Napokon i moja ''pricica''

[jadanica]

Evo nakon raznih peripetija nakon poroda sjedoh da napisem svoju pricicu.<
>21.06. (petak)sam bila na pregledu i CTG-u. Sve je bilo u najboljem redu i bila sam otvorena dva prsta. Pitala sam doktora kad bi to moglo krenuti s obzirom na pokoji lazni trudic i izlazeci sluzni cep, a on je rekao da se to nikad ne zna mozda tu noc, a mozda i za tjedan dana. <
>Posto sam se ja savrseno osjecala mislila sam si da to sigurno nece biti tu noc pa smo se dogovorili s jednim prijateljima da nam sutradan(subota) dodu u goste.<
>I tako smo mi pedvecer otisli u ducan po speceraj za sutrasnji rucak. Niko nije ni slutio da ce se sve zakuhati tu noc.<
>Oko 23 sata smo posli na spavanje i posto je moj muzic zaspao
zo nisam mu stigla reci da me tu i tamo malo jace zaboli podno trbuha i da nisam sigurna sta se to dogada.<
>Posto nisam ni pomislila da bi to bili pravi trudovi, uporno sam pokusavala zaspati no povremeni bolovi nisu mi bas dali da se opustim i uronim u san. Oko 1 sat i 20 min.odem ja na wc i vidim malo veci komad onog sluznog cepa. Probudim ja lijepo svog muzeka da mi malo provjerimo koliko su se cesto pojavljivali sad vec malo jaci ti trudovi. I gledamo mi na sat kad ono svakih 5 min. Covjek bi po meni mogao sat nariktati. <
>Trajanje 40-50 sec. Posto je to bilo tako redovno i cinilo mi se poprilicno cesto nazvala sam svoju sestru da je pitam sta ona misli kad da se uputim u bolnicu. Kad je cula da su mi trudovi svakih 5 min. rece ona da si skupim stvari i ravno u rodiliste. Ja sasvim pri
ana lijepo otisla u kupaonu pod tus, obukla se, uzela torbu u ruke i spremna pricekala da muz probudi starce da im veli da je valjda krenulo. Oni uzbudeni skocili iz kreveta i pozeljeli mi srecu iako su se nadali isto kao i ja da to valjda nije jos zaozbiljno jer bolovi nisu bili ne znam kako jaki.<
>Dosli mi u 5 sati pred rodiliste, pozvonili i rekli da nam se cini da imam trudove. Kazu meni sestra i babica da si lijepo obucem spavacicu i posaljem muzeka doma, a ja njima velim samo nek me pregledaju i malo prikopcaju na CTG jer ako to nije zaprav krenulo da bi ja isla doma jer mi trbaju doci gosti i da da imam posla doma. One se samo nasmijase i ponovise da se presvucem jer kad sam vec dosla da se vise doma ne vracam. Muz sav u panici zove mog ginica i veli kaj se desava i da ga salju doma, a lijepo smo se dogovorili da bu prisutan na porodu. Odmah je ginic nazvao rodiliste i sve dogovorio. I tako ostadoh ja tamo, a muz ode doma dok ga ne pozovu.<
>Pregledali oni mene, otvorena 4 prsta. Usljedilo
ijanje koje nije bilo tako lose(iako sam to mislila obaviti doma no nisam stigla), pa zatim klistir. Kad sam se do
o ocistila odvedose me u radaonu i tek sam tad shvatila da vise nema povratka.<
>Prikopcali me na CTG i dosla dezurna doktorica pregledala me, probusila mi vodenjak i obavjestila me da ce sad trudovi biti malo jaci. Tad je bilo 5sati i 30 min. Svi su nekud otisli, a ja sam u radaoni ostala s jednom zenom kaj se vec porodila pa je jos odlezavala ona 2 sata nakon poroda. Lijepo smo pricale, a kad bi mi dosao trud ja bi ga onako skolski prodisala i nastavile smo dalje klafrati. Trudovi su postajali sve jaci, ali nisu bas trajali puno duze nego na pocetku. Oko 7sati i 40 min. stigli su moj muz i moj doktor. Usljedio opet pregled(6 prstiju otvorena), no trudovi nisu bas dugo trajali pa me odlucise prikopcati na drip. Ja sam si mislila posto sam prvorotkinja da ce se to sve poprilicno oduziti pa nisam imala nista protiv dripa ako ce to malo u
zati. No u
zalo se jako jer cim su me spojili na infuziju trudovi su postali turbo jaki i skoro duplo duzi. Eh tu je moj muz skoro popustio i izasao van jer nije mogao gledati kako dahcem i potijo jaucem. Meni se to nije cinilo tako strasno jer se sve desavalo dosta
zo i totalno sam se trudila da ostanem skoncentrirana i do
o prodisem svaki trud. Stalno sam zmirila pa je on valjda mislio da imam nepodnosljive bolove, a nisu uistinu bili tako strasni. Ipak nakon par minuta se pri
ao i junacki sve podnio do kraja. Posto sam stalno zmirila nisam muza skoro niti vidjela da je bio prisutan, no njegova blizina i glas dali su mi neopisivu snagu. Volim svog muza najvise na svijetu i cijeli cu mu zivot biti zahvalna zbog zajednickog poroda.Kad mi je dosao pritisak na debelo crijevo moj dragi doktor mi je rekao da ga sad do
o slusam i objasnio mi kako da tiskam kad me uhvati sljedeci trud i da ce mi on malo pomoci stiskajuci mi trbuh. I tako je i bilo. Dosao trud, ja duboko udahnula i stisnula no trud je nekako bio prekratak, no u
zo je dosao sljedeci i dvaput sam stisnula i eto mog malog sincica vani. U 9 sati i 3 min.<
>Muz se odmah rasplakao i stalno ponavljao da je jako lijep i cist. No kad ga je htio uslikati aparat se zastekao i nista od slikica odmah poslije rodenja. Meni su malog stavili na trbuh i to ce mi do kraja zivota ostati najljepsi dozivljaj. Odmah me popiskio i to dva puta. Zatim su ga uzeli da ga izmjere i izvagaju. 3250 g tezak i 48 cm dug. Ocjena cista desetka.<
>Onda su bebaca odnijeli u sobu s bebama da ga malo zgriju jer u radaoni nije bilo bas vruce, a mene su zasili. Nisu me puno zarezali, 8 savova. Ja sam si porod zamisljala puno tezim i bila sam presretna sto je trajalo kratko i nije bilo prebolno. Odmah sam se pocela zahvaljivati doktoru, babici sestri i muzu kaj su bili tu ikaj su mi pomogli da sve bude kako je bilo. Posto je sve bilo gotovo, a jedna su zenu dofurali u radaonu muz je morao otici i ja sam se kao trebala malo odmoriti. Nisam ja mogla zaspati jer se ta zena odmah dok si rekao keks porodila i bilo mi je jako zanimljivo gledati porod, a i hormoni su me tako sibali da od spavanja nije bilo ni s. Ja sam se cisto do
o osjecala pa sam samo ko zvrk tih par dana u bolnici zujala okolo i pokusavala nahraniti svoje gladno dijete bez trunke sna. Mlijeko mi je doslo tek treci dan.Posto je s bebom i sa mnom sve bilo u redu za 3 dana otisli smo svojoj dragoj kucici.<
><
>No sve bi bilo presavrseno i ova bi prica bila sad gotova da mi tjedan dana nakon izlaska iz rodilista i gotovo potpunog oporavka nije skocila temperatura. Iz cista mira ja vruca ko pec. Nis me nije boljelo pa nitko od odoktora nije znao kaj mi je. Samo su mi prevencije radi i zbog ne bas do
ih nalaza dali da pijem Ceporex. No temperatura nije padala ni pored ispijenih ne znam ni sama koliko Lupoceta i Brufena. I nakon par dana te divljacke temperature zavrsila sam na istoj adresi. Bolnica Zabok-rodiliste. U bolnici sam bila 10 dana i za to vrijeme dobila injekcija ko nikad u zivotu, a infuzije ni sama ne znam koliko boca. Nasli su mi neku bakteriju po imenu PSEUDOMONAS koju sam naravno pokupila dok sam boravila u rodilistu. I tako su me lijecili svim mogucim antibioticima i penicilinima i da ne zaboravim najvazniju stvar zaustavili mi mlijeko. Moj mali Igor je za to vrijeme dok sam bila u bolnici ostao doma s tatom, bakom i dedom i sad na zalost moju i njegovu jede HIPP. Mislila sam da cu uspjeti vratiti svoje mlijeko jer mi je do juce jos pomalo curkalo, ali evo danas niti kap, a i moram jos desetak dana piti neki opaki lijek s kojim ne smijem dojiti. Cijeli zivot cu zaliti zbog tog mlijeka, no vazno je ipak da je meni bolje i da moj sincic sad ima majku pored sebe. <
>Dok sam bila u bolnici bio je poprilicno nervozan no cim sam juce stigla doma smirio se i sad se opet privikavamo jedno na drugo. Tata je cijelo vrijeme savrseno obavljao posao mame i tate. Svi su mi rekli da imam najboljeg muza na svijetu i sad sam ja najponosnija zena i majka. Oprostite zbog gnjavaze i zbog preduge price za koju sam mislila da ce biti super prica s poroda, a zavrsila je malo komplicirano. Zato zene cuvajte se raznih infekcija jer nema nista gore nego kad ti se desi ovakva stvar i odvoje te od svega par dana starog djeteta. Drzim fige svim buducim mamama da im porod bude lagan kao moj, ali ni najgorem neprijatelju ne bi pozelila ovo kaj mi se desilo poslije.<
><
>Sve vas vole i pozdravljaju Igor, Jadanica i tatek.<
><
><
><
><
><
><
> <i></i>

[flower power]

Uh, koja prica - napeto, napeto...<
>Glavno da je sve OK s tobom i malenim <
>Dora salje pusu Igoru! <i></i>

[Ina66]

prekrasna priča <i></i>

[vesna72]

Glavno da ste sada svi skupa!!!<
>Neugodna iskustva
zo se zaboravljaju. Uživajte u nastavku... <i></i>

[Anajecestoime]

Do
odošlica malom popišancu, a mami čestitka za hra
ost. <i></i>

[Trini]

Do
odoslica Igoru, drago mi je zbog prvig, sretnog dijela price, a zao zbog drugog, tj. koplikacija i mlijeka. Jeu li ti rekli kako si "zaradila" infekciju i da li je to tipicna bolnicka infekcija? <i></i>

[emily31]

mogu si misliti kako ti je bilo kad si malog popisanca, tek rodjenog, morala ostaviti doma i ostati u bolnici.<
>ali, vazno je da je on do
o i da si sada i ti do
o - cestitamo i zelimo da dalje sve bude super !<
>Pusica Igoru. <i></i>

[Barbi]

Čestitke na super porodu i velika do
odošlica Igoru.<
><
>Šteta zbog nastavka priče. <i></i>

[kim]

cestitke svima! <
>glavno je da ste svi sada skupa doma pa ce te sva neugodna iskustva u
zo i zaboraviti - a kad dode i prvi smjesak.... <i></i>

[mirjana33]

Ma neka je i HIPP,samo da ste nam vi živi i zdravi.<
>Čestitke mami i sineku!!! <i></i>

[jadanica]

Hvala svima na cestitkama. Ja se sad do
o osjecam jedino sto mi Igor ima grceve(na vecer) i gotovo cjelodnevne problemcice s probavicom. Nadam se da ce sve to
zo proci. <i></i>

[blazenka]

Krasna prica od krasne obitelji koji stjecajem okolnosti do
o poznajem. Mama Jadanica je jedna super zena i konacno uziva u svojoj novoj obitelji. Za tatu uopce ne trebam naglasavati da je potukao sve rekorde u svemu!!! <i></i>

[jadanica]

Blazenka hvala na komplimentima. I ti si super i imas savrsenog muza koji ti pomaze u svemu. Drzi se i izdrzi jos malo. <i></i>

[Jana]

Čestitke Jadanici i njenom mužu (mojem preko nje i foruma pronađenom prijatelju iz srednje škole)! Drago mi je što je porod tako lijepo prošao i žao mi je zbog svega ovog poslije njega. Nadam se da sad sve troje uživate doma! <i></i>