da je ok, FP beeee). Hoće sladoled, drugi danas, i ubi plačom, deranjem, stoji kraj friža jer zna da ima. Ja popustim, jer sam bila umorna i nije mi ju se dalo slušati. Eeee to nije kraj, ne pojede ovaj do kraja, stavi ga na stol i hoće drugi. dere se ko konj Druuugi i tako 5 min. Bilo me sramota susjeda Ali taj puta nisam popustila (i poludila sam na sebe jer sam popustila prvi puta, deračina i ovako i onako). Nakon što je izbacila iz sebe, više ne znam ni sama što, prestala je, legla i htjela se pomaziti. Ja ju pitam Jesi bila malo živčana, Da. I kao da ništa nije bilo. A meni tih 5min trajalo kao vječnost.

Možda je tvoja curka malo tvrđeg karaktera, pa joj treba i više vremena da prihvati NE kao ogovor.

A ovo za pojesti voće na silu, pa makar se ispovraćala neću uopće komentirati, takvim roditeljima bi oduzela djecu. Ili bi njih šopala sa voćem dok ne svisnu od muke

[bubsek]

moje djete je sve ono sto sam nekad davno rekla nedaj boze da takvo djete imam...

starija je zlato a manja...

ne slusa ama bas nista,uporno provodi svoje ...nedaj boze da kriknem ona jos gora pocne histerizirati,a ono sto kazu pusti proc ce to ne djeluje jer od placa i jada uvjek zavrsi povracanjem...
neznam tko je gore spomenuo ali u 99 posto slucaja pustim neka rade sto hoce jer jednisavno NEMAM snage...

ima 25mj.

[tanjabb]

Svrcili, lijepo je da se preispitujes jer time pokazujes da razmisljas o odgoju i svojim postupcima, ali nemoj se toliko gristi jer nema nikakvog smisla. Ne postoji savrseni roditelj i savrseni odgoj. Zato jer ne postoje dvoje istih roditelja s dvoje iste djece. Ti mozes biti najkompetentnija mama s poslusnim djetetom pa zivjeti u uvjerenju kako ti odgoj ide kao od sale. A mozes biti ista najkompetentnija mama s jako zahtjevnim djetetom i osjecati se kao zadnje govno kojem odgoj bas ne ide od ruke.
Vjeruj mi da stvari zbog kojih ti sada places ona se nece ni sjecati. A sjecati ce se jesi li bila doslednja, jesi li postavljala granice, okvire, time ce graditi odnos i prema tebi i prema okolini. Prema tome, opusti se.

[švrćili]

Ma znam da su to faze. Ali nekad. .... I neće čovjek znati da li ih je dobro odgojio sve dok ne budu imali vlastitu djecu. Gledala sam Nedjeljom u 2 bila je gost M. Krizmanić i žena je govorila kako danas ljudi ne odgajaju djecu da budu uviđavni prema drugima, ne nauče kontrolirati svoje emocije. I onda kada ti to pokušavaš naučiti svoje dijeteokolina ti kaže da si strog- jer ne dozvoljavaš bacanje smeća po podu, da se tuku odrasli i druga djeca. Tko je tu normalan?

[Forest]

Švrćili...super je što si spoznala i naučila da su to faze, zato i služe knjige, forum i tuđa iskustva. Sad znamo da je to sve prolazno i normalno kod djece. Napredujemo u svemu, tako i u odgoju, pa 21st. je...a priče starijih i na žalost mlađih ljudi Kako mi kompliciramo, preuveličavamo, pridajemo previše pažnje ili Kako su nas ogajali, pa što nam fali, jeli smo samo kekse i mlijeko (kad drugog izbora nije bilo, a sad bolujemo od šećera, tlaka, kila...)
E pa fali nam puno toga...biramo muževe koji nas maltraju, ne poštuju, omalovažavaju, na poslu šuti i radi, ne pričaj okolo da ti je netko u obitelji alkos i sl.

Zato smo tu da usmjerimo svoju djecu na pravi put, koliko možemo, znamo i na najbolji način, usaditi im samopoštovanje, samokontrolu, toleranciju, bez agresivnosti i sve ostalo što je potrebno da bi normalno kročili kroz život, a ne da stalno upadaju u emocionalne zamke koje koče zdravi život.
Naučimo našu djecu da se znaju izraziti, izboriti, reći što im paše,a što ne,da poštuju tuđa mišljenja, dozvolimo im da budu svoji (zašto bi neko dijete moralo jesti mahune, jer mama tako kaže, pa ne voli ih i gotovo, ili ono, moraš pojesti još 3 žlice, moraš. Zašto bi moralo, ako ne može? zato što mama ima svoje neriješene probleme i traume iz djetinjstva, pa obrazac prebacuje na svoju djecu ). U svemu treba imati mjere i naći ravnotežu.

Nije lako, to znamo svi i instant odgovora nema...zato smo tu da pitamo, tražimo najbolji način i odgovore za naše dileme.

[rucho]

eto ti ga na... napisala poduzi post i odeeeee..... u sruseni tab... nema veze sad cu ukratko....

mama sam jako zivahnom i izrazito karakternom deckicu..... moja kopija osobnosti..... veliki izazov kako ga disciplinrati a ne slomit mu duh..... i vicem ponekad previse i mrzim samu sebe nakon pojedinih scena (ne nuzno s giricom...) i samopouzdanje mi je nula minus...... ali..... djeca nas itekako testiraju time hocu-necu e da vide koliko cemo popustit...... vidim na girici kad bas "tjera mak na konac" e da vidi kako sam raspolozena.... i sad kad ima skoro dvije godine dala sam mu do znanja da sam jako liberalna ali da postoje neke granice preko kojih ne smije preci i tog se cvrsto drzim... i nek me smatraju bradavicastim zmajem s tri glave i strogom mamom ... ma bla bla... za sada nema razgovora i moljakanja... oce-nece-tocka... pregovarat cemo u pubertetu... sad me ionako pola ne cuje.....

kao sto jednom davno rekoh jednoj svojoj frendici... mazio ih ti cili dan il kudio kad ih puknu hormoni "mrzit" ce te vakionak..... a mi smo im roditelji......

[Stefanova_mama]

Ne znam da li je uteha, ali i ta buntovna druga i treca godina prodje, kad dodju do 5 i pocnete da razgovarate sve bude lakse.

Ja sa mojima nisam isterivala mak na konac kad su bili tako mali i apsolutno nikakvu poslusnost nisam ocekivala. Nikada ih nisam kaznjavala time outom. Nego pricaj i pricaj i pricaj i pricaj, fizicki odmakni, zabavi necim drugim... I leglo je s vremenom na svoje mesto.

Naravno da je djubre ili WC solja (sve sto je zabranjeno) turbo interesantno, kao i izvuci sve iz radnih delova, ali nisu zauvek tako mali i nerazumni. Zivce na tregere i cekajte da porastu.

[švrćili]

Švrćili...super je što si spoznala i naučila da su to faze, zato i služe knjige, forum i tuđa iskustva. Sad znamo da je to sve prolazno i normalno kod djece. Napredujemo u svemu, tako i u odgoju, pa 21st. je...a priče starijih i na žalost mlađih ljudi Kako mi kompliciramo, preuveličavamo, pridajemo previše pažnje ili Kako su nas ogajali, pa što nam fali, jeli smo samo kekse i mlijeko (kad drugog izbora nije bilo, a sad bolujemo od šećera, tlaka, kila...)
E pa fali nam puno toga...biramo muževe koji nas maltraju, ne poštuju, omalovažavaju, na poslu šuti i radi, ne pričaj okolo da ti je netko u obitelji alkos i sl.

Zato smo tu da usmjerimo svoju djecu na pravi put, koliko možemo, znamo i na najbolji način, usaditi im samopoštovanje, samokontrolu, toleranciju, bez agresivnosti i sve ostalo što je potrebno da bi normalno kročili kroz život, a ne da stalno upadaju u emocionalne zamke koje koče zdravi život.
Naučimo našu djecu da se znaju izraziti, izboriti, reći što im paše,a što ne,da poštuju tuđa mišljenja, dozvolimo im da budu svoji (zašto bi neko dijete moralo jesti mahune, jer mama tako kaže, pa ne voli ih i gotovo, ili ono, moraš pojesti još 3 žlice, moraš. Zašto bi moralo, ako ne može? zato što mama ima svoje neriješene probleme i traume iz djetinjstva, pa obrazac prebacuje na svoju djecu ). U svemu treba imati mjere i naći ravnotežu.

Nije lako, to znamo svi i instant odgovora nema...zato smo tu da pitamo, tražimo najbolji način i odgovore za naše dileme.

Točno tako

[Forest]

[ivanak2602]

Kod nas je prije tjedan dana pocela ta faza. Uuuuuzas!!!!! Deranje po 15 min. i vise sa ili bez razloga, pa ne, ne, ne, necu ovo, necu ono. Od stresa se popiski u gace cak i onda kad nije na vrhuncu zivcanjenja. Odmaram zivce kad joj upalim crtic, a ona suti i gleda, no sa guzom klize gore -dolje po naslonu. Trazim formulu koja pali. Probala sam ignorirati i ponasati se s njom kao da ne zivcani, probala sam biti jako strpljiva i puna ljubavi, probala sam biti cool i slati ju u sobu cim pocne luditi i naravno, ono neizbjezno, poludila sam i ja. Nista od toga nije skratilo njeno plakanje.

E, upravo mi pade na pamet...Da li su djeca u toj fazi jednako tako "izvan sebe" i kad su u vrticu? ili su samo sa nama takvi... ili im je tamo paznja usmjerena na svasta nesto drugo, pa su dobri? Bas cu sutra pitati tete kakva je (s obzirom da nisu do sada same od sebe nista komentirale).

[mrs. eastwood]

ja mislim da su u velikoj vecini s nama takvi. poglavito s mamama, onda redom bakama prije nego tatama.

vecina tih ispada se događa kad se krene odvijati drugačije nego su oni to zamislili - bilo da se s ljuljacke mora ici doma ili neki detalj rutine koji smo previdjeli ili uopce nije bitan za nas - a njima je sad stašno važan:
da slučajno ne pogledamo u postanski sanducic kad se uđe u haustor ne znam kako tata s njom prođe tu dionicu jer samo ja imam ključ

nema recepta - strpljenje i razmišljati tri ili pet koraka unaprijed

[Forest]

I ja mislim da u vrtiću nemaju takve ispade, naše tete jako puno razgovarju i prenose situacije, naročito ako ispituješ.
Nikada nisam čula da su spomenule tako nešto.
Spomenu da je V opet bio "zločest", tukao drugu djecu, da je L otimao igračke i takve situacije, a to nema veze za tantrumima.

A i mi odrasli se kuliramo kad smo vani i najčešće imamo ispade sa najbližima, rijetko ćemo se istresati na poštara, blagajnicu i sl. MM prvi nadrapa kad sam frustrirana, on mi je najbliži. Pa možda i maleni imaju takav sklop u glavi

po stoti puta i samoj sebi kažem

[rucho]

..... a ima i neke veze sa nama.... recimo skuzila sam da malac ispusta bjesove kad sam i ja nervozna npr pred pms.... povezaniji su s nama...... pa valda tako i tantrumiraju samo kad su s nama....

sad giricine tantrume rjesim il ga ostavim na podu nek isplace svoje il ga sad kad je stariji pa kuzi nesto posaljem na kauc da sjedi mirno (sto je njemu nemoguce...) ili kad fakat kenjka na silu i namjerno pitam ga ocu li upalit usisavac jer mu je nos pun smrklji od plakanja... naravno odgovor je ne.... e pa kad je ne onda nema plakanja bezveze..... i onda je tisina..... ili idemo u nekom drugom smjeru s pricom..... ......

a kako mrs e kaze najcesce ispadnu kad nije po njihovom..... al ko im je kriv sto su jos em u peleni em nemaju dovoljno godina za pravo glasa....

[švrćili]

Imaju ti ispadi i sa našom nervozom a i s tim da oni znaju da ćemo ih mi voliti bez obzira šta naprave, s nama su najopušteniji. Ja sam čak pričala sa vrtićkom psih. i ona kaže da nema pravila. Mama najbolje zna kad treba ignorirati, kad treba jako zagrliti pa makar se oni bacali jer će se u jednom momentu smiriti i početi jecati, kad treba skreniti pažnju. Najteže je zadržati hladnu glavu. Ali onda to sve lakše prođe. Ja kad osjetim da ću zaurlati, počnem tiho pričati. I ne iznerviram se onda. lakše oni to prebrode ako smo mi smireni. A znala sam urlati....
Učimo dok smo živi

[ivanak2602]

Pitala sma u vrticu, tamo je ok.
Sigurno da polude kad nije kako su si oni zamislili. Evo, npr. vec znam kaj me ceka kad krenemo danas u zoloski vrt. Nece htjeti: jesti, obuci gace, niti jedne od dvoje cipela koje ce imati na izbor i tko zna sta jos. Trenutno nece sok koji sam joj dala, a stavila sam joj u flasu upravo onaj koji je htjela. Ali...trudim se .

Eta ga na, sad nece ni u zoloski!!

[Forest]

Ivanak drži se i kuliraj (a znam i da bi ju najradije po ritici, jer te izbaci iz takta)...vjeruj mi da će proći, što manje obraćaš pažnju, objašnjavaš brže će proći. Što više ste u tome, to se oni više kače, ignore i živce na hozintregere

Kad ti tako nešto hoće, pa joj daš, pa sad baš to neće...naš princip je bio: ok, ne moraš, za 5 min kao da ništa nije bilo

[rucho]

e kod nas nema standardnog ocu-necu... vec kad se nesto sprema ili je jos netko u igri (nanny il dida il baka.....) e onda ide vriskanje i natezanje upravo onog sta ne smije - lupanje vratima kisobranom neuroticno bacanje igracaka..... naravno u takim situacijama kad mi je jos neko sa strane pa upada sa svojim "naredbama" napravim upravo ono sta ne bi trebala - izderem se i na giricu i na "suucesnika" i naravno ispadnem histericna azdaja...... daklem..... mene ne nervira tolko moje dijete kolko onaj odrasli pored njega..... i zbog toga najcesce nastrada..... jer kad smo sami i girica ima svoju performansu prodjemo to na uobicajen nacin il ignorancijom il prisilnim posjedanjem na pod il kauc......

a glede necem jesti..... e tu ne popustam.... ako zaista neces jelo i jucer i danas i sutra (npr kod nas su tikvice omrazene kako god ih napravis) e tu te ne silim... al danas oce sutra nece... eee to je onda "neces-nemoras" pa kada mu se zeludac zalipi za bubrege od gladi onda on lipo otvori usta i pojede......

[ivanak2602]

gotova sam!
Odlucila sam se za slanje u sobu. Pogresno je sto zatvorim vrata, ali ako ne, onda ona izlazi i baca stvari, udara me, grebe...osim toga, manje je cujem kroz zatvorena vrata, pa tako uspijem ostati smirena. Jel to bas jako pogresno?

Nisam citala strucnu literaturu...Koliko je popustanja normalno? bojim se da ne pogodim pravu mjeru popustanja, neku zlatnu sredinu... tako da se ona ne osjeca obespravljeno, a ja da ostanem sef.
Prestala sam npr. odredjivati sto ce obuti. Umjesto toga dobije dva para cipela na izbor, ali ona UVIJEK hoce neke trece.
Jutarnje ludilo je izbilo zato je je isla voziti motoric, a tu nema cipela na izbor, nego samo jedne koje je vec voznjom skroz izgrebala.

[ivanak2602]

Joj Forest, kod nas nema "za 5 min ko da nista nije bilo".
Hoces- neces-nemoras prakticiram i dalje, bez obzira na rekaciju, al onda ona smisli neku novu naredbu koja je odmah mora izvrsiti.
Kad krene, onda ona odradi cijeli program. A tuzno mi ju je gledati tako izvan sebe. Sva izbezumljena, znojna, trese se, tocno se vidi da je jadna i da si ne moze pomoci..totalno bjesnilo. Dodje mi da ju pustim da me namlati, samo da joj se taj ludi izraz lica vrati na staro.

[mrs. eastwood]

ivanak - nisam bas sigurna da je zatvaranje djeteta samog u sobu "da se ispuše" - baš neka metoda - ako sam dobro shvatila tvoj post gore.
ona je u tim trenutcima zbunjena i sigurno ne zna sto bi s većinom osjecaja koji joj naviru - a onda na to dodano još i odvajanje od mame iza zatvorenih vrata - bojim se da može samo produbiti frustraciju.

oni se ispoljavaju na nama, posebno mamama jer nas najvise vole i ocekuju od nas da se nosimo s njihovim malim velikim osjecajima. tesko je. jako tesko. sama si napisala da je pogrešno - pa onda čemu?

[ivanak2602]

Zato da ja ne poludim i ne nalupam ju. A i MM je na bolovanju zbog burn-outa, a on poludi od jada kad ju gleda tako ludu i jadnu, pa ga tako stedim.
Do sada smo prakticirali slanje u sobu kad je zlocesta i to sa otvorenim vratima, pa joj to nije strano, samo ne znam da li je problem sa zatvorenim vratima tako velik.
Mislis da je bolje da se zatvorim s njom u sobu i dam se nalupat i izgrebat? Pitam se koliko dugo bi to podnijela...