Ivy i ja smo se tajno dogovorile da ja javno ispricam moje iskustvo... bez obzira sto je bilo davnasnje......pre jedno 20-ak meseci.<
>I eto tako 11.avgusta 2000 uvece ja vrsim poslednje pripreme za sutrasnji put.Torbe su spakovane,hrana spremna, sve dogovoreno sa kumovima, mali kombi rentan....dragi dogovara kada se ustaje ujutro sa kumovima i gde cemo se naci i potrpati svo cetvoro u kombi i pravac Florida.<
>Jutro 12.avgust 2002 oko 7 sati ja ustajem da po ko zna koji put obavim redovnu setnju do WC-a pa nije ni cudno s obzirom da sam trudna.Tada i pitam jos jednom kad treba da se ustaje a Dean kaze da se vratim u krevet da ima jos vremena.Zaspim i za jedno 45 minuta se probudim apsolutno sve mokro oko mene, od spavacice, posteljine, kreveta ja nemam pojma sta me snaslo, pocnem groznicavo da razmisljam i ustajem iz kreveta pokusavam misicima da vodu koja i dalje istice da zadrzim(nema sanse a setim se da su mi na casovima disanja to i rekli) i idem ka kupatilu, ostavljam trag za sobom i postepeno kapiram da je to vodenjak.I dalje neverujem da mi se to desava jer ima jos 11 nedelja do porodjaja i mi idemo na Floridu, ja sam na odmoru sta mi se sada ovo dogadja i remeti celu koncepciju.Ipak znam da moram da idem u bolnicu i onako bleskasta razmisljam kako ce oni to tamo nesto da srede(ko zna mozda i nije vodenjak) i da cu se ja lepo vratiti kuci i krenuti na odmor(bas sam bila luda .Dean u celom tom haosu samo me prati a isto razmislja ko i ja.Nije meni nista bicu ja OK.<
>Krenusmo a ispred lifta opet meni voda curi.......vracam se psujem i nerviram se.... <
>Stignemo u bolnicu 5-ti sprat za trudnice.Ubace me odmah u krevet i onu bolnicku plavu spavacicu i Dean da sve podatke sestri.Ona dodje i sa jednim stapicem samo dotakne tu tecnost koja izlazi ko luda i u trenutku tak stapis od narandzastok predje u plavo i kaze ona meni da je ta voda vodenjak, nista drugo.<
>Lepo bogami mislim ja sta sad.Dean sedi pored mene onako izgubljen, pojma nemam o cemu razmislja a i ja nekako sve bez veze i nepovezano gledam sve kao da se nekom drugom dogadja a ne meni.Sestra kaze njemu da mi donese nesto da jedem iz kafeterije i da ce mi to sigurno biti jedini o
ok za duze vreme i da sacekamo doktora da me pregleda.Dobija ja dorucak i u
zo doktor dodje a u medjuvremenu druge trudnice dolaze, neke sa trudovima a meni nista sem sto voda izlazi, nista me ne boli niti osecam.Naravno odmah su me prikacili na sve aparate i monitor za bebu, pitaju za kontrakcije(ja ih nemam) a i nevide se na aparatu.<
>Doktor dosao odmah me stavio na ultra zvuk konstatuje ponovo da je voda istekla i da je ima jako malo da je beba devojcica(sto smo mi vec znali) i da se beba lepo namstila glavom prema dole i postavila se u poziciju da izadje.Mislim se ja gde je krenula u 29-oj nedelji trudnoce, kakva pozicija, sta se ovo desava, kakav porodjaj.Ja idalje nemam kontrakcije a oni mene tese da ako ih nedobijem da mozemo da prolongiramo sto duze celu stvar a beba ce vodu ponovo da napravi a ja cu ostati u bolnici da lezim dok se ne ustanovi da je sve OK.Naravno odmah me prikaze na IV sa antibioticima jer bez vode beba je podlozna infekcijama.I za svaki slucaj daju mi jednu injekciju koja pomaze da se bebi plucna krila 'odlepe' u slucaju da moram da se porodim(kada su tako mali plucna krila su im zalepljena jedno za drugo)<
>Dean tu pored mene, prati sta se dogadja i doktor kaze da me moraju prebaciti u drugu bolnicu koja ima "NICU level 1" znaci specijalni deo za bebe ovako rano rodjene.Samo dve bolnice u Torontu to imaju tako da moram da sacekam da oni sve to organizuju.<
>Odose svi oni ostadosmo nas dvoje u cudu......<
>Kazem ja Deanu da ode kuci, zove kumove i kaze im sta se desilo, otkaze auto, zove Floridu otkaze hotel i meni lepo iz kofera donese moje stvari koje su mi za bolnicu neophodne.<
>Ode on, osta ja sama ..i dalje ne kapiram ali vidim nema nista od mog odmora, zavrsih ja u bolnici i dalje me nista ne boli a cujem kako zene oko mene tesko disu i poneka jauce.<
>Posle nekog vremena, Dean se vratio i dodjose ambulantna kola po mene, stavise me na pokretni krevet, ubacise u ambulantna a Dean nasim kolima u bolnicu koja je imala u tom trenutku slobodnog mesta za mene(Women's collage hospital).<
>Dobijem kao pratnju doktorku a u ambulantnim kolima dobijem i prve kontrakcije, osetila sam svaku rupu na ulicama Toronta(a mislila sam da oni nemaju toliko rupa ).<
>Stigosmo tamo, doktorka me predala bolnici i oni me ubace u sobu sa jos vise aparata i tu prikace mene na jedan monitor bebu na drugi a i dalje primam antibiotike i sestra jako fina mi objasni zasta koji aparat sluzi i da moram lepo da se namestim da bebu ne pritiskam(jer vode nema da je stiti) i da nesmem da ustajem(wc ce biti portabl donet do mene.. ).Ja narvno i dalje imam kontrakcije ne tako ceste, niti bolne ali ipak imam sto govori da cu se ipak poroditi.Dean tu pored mene, malo pricamo, malo se salimo i dalje bas nismo svesni svega ali sta je tu je nema povratka.Tada je vec oko podne 12.avgust 2000.Cekamo da vidimo sta ce da se desi......sa kontrakcijom sa vodom i daju mi kao jednu 'nalepnicu' da zalepim na ruku u nadi da ce da zaustavi kontrakcije(doktori se i dalje nadaju da ce stati i da se neporodim).Ta nalepnica usporava kontrakcije ali su one idalje prisutne........sestra me obilazi i dezurni doktor, sestra me stalno premesta jer bebi srce neradi kako treba i ja se okrecem sa jedne na drugu stranu u krevetu......<
>krece defile drustva..........prvo kumovi (lepo smo ih ispalili za letovanje sta ce ljudi dosli da me vide... ) pa opet jos neki prijatelji, svi dodju malo popricaju samnom ja koliko mogu od kontrakcija pricam, malo disem ali opet vreme prolazi.<
>Inace kako minuti odmicu kontrakcije se povecavaju i saznanje da cu se ipak poroditi je neminovno a sada je cilj sacekati 9 sati uvece da dobijem drugu injekciju za bebina pluca(jer moraju u razmaku od 12 sati da se daju dve)......<
>nastavak sledi.........<
> <i>Edited by: Olivera at: 11/4/02 3:33:58 am<
></i>
Sada je: 18 tra 2026, 16:52.
Moja prica.....
Moderator/ica: Diami
37 post(ov)a
• Stranica: 1/2. • 1, 2
Moja prica.....
Postao/la Olivera » 22 tra 2002, 19:26
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: Moja prica.....
Postao/la Olivera » 22 tra 2002, 20:15
Jeste..... <i></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: Moja prica.....
Postao/la Olivera » 22 tra 2002, 21:26
....i tako prolazi popodne 12-og avgusta 2000 (kao sto me ispravi AstraKT).Doktor me pregledao kaze 2cm sam se otvorila, mora da se ceka.Mislim da bi mi to cekanje lakse proslo da sam mogla da se setam ali nedaju mi, tako cu se lakse poroditi a doktori to nece.Oni hoce da beba sto duze ostane u stomaku.Kontrakcija ima, nisu ni ceste ni retke, ali nije strasno, ja pricam sa Deanom i sestra ulazi s vremena na vreme da mi polozaj promeni monitori prate bebu a ona bez vode ko riba na suvom.U neko doba sestra kaze da ce doci jedna druga da mi malo blize objasni sta me ceka.<
>Pojavljuje se mlada sestra i pocinje potanko da nam prica sta mozemo da ocekujemo od bebe koja se ovako rano rodi.Prvo pluca su nerazvijena i najverovatnije nece da dise,<
>zatim mentalni poremecaju i tako dalje i tako redom.....objasnjava mi takodje da ce u sobi za porodjaje biti pedijatar koji ce odmah preuzeti bebu i da je nece meni davati u narucje kao sto je obicaj.Zatim da beba ide u inkubator i da cemo kasnije moci da je vidimo.Za sada je najvaznije da prodise a svi ostali eventualni pormecaju se nemogu videti odmah cak i da ih ima.Takodje nas upozorava da budemo na sve to spremni pa cak i na najgore jer jedan odredjen
oj beba i neprezivi.<
>Jeza me sva prosla dok sam to slusala a pomoci mi nema beba hoce napolje i nema sanse da iko zadrzi porodjaj.Do sada mozda nisam bila svesna mnogo cega, misli nepovezane ali sada nas je stvarnost bas pogodila.<
>Cekamo 9 sati za drugu injekciju jer to je jedna nada vise bebi.Dobijam drugu injekciju i posto se kontrakcije povecavaju u intezitetu molim sestru da pozove doktora da me ponovo pregleda, medjutim oni bas nisu za to jer kazu cesci pregledi veca mogucnost da se inficira beba a to se nesme dopustiti.<
>Negde oko 10 sati uvece ja vec poprilicno iscrpljena od kontrakcija a jos vise razocarana kada doktor kace opet samo 2 cm.Ja sam se nadala da za tako malu bebu nemora da se otvoris 10cm ali nisam bila u pravu.Uz sve to krene povracanje u odredjenim intervalima.To me jos vise iscrpljuje<
>S obzirom kako je sve krenulo sestra mi kaze da ce sve to potrajati poprilicno tako da bi mi bilo do
o da uzmem nesto protiv bolova malo se odmorim od kontrakcija i po mogucnosti odspavam i skupim snage za ostatak noci i sledeci dan do porodjaja.<
>Dean i ja vecamo epidural ne dolazi u obzir je porodjaj nije ni na pomolu, znaci samo neka blaza varijanta i sestra nam predlaze jednu injekciju koja deluje 4 sata.Oko 10 ja to primim tu injekcija Deanu kazem da ode kuci i odspava a neko ce ga zvati vec kad se ja probudim.Ja padam u san i samo jos vidim njegovu ruku kako ostavlja ceduljicu sa cell. telefonom na krevetu.<
>U ponoc se probudim od jakih, skoro neizdrzivih kontrakcija, dolazi sestra i ona mi objasnjava kako porodjaj izgleda i kako treba da me boli(sta da radim kad sam bila samo na 3 prva casa disanja do porodjaja nisam uspela ni da dodjem).Oko pola jedan stvrano je sve gore i gore i u 15 do jedan vec osecam potrebu da bebu izguram ali sestra mi neda, doktor ulece i kaze da sam se otvorila 10cm.Ja vec osecam neizdrzive bolove a nesmem da guram dok mi nekazu da mogu a ja na krevetu bukvalno jurim hodnicima do sobe za porodjaje.<
>Vec ne da vicem , nego se derem. od bolova tako da dok me stavljaju na sto, skoro da nista nevidim samo cujem glasove sa leve i desne strane.Oko 5-6 ljudi je u sobi jedna sesta kaze kako je zvala Deana i on je na putu ka bolnici, dolazi pedijatar i ona se upoznaje samnom ( a ja samo vidim jako svetlo i o
ise).Kazu da smem da guram ali ja vicem, zato pored uva cujem glas sestre koja polako i stalozeno mi prica sta da radim, kako da guram, da ne trosim snagu vicuci.Sve je pocelo u 1 po ponoci sada vec 13-og avgusta 2000. i zavrsilo se sa 5 puta 'push' i 'it's boy'.Sledeci sok, pa rekli su nam dva puta da ce biti devojcica a decak je.<
>Bebu samo vidim kako lezi na stolu ali se nista necuje, ne place i najverovatnije i nedise.Pedijatar ga uzima i odnosi a doktor se tu jos bavi oko mene.U jednom trenutku cujem slabasan plac bebe, pitam da li je to on, kazu da jeste mada ga ja nevidim jer je u drugoj sobi.Oko 1 i 30 ja sam na trag u sobi u kojoj sam i bila i kroz 5 minuta ulazi Dean i zatice me isto kao sto me i ostavio.... <
>Kazem mu da je sve gotovo i da je decko, da sam ja do
o ali da sada moramo da sacekamo da bebu srede da bi otisli da ga vidimo i culi kako je on.U tom trenutku to mi je bilo najvaznije.<
>Sacekali smo jos pola sata tu smo malo pricali, sestra donela kolica da sednem i da nas odvedu dok "NICU level 1".<
>Usli smo u prostoriju koja je u 2 sata nocu zujala kao kosnica od kompjutera i ljudi.Sve osvetljeno na vratima nas sacekuje pedijatar koja je bebu preuzela i kaze nam da je beba odlicno, daje nam upustva pranja ruku i procedure oko ulaska u NICU.<
>Uvodi nas u sobu prepunu inkubatora i svaki pokriven razlicitim cebencetom sa bebecim motivima.Ispred inkubatora stolice za ljuljanje i mnogo sestara.Dovodi nas do nase bebe i upoznajemo se sa sestrom koja je zaduzena za njega i samo jos jednu bebu pored.Kaze da ako nije pored njega onda je mozemo naci pored druge bebe i da nju mozemo pitati sta god nas interesuje.Beba je jako do
o jer dise sama, sto su svi iznenadjeno ali od zica i cevcica beba skoro da se i nevidi unutra.Jako je malen skoro minijaturan, mrsav, modar, sama kost i koza.Ja proveravam pogledom da li svako deo tela ima a on potpuno nepokretno lezi u sasivenom gnezdu sa medama i sa najmanjom pelenom na svetu koju sam videla.Objasnjavaju nam o svakoj zicici i cevcici cemu sluci, objasnjavaju nam o svim elementima i parametrima koje vidimo na monitoru, od otkucaja srca do disanja, kiseonika u krvi i ostalo.<
>Tu smo se zadrzali jos jedno sat i oko 3 otisli u sobu koju sam dobila odmah pored dela za bebe.Vec sam bila umorna, kao i Dean.Ja otisla na spavanje, on kuci.<
>Za sada beba nam je bila bolje nego sto su nam rekli.Poceli smo da se privikavamo na ideju da smo postali roditelji jednog majusnog stvorenja koje nas jos nije ni videlo a mi mu glas jos nismo culi.<
>Dugo vremena ce da prodje da nase dete stvarno pocne da se ponasa kao i druge bebe.Proci ce jos 6 nedelja zivota u bolnici, Lukine borbe sa infekcijom i za opstanka, nase borbe da ostanemo normalni gledajuci nase dete kako se bori za zivot a mi bespomocni da mu pomognemo.<
>Ja mislim da i dan danas cujem zvuka alarma monitora koji se cuje cim mu parametri padnu ispod normale i oPominju sestru da dodje i 'ozivi' dete.<
>Evo dok ovo pisem stomak mi se grci.<
>Ipak preziveli smo sve to, pre
odili sto je rodjen tako mali ali zilav ocigledno, sto je bio bolestan i sada je veliki decko.<
>I dalje idemo svaka 4 meseca na specijalne preglede koji prate njegov razvoj(mame sa malim bebama to najbolje znaju) i za sada kazu da su skoro sigurni da ce sa dve godine da po svemu dostigne svoje vrsnjake ali to je za neku drugu diskusiju.<
>Ovoliko od mene......i nadam se da vas nisam bas previse udavila ... <
> <i>Edited by: Olivera at: 11/4/02 3:42:22 am<
></i>
>Pojavljuje se mlada sestra i pocinje potanko da nam prica sta mozemo da ocekujemo od bebe koja se ovako rano rodi.Prvo pluca su nerazvijena i najverovatnije nece da dise,<
>zatim mentalni poremecaju i tako dalje i tako redom.....objasnjava mi takodje da ce u sobi za porodjaje biti pedijatar koji ce odmah preuzeti bebu i da je nece meni davati u narucje kao sto je obicaj.Zatim da beba ide u inkubator i da cemo kasnije moci da je vidimo.Za sada je najvaznije da prodise a svi ostali eventualni pormecaju se nemogu videti odmah cak i da ih ima.Takodje nas upozorava da budemo na sve to spremni pa cak i na najgore jer jedan odredjen
oj beba i neprezivi.<
>Jeza me sva prosla dok sam to slusala a pomoci mi nema beba hoce napolje i nema sanse da iko zadrzi porodjaj.Do sada mozda nisam bila svesna mnogo cega, misli nepovezane ali sada nas je stvarnost bas pogodila.<
>Cekamo 9 sati za drugu injekciju jer to je jedna nada vise bebi.Dobijam drugu injekciju i posto se kontrakcije povecavaju u intezitetu molim sestru da pozove doktora da me ponovo pregleda, medjutim oni bas nisu za to jer kazu cesci pregledi veca mogucnost da se inficira beba a to se nesme dopustiti.<
>Negde oko 10 sati uvece ja vec poprilicno iscrpljena od kontrakcija a jos vise razocarana kada doktor kace opet samo 2 cm.Ja sam se nadala da za tako malu bebu nemora da se otvoris 10cm ali nisam bila u pravu.Uz sve to krene povracanje u odredjenim intervalima.To me jos vise iscrpljuje<
>S obzirom kako je sve krenulo sestra mi kaze da ce sve to potrajati poprilicno tako da bi mi bilo do
o da uzmem nesto protiv bolova malo se odmorim od kontrakcija i po mogucnosti odspavam i skupim snage za ostatak noci i sledeci dan do porodjaja.<
>Dean i ja vecamo epidural ne dolazi u obzir je porodjaj nije ni na pomolu, znaci samo neka blaza varijanta i sestra nam predlaze jednu injekciju koja deluje 4 sata.Oko 10 ja to primim tu injekcija Deanu kazem da ode kuci i odspava a neko ce ga zvati vec kad se ja probudim.Ja padam u san i samo jos vidim njegovu ruku kako ostavlja ceduljicu sa cell. telefonom na krevetu.<
>U ponoc se probudim od jakih, skoro neizdrzivih kontrakcija, dolazi sestra i ona mi objasnjava kako porodjaj izgleda i kako treba da me boli(sta da radim kad sam bila samo na 3 prva casa disanja do porodjaja nisam uspela ni da dodjem).Oko pola jedan stvrano je sve gore i gore i u 15 do jedan vec osecam potrebu da bebu izguram ali sestra mi neda, doktor ulece i kaze da sam se otvorila 10cm.Ja vec osecam neizdrzive bolove a nesmem da guram dok mi nekazu da mogu a ja na krevetu bukvalno jurim hodnicima do sobe za porodjaje.<
>Vec ne da vicem , nego se derem. od bolova tako da dok me stavljaju na sto, skoro da nista nevidim samo cujem glasove sa leve i desne strane.Oko 5-6 ljudi je u sobi jedna sesta kaze kako je zvala Deana i on je na putu ka bolnici, dolazi pedijatar i ona se upoznaje samnom ( a ja samo vidim jako svetlo i o
ise).Kazu da smem da guram ali ja vicem, zato pored uva cujem glas sestre koja polako i stalozeno mi prica sta da radim, kako da guram, da ne trosim snagu vicuci.Sve je pocelo u 1 po ponoci sada vec 13-og avgusta 2000. i zavrsilo se sa 5 puta 'push' i 'it's boy'.Sledeci sok, pa rekli su nam dva puta da ce biti devojcica a decak je.<
>Bebu samo vidim kako lezi na stolu ali se nista necuje, ne place i najverovatnije i nedise.Pedijatar ga uzima i odnosi a doktor se tu jos bavi oko mene.U jednom trenutku cujem slabasan plac bebe, pitam da li je to on, kazu da jeste mada ga ja nevidim jer je u drugoj sobi.Oko 1 i 30 ja sam na trag u sobi u kojoj sam i bila i kroz 5 minuta ulazi Dean i zatice me isto kao sto me i ostavio.... <
>Kazem mu da je sve gotovo i da je decko, da sam ja do
o ali da sada moramo da sacekamo da bebu srede da bi otisli da ga vidimo i culi kako je on.U tom trenutku to mi je bilo najvaznije.<
>Sacekali smo jos pola sata tu smo malo pricali, sestra donela kolica da sednem i da nas odvedu dok "NICU level 1".<
>Usli smo u prostoriju koja je u 2 sata nocu zujala kao kosnica od kompjutera i ljudi.Sve osvetljeno na vratima nas sacekuje pedijatar koja je bebu preuzela i kaze nam da je beba odlicno, daje nam upustva pranja ruku i procedure oko ulaska u NICU.<
>Uvodi nas u sobu prepunu inkubatora i svaki pokriven razlicitim cebencetom sa bebecim motivima.Ispred inkubatora stolice za ljuljanje i mnogo sestara.Dovodi nas do nase bebe i upoznajemo se sa sestrom koja je zaduzena za njega i samo jos jednu bebu pored.Kaze da ako nije pored njega onda je mozemo naci pored druge bebe i da nju mozemo pitati sta god nas interesuje.Beba je jako do
o jer dise sama, sto su svi iznenadjeno ali od zica i cevcica beba skoro da se i nevidi unutra.Jako je malen skoro minijaturan, mrsav, modar, sama kost i koza.Ja proveravam pogledom da li svako deo tela ima a on potpuno nepokretno lezi u sasivenom gnezdu sa medama i sa najmanjom pelenom na svetu koju sam videla.Objasnjavaju nam o svakoj zicici i cevcici cemu sluci, objasnjavaju nam o svim elementima i parametrima koje vidimo na monitoru, od otkucaja srca do disanja, kiseonika u krvi i ostalo.<
>Tu smo se zadrzali jos jedno sat i oko 3 otisli u sobu koju sam dobila odmah pored dela za bebe.Vec sam bila umorna, kao i Dean.Ja otisla na spavanje, on kuci.<
>Za sada beba nam je bila bolje nego sto su nam rekli.Poceli smo da se privikavamo na ideju da smo postali roditelji jednog majusnog stvorenja koje nas jos nije ni videlo a mi mu glas jos nismo culi.<
>Dugo vremena ce da prodje da nase dete stvarno pocne da se ponasa kao i druge bebe.Proci ce jos 6 nedelja zivota u bolnici, Lukine borbe sa infekcijom i za opstanka, nase borbe da ostanemo normalni gledajuci nase dete kako se bori za zivot a mi bespomocni da mu pomognemo.<
>Ja mislim da i dan danas cujem zvuka alarma monitora koji se cuje cim mu parametri padnu ispod normale i oPominju sestru da dodje i 'ozivi' dete.<
>Evo dok ovo pisem stomak mi se grci.<
>Ipak preziveli smo sve to, pre
odili sto je rodjen tako mali ali zilav ocigledno, sto je bio bolestan i sada je veliki decko.<
>I dalje idemo svaka 4 meseca na specijalne preglede koji prate njegov razvoj(mame sa malim bebama to najbolje znaju) i za sada kazu da su skoro sigurni da ce sa dve godine da po svemu dostigne svoje vrsnjake ali to je za neku drugu diskusiju.<
>Ovoliko od mene......i nadam se da vas nisam bas previse udavila ... <
> <i>Edited by: Olivera at: 11/4/02 3:42:22 am<
></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
olivera...
Postao/la litala » 22 tra 2002, 21:38
ova tvoja (vaša) priča je divna. koliko god ste se i iznenadili i strahovali, vjerujem da vas je to iskustvo obogatilo...<
><
>sve najbolje cijeloj tvojoj obitelji, a posebno malom-velikom fighteru...<
><
> <i></i>
><
>sve najbolje cijeloj tvojoj obitelji, a posebno malom-velikom fighteru...<
><
> <i></i>
- litala
Re: olivera...
Postao/la Sarina mama » 22 tra 2002, 22:22
Prica je super I nisi uopce udavila, ja sam ovo procitala u jednom dahu i hocu joooos !!<
>Kao sto rece Litala, Luka je stvarno pravi fighter Pusa! <i></i>
>Kao sto rece Litala, Luka je stvarno pravi fighter Pusa! <i></i>
- Sarina mama
- Povremeno i pišem
- Postovi: 112
- Pridružen/a: 14 vel 2002, 01:16
Re: olivera...
Postao/la mamaSabina » 23 tra 2002, 00:22
stvarno nisi udavila, prica je super, a ja znam kako je to kad svaki dan ides na odjel za nedonoscad i iscekujes jel "natukao"dovoljno tezine da napokon ides kuci. Moj Lukas je rodjen sa 2180, i na srecu nije bio u inkubatoru.drzte se... <i></i>
- mamaSabina
- Samo sam naišla
- Postovi: 6
- Pridružen/a: 16 tra 2002, 02:20
Re: olivera...
Postao/la Davorka » 23 tra 2002, 09:32
Olivera, super ti je priča, želim vam i dalje sve do
o i puno pozdrava Luki. <i></i>
o i puno pozdrava Luki. <i></i>
- Davorka
- Samo sam naišla
- Postovi: 38
- Pridružen/a: 17 ožu 2001, 00:15
Re: olivera...
Postao/la Sandra30 » 23 tra 2002, 09:35
Kada sam rodila i vidila u rodilistu te male, male bebace i njihove roditelje ja sam samo mislila: Boze dragi, kako ovo ljudi mogu izdrzati.<
>Stvarno, svaka cast. <i></i>
>Stvarno, svaka cast. <i></i>
- Sandra30
Re: olivera...
Postao/la Victory01 » 23 tra 2002, 11:32
Kakva prica! Saljemo 10000000000 pusica malom fighteru. <i></i>
- Victory01
- Samo sam naišla
- Postovi: 8
- Pridružen/a: 06 lip 2001, 12:26
Re: olivera...
Postao/la Daniela32 » 23 tra 2002, 13:32
I ja sam se rasplakala, priča je divna a mali Luka je stvarno borac i sigurna sam da će na kraju biti sve ok! Imate sreću da vam se sve to događalo u Kanadi i da je mali dobio najbolju moguću njegu i skrb. <b><i>What a wonderful World!</i></b><i></i>
-
Daniela32 - Forumski Mastercard
- Postovi: 4676
- Pridružen/a: 09 tra 2001, 11:26
- Lokacija: Split
Re: Moja prica.....
Postao/la Olivera » 23 tra 2002, 14:33
Hvala svima na podrsci i znam da srecom nema mnogo roditelja sa ovakvim iskustvom ali i ako se nadje, onda je mnogo lakse kada znas da neko prolazi kroz isto ili je prolazio kroz isto.<
>Nama je to bilo najteze sto niko od nasih bliskih prijatelja uopste nije tada imao decu a kamoli ovako malo dete a roditelji moji i porodica uopste nezive u Kanadi.Nemas koga da pitas najosnovnije stvari a nemozes da trcis kod pedijatra za svaku glupost i zato sto si u panici.Naravno lako je sada da to kazem kad imam iskustva ali tada nocima nisam spavala sedeci pored krevetca da vidim da li dise.....<
>Zato sam se naoruzala literaturom, internetom,
ojevima telefona i isli smo na preglede svake dve nedlje prvih 6 meseci<
>pa sam sada hodajuca baza podataka .<
>Od nasih prijatelja koji su kasnije dobili decu vise niko nece da cita litraturu samo zovu mene da pitaju a i tese me ako izgubim posao kao arhitekta uvek mogu da se prebacim na pedijatriju specijalizacija 'nedonoscad'..... <i></i>
>Nama je to bilo najteze sto niko od nasih bliskih prijatelja uopste nije tada imao decu a kamoli ovako malo dete a roditelji moji i porodica uopste nezive u Kanadi.Nemas koga da pitas najosnovnije stvari a nemozes da trcis kod pedijatra za svaku glupost i zato sto si u panici.Naravno lako je sada da to kazem kad imam iskustva ali tada nocima nisam spavala sedeci pored krevetca da vidim da li dise.....<
>Zato sam se naoruzala literaturom, internetom,
ojevima telefona i isli smo na preglede svake dve nedlje prvih 6 meseci<
>pa sam sada hodajuca baza podataka .<
>Od nasih prijatelja koji su kasnije dobili decu vise niko nece da cita litraturu samo zovu mene da pitaju a i tese me ako izgubim posao kao arhitekta uvek mogu da se prebacim na pedijatriju specijalizacija 'nedonoscad'..... <i></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: Moja prica.....
Postao/la frkica » 23 tra 2002, 14:48
Dok sam čitala sam se rasplakala. Svaka čast i tebi i tvojem fighteru. Držite se. <i></i>
- frkica
Re: Moja prica.....
Postao/la Anita72 » 23 tra 2002, 16:01
avo za hra
ost s kojom ste sve ovo prošli i puno sreće i dalje. <i></i>
ost s kojom ste sve ovo prošli i puno sreće i dalje. <i></i>
- Anita72
- Samo sam naišla
- Postovi: 38
- Pridružen/a: 12 pro 2001, 18:03
Re: Moja prica.....
Postao/la djecakovamama » 24 tra 2002, 00:24
Pricu sam procitala u dahu !!!<
><
>Nego, odoste li na Floridu? Mislim poslije ... sa Lukom <i></i>
><
>Nego, odoste li na Floridu? Mislim poslije ... sa Lukom <i></i>
Life is not about waiting for the storm to pass, it's about learning to dance in the rain!
-
djecakovamama - pošla ALFAkoka u dućan
- Postovi: 3674
- Pridružen/a: 21 lis 2001, 23:57
- Lokacija: Prag
Re: Moja prica.....
Postao/la natasha32 » 24 tra 2002, 01:02
... je prekrasna i sa happy end-om sto je najvaznije <
><
>napisana je super, duhovito i dirljivo, isto sam je u dahu procitala...<
><
>stvarno svaka cast tako sami se snaci s bebom <i></i>
><
>napisana je super, duhovito i dirljivo, isto sam je u dahu procitala...<
><
>stvarno svaka cast tako sami se snaci s bebom <i></i>
- natasha32
- Stalno sam tu
- Postovi: 773
- Pridružen/a: 08 ruj 2001, 13:27
Re: Moja prica.....
Postao/la maristella69 » 24 tra 2002, 09:13
Ovo je priča iz srca i teško se oduprijeti drhtaju pred plač...<
><
><
>Pišeš bez imalo patetike, čak i sa malo humora, unatoč zebnji koja se još uvijek vuče tvojim mislima.<
><
>Nisam već dugo pročitala nešto takvo, poteklo iz same duše!<
><
>Neka vam je svima (malom dečkiću, mami i tati) sa srećom u životu!! Želim malom Luki sretno i nadasve zdravo djetinjstvo!!<
><
><
> <i></i>
><
><
>Pišeš bez imalo patetike, čak i sa malo humora, unatoč zebnji koja se još uvijek vuče tvojim mislima.<
><
>Nisam već dugo pročitala nešto takvo, poteklo iz same duše!<
><
>Neka vam je svima (malom dečkiću, mami i tati) sa srećom u životu!! Želim malom Luki sretno i nadasve zdravo djetinjstvo!!<
><
><
> <i></i>
- maristella69
- vikimama
Re: Moja prica.....
Postao/la Olivera » 24 tra 2002, 14:19
Naravno da smo otisli na Floridu, sledece leto... <
>Morali smo da ispunimo taj jako tezak zadatak <i></i>
>Morali smo da ispunimo taj jako tezak zadatak <i></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: Moja prica.....
Postao/la iva » 24 tra 2002, 15:43
uf, koja prica<
>cestitamo hra
om luki i hra
im roditeljima <i></i>
>cestitamo hra
om luki i hra
im roditeljima <i></i>
- iva
- Samo sam naišla
- Postovi: 53
- Pridružen/a: 20 tra 2001, 10:01
Re: Moja prica.....
Postao/la Yamasaki Jelena » 24 tra 2002, 19:06
Boze moj....nevjerovatno, tvoja prica me rasplakala i duboko dirnula, sjetila sam se i ja tih malih beba....bila je jedna rodjena sa samo 475 gr.!!!!...no kako su ta mala divna stvorenja zilava i uporna, pa se sve do
o zavrsi.<
>Iskreno se divim vasoj snazi i posebno borbenom Luki, od srca sve do
o, cestitamo <i></i>
o zavrsi.<
>Iskreno se divim vasoj snazi i posebno borbenom Luki, od srca sve do
o, cestitamo <i></i>
- Yamasaki Jelena
- Samo sam naišla
- Postovi: 21
- Pridružen/a: 09 tra 2001, 14:54
Olivera i Luka
Postao/la Ivy26 » 25 tra 2002, 14:40
Olivera ovo je stvarno uf iscrpna i dirljiva prica ali upravo sve izgleda onako kako sam vidjela na TV o cemu smo pricale i srce me boli sto kod nas nema sve te aparature i osoblja koje se bori do zadnjeg trena iako je to malo bice blize izgledu fetusa nego malom covjeku i sanse su upitne o prezivljavanju kao sto su upitne i posljedice u kasnijoj dobi.<
>Na CNN je to tako bilo do detalja razmatrano i vodjeni su inteviewi s roditeljima da li bi sve to prolazili jos jednom kada bi znali sve sto znaju sada ..... <i></i>
>Na CNN je to tako bilo do detalja razmatrano i vodjeni su inteviewi s roditeljima da li bi sve to prolazili jos jednom kada bi znali sve sto znaju sada ..... <i></i>
zvrkica 29.12.2002.
* 12.09.2004
poletarac 08.04.2007.
Often times we question why life is short for some and long for others,The Truth is....Life begins at birth and never dies,Those who leave before us,are only in a different place....
* 12.09.2004
poletarac 08.04.2007.
Often times we question why life is short for some and long for others,The Truth is....Life begins at birth and never dies,Those who leave before us,are only in a different place....
-
Ivy26 - Sveta krava
- Postovi: 13380
- Pridružen/a: 06 srp 2001, 13:21
- Lokacija: selo moje malo ljepše od Pariza
Re: Olivera i Luka
Postao/la Olivera » 25 tra 2002, 16:47
Ivy26......da je tesko i komplikovano jeste ali to se desava i velikom
oju slucajeva bez nekog vidnog razloga.Bar tako je kod mene bilo, znaci nije bilo nikakvih komplikacija, genetski nemam predispoziciju da se porodim pre termina ali desilo se i niko nezna zasto.<
>Ja imam samo reci hvale za ekipu doktora i sestara koje se
inu o malim bebama.Tu gde je Luka prvo bio je bila 'NACU level 1', posle 3 dana je prebacen u drugu bolnicu blizu nasem <
>stanu a to je vec bila 'NACU level 2' jer mu je bilo do
o i disao je sam.U prvoj bolnici je na odeljenju sa 1588 gr bio najveca beba(od 30) beba a u drugoj bolnici je bio najmanja.<
>Jos u prvoj bolnici dok sam sedela pored inkubatora i bila sa njim prisla mi je socijalna radnica da razgovara samnom znajuci koliko radjanje takve bebe ima impakta emotivnog na roditelje.Sto je istina velika.<
>Zatim
inu se da jede majcino mleko bez obzira sto nije mogao da sisa tako mali, pa sam se ja izmuzavala svo vreme i nosila mleko svaki dan u bolnicu vise puta da bi on imao sta da jede a da mu nedaju formulu.Imaju spec. frizidere za mleko.<
>To je bilo jako naporno ali isplatilo se.Fino je napredovao.<
>Takodje roditelji imaju pristupa bebi 24 casa, ja sam usred noci neki put bila da ga vidim, eto tako mi doslo.Tesko nam je bilo sto je on u bolnici a mi kod kuce.Njegov doktor je bio svaki dan u bolnici i ja sam sa njim mogla da pricam, ili placem, zavisi kakva je situacija bila.... <
>Pogotovu kada se razboleo.Takodje moze da se zove telefonom 24 sata i mozete da pricate sa sestrom koja se o njemu
ine u tom trenutku i ona bi mi rekla kako je, kako je jeo i sl.<
>Kada je ozdravio ali jos nije imao dovoljnu kilazu onda su poceli da me obucavaju kako da tako malu bebu kupam.Ja sam dolazila posle posla svako vece(posto sam se vratila na posao dok je on bio u bolnici da bi imala duze da neradim kada on izadje) i kupala ga, merila ga, presvlacila....ucili smo da dojimo dva puta dnevno.<
>Moja dan je pocinjao u 6am sa izmuzavanjem pa u bolnicu, onda na posao pa sam se na poslu ispumpavala 2 puta mleko, pa posle posla u bolnicu pa opet mleko pa sa njim sam do 11-12pm u medljuvremenu dodje Dean za to vreme se dojimo, kupamo, drzimo(kangooro care)onda kuci.Nocu se budim opet zbog mleka i tako sve dok nije izasao iz bolnice sa 2475gr.I tada je bio mali ko mace.... <
>Bez osoblja koje je bilo samnom na svakom koraku neznam sta bi radili. <i></i>
oju slucajeva bez nekog vidnog razloga.Bar tako je kod mene bilo, znaci nije bilo nikakvih komplikacija, genetski nemam predispoziciju da se porodim pre termina ali desilo se i niko nezna zasto.<
>Ja imam samo reci hvale za ekipu doktora i sestara koje se
inu o malim bebama.Tu gde je Luka prvo bio je bila 'NACU level 1', posle 3 dana je prebacen u drugu bolnicu blizu nasem <
>stanu a to je vec bila 'NACU level 2' jer mu je bilo do
o i disao je sam.U prvoj bolnici je na odeljenju sa 1588 gr bio najveca beba(od 30) beba a u drugoj bolnici je bio najmanja.<
>Jos u prvoj bolnici dok sam sedela pored inkubatora i bila sa njim prisla mi je socijalna radnica da razgovara samnom znajuci koliko radjanje takve bebe ima impakta emotivnog na roditelje.Sto je istina velika.<
>Zatim
inu se da jede majcino mleko bez obzira sto nije mogao da sisa tako mali, pa sam se ja izmuzavala svo vreme i nosila mleko svaki dan u bolnicu vise puta da bi on imao sta da jede a da mu nedaju formulu.Imaju spec. frizidere za mleko.<
>To je bilo jako naporno ali isplatilo se.Fino je napredovao.<
>Takodje roditelji imaju pristupa bebi 24 casa, ja sam usred noci neki put bila da ga vidim, eto tako mi doslo.Tesko nam je bilo sto je on u bolnici a mi kod kuce.Njegov doktor je bio svaki dan u bolnici i ja sam sa njim mogla da pricam, ili placem, zavisi kakva je situacija bila.... <
>Pogotovu kada se razboleo.Takodje moze da se zove telefonom 24 sata i mozete da pricate sa sestrom koja se o njemu
ine u tom trenutku i ona bi mi rekla kako je, kako je jeo i sl.<
>Kada je ozdravio ali jos nije imao dovoljnu kilazu onda su poceli da me obucavaju kako da tako malu bebu kupam.Ja sam dolazila posle posla svako vece(posto sam se vratila na posao dok je on bio u bolnici da bi imala duze da neradim kada on izadje) i kupala ga, merila ga, presvlacila....ucili smo da dojimo dva puta dnevno.<
>Moja dan je pocinjao u 6am sa izmuzavanjem pa u bolnicu, onda na posao pa sam se na poslu ispumpavala 2 puta mleko, pa posle posla u bolnicu pa opet mleko pa sa njim sam do 11-12pm u medljuvremenu dodje Dean za to vreme se dojimo, kupamo, drzimo(kangooro care)onda kuci.Nocu se budim opet zbog mleka i tako sve dok nije izasao iz bolnice sa 2475gr.I tada je bio mali ko mace.... <
>Bez osoblja koje je bilo samnom na svakom koraku neznam sta bi radili. <i></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: Olivera i Luka
Postao/la Ina66 » 25 tra 2002, 21:30
priča je prekrasna i, iako sam u početku oklijevala, ipak sam je pročitala jer si stavila onog velikog smajlića <
>za izdržati tako nešto zbilja treba biti posebno hra
a osoba/osobe kao što ste ti i tvoj suprug , a vjerujem i da će Luka biti jedna izuzetna ličnost kad odraste <i></i>
>za izdržati tako nešto zbilja treba biti posebno hra
a osoba/osobe kao što ste ti i tvoj suprug , a vjerujem i da će Luka biti jedna izuzetna ličnost kad odraste <i></i>
-
Ina66 - kuhinjska fly lady
- Postovi: 33940
- Pridružen/a: 01 srp 2001, 23:45
- Lokacija: Split
Re: Olivera i Luka
Postao/la natasha32 » 26 tra 2002, 11:59
olivera, ne mogu ti poslati mail ovih dana jer nemam pristup... privremeno... mogu primat ali ne slati... jucer sam pokusala "prevariti" server i poslati ti direkt kad sam te vidjela na popisu, medjutim ne da... naravno... uglavnom, hvala puno na trudu i cujemo se cim proradi...<
><
>cure, sorry na privatnjaku...<
><
><
>nas dvije naravno pricamo o kanadi, da se ne pitate sta je... <i></i>
><
>cure, sorry na privatnjaku...<
><
><
>nas dvije naravno pricamo o kanadi, da se ne pitate sta je... <i></i>
- natasha32
- Stalno sam tu
- Postovi: 773
- Pridružen/a: 08 ruj 2001, 13:27
Re: Olivera i Luka
Postao/la ina » 26 tra 2002, 13:08
Svaka čast!!! <
>Priča je prekrasna i stvarno impresionira način rada u Vašim bolnicama - nama u Hrvatskoj je to stvarno daleka, daleka budućnost. <i></i>
>Priča je prekrasna i stvarno impresionira način rada u Vašim bolnicama - nama u Hrvatskoj je to stvarno daleka, daleka budućnost. <i></i>
- ina
- Samo sam naišla
- Postovi: 11
- Pridružen/a: 08 svi 2001, 10:56
Natasa
Postao/la Olivera » 26 tra 2002, 14:32
Nema problema, vazno je da se moze na forum a za sve ostalo ima vremena........ <
>Javni se kad se situacija sredi a ako neces ti ja cu ponovo da te gnjavim sa Kanadom... <i></i>
>Javni se kad se situacija sredi a ako neces ti ja cu ponovo da te gnjavim sa Kanadom... <i></i>
"Mother is not the person to lean on, it is the person to make the leaning unnecessary"
-
Olivera - nema plastike
- Postovi: 5173
- Pridružen/a: 05 sij 2002, 20:16
- Lokacija: Canada
Re: olivera
Postao/la nadicab » 28 tra 2002, 19:10
vrlo dramatično napisana i proživljena priča. razumijem te u potpunosti jer su nam priče jako jako slične. baš si hra
a i neuništiva i molim te daj nam se malo više pridruži na podforumu nedonoščad sa svojim znanjem. Sigurno imaš jako puno toga za reći.<
>Jedino sam ti zavidjela na supportu u bolnici.<
>Puno smajlića tebi i Luki i Deanu <i></i>
a i neuništiva i molim te daj nam se malo više pridruži na podforumu nedonoščad sa svojim znanjem. Sigurno imaš jako puno toga za reći.<
>Jedino sam ti zavidjela na supportu u bolnici.<
>Puno smajlića tebi i Luki i Deanu <i></i>
Everybody is a genius. But if you judge a fish by its ability to climb a tree, it will live its whole life believing that it is stupid. - Albert Einstein
Denis, 16.05.2000.
http://www.udruga-oko.hr
Denis, 16.05.2000.
http://www.udruga-oko.hr
-
nadicab - Prepečena plavuša
- Postovi: 17718
- Pridružen/a: 04 svi 2001, 00:17
- Lokacija: Zagreb, Kvatrić
Re: olivera
Postao/la egemama » 28 tra 2002, 23:09
olivera, zaslužila si medalju za hra
ost<
><
>luka još više<
><
>želim vam puno sreće u životu! <i></i>
ost<
><
>luka još više<
><
>želim vam puno sreće u životu! <i></i>
- egemama
Re: olivera
Postao/la Franka » 29 tra 2002, 21:57
I ja sam bez daha pročitala priču. Pronašla sam se u puno toga (npr. u isto vrijeme iz idealne trudnoće sve postaje rizično. Samo što su mene ostavili ležati u bolnici sa intravenozno preparom do 37 tj. Čula sam da se to ne radi u Americi, ali ne znam zašto?) ali kao i Nadica i pozavidjela ti na liječničkoj podršci. Kad malo bolje razmislim, ja sam najviše plakala ne zbog djeteta (jer sam jako malo čula od doktora što mu je), nego zbog sestara. Dok je bio u inkubatoru, mogla sam ga samo kroz one rupe pomaziti i držati za ruku, a kad je prešao na postintezivnu nitko mi nije htio pokazati ni prematanje ni kupanje, ništa. Jednostavnije im je bilo da to sami na
zaka obave nego da se sa mnom petljaju. Jednom sam došla i rekla mi je sestra da ga odnesem na vagu. Rekla sam, hoću li ja to znati, sa željom da mi pokaže kako da ga primim. A ona mi je odgovorila da i ciganka zna držati svoje dijete kad ga rodi i onda demonstrativno (grubo) pokazala 3 načina kako ga mogu nositi. Posjete od 12 do 6, a ja sam dolazila 3 puta na dan izdajati mlijeko da mu ostavim (nisu htjeli primati od kuće, radi mogućnosti infekcije, i ajde, to sam prihvatila), pa često nisam ni mogla do njega, nego samo ostaviti mlijeko. A da ne kažem da bih se znojila po sat vremena (bilo je ljeto, naravno nikakve klime nema u toj pomoćnoj sobici) da izdojim po 200 ml mlijeka u vrijeme kad je njemu maximum bio 60 ml po o
oku, tako da ima bar za 3 o
oka. I neke sestre bi to podijelile tako, a jedna mi je došla, klinka od 20-ak god. i rekla da što se toliko mučim, da on pojede najviše 60 a ostalo se i tako baci. Na moje pitanje zašto se ne podijeli na više, rekla je da se to ne radi, okrenula se i otišla. Ali neću više o tome....<
>Htjela bih čuti kako je sada tvoje dijete, kako motorički napreduje, da li imate kakve programe za njega u koje je uključen....Oprosti ako si već negdje pisala o tome molim te uputi me, jer ne stignem uvijek sve podforume pročitati. Sretno! <i></i>
zaka obave nego da se sa mnom petljaju. Jednom sam došla i rekla mi je sestra da ga odnesem na vagu. Rekla sam, hoću li ja to znati, sa željom da mi pokaže kako da ga primim. A ona mi je odgovorila da i ciganka zna držati svoje dijete kad ga rodi i onda demonstrativno (grubo) pokazala 3 načina kako ga mogu nositi. Posjete od 12 do 6, a ja sam dolazila 3 puta na dan izdajati mlijeko da mu ostavim (nisu htjeli primati od kuće, radi mogućnosti infekcije, i ajde, to sam prihvatila), pa često nisam ni mogla do njega, nego samo ostaviti mlijeko. A da ne kažem da bih se znojila po sat vremena (bilo je ljeto, naravno nikakve klime nema u toj pomoćnoj sobici) da izdojim po 200 ml mlijeka u vrijeme kad je njemu maximum bio 60 ml po o
oku, tako da ima bar za 3 o
oka. I neke sestre bi to podijelile tako, a jedna mi je došla, klinka od 20-ak god. i rekla da što se toliko mučim, da on pojede najviše 60 a ostalo se i tako baci. Na moje pitanje zašto se ne podijeli na više, rekla je da se to ne radi, okrenula se i otišla. Ali neću više o tome....<
>Htjela bih čuti kako je sada tvoje dijete, kako motorički napreduje, da li imate kakve programe za njega u koje je uključen....Oprosti ako si već negdje pisala o tome molim te uputi me, jer ne stignem uvijek sve podforume pročitati. Sretno! <i></i>
- Franka
- Povremeno i pišem
- Postovi: 212
- Pridružen/a: 30 pro 2001, 02:11
37 post(ov)a
• Stranica: 1/2. • 1, 2
Na mreži
Trenutno korisnika/ca: / i 2 gostiju.