BRZI GONZALES (priča s poroda).....

[Solea]

....dogodila se prije više od 4 god. ali je lijepa (mada preuranjena i s opasnim elementima) i ohra
ujuća (barem zbog
zinene) za buduće mame.<
><
>Dakle, trudnoća je bila uredna i ja sam se cijelo vrijeme osjećala super, na svim kontrolama sve ok. Tremin poroda bio mi je 4.06.(98.) a kod zadnjeg pregleda kod svog ginića - 22.04. naručena sam za 4 tjedna. <
><
>Međutim, u nedjelju, 26.04. osjetila sam da mi lagano "mjehur popušta" /u stvari, vodenjak mi nije prsnuo već je lagano curkalo/ pa obzirom da sam bila lagano nahlađena pomislila sam da nema mjesta panici i tako sam često išla u toalet ....ali ipak se primila i svoje obavezne literature iz tog razdoblja te pročitala da je to moguće u tom periodu.<
>U noći sam osjetila (to me je probudilo) pritisak u donjem trbuhu i bol u leđima (slično kao pred mengu) pa opet primila knjigu u ruke. Obzirom na svoj termin zaključim da su u pitanju lažni trudovi. Sljedeći dan imala sam zakazan termin u Vinogradskoj kod doktorice V. Košec (ona mi je paralelno s mojim gin. vodila trudnoću da bih se mogla tamo poroditi) i mislim, ok, moram joj reći za to.....Ali, moji bolovi sve su učestaliji (ja u međuvremenu zaspem), opet bol....dižem se, uzimam sat u jednu ruku, blok u drugu - zapisujem vrijeme, opet listam knjigu sad već prilično uspaničena, muž isto čita i govori "pa vidiš da je sve isto kao u opisu lažnih t. i tak idemo ujutro u Vinogradsku, ajde spavaj....", zagrli me i smiruje. Ali ti bolovi (grčevi) sve češći....<
>Uglavnom, mi u autu na putu u bolnicu, trudovi (sad već znam da nisu nikakvi "bolovi/grčevi" svakih 4 min. Panika!!!!<
>Stižemo u bolnicu, nema moje dok., ovaj što ju mijenja ljuti se što mu ulazim na vrata za osoblje u poviče na mene "Šta ste vi tu prvi put? Ne znate gdje se ulazi? Niste na redu!"<
>"Ali, ja imam trudove"<
>"Jeste već rađali?" pita mrki doktor<
>"Ne"<
>"Pa kako VI onda znate da su to trudovi????? Donesite mokraću!"<
>Mislim, ne moram reći da su se ostale trudnice isplašile gledajući mene i slušajući njega. Dok sam došla s mokraćom njega više nije bilo. <
>Sad je već 8 sati i 30 min. Sjedim u ček. i već se upinjem, muž hoda kao u kavezu, žene me gledaju "bambi pogledom", sestra me vidi i zove unutra, skuži da je frka i zove tel. mrkog dok. On stiže, ja sam već spremna za pregled, pogleda me i zaurla PA GDJE SI TI ŽENO DO SADA !!!??! U rađaonu - ODMAH pa mi objašnjava gdje je to...<
>Ja izlazim suznih očiju i kažem mužu "U rađaonu!" Ali, nisam ja odmah u rađaonu nego do govornice pa u potragu za šogoricom koja ima žnjoru pa sam zato i išla u tu bolnicu. Panika, stalno zovem krivi
oj...zovem mamu da mi da
oj, mame nema, zovem
ata....on kaže idi gore, drži se, ja ću joj javiti.<
>I tako, mi gore, primi me sestra, uzima podatke, javlja se šogi, dolazi doktor, pričam mu cijelu priču kad je počelo, kako....pitam jel može tata biti samnom...dok. veli-moramo vidjeti kakvo je stanje, ako je ok može, ako bi bile komplikacije - ne. Pregleda me, kaže sve se čini do
o, vodite ju na
ijanje....sredi me sestra, odvede u rađaonu, ja opet pitam za tatu.....MOŽE veli dok. Uh, kakvo olakšanje....jer smo htjeli biti skupa i jer je onda očito sve ok.<
>Trud vamo, trud tamo i
zom
zinom pojavi se Vigor u 11,02 težak 4650, dug 46. Apgar 9,9 Zrelost za 35,9 tjedana.<
>JEEEEEEE!!!!! Sreća, olakšanje, zahvalnost.....daju mi ga zamotanog, dam mu pusicu (mmmmm...kako mekano ), tata smije samo meni pusu, potjeraju nam tatu, a onda šivanje (to je već za jednu drugu priču, meni nije porod trauma, ali šivanje....)<
>Odnos osoblja (ako izuzmemo onog doktora s početka priče)bio je super, Vigora sam odmah dojila (nije bio u inkubatoru) i iz bolnice smo izašli 1.05.<
><
>Danas je već veliki dječak, a tata i ja se često sjetimo kako nas je iznenadio i učinio nam taj ponedjeljak najljepšim danom u životu.<
><
>Nikada nisam dobila suvisao odgovor zašto sam rodila toliko ranije.....ali, kako se bebica uredno razvijala i napredovala nisam više puno ni inzistirala.<
><
> <i></i>

[Nana1971]

Bravo za mamu i tatu! A da se Vigor uredno razvijao...Hm, meni to izgleda i vise nego uredno - ja sam rodila s 36 tjedana, beba 45 cm i 2500g!?? Tvoje dijete od 4650 cini mi se kao planina!!! Do
a si mu ti bila mamica kad je tako napredovao! (ne k'o ja i ne sumnjam da je danas veelikii decko! A rodio se valjda ranije jel vise nije imao mjesta <i></i>

[Trini]

Prica je super, ali steta da nije umjesto tog doktora kojeg opisujes bila Kosecka, ona je super! Ne prica puno, ali je nekako bas fina doktorica, prijazna, meni se strasno dopala (bila mi je na prvom porodu). <i></i>

[Solea]

Je Nana bio je "velik" i često smo se pitali koliki bi bio da je bio strpljiviji <
>Meni je moj porod bio suuupeer. Jedino što je došao kad ga još stvarno nismo očekivali. Pa naravno da sam bila splašena....ali kasnije sve pet. <
>Ono, da je bolilo - bolilo je, ali da je moglo duuuuuže bolit, bogmeć je!<
>Imali smo pripremljeno samo nekoliko stvarčica (odjeće, pelena, malo kozmetike...) i veeeeeliki popis stvari koje još trebamo nabaviti. Tata je sam s tim popisom hodao gradom i kupovao <
><
>Trini, dr. Košec je i meni bila jako do
a i ful pažljiva i susretljiva. Ne moram spominjati svoj očaj i totalno nepovjerenje kad mi se ukazao onaj neuljudni mrgud :"> <i></i>

[Lidija]

4650/46 ..... svaka cast......<
>Moj mladji je bio 4450 ali i 57...... mogu ( u stvari ne mogu ) si zamislit kak je to bilo kod tebe....... <i></i>

[Solea]

pa da, bio je jaaako mali i kad danas gledam fotke sva se opet i opet raznježim. Ali meni je to bilo tak normalno....sve smo obavljali sami, samostalno kupanje 2 dana nakon povratka iz bolnice, nisam mogla dočekati patronažnu, kad se konačno pojavila bila je jako draga draga i simpa ali, bogmeć, i smotana pa sam ja njoj morala objašnjavati kako ja to radim "Bravo majko, Vi ste medicinar?" <
><
>Već sam rekla da smo sisali (i samo sisali) od prvog dana. Dojila sam ga na svaki zahtjev. Uglavnom svaka 2,5 sata a ponekad i nakon 15-20 min.<
>Do
o, u bolnici su ga noću dohranjivali a ja sam cvilila da nek one samo mene probude kad vide da je gladan, ali nisu me baš doživjele <
>Nakon 5 mj. dojenja,(uz čaj i sokiće i malo voća) pedijatrica je inzistirala na konkretnijoj dohrani pa je sisao još samo 15-ak dana i polako mene otkantavao a ostao još malo na noćnom podoju. <i></i>

[frkica]

Čitam i ne mogu vjerovati tako veliki dečko i tako iznenada rođen. No, super da je sve do
o prošlo i da je porod prošao zaista
zo. <i></i>

[Solea]

<
> pa naravno frkica da ne možeš vjerovati (i ostale koje ste ovo pročitale), moja isprika , naime, Vigor je bio težak 2640 g, dugačak 46 cm. Ostali podaci isti.<
><
>Kakav užas, ni ja ne mogu vjerovati da sam to napisala <i></i>

[Nana1971]

Aha! Stvarno mi je to bilo cudno, al mislim si... sve je moguce... <i></i>

[Lidija]

<
>A jesi nas......... <i></i>

[Solea]

Ajme, najradije bih žicala Janu i Webmamu da maknu moju "nespretnost" da ne zbunjuje žene <
><
>Ali, kao pokoru spremna sam i za prebacivanje na "Bisere" ili "Ajme sramote".... <
><
>Šta da vam kažem; već dugo nisam nikome pričala o tom sretnom događaju pa me malo zanelo <i></i>

[dreamy71]

procitala sam tvoju pricu s poroda. ja sam isto rodila u Vinogradskoj i bio je jedan mrgud doktor. da li mislimo na istoga? da li znas kakao se zove ili bar kako izgleda? <i></i>

[Solea]

Joj, ne znam iako bi bilo do
o da sam zapamtitla pa da znam za ubuduće. Samo se sjećam da je imao oko 55 godina i bio visok. To čudo je bilo na zamjeni mojoj divnoj doktorici i srećom nije imao nikakve veze sa daljnjim razvojem događaja (kad sam otišla gore (rađaona) dočekao me je drugi (do
i) doktor). <i></i>